Велика Србија
БР. 234.
СОЛУН, СРЕДА 30. НОВЕМБРА 1916.
ГОД. I.
ПРВТПЛАТА ТЗТОСИ : Месечво 8 4р»Ек», '"оиесвчво 9 ^равака, годилгњо 36 фрглак« Ш5НА ОГЛАСТИМА : Ситв* огласи 0.20 фран. од петитвог реда, већк огдасв ао погодби. Новац се под»же држаон а коиеаркма к диплодатсква »астунпкшгвпмк. ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАК1Ј ДАН II" ЈК.ДШВ Иошту сдатв ареко Ко .т.;, . Срп. 1;в- Консулата у Содуну. Ј'УКОПИСИ СЕНЕ ВРАЋАЈУ Став редлкције Колоибо улица бр. 33 >в1опкјпо Појединн бројеви се могу добити у Солуну код »ген»аје г Друштва грчке штадпед улица Будтароктов бр. 5, близу гдавне поште.
БРОЈ 10 сант.
I
Даректор А. ЈОВАНОВИЋ
I
БРОЈ 10 сант.
СВ. ПРВОЗВАНИ АНДРИЈА На данашн>и дан, дан Сн.! јател> јс преЈ рпео (н-ро.мне, Првозваног Андрије про- никад незалечине губитке али је енојом ужаеном надмоБношБу уепео да нае нагна на одступање и напуштање своје ]>ођене груде, евога завичаја. своје миле отаџбине. На Србију беху настали мрачии и тешки дани. Огромна искушења чекала еу наш напакенм народ. Повлачс Км се испред иепријате.кске н а д мс >4. н е еиле нашс трунесу пошле кроз сурове кршеве и гудуре Албаније, да би ее изван своје отаџбинс епремиле за нову ослободилачку борбу. Тада сч 1 и Ти, узвишени Господару, упркос умору и изнурености споје дубоке староопЈ пошао са њима, храбреТм и.\ да не клоиу п не малакшу, подижуТгИ н.ихов морал евојим утешннм и убед.внвим речима, предочавајуТи им, да неће дуго проТи, па Т.е опет сванути нова, лепша зора Србијине будућносгм. У суморпп.м иледспим брдима Албаније, Ти си са Твојим синовима поделио сав чемср и јад наше народнс трагсдпјс. И ту си, кријуТ.и свој бол и своје сузс, провео и Твој светли празник, Твоје крсно име, св. Првозвапог Андрију. Протла је одтогадоба читава годинадана. Паша војска, опоравл.ена и снабдевена с помоТ.у Савсзника свима потребама, ступила јс опст у свету борбх' за ослобо4>ењс своје отаџбине. 'ГвоЈе подмла'ђенс групс, Господару, предвођемс 'Гвојим сином осведоченим херојем, наследником п]>естола Александром, већ месецима задивљавају цео светсвојим херојским подвизима. Кајмак-чалан, Ниџа, Црна Река нови су и вечити сведоци њихове нове ела-
славл.а својс крсно име наш узвишени Господар, Нхчово Вел и ча 11 сгво Крал. Србије, Петар I. Данас се све нашемисли, ева наша оееТ.ања подижу к небу са топлим и усрдним молитвама Богу, да нашсм узвишеном и седоме крал>у подари дуг живот и ереТ.ну владавину за недогледну будућност. На данашњи дан осеТ.амо и ми унутрашњу погрсбу, да дадемо израза својим најинтимнијим осеЈ.ајима л.убави и дивљења према своме узвишеном Господару Српски гш])од је у току последњих некочико година проживео моменте славе и недаТ.а какве извесно ниједан народ у свету нијс имао. За сјајним победама над Турци.ча и Бугарима, после ратова крунисаних ослобо ђењсм наше лодјармљенс браТ.е под Турцима и удвајањем наше државне територије наступио је рат тежи и опаснији, крвавији и страшнији од свију дотадашњих. Са огромним и надмоТним сшнљма навалио јс душманин на нашу малену Србију.али су 1 ’а Твоји синови, Твоји хероји са Куманова и Битоља, узвишени Господару, под мудрим воЈјством Твојим и Твога јуначког сина Наследника Престола Алекеандра, са девизом »за крал.а и отаџбинм« умели дочекати и задати мутри страховита пораза у току неколико месеца. Брда и дубраве Цера и Рудникавечни еу сведоци н.ихове ненадмашне храбросги и њиховог еилног пожртвовања за свога крал.а и отаџбину. Наступила је потом суморна јесен кобне 1915.
