Велика Србија

I II К1 .1 А

СТРАНА 3.

кергвчне мере против немачкнх нгсиља. По свему пак изгледа, да влада Сједињекнх Држава неће ништа предуаети. док не Нриву* пи тачне и поуздане податке.

Немпи с'у с правом узнемирени Берн, 27. новембра. •Рајнише Вестфалвше Цајтунг* пише- »Промена министарства у Русијп и Енглеској значи да ће се рат вздити до краја. Ми треба да разумемо да рат почиње да се приблажмва бурној фази. »Бвргер Цајтунг* социјалистички лнст у Бреаду, пише та кође да проу.ена енглеско кабинета значи да се Енглеска решила да чини све што је могуће да се рат корисно заврши. „Везер Цајтунг« швше: »Ми морамо очекивати да се у Енглеској образује триумвират или нешто што је томе слично што ће представљати неукротљив дух, очекивати којл је решен на от пор и на борбу до краја.

говоре о румЈ*ској кампањи све- »Дејли Телвграф« пише : сни унутрашње ситуацвје у Не- „Стварни фавтор војцв остаје мачкој. Плен у Румунији је не-1 непромењен, Друга румунска ар знатан. Немачки коминнкеи при-јмвја повукла се у правцу сев. внају да су на много места де- нетока, еаособна за дуги отпор. пои уништени. Кад са временом | Молваввја, куда су се Румуни прође утисак инвазије Румуније, могукли блвжо јо Русама, која вадеће се да је Немачка пости * ц , 0 :у дати јаку номоћ. Не гла успех, који скрива у себа мачка има саа дужу линију и знаке слабости и исцрпености. мнње људи, ного гато јо имала Ток румунске кампање не даје П ре иада Букурсшта". разлога неспокојству.

БОРБЕ У РУМУНИЈИ — Коментари штам^е Лондон, 27 новембра. Војни критичар ‘Дејли Њуса» пише: »У току бораба у Румунији од 17. новембра до пада Бу курешта Румуни су изгубили свега 20.000 заробљенака. Иза од бранбене линвје, која иде од ‘ћоскади до Галца Румуни ће се запржата а спојити са Русимз.“ ‘Вестмснсгер Газега* паше: »Пад Букурешта губа важност, пошто су Румуна одавно испо љили намеру, д* не бране парош. Борбе на Аргесу и ка сеаеру имале су за циљ добијање потреб ног времена, да се одржи слободна жељез. пруга, којом се румуаске снаге повлаче ка севе ру. Овај циљ је постигнут. И ако се Румуни повлаче, ошити голо жај њвховвх трупа остаје не иромењен." *Тсјмс“ пише: »Непријатељски успесн северно од Дугав \ су без важности. Букурешт је пао, али не у техничком смислу речи, пошто је варош евакуисана у реду. Било је снажних борби, ати су браниоци Румуније избегли пораз и Немцп морају још рачунати са Румунијом. Румунске трупе креку се сад у предео, одакле ке моћи дата већи отпор. Зато Немци врло уздржљвво

ДНЕВНЕ ВЕСТИ

Делегат наше владе у Паризу. Преиа наредба Краљевско Српског Посланства у Паразу и Глав ног Комесзра за Срнске Избеглиу Француској, канцеларија Де легата Владе пресељена је у зграду Краљевско Српског Генералног Консулата у Марсељу у Еие Веаичаи бр. 5 Из канцеларије Краљ. Српског Генералног Консулата у Солуну на дан 26. новембра 1916. године, бр. 3471. Приход са концерта. На орекјучерањем концерту приређеном за бадњак раљенвка источне војске пало је 9.193'50 франака. По одбитку трошкова у извосу од 438 50 фравака, чист приход од 8.755 фрапака предао је приређввач концерта г. Бенц генералу Сарају. Прнјатељима наших ђа а. Познато је да се наша деца на матурантском курсу и у гим назијама по Француској муче због оскудице у школсквм уцбе ницама. Један прајатељ просвете купио би за 1 ни х по умереној цени ове уцбенике: Математику (за више и ниже разреде), Физику за више разреде. Историју општу, Историју српску, Теори ју књижевности, Вукова Дјела, Речнике и с*е друге школске књи ге. Ко има таквих књига и жели да овој племенитој намери изађе на сусрет, нека се што пре обра-

