Велика Србија

ВЕЛИКА СРБИЈА

СТРАНА 3.

БРОЈ 24

тинаиа и припадали су готопојносе да је реиервисаност Сједисвима пуковама пет немачких ди-1 љених Држава, проузроковапа визија, које су биле у борби. велику запањепост код немачких Ниједан не.мачки аероплан ни- поданпка у А.мерици којн су ује прв.меп над француским лини-, чнни.тн све што су могли да ујама, док су франиуски авијати- ве Р е иредседннка Вплсоиа како

2, Сбог економских разлога. Не.мачкој су потребни нови издази на светско море. Она их може нмати само прксвајањем Белгије. Белгијска пристаништа сачињавају кључ за Немачку. ^Стара Белгија — пип)е Кон рат — бвла би подељена на два дела: Фландрију и Валонију. Штатхалтери ће, у име црра. вмати диктаторску власт. Да би се избегла опозација од стране послзвика у Рлјхстагу из тих крајева, право избора у Рајхстагу биће укипуто за стару Белгију.“ Чланак се завршава: „Не.мачка дааломацвја, чувајући оно што је на сабљи добилз, I загарантоваће јединство народа и зладе и сачуваће кас од унутраша»х опасности." Овај је закључак врло поучан. Из њега се јасно види да је то један од разлога због кога милитарпстичка странка жели кОристан мвр, јер у гвему види пајбољу гаранцију против свзког либералног покрета који би сутра дан после једног неповољног ми ра заљуљао њихову превласт у Немачкој.

ПОБЕДА НА ВЕРДЕНУ Опис енглеског допнсника Лондон, 7. децембра. Дописник „Тајмса» у францу ском штабу описујући •ведику француску победу на Вердену од 3. децембра вели: »Напад су взвелс француске труше нзабраних од најбољшх и Немци су бали пот/чени пре него што је битка почела. Непосредни циљ наиада био је гаузеће ос.матрачких тачака, које леже на висовима између. Мезе и Вевра. Овај цчљ је сјајно постигнут. Д>'омон и Во, као и Верден имају сасвам дОвољно ваздухн. II видак француских трупа на равницн Вевра знатно је проширен. Од 10 чассва пре подне ваздух је дрхтао од сталног праштања моћ. зх фрапцусквх топовз. На цслој линији фронта без престанка јо дејствовала артиљерија. Под заштитом овс ватре пе шадија је мирно напредовала не плашеаи се ватре топова, која је измицала пред гвима. Допасник за тим тозори о деморализацији немачке војске под страшннм дејством артиљерије и пред огромним масама пешадаје. Заробљенкца су притицали сто

чари били свуда, летећп врло ниско над борбеном линијом.

НЕМАЧКА НОТА — Америка доставља ноту Споразума Лондон, 7. децембра. Лопдонски листови доносе да јб немачка нота о мпру, коју је овде примио амерички посланнк, предата госп. Белфуру министру спољних послова. Нота је без комеитара упућена преко Вашингтона. Телеграмл из Вашингтона до-

Јучерашња прос/!ава у битсљу. Како су Бугарп бомбардовањем разрушнли нашу цркву у Бито љу то је свечана служба са бла годарењем за дуг живот и дивну владаввну Руског Цара Николе II. одржана јуче у тамогпљој грчкој цркви уз орисуство многобројног грађанстваи пред^тавника власти. Том приликом учињено је и молебствије за победу савезнич ког оружја и тамошњи митропо лвт Христос држао је леп говор. Погрвб два јукака. Данас у десет часова пре подне бвло је у Зејтинлкку опело на одрима двају јупака, пуковнвка Димитрија Милића и потпуковкика Антонија Жавковића, ко ји су у носледњнм борбама јунач ки пали и првнели своје драгоцене животе на жртвеник велике Србије- Опелу су присуствовали представници наше Врховне Команде а Савезчичких штабова, Белики број официра и покојникових поштоаалаца. Нека је всчата слава великим јунацима! Гдв је ма4и>докска стока. Нашем сиротом становништву Јужне Србије храну и стоку није узимала само војска за своје потребе, већ су је слали и у Бугарску, а нарочвто Немачку. ГБихови су агенти ишли свуда и стоку узимали ношто су хтели, претећи да ће је иначе реквирирати. би изјавио своје ммшљегве о иотреби једне конферепцнје. Циљ ових Немаца бпо је да се одреди конференцнја па којој би се старалн да посеју раздор нзмеђу Сапезнпка. Један телеграм из Копенхагена јав.ља да су руски министри, енер|-цчно одбацујући немачкн предлог о миру, створили велику за тегпугост п незадовољство код немачког народа кога су уверавади да ће предлози о миру проузроковати у Гјчјпјн дубоку п.мпресију. Немци су са свим рђаво ценшш солидарностп Сила споразума. По самом призна)Бу једжмаод тих немачких сеизала он је за Немачку кспоручио за врло крат ко време само преко станаце у Градском преко два мнлиона килограма меса. Тако је наш јадни нарсд остао без стоке, а Немци и Бугарв ииак гладују. &О30ЛИ о миру. Из Рима телеграфашу: Одговарајући посланику Бактиниу одно носно не.мачких предлога о миру г. Бозела, председник талијаиске владе взјавио је: ,,Ја не могу учи нити још никакву одлучну изјаву односно нашег одговора на немачке предлоге о миру. Овај одговор ће г.е припремити брижљиво и савесно заједно са Савезницама, како у форми тако и у сснови. Последице блонаде. Из Лондона телеграфишу: Према вестниа из Атине блокада обала Грчз;е почиње већ да изводи своје дејство. Тржиште Ати не већ је обузето панаком. Саопштавају, да друга нота Спора зума тражи путтање у слободу сввх укапшених венизелиста. Г. Ламброс је изјавио, да ће се блокада дићи, чим се регулише питање о давању задовол.ења Савезницима. Пацчфистн за ги«р. Сенатор г. Детурнел де Констан, који је од нре више година на челу француског парламен тарног пацифистичког покрета у-