године. Са удруженим и ве и јунаштва. Њихови устострученим енагама сјајни напори крунисани навалили су сви наши су већ оелобођењем нанепријатељи на нашу о- шега гордог Бито.ка. Вертаџбину. Отпочели су да-1 ни својој деви.зи за крани етраховите и очајне борбе. Твоји синови, Господару, борили су се као лавови следујуТ.и светлом примеру свог'а узвишеног краља, прослављеног вој
ља и отаџбину, на челу са тробојкама, које на своме наличју носе обележје Твога крсног имена, светител.скн лик Прво.званог Андрије, Твоји пукови крводе Мркоњића, вете])ана че данас победоносно пут из 1870. године, седамде- у отаџбину наносећи крсетогодишњег борца у ро- вавс поразе упорним неву 1914, 1 'одине. Непри- ! приЈатељима.
И док си, Господару. прошлс годннс провео својс крсно име у кјипсвима Албаније, повл^чсћи се из своје државе, ове године га светЈ.ујеш усред славе нови.х иобеда Гвојих јунака, када отпочињу серије победа, које ћс у скороI буду ћности бити Јсрунисанс ослобођењсм целе нашс отаџбине. Нека би дао Бо 1 \ да ова : велики празник идуће године прослааиш у уједињеној и Великој ( ])бији. Са овим завсгима и жсљама, које потичу из душе цслога Твога народа, {ми кличемо: } »Да живи Његово Величанство, краљ Петар! ! »Да живи Његово Крајљевеко Височанство, На:следник Престола Алскјсандар! ј »Да живи цео Краљевски Дом!« ! ПОЛМТИЧКЕ ВЕСТИ ј — Агенцпја „Нзционалс" јзвља као за јс грчки послаиик на италпјанскоЈ! цвору Јчороми лас дао оставкуI Коромилас је био министар 1 спољних посл ( >ва у Венизелосовом кабинету. Ова вест није још 1 аванично потврђенз. ! Лзндан. — Ратни је савет др1 жао седниц/ у понедељак после подне Држаће се свакс недеље ‘ кстог дана седавце рптког савета. | ГРЧКА ШТАМПА . • »ПатриО 1 : Два грчка система према Бугврткој. Тако су се дуго шгни против1 ници служила познатом лажју о тобожшш компензацијама које би г. Венизелос дао Бугзримз, да су и сами почели озбиљно веровати у овај свој почетни про налазак- >1’м5рос‘ заснива читав ј низ погрешних тврђеља на сле : I дећој мисла: ј „Г. Везизелос се није плашио !претерано увсћане-Бугарске кад ј је требало да огЈа взађе аз неу !тралности у корист Споразума , на основа компензацпја у грчком и српском земљишту « Понављамо да није накада бпло питаша о увећању Бугарске на рачун Грчке, јер о таквом случају нвје никада преговарано. Али ова стално понављана лаж даје нам иовода да наведемо нешто сасвим коренвто о страховатој разлвцв која дели полагику г. Велвзелосову пргма Бугарској од политике његових сунарника према истој држави. Пре него што се взразвла по-
лзтика од фсбруара 1915, г. Венизелос је предвађао случај сарадње Грчке н Споразума са Бу гарском, која би приладала исго ме логору. Али како се предвиђзо тај случај? Помоћу п.ега је се 1рчка имала учетворостручктп и створитп Грчко Пстсчно Царство. Обе котернје које су наследвле г. Вевизелоса оснивале су целу свој/ политнку протпв сарад ње са Споразумом на напомени да је могућно да и Бугарска буде са Споразумом, а грчки и бу гарски внгереси су иеаомирљиви. Али ускоро се Бугарска кађе у логор/ непријатеља Споразума. Тада котерије рекошс: »Нећемо ни сада да ратујемо, заједно са Споразумом, јср је Немачка поцоћу савеза са Бугарском задо бвла премоћ на Балкану (д. ра
