Велика Србија
СТРАНЛ 2.
В Е Л И К А С Р Б И Ј А
број 2:ј:ј
»Шта вишс\ влада Сједињсних Држава јс убсЈјсна, да 'Кс настављење овс политике онемогућихи тако човсчан рад Одбора за помагањс Бел 1 ијанаца. I о "Кс сс*пак мо Ки само оплакивати дпвешКс у озбиљну заоуну немачкс владу».
Вашингтон, 29 еоз. Влада Сједињсних Држава, која јс објавиш свој\- протсстиу ноту Нсмачкој, изглсда, намсрава да објави сва докумснта која има на расположсњу, а која Т,с дсмантовати званична псмачка твр1)сн,а, како одвоКењс Белгијанаца псма никакав војпи цил, и нс значи повреду мсКупародног права. Цсла Амсрика поздравила је са радошКу снсргични и свсчаии тскст амсрнчког протсста нротив одво'1)сња Бсл гијанаца. Листови ппшу, да јс то првн пут у историји С јсдињсних Држава да јс јсдна таква нота упуКсна некој страној в.тади. 1о 1с ујсдно првн пут, да је |едиа нсутралпа зсмља усгала отворсно пред Нсмачком опт'ужују'1'ш ову за нечовсчност«.
Лондон, 29. новембра. Један телеграм нз Рима јав;ва да је г. Бозели, председннк вталијанског министарства изјавио у току једног саечаног гсвора у парламенту, да је осећао јако задовољство да ка,ке ла зе.мља има селико повере 1 ге у снле Споразума н да је одлучио да ссгане са њима у потпуном прија тељству до потпуне победе која ће бати победа слободе и правде. Говорећи о Белгији, Бозела је рекао да је Италија у споразу му са Савезницима решена да не одустане од акције пре него што се сасвим не ресторира та земља. Кабинет Бозелија добио је пот пуно поверење оД парламента са већином гласова 375, што доказује да италијанска нација од°брава програм г. Бозелија н пе гову полнтику да се борп са свима средетвима за своју и за савезаичку победу.
СА РАТНИХ ФРОНТОВА
Са солуаског љронта ^јтри друга одреда напала су наше — француски коминике'— одбранбене положаје на сектору
Солун, 29. новембра У току јучерашњег дана борбе т т« војнике су се наттавиле на завиЈутку Цр- Ј ке Реке- Авијатика је била врло актнвна све од Стру.ме до При-
Адрнје. Одбијени су са тешким губатцима. Заробили сио многе
Енглески комннике Лондон. 29. нсвембра. гспа. Један је непријатељски ае- ГЈоследње коћи пзвршили смо
роплан оборен. Француски коминике
успешне авиЈатичке „подввге ист. од Невил—Сен —Баст а југ. ист. од Армантјера, уништивши за\клоие мнграљеза и задобевши Париз, -9 нов. ■ заробљеаике. (Хујећеи је један У току јучерашњег дана артп- неорајагељски лег
дарима, да је нспрмЈатељ пустио известан број пловних мина на бретснским обалама и да су предузете мере, да се оне покупе. Адмпрал је обратио пажњу становништву, да бура може лако избацвти коју од ових мина на сбале ц дт је становништву саветовано, како да се од озих у таквоме стучзју сачува.
љеријска борба у ооласти Вуп о
Одељења иеприја^љских пчо-
ј п / „ нира растерали смо код Фоккса Боа (северо западно од РвЈМса). . Д ^ п на сектору Дуомона. 5' Једномј у току ПО следња 24 час\ зр препаду на немачке ровове у Н!у-ј тиљераја и рововске хаубуце бими Л Претр западно од Пон Му | ле су веома активне на секторисона Французи су имали добре;иа Лоса, Араса и Ппра и сев. од ! Анкра. Јужно од Анкра неприЈауспехе. На осталом ФР° ' У ‘Ј | тел> ј е цезнатно бомбардовао мабило аначајних промена- ј ј у р Муке и крајње десно крило Авијатик?.. — На верденском ј нашег фронта. фронту обореиа су два немзчка аероплана 26. новембра. 11стог
Руски коминике Петрогрзд, 29. нов. Западни фронт. — Непријатељ-
дана француски су авијатичари издржали впше ваздушних борби у шампањи. У тим борбама обо с *< а Ј е артиљ-раја бомбардовала
рена су дза немачка аеропл«*на. НсБу кзмеђу 26.-27. ковекбра француски су аероплани бацали вншс бомби на нем&чке депое муниције у областп северно од Вер дена проузроковане су велике експлозвје као и пожари. Бомбардоваип су такође немачкилогори код РомањеСолунски фронт. У току 26. новембра рђаво је време омело нападе савезничких трупа на сектору северно од Битоља. Немци и Бугари давали су огорчени от пор. Бсрба је нарочнто била жива северно од кот^ 1050 где је један вис који су Руси нападалн, прелазико ис руке у руку- Код села Влакларе Французи су напредовалп од срилике 500 метара. На осталом фронту киша и ма гла омеле су операције.
