Велика Србија

СТРЛМЛ 2.

В Е Л И К Л' С Р Б И Ј Л

БРОЈ 23Л.

спољга трговина стално јв ра ела, немачкв фабрикати преплавиди су свет, па и сану Енглеску, благодареК* њеној с;ободНОЈ ТрГОВИНСкОЈ ПОЛцТЕцН поглаввтс; вомачка јз фдона не преотано п брзо јачала. Немачка је, кеосиорпо, нзјозбиљнгје заиретила ексно*ском првгнству Енглсске у свету. Ази, успесш, По правилу, опадгј/ и чонвда се изгубг мсра п опрезнозт За зста успс-свм*. еконсмске ексианзкје, нсмтчки вмтервјалисге ч пангерм нци почеше н сувгше смедо и арогаптно и гдасно да маштају о територијалнлм за војезањкма но свету. Најзад је Евглеска упидсла опасност ксја јој је претила од Немнчке, а асто тако, а в?.ше, беше увидеда то за себе и Фраппуока, и резултат добро схваћеавх внт ерес» бно је закључење између њих Срднчног споралума, Ј'' 0, ]а се после претвсрио у Чвт ворпг. О-ај рат иаа да решп и пичање економског првснства азм(ђу Еаглеске и Немачке, азвесно и вап еваке сунње п« штету пооледње као в остала 11 ВТ&ЊН, — Настзвиће се —

Немачкој оставио слсбоду да се ва завојевањз, када глад бесни у припреми за нов напад на своје гвегову дому. Гоаорн у рајхстагу суседе, значало би осудити нас неће обманути Р!емце о сгдашна сталап страх и сгалне при иој сигуацијг, али је наше убепре.ме ратне. Мир без изречепе ђеае да ћс Немечка чинити само иравде бео би повреда вдеала, оно > што завкси, од вОјНе ситуадок се Савезници још бију. ције>. ,,Пел Мел Газета“ пише: „Са- «Ивнин Стандард* пише: „Овај везнида се не могу заинтересо- немачки мир је мир који остав вати предлозима за мпр, док год л>а Хохенполернетссподарима аиови не донесу извесност испу ше територије, него што су иман.ења Јваховик завета.“ ли пре рата и у тЈОгућности да ‘Вестмннстер Газета* пише: учине ваше атенгата против ци»У овом тренутку у Немачкој је вплизације и слобода Европе. Мв велики притисак Немачки листо счо сигурни, да. је у сзима аемви у току последњвх недеља; љама Споразума велит<а већина писали су поводом ове теме жал-; решена да умножи равије ж^пве, бе и чинили искрена иризнања. ’ него да педкесе такав пораз- НеОни су чак празнавали јавно, да мачка мора бити потучена, јер је ситуацији весма критична.јје то апеолутно потребно за 6уОснквано је много наде на уте- дућност Еврогте. II она се чсвра ху, која ће доћв са стране Ру- потући на строг и одсудан нааин мунаје. Ако су и ове наде об- да би иогла нрамити услове Самануле, настаће одгсварајућа де- везника. Сваки разговор о чиру преслја„ Немачки народ тражиће * у овсм тренутку био б а вигце још огорченије, чему служе но- него слабост«.

јј Гевевал Нзшл

ба е активност извађатва. Један наш авијатичар напао један навријатељски аероплан ко-{—Сглвн>еи генералис^м Жоч>р ји је пао у пламену код Зерно-

ваце на Карсу.