рочито према Француској. У.исто време, узима.мо понизно слободу да замолв.мо заштитнгце Грчке да енергично употребе права, која им дају уговора«. Потрошачка Згдруга. Потрошачка задруга српских избеглица јзвља: од 6. т. м. от почела је продаја петролеума у Потрошачкој Задрузи и го по це ни од дин. 2425 један сандук, 12 25 једна канта, 0 70 једзн литар све у српском новпу. Ово се саопштава члановима рада знањаПозив ГЈозивају се све Оне српске вз беглице које су се пакнадно пра јавиле ради члансквх књижкца Потрошачке Задруге да неизосгавно предстану Срп. Ген. Конзулату 8. т. м- у 4 ч. по подне рздв пријема истих јер после тога рока неће бити виле уписа ни издавања књижица. Оскудица угља у Бврлину. Телеграфишу из Берпа: Према вестима из Берлина, ‘Базлер Нах рихтен« објавзле су, да је у Берлину завлацала таква откудица у угљу, какве није било он пре 40 година Поменути лист објаш њава то недовољним средствима ексЈЛоатације и трансгсрта. Угаљ би лежао нагомилан у рудннцнма. Напади св настављају. Из Лондона телеграфишу: Пре ма вестима из Аткне напада се

2) Аво, пре нсго што се пређе на другу отрапу ул*це пма кавав трамвај, пе треба св кре« тат* даље док се не осмотри добро да какВа кола не иду вва трамваја. 3) Предазећи у; ицу не треба никад трчати па ое сч пола удвце вратита. За породице атиаских жртава Из Париза јављају: Ледан Грк који станује у Паризу, по имену Констаатин Ембирикос послао је редакцији »Тана“ 5000 франака за породице погинулвх маринаца приликом атинских сукоба. гуКЦИ Ј, ^ , ко. нов. артпљеријска ватра и Јуче су приспсли П-р*Ја! локалне пешад . 3 у Солун ско 200 бегунаца, Суходола, савезничке трупе по Блокада. -тисле су непрајатеља на више с - , | етотина метара. Бдокада обухвтта све обвле) н Грчке, као и острва, полуостр-ј Из фраНцусКОГ П2рла мекта

Г. Божндар Ристпћ. жељезн. сљужбеник 5 драхми за своју славу 11* о. м Г. Борисзв Стевановић, инж, капетан 10 драхмиГ. Љубомир Сиасић наредник болн. чете, 5 драхми. Г- Илеја Миковић, жељезвичар 5 драхниОдбор у ике рањгника кајто плије благодари дародавцама. ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ Са нашег фронта — Српски зваицчан извештај Солун, 27. нов26. ва ЕубсЈв, Занте и св. Макра. ЈГађе нсутралнпх лржава поје 1 се нзлате у блоквраним приота ништвма могу изаћв до дааас, 27. нов у 8 часова. Хапшењв.

Париз, 27. нов После кратке дебате на јавној седници француски парламенат одбацио је са 395 против 117 гласова Тардијанов прелаз Политвјскв агевти у Солуну, на дневни ред, који би садржаухапсили су једног муслимана- вао неповсрење влада. аа ТопТоп на кога се много | Примљен је следећи прелаз на сумњндо. Претресајући иу кућу|дневни ред: *Г1арламент, примив пронађено је оружјо. Топ-Топ | ши знању изјаву владе о реорји гм«о код себе једну суку ј ганизацији коаанде, одобравајући од 3000 турских лвра у ианкру,; њеау одлуку да се опште вође која је Сила реквирицана. ј ње рата и економска организа Оскудкиа угља. |ција земље концентрвше под ужу , . . дирекцију има г.оверење у влади Атиноки лгстови ЈаВљају да се тамо осећа велива оскудиЦа!” М П ° СТИГНе “ УН СП0 Р аз У« са у угљу. да не би варош оота ! СавРЗЗИЦ0ма ’ пошто ж Р тве и на лч бсз светлости, власти су ре-| п 0 Р е за Ј е Дничке оатра неопходшкле Д*1 уоотребе петрслеум за , нвм 33 постизање дефинитивне ј&вно оеветдење Један комвии Њобе-е удвојеном енергијом, преке преебироа саопшгава да ћо лази на Днсвна ред. «Први део

ти с понудом и условима: Нико јнаставл.ају на венгзелисте, који

ли Л. Бркићу, новинару, редак- се хватају и спроводе улицама

ција „Велике Србвје Једиа резолуција. Пз Берна телеграфишу: Грчка

Солун. : везани по четворо, док маса сзета иде за њима, обасипа пх грдњама и пљује их-

колонвја у Лозани усвојила је ПбЖЊЗ ПублКЦИ.

следећу рсзолуцају: •Болно потресени догађајима

Зб„г велнког саобрађаја по улипкма скреће се пажња ну

у Агини, ми осуђујемо све од ; блвцн да се држи оввх праввла: говорне чанвоце а изражавамо Ј 1} Прелазеђи с једне стране своја осећања захвалностп према ' у лице ва другу, греба прво разаштитнкм свлама Грчке, а на смотрчти лево н десао

мин»стри, ради уштеде у свет лОстм, радкти од 9 12 и од 26. благсдарност. Одоору за дочек рањевика у Водену дали су прилоге: Г. Александар М. Јовансвић, г.рт. поручник 15 драхми, да се купе понуде за рањенике као на дан његове славе Св. Никоче. Г Владвмир Миџор, новикар, 15 драхми за покој душе његовог синовца Божидара, који је славно погинуо у борбзма за ослобођење Огаџбине. Г. Љубомвр Радовановић, све штевак 5 драхми за покој душе његсве супругеГ. Бошко Марковић, пом. апотекарскн 10 драхми за своју славу 3. о. м.

