Велика Србија

БРОЈ 242.

ВЕЛИКА СРБИЈА

СТРАНА 3.

мира одвојено закљуненог, без учешћа наших Савезника.» Са истом отвореношћу председник се .министарског савета дотиче нвтаља и о циљевима раха. »На тарантије" које г, Бетман Холвег т ражи да би прикрио прЦжељкиваша која се Немачка још иада да оствари силом вли лукавством, г. Трепов одговара једним јасним експозеом шта Русија очекује од овога рата. Као и иени савезници Русија хоће нотпуну победу да 6и се „отклонила стална опасност наси.ља ко]а је десетинама годинама узнемиравала цивилгзовани свет“. Она хоће победу тако исто и да би унпштила немачки утвцај у Русији и да би полнтика и економ ски и друштвени развитак слозенског царства постали потиуко независни ов германског сусеца. Али сем овгх циљевд опшгега реда, који се слажу са циљевима свих слободних народа, долазе и други посебни које ће Русија остварити у потпуној сагласности са савезнипима. Пре свега, треба руску Пољску ослободити и љој придодати старе пољске територије сонесгране гранаце. Прво министвр Николе II поново погврђује вољу Русије да <обнови слободну Пољску у њеним етнографскам границама и у јеаном кераздвојном јединству са Русијом*, Немачки и аустријски Помаци бвће отргнути изпод јарма угњетачког. Источна Пруска, Познањска и Шлезија имају се одузети од Пруске, краљевбна Хохенцолерна има се смап,ити упола, и, према томе, то ће бити крај нене власти над Немачком, протест немачког милитаризма. Галиција биће изгубљена за Аустрију и дат знак за распадање хазбуршке монархвје. На безобразне немачке маневре, на созиве за засебан мир, царева влада сдгодара чврстом одлуком да сруша иемачку несрећу. Да се то постигне биће посвећени не испрпни извори Русије које ће агромни напор пнвилвих власти и целога народа управити ка из вршешу жељенога цнл.а. Г- Трепов је истом асноћом додирнуо и питање о Мореузивама. Он је званично изјавао са трибине оно што читаоци „Тана» знаЈу још пре осамнаест мссеци, т. ј. сиоразум који је закључен 1915. између Велвке Британије и Француске на који је пристала и Италија и који на дефинитиван начвн утврђује право Русије на Мореузе и Цариград. Вековне ја ће вас уверити, да још живи Србин, да је моћан и свлан, јер: Тврд је орах Воћка чудновата Не сломи га А зубе поломи!

Кз Сбавштрг Џт У обавештајном одељењу кмају писма из Србије ова лица. Нека дођу да их приме или јаве адресе да им се пошаљу. Гавра Церовић, начелник срескв, Милутин Јечменвћ, полец гпсар, Драгољуб Маливојевпћ, начел. окруж у пензији, Мита Лазвревић, чинов. минист. упутр. дела, Бракно Радичеввћ и Душан Поповић, полициски писари, Петар Алимпић, судски чвнОвник, Жвворад Ристић, Живко Николаћ, Душан Бернћ полицискн пи-

тежње Русије, руководња идеа њене политике која је продрла у најинтимније живце народаога осећања, слободан излаз на Средоземно Море, биће сствареен. Огромне жртве Русије имаће ову најввшу награду, и Румунија, чвје се заставс не леиршају сада први пут у борби гшред руских, имаће исту слободу, То су непоколебљиве одлуке велике Русаје коју нвшта неће зауставити да својим Савезницима доститне светлу будућносг ко ја ће бити апананса свих народа који се боре за праведну и свету ствар. Г. Трепов је то про кламовао говором ретког и велв чанственог акцента. Немачка је већ осстила дејство ове непоколебљиве воље у току овога лета, за време прелива руског таласа који се рашири до границе Угарске. Хинденбург је искусио ову незадржљиву моћ на ссточном фронту. Његови помоћници осећају од јуче њено дејство у Румуннји. Речи г. Трепова, јасне и одсечне као оштрвца грозно ће продретн у тевтонски мозак. Енергија шефа владе по зната је у Берлину; у суседној монархији, која је озаконала у зимање у маси у војску, знају да ће под управом новог м и нистра руски народ пссзетвт и „све своје силе, све своје време раду који ће донети победу.,, Експозе г. Трепова је један од најгОрдијих и најкатегоричнијих који су учиЈвени у овом рату. Карактер председника руског ми нистарског савета јесте поуздано јемство да ће аа речима доћв дела и да ће, у следећој одлуч ној години која ће наступити, бити бачене протнву непријатеља огромне снаге у људима и мате ријалу јеинога народа чији су извори вевсцрпна. Вера г. Трепова је апсолутна и општа «Сетите ае, камчв он, да је /а како страшни бвли непријатељски ударци, крајња победа на нашој страни. Она иде к нама поузданим кораком; пођимо јој уједи њени у сусрет.» Тубоке и пророчке речп које ће се винути поврх непријштељских ленија. I 1јих ће чути тако исто и савезници Русије. Ови немају потре бу да се уверавају; алп израз ове непоколељиве воље разонодвће њихову и помоћи ће да зал<елс из свих својих сила, по цену највећих жргава, да достигну једини и заједнички циљ — победу. сари, Будемар Борисављевић на чел, срески, Срета Ристић, Лука Ристић, Љуба Филиповић, Душап Н. АтанацкСвић, Михаило Јаковљсвић полиц писар, Милан Ми шић начел. срескв, Ђорђе Росић, ЈеремијаСтанковаћполиц писари, Божа М. Кротић, начелник грески, Цетар Вавловић полицвски пвсар, Рвсга Ал. КЈЈмапов^ћ аолиц. пиоарт Мииан Наколић, ксчијаш Ман. Унтрагп. Дела, Боривоје ТрвфЈ нонвћ пол. пиоар Владимир Б. Милићевић шофер, Александар П. Димитрвјевић но лиц. писар и Боривоје П. Димитријевић војник жел. чете, Гојко Никетвћ гдвокат. Живорад Р. Јеремић, Душаи Живков ћ, Ранко Обрадовић, Тоорђе Савић, Спасоје Спасић контр телегр., Смиљка П. Стаменић, Драг Милојковић пуковник, Ко-