Њујорк, 1. децеиЗра. Г. Херберт Своп, који је подуже боравио у Немачкој публкховаО је у ;,Ворзду“ једну сери Н&чотчгј Одбрапи

Сгноћ. јз »ввничн ежшштеиавесг, дк јч досадашње генерааифрвнауске зсјске па фравауовом фрцнту емењен, а *а е ва њего-ао м. сго нвпмоновкн генеран Напел. Према тзвсснвм варзиЈБМа, гевернду Жзфру да ће грло важва фувккија у

ју антересантних члаанка. о умору и о жељи аемачког народа за мир. Ме само да. всћина народа, саше Херберт^ Л верује у мо гућносг побег* нгд С 1 х>разумом

Но*п шеф (Јјранмуск:*®- агиијњ ип оеверу и С|Евзрог':гаку, гснераљ Нввгл ј" марввнт»а Бојчнчва фшгура. гЕзговО »авмшова ње ватаче г* као шефа Вердењјсго прмкј?, е хојоч ;о ј начва

аего су се и управљајуХн круго- ј г.дбравво • с»у чувеп^ тзрђаау и

ПРЕДЛОЗИ МИРА Коментари енглеске штампе. Лондон, Г деце.мбра Вест о седници, која је ииала да буде јуче у рајхстагу и на којој је канцелар дмао говоритв о предлозима мира Немачке и њених савезника пзазвала је јуче опширне коментаре од лондоиске штампе. Општн тон штамп.е је да немачки аг.ел у корист мира сставља равнодушне народе Споразума који у тодс ваде нови знак унутрашње слабости Не.мачке, у пркос аеним успесима, задобивеним нац пајмањим народима Европе. Док год Неиачка остаје на окупиранвм територијама, Савезиицн ће сматрати настављање борбе као свету дужност. Ево, шта о томе иишу велики лондон ски листова: <Тајмс< пнше: ‘Нису то Савезници, који су хтели рат. Али, принуђени да га воде, они ће га наставити све дотле, док непријатељска снага не буде сломље на. како сада тако и у будућностп.‘ Ј , Примити компроидс, који би

СА РАТНИХ ФРОНТОВА Франдуски К0МИНИК8 капад у обласгн источао за Ши Парвз, Г децеибра ^ еки - Неирвјатељсве ирмгходне т г . 'једенвце које су аокумвлв да Јужио од Соме НеприЈатељскз, Ј • 1 је артиљерија бомбардовала наше ровсве на сектору Бваша, Мезо-

нете и Барне-а у Аргони. У једном препзду Фраанузи су усде ли северно од Фура да укиште иепријатељске радове менљ и да заробе војнике. Наша је вртиље рвја уништида један немачки ба лон код Бувокура. Солунски фронт. — У сбласти северно ох Битоља у току 29. нокембра ^артиљеријска борба и доста жаве пешач. борбе. Нталијанске су трупе артиљеријском и митраљеском ватром зауставиле један бугарски против рапад. Је дан непријатељски аероплан при ; моран да се спусти заробљен је од једног илалијанског одреда

, се њриблгже нашиц рзвовдма у ј областн б,да Капулн равјурене су вашсм пктром У еблаоти ју зсао в југозападно а.д Валепутне борбе сзиасташ.ају Некри јател се огорчепо, одупкре. Јужпо од долвне реке Троту.га наше су трупе гаузеле једну л.внију непрнјазељеках роеоац н& знсовима §■ врстн јужно од Агусула.. Одб>зјена су еа* нецрајатељски, нротначападг. Неврвјател Ј5 имао ведаае губитке. Заробала смо много вој нака. Румувски фронт. — Делови румунске војске који су нацад нути близу Числау и јужно од свог места повлаче се на псток.

за иотпуно разочаралп у дсфлниткван успгх. Они који упргвљзју немачком еудбвном уверени су да је апсо лутно немог.уће тући Савезнике кој’и расшлажу са неисгсрпнпм резервзмау људвмз и материјалу. Ако су губитпа Спорззуаа четири пуга већи нвго они из централнсх сила ипак не верују победити непријатељску коалвцију. Они не суцњзју. ни најмање д.ч време рада за Савезнвке и да раг исцрпљења биће фаталан по нгм.чку нацијуГ. Херб.'рт Своп тврди да цео жемачки народ дубоко жали што је отпочео рат. Али та њихсва. жален.а не могу ии најмање слакшати одговорност за овај рзтЗдочднац такође жали свој по-