безпрекида за време од 4 часа шуму Гукаловче. Југо источно од Помпрјанвја у области села Јунсфовке. непријатељ је покушао да напредује у ретким формацвја.ма али је био иотиснмт ватром наших нзвид нвца. У области на 6 врсте западно од 1,1ембронв, непријатељ, срелазећи у офанзвву, потиснуо је прво наше истакнуте чете, али је лосле он потиснутод исте чете којој је дошла каО појачање друга че та. Учестани напади неоријатеља на исти ефектив није био крунксан успехом. У области Кврли Баба непријатељ прешао је у офанзиву са једно.м четом али је био одбијен нашом ватром из ровова. У области села Валепутне у долини реке Тротуса нег ријатељ
се јако одупирао* нашој сфанзи Италијански КОМИНИКб ! ва ^- ви , ћегови против напади о Рим, 29. нов. | стали се без успеха На фронту Трентнна рђаво је| Румунска фронт. — Непријавреме уснорило активност арти ј тељ је напао и потиснуо Румуне лерије. Ноћу између 25, и 26 ; дуж др ум а Плоести —Мазелву. нозембра један је непријатељски д лц С у Румуни извршили проодред изаенада напао један наш ј тив Н апад и заузели взгубљене
рОв на сектору Бсскомало, али је брзо био одбијен. У току ју черашњег дана непријатељска ар тиљерија је тукла наше линвје од коте 144 до мора. Док су непријатељски одреди покушавали нападе на висове коте 208 и јужно од коте 144
положаје. На фронту Дунава и у Добруџа сталао пушхарање.
Мине на бо&тонским обалама Брест, 28. нов. Вице адмирал Пиве, гувернер Бргста ставио је до знања брз-
ШЈВОДА МИШИИ и СРПСКИ РЕВАНШ
рачуни на штету непријатељеву«. НЕМАЧКИ ЦИНИЗАМ
»Ехо Д8 Пари« од 26. новембра 1916. год.
У »Ехо де Пари“ објавио је Шарл Ственон један чланак о еој"водн Мншићу, у коие пошто је изнео укратко њтову биогра фију наставља овако: ‘Последње г-дине г. Трумбић, послаиик у далмлтинском сабору обраћајући сс шефу Форењ О фиса говорио је о Словенимт, који станују на северним и источним обалама Јадранског Мо ра. Они су, рекао је ‘он, у току векова дзли људе способне и од важне за трговчну, зем.љорадњу и бродарсто. Митић је један од ових. Врло скроман плав, са дубо квм и Ј. 1 СНИМ очама, овај син српске земље има генвје командовања Он је морао преигиветинезаборавне моменте, када је 2. децем. 1914 год. он.скроман и|сиромашни син се.љачки посматрао у своме логору 1600 војника, 12 офици ра, 6 батеркја хаубкца и 2ц митраљеза — све то заплењено је само једнога дана гордо.м аустро маџарском шефу Поћореку. Пре него што ће отети Батољ од завој"евача своје отаџбине, Машвћ је 1915. године добио највишу част, коју може имати је дан српски генерал. Стари краљ Петар учанво га је војводом, тре ћим у српској воЈсци. Ономад је десво крило фран цуско рјоко српске вој"ско задобило сјајне подвиге заузевшп у нодољагом налету взсове еевс-рнс од Изепа, за твм ровове, ксји шгите Грундште. Од тада, ве само да је пред Битољ која је раннје бројао до 70 000 душа, повраћеп пој влнст орп ске владе, већ.је Машић, један од слазних твораиа ове побеле наставио своје папредовање сде даље на Црној Реци. Један за дртгдм. Груниште, Бренак, Ја раток падалл су у ерцске руке, кота 1378 пламтелн је од наш«х топова 75 ц сада на путу За Прклеи регул*шу со стари
Једзн телеграм »Волфове Агенције « саопштио је, да јеП- мачка живо прогестовала код Грчке и свих неутралних земаља, кпо и код Фрзипусге и Кнг.еске ($1к‘!), против повреде. која Ј"е одагнала из Грчке мннцстре централних свла. Овзј зкт, вели се у иотр, учг-нен је са позредгм међународног права.