ДНЕВНЕ ВЕСТИ

Говор Лорда Кврсона. Говорећв у Г. Дому, Лорд Карсон је изјавио да немачки усгге си у Румунији нису тако велики

ништити конамно потајни и Неодговорни утицај ! на државне послове и оГлад у Берлину. бразовати владу практич,,Берлинер,Тагеблат‘‘ у броју ног рада са добро одреод прбкјуче извештава станов- гђвНИМ прОГра.МО.М И КОЈа ништво о смањивању оброка на- 'ће СС ОСЛПЊаТИ На ЛОВСкао што се Немачка усаљава Да : мирница услед оскудвце, која је' ј)СЊС И СИМПаТИЈС ЗСМ.ВС.и нас увери. Свакодневне операци- ‘ нарочито велика у кромиврима. (Радио). је наговештавају нам је немачка' счтЈација очајна. У унутрашњо ј 4 6На ХЛвбу. сти земље ситуација није тако' Како су сгигле нове количине пово.т.на као што свет верујг. , брашна, грчка полвција решила Наш одговор г а последгве пред-1 Ј е да се Ц ена хлебу од данас ши СЛаОе таЧКС СВ01ИХ логе Немачке о миру мора бити ј сведе на 0 60 драхме по оки. Нг

Н:м1чки »аневар Вашингтон, 8. децембра Немачка влада, увидев-

орз. <Мц]е потребно пвтати ен- ! м _ _ ^Члановцма Ваљвв. Занатглески народ, ако се потреоа у каже. да ли ће усвојити кУпље

ње цвштгог становнигатва коЈе је и Немачка себи наиетнула. Холачдска мнсија у Бктољу. Г. В»н Дв!?, хозандеки декар

лијског ЕснаФа. Ради врло важног посла, по-

предлога мира шаље |едну ноту америчкој штампи, у којој изјавл.ује да ее уепостави трајан мир, која. би иекључивала сва-

зивају се сви, војна обвезнвци, Ку ПОМИСаО Да се УНИШТИ чланова Ваљев- Занат. Еснафа, да ма КОЈИ НепријатељСКИ нау најкраћем року јаве број сво- ])ОД. ПреЦИЗНИ УСЛОВИ НИјих чланова породице. Нека цри еу ПОНу ђенИ, јер централ-

взксданик холиндског друштва' јатељи и познаница јаве и за не СИЛе НС'ке, да ПОЧНУ

зз иомсћ Србама, отишао јо, ггородице умрлих и погинулвх

прекјучо у Бетољ са шеет хо лапдских болничарии ц цотребним санктетским мнтервјавсм.

|занатлија од почетка европског рата. Исто то нека ураде и занатлијски раденици из Ваљева и

Он Ке тамо у ггрно време обра јако насу' чланови Еснафа. Тиче зоваги амбуланту, а по тоа, се шиљања ггомоћи породдцама.

преговоре везаних руку, а да њихови противници имају потпуно одрешене ])уке. (Радио).

становзиштвЈ.

болнипу за лечењо 1 ргђааског ,'Греба ускоро јапати картом Ми I ливоју С. Николићу кро)ачу, об ј везнику санит. оделења пошта ]број 999.

Одштвта. Атински лист <Неоп Аетд» јавља, да ће Савезница трвжа- ј Крађз. тв од аткнске вдаде оДштету, и то за сваког погинулог војнвки се у дућа н иеког Шериф Рухтем

шено је јуче 6 лица.