аамео инп^зЈнтољу ..трашвн- п©'рзае. Кпрескцилент >Лти ;еаа“, која је геаорала Навела посвтво у Верцепу, скзно. оаиеује свлјб утаекг.; > 0:» је био тев цувовохак, кад је рат агбио, аза је њ&гова из ванрбдоа врелаост еабила одм&х. ЈБе^ово оштро војввчко заањо обда-рено ја једадетвеаом храброшву. Мјгдов врсм?р оду швзљава њагше всјпвкч а у Адзнеу песов иуп јо 1915. годвно прва зашепко товово неарвјагељу. Неколлко днпа аотсм оп се ноаквао па Марн?. Мало ссоло сдтро је нолкч,нствено ва Ену 5 ј»дан атрапзан немачка напад. У окгебру 1914, г. генерал ЛСофр каимсновно је пукушај кад не успе у свом пре ; 1;о цнжка Низеда гевералом Бридузећу. гадо. У јаауару 1915. годане

Заробљена су обадва офицвра,

| Јужно од Мизулу — Бузеа, Руму ни предузевши офанзпву заузели РуСКИ КОМИНИКе су једпу сернју села Ала пошто Петроград, 1. децембра су мапзднуте бзле, погукле су се Западни фронт. — У области ^ Румунска војска се сада налази шуме Тукалузе непријатељ бомбардуј’е наше положаје. Непријатељски покушаји да пређе у офанзву. У области североисгочно од Помфјани парализовапи су нашом артвљериЈ'ском взтроа непријатељски покушаји да сређе Бистрицу. У области Жезупола, спречени суКа Карпатима ваше еу тру&е одбале један Јак непријатбљскз’Карсу обична артиљеријска бор

■ на фронту Бузер-Сарин —Гат Урзичена. Италајанеки коминикз Риа, 1. дец. У долина Астика артиљеријски дуел. Наша је артиљерија разјурвла непрвјатељска прикупљања на падчнама брда Селуцио и северно од брда Чимоне. На

Управљајући немачки кругови наставља американски кови-

крша пова генера.т другу нема чзу офзнзаву па Соаоону. Тада.

нар — обратили су се у вашв| Х остаје геЕерал днвБЗије. Помаха председннку Валзону и дру- ј сле многдх одлзховнњн добвја ги.ч неутралкиа државама да по I ксмацду једног кора армвје оод средују за мир. Али су сва ти | Верденпм Нч томе мсоту рнввн покушаји њкхОви остала узалуд !ј® ткнве спссобноотд, дн иозта-

нп. То је један од ввжннх разлога — може бити — зашто су

је уексро комаЕцакт цслохупне Вердепоке војске. Озд§ је он

Не.мци нерасположени према пре постагао Јед:нствене уопехе. седнику Взлзону јПосЈв 4 месеиа иоврокаДусмон

Г Своп завршава свој послед ња чланак: Неослорно је да ће народа Споразума вматг јаке ра злоге да одоију све покушаје немачке за мзр. Некачки мир неће

н нагонг непријатсља да евавуЕше фор Во. Он не говори викако о себи и ма само прско. његовихЗ офи»цара знамо одушевљење и дид{љење, које ратна стручњаци има-

бпти накакав мгр Мир који ћејју за његг. П>с'.ова глевна брвга заштктита г.руски милатаризам је одржавзње морала код својих

и кој’и ће дозволити Нсмачкој да спрема нове и крваве конфликте

људи: >Ви сте надмоћна Немцвма тврдв им он, непријатељска аојска не вреда као наша н лажу

био би ефемеран и фаталан. Свет- Ј СВИ) ко ј в П ротввно причају. По

ски мир ззхтег.а да гсрмавскн; беда Ј’е извесна, она је блгска. милитаризам буде уништеи ипо-ј т Рсба само још мало напора, ви ништен на бојнп.м пОљима. ! ћете вх У чинити ' Ј е Р т « вас ; захтева Француска.*

Ф Е Љ Т О Н

ТАМО ДА 1 ЕК 0 ...