ДНЕВНЕ ВЕСТИ

путио је једно занимл.иво писмо' гест Наши преци ИЗ ре«Ноје Цирихер Цајтун у," у хо ј волуције одбијали еу преговоре, док је свето зем-

ме излаже гледиште своје групе о питању мвра: ,,Онн између нас, вели он, који су најискреније хтели мнр, жртвоваће ра дије све него што ће пристатн

.виште отаџоине оило упрљано и док триумф права и слободе није био коначно осигуран протиВ

на комедију мвра. Они хоће да тирана. Ми нсћемо никад наставе рат, да би било свршено | ПреГОВарЗТИ еа ВСрОЛОМса ратом, а не да се он бескрајно НИЦИМИ, УОИЦа.МЗ, ЏСЛЛ I Иобнавља. ма жена и деце. Иа подОни ће га хтети све док Не- ј мукле понуде мира, Франмачка у рукама војке пруске ди- , ЧУСКа ЈС ОДГОВОрИЛа ТОнастије продужи бити рушилач ј повима и оајонетима. Ни ко оруђе и буде угрожавала нај- ј ^ 1 ОИЛИ ДООар а.МОаса-

дра оцениЈе добро света: боду.“

„Сло- 1 Д°Р 3;| репу&лику. Она вам за то :;ахвал>ује«. (Ра-

Чиновницима општине бво-, градсие. Службеници Општине Београд- ј ске, која се налазе у Солуну, да се јаве лично Финансијској Делегацкји ради пријема својих плата за октобар и новембар т.г. Талијански ратни трошкови. Пз Рпма јављају: Ратни тро шкови Италије у 1915. и 1016. години изнели су 7 мвлајарда 365 милиона лпра. На знаље. Право на бесплатан подвоз на талијанским железницама имају само војни обвезници и офицари. О овоме се извештавају наши грађани Објава Кроз који дан почеће издава ње угља. Ко од сроских избеглица жели да добије угаљ треба да се прајави Владиним Комесарима у Солуну. Пријаве почињу од 8. ов. мес.

дио). Разочарељв немачкв штампе • Берн, 7. децембра Не.мачка штаипа почиње очајавати о резултату корака кан* целаровог у корист мира. «Кројп Цајтунг" вели: Шзјаве г. Бријана дају утасак, да је корак Немачке пропао. То треба. иризнати и извући из тога консеквенце>. »Франкфуртер Цајтунг" пише: «Ми жалимо француске успехе на Вердену, јер су они одређенг да подстакну наше непријатеље на настављгње рата, баш кад би ми имали потребу да чујемо из њихових уста аргументе. Губитак терена на Вердену не узнемирује нас. иако смо га купили ио цену страшних губитака. Наши неизбежнв губици бали су мучни». (Ргдио).

Да св јави.

Кајзеров страх Амстердам. 7. деце.мбра Немачки кајз^р са царвцом и принчевима објавио је званично да кеће светковати овогодишњп Г. Бугарски, општински чи- ј Божић услед озбаљности времена новник у Нишу да се, ако је у и моли да им нико не шаље чеСолуну, јави Владиним Комеса сгитке. (Гадмо : . рима; иначе да пошље адресу. ■ Нов аЈСТрЗЈСКИ КАбИНбТ Цирих, 7. дец. ‘ Нов аустрвјеки кабинет ОбраIзован је дефинитввно овако: I Шпицмилер, председнвк владе, | Хандсл мин. унутр. дела, Горги 1 мин. војни, Хусарек мин. про

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ Наредба генерала Манжена

Париз, 7. дгц.