“ Ова оптужба за п њреду међународног правт, псдкета од разбојника, који су у то^у 28 месеца починили сери у злочииз, ко ји су на њих навукли проклетство човечанства, пада зааста у згодно време. Она се Ј"авља у момснту, када г. Вандервелд подноси протест свету због гоњења и одвођења Белгијанзца, када папа и Алфонс III упућују протестне теле:раме псводом тога, када се чггири Белгијанца погубљавају нн кри ви ни дужнг, кааа су 12.000 бел гијских грзђана снлом гдзучени у логор Солдау, немајућк при себи ни комЈДмћ хлеба, када гувернер Белгије подвже на 50 мвлиона месечнн данак подјармљеног белгијског с1ановништвз, кзда Ј"е болничка лађа ■-Бремер-Кеста« потопљена у Егејскс м мору, исто тако санитетски брод» Брнтаник *, док су лажни радиотелеграми спречавала одашиљање помоћи невиним жртвама, које су се давиле.... Али, требало би више сту баца, да се објави ласта злочина и бестидности, које Немца чине свлкодневно. »Треба, да по-:ореном народу оставу само очи, ди би могао плакати«, написао је Бизмарк 1870. годане Жалосшн ученик цанвчксг канцелара, кајзер верује, да ће успорати свој пед за страшавајућа човечанство ужа сом својих злочина. Стрпљења. Ма када дошла, неуматна и стро га казна доћи ће.«
ШАНСЕ РАТА
Лондон, 29. нов. Пуковннк Фелер, славна швзјцарскн војнп крптичар пзше у <Тајмсу.“ *Изван је сумње, да Чегворни Споразум и.ма огромна преамућства. На каква средства може
ФЕЈБТ О Н
иг. Хаџи-Ташковић
БЕЛГИЈСКА ЕПОПЕЈА
Ни исторвчар најтврђа срца I неће моћи научнички хладно пи I сата историју Србије и Бслгпје за време овог рата. Кад иочне о њвма писати, мисла ће му се вретварати у осећања, догађаЈ - и у г.есничке слике, а реченице се изливати у стихове. Место при чања излазнће пссма. Место прозе, поезијг. Место историје, епо пеја, — или трагедија. Али ово песннчко схватање белгијске и српске историје неће нимало помрачнти њен стварни, војни значај у овоме рату. Уло е Белгије и Србије у почетку рага бале су управо пресудке улоге.
Нати је ко покушао, нити ће покушати, али нити ће успети ако ко покуша да умањи њпхов капитални значај. Нити на послетку макакав потоњи крупан догађај може учинити да се за борави на почетне српске и белгиЈ"ске догађаје. Јер ће се увек исткцатв страшно, сократовско пвтање: шта би^ б:.ло да није белгијски отпор дао вре.дена да се изврши мобилнзација м кои центрација довољних снага фран цуске војске у почетку силног тевтонског препада? Шта би бп ло да је Србпја подпегла првом ау-страјском ударцу, и да је веза са Царагрздом постнгнута још у
почетку ргта? Да ли би и тада , светио двогодишљици бптке на
чувени египатски похол, и други
Јв, ан, остао само Један германски блеф? То су гола всторијска факта. Алн тим фактима треба додати и
Пзеру.
Батка на Изеру бвла је нзјтрагичнија страница у славној историји вој"скс краља Алберта за двадесет седам месеци рато-
ореол славе који су српска и,вањз. 1о је била епопеја, најбелгијска војска задобиле својим виши напор једног нароца који
хероизмом. Апа том ореолу славе треба додати и мученички венац који српски и белгијски народ незаслужено носе. II кад се све то учини, онда ћс се разумети зашто српски а белгијски народ имају у овоме рату извесне привилегије којима се они, у осталом, врло скромио служе. Међу те привилегије спада и прзво да о себи с изпеснам поносом говоре, и да не остављају да их само други хвале и хнмне ии певају. Там се правом користио в белгиЈ"ски публицист г. Ролан де Марес у чланку који је по
се борио протвв судбине. Код Лијежа, где је неколико хвљада људи задржавало 125 000 Нема ца, владала је оцијеност првог налета и уверење да ће се они који остану жвзи спој"ити с војском која се налазила у средини ЕелГнје. Подржавала је у исто доба и нада иа брзу номоћ од сгране Фраицускс и Енглеске. Код Амверса, ма да је владало уверење да страховпто утврђенп логор нећс се моћп одржати пред тешком немачком артиљеријом, борило се ипак са вером у брзу освету. Јер и ако је Брисел бао
пао, велики део Белгије био Ј"е још слободан. Краљевина је постојада. Отаџовна је живела- Али битка на Изеру вођена је са бесом у срцу и са душом у оча: јању. ! Од 16. до 31. октобра 1914. ! решавала се судбина Белгије на 1 обалама речице Пзер Глазна с.на га војске, пошавши из Амверса, гшта је читаве дане н ноћи по пољима фландријским Када је
16.
октобра ствгла на лпнију код
Изера, изнурена од два в по месечне борбе и са санруцпма мунвције у пола празним, нашла се одмах пред непријатељем Требало Ј’е бранити последњи делић слободне белгијске земле. Кзд је стигла на Пзер, белгијска је војска бројала око 80 000 људп, са 48.000 пушака, 850 топсва од 75 и 24 хаубаце од 150.