Била је субота. Двваи пролет њв дан: небо ведро, гдегде про шарано свтнвм белгм облачаћн ма; сунпе афричко греје као код нас у јуну; лаки ветрвћ пиркаи разблажује сунчеву топлоту. Хоразонат је идеалан. Таласасто земљвште обрасло ситном зеленом травом чвсто као огледало; нигде разбацаног камена, нигде корова н зелике травуљвне; гдспе тусте шумицс од маслкнки дају дивг.у хладовину; чести и вдеално уређени на све страке арумови вију се преко земљи шта као змије... Тамо доле море се разлвло у недоглед. Море је мкрно, и по њему блит.у обале плс »е неколико чамаца и једри-

лица, а тамо далеко... далеко пу ше се дг.мшаци неколико великих лађа На другој страни види се мала варош са лепим и великим кућама, са широким и равнии улицама по којима јуре аутомобили и кола на све стране. Код нас у логсру тишина, јер војнвцч беху стишли на рад, до* вршавају грађеље барака у кој’има ће се кантоновати. Тек што сам ручао, зовну ме командир и нареди ми да водим воЈ - аике на море на купање и прање веша. Као да је погодио моју жељу и расположен.е радосно саи прихватио наређење. По војнгцика в^едео сам да су

они жељни да се прошегају ма ч ло даље од логора Кренусмо се... Ншго сам са стране колоие и пажлжво посма трао војнике. Видим како сви, и најмлађи и најстарији лако ко рачају као да нису то она војни ци којп ратују всђ четирп года не; кзо да нису то они војници који су прешли непроходне пргогорске и албанске кршеве п кланце по највећем снегу и зими без хлеба и воде. Носматрам вој нике и дивв.м им се. Помислих у себи: »Та ово нису луди, ово су дивозн! 1 Мгђу њи.ма има и млади ћа, а има и стараца; с;е се то изједчачило, све здраво и лако- Уредан животу новом логору, здрава и укусна храна, чесго купањс, то пло афричко сунце в најзад ново одело, — све то поправило нашег војника и дало му нов изглед. Већ смо се удал.ити од логора

кад ме замолише за одобрење да ССТ0Х сс завичаја ... СсТ0Х се де . г.епЈЈу. Ја им одобрвх, и за час ТВ1ћСТВа свога када сам као ђ аче

дотрчаше на чело колоне. Грмну песма као у један глас: Тамо далеко,... Далеко крај’ мора, Тамо је село моје.... Тамо је љубав моја!... Дврнуше ме речи све песме I коју први пут сада чујем. Дирну ме нарочито одушевљење и глзс војника при певан,-/ ове песме. Удубих се у мгсли, и тако сам корачао и не при.метивши да смо

трчкарао с торбвцом о ра.мену од куће школи и нгтраг; сетих се силне л.убави и нежности мајчине; сетвх се колпко Ј’е ноћи ка* са.м болестан 6ео пробдила ј крај моје постеље обилазећа ме I [ п лечећи; сетвх се колико је срсћна била кад бих сваку њену звповест и савет послушао, а ко лико тужна кад то не бвх учинио. О, мајко мила, опрости ми, опрости јер тада сам био мали,

пазе ва ред, а Ја се сспех на највнше место и седоу.

јниоам знао, ннсам оссђао... Севећ стигли на место. Распоредих ј тих се доброг 01(а а нарочито воЈиике и подофвцире који ће да 1Беговог озби љног лица кад што наређује или кад му неко од нзс није учипио по вољи, а сетих се Обузет мглопређашњим мисли-ј и његове среће и'весела лица ма поново почех раамишл.вти^кад пред старијим човеком скиззронгвши главу у руке. Одмах нем капу и поздравам са': »ЈБусг сетих свој’их мглих в драгих; бим руку!> Сетих се миле сеје