’ свете, Форстер мин. трговине, .. ЈШенк ммн. правде, Вамер мвн. Команданч трупа на јфинаксијз, Брука ман. рада, СајдВердену, генерал МанженЈлер мин. земљорадње. Оснм тога упутио је својим ВОЈНИ-1 Коб Р звнскв Ј е наименованза ноцима следсћу дневну за- ВШ г У ве Р не Р а 1алицвје (Радпо!.

У будуће ће се

повест : »Неспрсобни да нас по- : беди на бојноме пољу, дивљи нападачи 1 ежу св ц (ЈГЛаСИ ПРИМНТИ груоу замку преранога; ? мира. Они вичу: Камерад! у УРбДНј^ШТВУ ла-ћају1\и се при том о- * ** ” ружја. Ми познајемо тај

хиљака војника и преко 150 топова. Да би се осветила Србији охола Аустрија била је вринуђена да позове у помоћ Немачку, па и озе вероломне Бугаре који су се обешчзстили издазши један прајатељски и братски народ! Пратешњени бројном иадмоћногаћу п опкољени са сввх страна један велики део ове храбре српске војске начинио је продори прешао је кроз рупице замке ко ја му је пут спречавала. После повлачења које ће начинити епоху у историји, а које је азвршено под врло мучним околиостима преко високих планвна албанских ови славни остатци од рушевина напослетку су нас сти гли у Солуиу... Тек гато су пуштени и опре мила се ови храбри српска вој нвца сматрали су да им част на-

лаже да понова оду у први ред да се понова огледају са својим гнусним неаријатељем. Она су већ учинили велике напоре; они су вам показалв драги моји пријатељи да се умвју боруги; ви сге их ввдели где у бојној ватри презвру сваку опасност, бацајућг се на непријатеља страшћу очајања! Ах! колико се дивим о впм срчавим војницимз. После једнодневне мучне бор бе, док ноћ ставља своју копрену над бојним пољима мали српки војник, лежећн на леденој земљи, покушава да нађе заслужепи одиор у сну, али, авај. узалуд! •• Док његове уши прибирају јауке рањених и роиац у мврућих, његове га мисли носе у изгубљену отацбину; он гледа као у сну веселе' долине и широм покривене брежуљке сведоке његове срећне младости, он

гледа благо лице својих старих храбар војнкк који много пати.; родите.ља, своје драге супруге, Сад сте ме свгурно разумели сестре, миле дечице!.. драги моји пријатељи, зашто сте Одмзх нагло затим долази му д 0ШЛИ на оријент, Ја, сам сада виавја ужаса, да га опомене на уверен да су моја ' осећања и жалосну стварност. јер авај - даће те нз све сна ,. е потпомоћи лепе долпне, шумовити брежуљ- ове честите људе да покова за . ци, дивни и чаробни аределв ње- , • - . 1 1 д добију свОЈу отацоину борећи се гове отаџбвне опљачкани су и с ^ 3 раме уз ра.ме са њиме, ви се боопусгошени, а она мала створе - 0 „ „ лК „ . , 3 н рите за слОооду народа, којс би ња која.тако нежно поле... О њима не зна ни дали су живн. Већина их, је масккрирана, они

ваши неприЈатељи хтели да под, јарме. ј Нисмо ми ти који су хтели о што су остали подтегли су жа ј вај рат, ми смо чвнили све да лосно као мученици. Од своје ле ее °н иабегне, а тако и Срби, пе отаџбвне он сад не види више али данас ми примамо овај рат и борићемо се до краја т. ј. док ништа до рушевине коЈе се пу . 1 1 . 3 м Г не смрвимо варваре који су рат ше. Атвла Је прошао тада са сво- наметнули. јом хордом... Стога драги моја ј ' војници који сте тако добри, та-ј /Ч Д ПТТТТТТР ТТ. Д ко великодушна кад у овој бол- ХЈААјхх наца сретнете ко;а од тих малцхј — Тодор Атанацковић резер. српских војника стегните му ру јнаредник, служитељ. пор. упра ку срдачно и љубављу, ј«р је то ве и скн му Душан, да јаве своје

адресе Михаилу Петроввћу, народном посланвку, коп кога је оригинална карта из Србије од жене ТодОрове, Параскеве. — Радвсав Марпнковић, раденек, в Косовске Митровице, да се јавим Владиним Комесарима. — Проф. Е. Ј. Цветић, цензор у поштц 999, молн да му пошљу сзоје адресе што пре: Јова Ћеловић, Пера Берлинац, Божидар (Мане) Јовановић, Милош 1Птерић, Илија .Цветковнћ, ВоЈ’ислав Марјавовић, Јован Марковић возовођа из Скопља, Спира Рпстић, Ргдивоје Стаматовић, Живојин Никодијевић ковач, Јован Стамбуловаћ, сви из Јагодине. — Божа Ј. Миливојевић рез. пешад. капетаи, да се јави секретару поштан. одељења Врх. Команде, ради пријема писма или да јави адресу да му се пошаље.