брос' ит-д.). II на основи овога расуђивања, комс сами створнше одговарајуће стап.е, подигоше своју полптику грчко бугарског зближења. Котсрије остварише политику грчко бугарског пријатељства зато што је Бугарска постала савезпвца Немачке. А какве је накнаде донела Грчкој ова полатика? Донела је г.редају Рупела Бугарима заједно са половином сереске равзице и уништење војне одбраме грчке Маћедоније. Закључак: Г. Венизелос је проото за.чашљао случа-ј грчко бугарске сарадње на основе учетворосгруче ња Грчке. А 1 веговн супарници пак при менише политику грчко бугарског прајатељства на основи ... губитака МаћедонијеНишта друго. (Број 8106). Пол Луј
није чланке у »Неа Пмераџ »Ем
ЗАШТО НЕМЦИ РАТУЈУ
Аустро Угарска је рат противу Србпје одважао хтела и при премана. Дипломатска препеска о предигрз овога рата је јасно показала, а нарочиго откриће Ђолитијево да је она хтсла да наиадае Србзју још 1913. Сарајевски агентат послужио је Дунавској Монархнји само као непосред,н повоп и згодаи взговор за р.,т Њен ултиматум Србији био је злокосарно смашљен и без примера по својвм драстичкии усдоЕлаа. И ако је Србија у своме одговору бвла огишла до крајних граница у попуштању и помирљввости. Аустро-Угарска наје хтела мпран начин изравнања. Она ннје пркстала да оне две сиорне тачке од дссет у ул тиматуму које Србија јединонеје примдла и које нвје хтела при мити јер би усвајаае њихово значило крај незаввсности Срби је, реши ХашкЕ Суд или Евролске Силе. Она је циљала на потчињење Србаје, и зато је взбегла суд правде и од Хашког Суда а сд есропских сила. Она је рат же лела пошто пото; извесно и поглавито сгога, што је тако хтела Немачка. Јер, чим је ковфлвкт избио, Немачка је одмах, без ре зерве, са псуканом сабљом стала уз ратни став своје савезнице, журно такође, она је одбила Грејов предлог за копференцију. Номинално, доиста, Аустро-Угарсма јесте та која је, својвм нападом на Србају, почела овај рат, али је Аустро Угарска у дипломатској преаигра на сваком кораку подражавана, контролисана и вођсна од Немачке, која је, са своје сгране, саошцтвла Русвја и осталим европским си-
лаиа, да ће је сваки сукоб од њвх са Аустро-Угарском увући у рат до краја. По томе, одго ворност за овај светски рат пада потпуно на Немачку нбот њеног храбрења Аустро-Угзрске, да нападие Србију, ма да је знала па ће отуда произићи европска конфлаграција. I. Тежња за мпЈОнијама После пзвршеног уједвњсња 1870. и добијене ратне оштете од Француске, у Неиачкој на ступа ера неверовттног капретка у сва.ма правцама. Под утецајем тога напреткз, а нарочвто под утицајем колосалног индустрнјског разватка и стално и упоредо са твме повећавање војне моћи, која се уздиже до доминантног положаја у расподели војнвх спла у Европр, Немачка сгвара себи грандиозне планове за своју будућност Тв су планови (1) задобити колоније, (2) економско првенсгво у свету, п (3) продирање на Исток. Као велику силу Немачку је пре свега, било као срамота што малене земље као Португалнја и Холзндија имају велкке и богате колокпје а сна кема таквдх. Затвм, она је дошла до закључка да јој је за вођење светске полиш.е према њеном рангу у коншрту Велвких Сила потребно нмати колоније. Сем тога, што је главно, њој су колоније по* требне ради трговине и, нарочито, ради насељавања њеног сувиншог становншшва. Становнсштво Немачке расте брзо, и један део његов, особито за време економскнх криза, ксељавго се у Америку и друге туђе гемље, где се, временом, однзрођавало. Фабрпчки развитак после