а укупно 14 нилиона. Лемнос збацујв краља. Са Лемвоса телеграфашу, дн. Ј је тамо држчп ис мец побзјеним ј вевизелисгина V Атави. После | I помепа организован је велики] митинг, на ком« јн цроглатено ј збапавање краља Константина. 1 Гвнера^ Лиотеј. Нз Марсел.а јављају, да је та-! мо етигао генерал Лиотеј, који путује за Париз, да прими порт | ко -'| С }((Г)0 феј менистра војпог. Одвсђење Белгијаиаца. Према в^стима из Амстердама, број Белгијанаца одвелених у Немачку у ропство износи од 1. октобра до 1. децембра 90.000.

Ја и укр-ли му ствари га

150 000 дрзхми, офицвра 200 ОО^ ■ Ј а рец 240 франака. Полиција је повела 1 истрагу. По другим делима ухаи-

РумЈнека ситуација Париз, 8. дец. Један телеграм из Јаша јавља. да је ситуација румунске војске умирујућа. У њсму се по том вели: Аустро-Немци нс Неиозпати лопови увуои су могу заН емари Т и садашњи румунски фронт оставивши ту, * како сами веле, само пјјосту завссу

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ Са нашег фронта — Српсхи звапичан извоиггај Солун, 8. депембра 7. децембра токалне борбе, које су у предслу

узелс

наро(ииту жучност. Рускетрупс покавале су том приликом велик} г активност. Одлучкоет Рјсијз Париз, 8. децембра Гелегра({)ишу из Петрограда:. Савет руске царсПз Парвза јављају: Министар ВИНС ЗаврЦЈИО 1С СВОЈе СеД-

од л>уди. Да се покуша пробијањс фронта, треба располагати многим трупама, а не ослабљеним резервама. (Радио). Потасљена некачиа оклопља^а > Лондон, 8. дец. Из А.мстсрдама јављају, да је ономад један енглески сумарсн потопио једну немачку оклопњачу, односно дрсднот. ( Радио). Произвсдња муниције.

муниције г. Албер Тома изјавио је, да се производња ратног материјапа стално увећава. Она данас досгиже В09 тона експлозива, док је у почетку азносала само 130 тона. Немца производе дневно 600.000 граната а Савезници 800.000.

нице. ()н |,е том прили-ј ком изгласао следетгу ре-! золуцију: »Пошто цео на-‘ |)од има да чини

Апстека и дрогерија ЦХВФШ ИСАН КУЊ0 Ул. Веввзслоо број 84. Велвки депо авотекароквх ар. гвкала. Све врете фотографеких ар-

мо-кне ] г и* ала напореза крајњм триумф! р * авај * ње плоча &а и пошто- владаимадара-; Мрачна Комора аа рас110Л0 . ДИ погпуно СПОразумно ниатера. 9—15 са парламснтом, трсба у-

ста Дошен наст. гимназије, Јор дапка Душана Мањића, Светозар Тасић пвсар, Боривоје Н моно пол иисар, Живан Павловић, под наредник—оолничар

САОПШТЕЊА — Да извбле предстати Краљ. Срп. Ген. Консулату ради изве сног саопштен,а: г- г. Алексапдар Минх депеша; Миладин П. Л>ујић учитељ ио бр. 3573; Рајко. Мићић школски надзорник по бр. 3575; Михајло М. Ристић учитељ по бр- 3574. — Милоје Ј. Васић пешад. поручник да се јави капетану г. Влади Милинковићу, пошта 504, радц саопштења о његовој фамилијп- — Ратка Ђукића војника—бо лесник* тражи брат каплар Ра-

дојко Ђукић из Свињишта, срез косанички, да се јави на пошту број 222. — Г ђа Нлвнка Д. Ј. Димитријевића из Битољгке улипе 42 у Београду, јавља се писмом своме мужу Видану, да Ј‘е са децом до бро. Писмо се налази код Свет. Ђ. Гајића писара мип. унугр. де ла у Сонуну. — Шарлота Панић из Беогр. поздравља Вељу Панића војника иреко Свет. Ђ. Гајића у Солуну. — Бранислав Илвћ, подиаред. иошта 222, моли пријатеље и познанвке да га известе ако што знају о његовом ујаку Петру Јо вановићу, бив. благајнику из Вел. Градишта — Стојадин Поповић, обвезн. профијанта, пошта бр ХП, моли свакога да га извести, ако што зна, о његовом сану Милутпну

вз Содола, ср. жагуб , окр. по жарев. рањенику. — Александгр К. Ристић кап. II. кл„ пошта 28, извештава се да је д р Владисав Богдановић из Параћина* у Паразу гие бе Сапнез 3, а његов свн Мвша у шко.чи БДегарез, близу Париза. Обојица су здрави. Др Богдановић се труда да нађе новаца и изјавио је, да ]ће се јавити г. Александру. Пз капцеларије Владиних Комесара, бр. Службено. П 0 Ш Т А За Срби]у - Љубомир Ајдуковић кожар. трговац из Београда, извештава своју породицу у Београду, да је жвв и здрав п моли да му се јаве истим путем.