до речи економска организација гласан је днзањем руку, други део је са 344 против 160 гласова изгласан. Франиуска штампа саатра једнодушно, да је влада сада јача него што је вкада била, да дела са свом потребном енергијом. »Иианате« пише : »Парламент је имао опоре речи за оне, који се могу назвати »заменецима* и чије упорно ћутање на јавној седници није изгледало да открива праву забрвнутост за неке ©дговорности. То' чвни, да, ако влада буде умела бити снажна, наћи ће и у мањинп потребне елементе за прогуже!&е својах на пора.« (Радно).

билг је предмет ласкања и нарочитих тежњв од стране велаког коруптора Виљгма II. Увреда, да кле, коју је нанео Осман Нвзама пашн бала је необјашњива. Да ли је он хтео збиља да вређа? Не би смо могли тврдити а констатовали смо да је он импул зивне природе. У Берлину се често гожорило да 1 ада је требало да се удалв од царице, ради ревнзвје војске или да путује у неку страну др жаву она му је говорила: — Прет ходно промислите шта ћете рећи. У овој првлици, вероватно је да се кајзер добро промислио пре него што је уврсдио турског посланика. Он је може бита стајао пред дилемом: или да сачува као савезнацу државу коју су балканске државе тукле или да се ггриблджи бугарском краљу

кога су победе над Турцгма уз двгле. До тада су се ова два владара јако мрзели. Ваљем је презирао принца који је владао Бугарском. Сматрао га је за мекушца. Пс мејавао је његове навике, обича је, изражавао се на његов рачун, као кад би говорио о неком авантуристи који нвје достојан поштодања. Фердинанд пак са своје стране нзражавао се са мање гор чвке о том шампиону милитарвзма који је увек готов да ласка и да се грубо понаша, а који је кварећм поводом свачега мир у свету, сањао да створи од Европе једну касарну одакле бв диктирао и натурао законе потчи њавања и ропства. Али после заузећа Једрена цар је променмо мишљење и није се кодебао да се првближи Софији да ввди да ла би нашао згодан

терен за извршеп.е свога предузећа о германизацији. Познато је да је 1915. године тај покушај имао врло добре резултате и све су се две лачности приближиле и везале саЕезом Али је Ввљем тражећи сријатељство граља Бу 1 арсхе, у том времену, учинио му је мало а на

САОПШТЕЊА

— У > Обагештајном одел,ењу« Владпних Комесара у Солуну, имају пас.ма аз Србије, ова лкца: Алекса Поиозић полиц. ппсар нз Шапца. Јеша Станковић полиц- писар. жао. То је било октобра месеца = ^ ек до ђУ Д а пвсма приме или 1913, године када је Фердинанд,' жа Ј аве зд Р есе да и « се пошаљу. тучен сдСрба, Румуна и Грка и | ~ Светомир Бркић, пошта бр. када су Турци поново заузелиј 333 - тражи браћу Павла и СвеЈедсене које је лондонски ивр’| 103а Р а из села Дића. Молн свакододелио Бугарској, преклињао га Д а М У Ј авн ^ 0 ° шииа што зна. европске силе за интервернцвју ј — Поручаик Радоје М. Деспода се поштује потписан уговор. • товић пошта бр. 48 јавл,а капеАли је кајзер. у чвјим је очимаР-ану Рздп Поповгћу да је све Фердинанд био немоћаи н побе- ! п.егове рачуне ооравдао н да се ђен, био мишљења да не би било .налазе сада код њега ка неважеправо отерати Турке из своје ; ћи, диференције нема.

сопствене земље коју су са оружјем у руци повратили.

— Рајко Милосављеввћ, болесник ВЈсН-ГаШаИоћ, Нбр1са1 ЈвтрогаЈге Хо. 6 моли брата

артвљ- поручн. Димитрија Гаврнловића, да му пошаае новаца— Тоша Крствћ, поштар ив Веограда, моли се да се јави Свети Малошевићу. — Малорад М ЈаковЈвевић, моли свога брата ВићентиЈ’а да му јава своју тачну адресу, јер су му новац, који му је послао, вратилп. — Милан Димцтрвјевић, намсснак из Веаеса, 1 а ое јава Ваадааам Комесарима. — Радојпца Петроваћ,мостов трен, пошта бр. 111, пвта је ди жив и тде се налазз његов бр»т Михаило Петровић, пуксвцак. — Рздоз Вравиолав Ђукаћ да ое јави свзме брату Богдаву пошта бр, 48. — Војан Тодоровић, пошта ; XVI, моаи сзавога да му јава | ако што *на о његовом сиву, . р-дову Давиду — Дачи, којн ја ; као рањен лотао до Дебра. СЛЕДУЈЕ Д0ДАТАК