Велика Србија

год. I.

БР. 243.

СОЛУН, СУБОТА 10 ДЕЦЕМБРА 1916.

ЈРКТИЛАТА "3"ОСИ : а!ос чч г ј.'ј 8 ■‘'••.г 1 -'''*, -■ одгсбздо 9 ^аш&ка, Г(>кж 'њ* ЗГ» фраиак* ;ЦША ОГЛА(?ИМА и!*к јглжсн , 0.20 ^рлн. л оетвтног Јж, ве* » /гллси _» аогодби. Н се аоЛ?же. м комсЈфмма к хнпдоааг ?к V »аступ^иштв’'ма ЛИГТ ИЗЛЛЗИ ДАН .1' ЛОДНК •јт. сла:с. к :р«*.чг| Крал. ( Грп. ГмЈерлл. К* »»сV;?т» ? ‘ РУКОИИСИ *г. НЕ 8РАЋ АЈ> таи ..гдлкцијс Кој!им г Ч» /двца г *»р. 33 >п1.-г;»чис

БРОЈ 10 сант.

Дисектор А. Ј08АН0ВИЋ

Појодлни бројеви се *ог у добиги / Солун.у кој вгсн члје „Друсатиа ичко ч 1 Т&маел лиц .1 >•. - гарокт бр. бл И^у Г.1КВНК 110Ш г. .

БРОЈ 10 сант.

ГОВОР ЛОЈДА ООРЦА ОДЛУЧНОСТ ВЕ/.ИКЕ БРИТАНИЈЕ

Нота немачког канцелара, у којоЈ се предлажу преговори о миру, доставл>ена је пре три дана британској влади преко амбасадора Сједињених Д])жава. Тим поводом одржао је у свечаној еедници Парламента један сјајан говор први енглески минисгар г. Лојд Џорџ. П|)а г кен у току целог свог излагања бурним одобравањем и пљескањем посланика и присутне публике председник британске владе изнео је гледиште сила Споразууа на немачку понуду мира и осветлио га многобројним фактима и аргументима. Г. Лојд Џорџ је најнре констатовао, да измефу Савезника постоји апсолутна солидарност и јединство мишљења, које ее испољило и овом приликом, што су све владе Споразума независно једна од друге заузеле исти став према немачком предлогу мира. И г. Лојд Џорџ, као пре њега г. Бријан,. г, Рофанко, г. Бонар Ло, I'. Бозели и други државници Споразума сгао јс на гледиште, да Савезници не могу примити преговоре о миру са Нсмачком у моменту, када се она, под маском неких ефемерних успеха појављује као победилац и скида са себс одговорност за европски рат. Одговор г. Ло!да Џорџа је апсолутан и категоричан у реченици, чији је смисао: „Све док Немачка не призна ногрешке пропшв народа а ре даде накнадц ла сва недела почпњена свепи/ мар је немог 11 ' 1 шн“. кљропском рату је један од главних циљева коначан и неповратан слом пруског милитаризма. Први енглески министар констатује пак са потпуним правом да »у немачком предлогу одјекује пораз триумфујућег пруског милитаризма«. И закључак енглеског министра је апсолутно логичан да „смисао говора канцеларова значи негацију мира". Завршне речи из дела говора г. Лојда Џорџа, у коме говори о предлозима мира изазвале су си-

лан ефекат и пропраћене дугим и бурним пљескањем. Оне гласе: „Ми морамо ставити своје поуздање пре у непобедну . војску. иего у колебљиву : веру непријатељеву". Из! ових речи бије )едно силно поверење у своју властиту снагу као и снагу Савезника и чврсто уверење, да је коначан триумф осигуран ствари Споразума у европском рату. Говор г. ЛоЈда Џорџа и једнодушно одобравање, на које је наишао у б р ита н ском п а рл а м е н ту јсдан су доказ више, да је Велика Британија решена, да поднесе све жртве напоредо са својим Савезницима, да би се осигурала коначна побсда. Ова силна решеност и воља испољава сс нарочито у другом делу говора г. Лојда Џорџа, у коме овај излажуки политички програм своје владе наговештава низ рефорама, које 'ке нагло појачати британску активност и форсирати ратне дога'ђаје. току досадашњег рага напор Велике Бриганије био јеогроман и величанствен. Од добровољачке војске створене су армије, које броје данас више милиона људи, и које, како је нагласио -г. Џорџ, „нису престајале тујш иемачку војску". Производња ратног материјала форсирана је неверо ватним фабр и ка ма, које су допринеле, да се надмаши техничка снага Немачке. Читавједан свет од британских колонија подвргнут јс ратном рсжиму и одашиљуки своје синове на бојнс фронтове своје метрополе и лиферујуки огроман материјал и животне потребе прилаже сво ј дсо у борби човечанства против тираније. Посматрајуки ситуацију кроз сјајну призму ових факата, г. Лојд Џорџ је гордо и убедљиво одбио поднету немачку ноту и осудио говор канцеларов у рајхстагу. Он је с правом затражио дал.е и последње жртве за коначан триумф правде, да не би све раније биле узалудне. И он их једобио. Парла-

менат је са једнодушним одобрава њем пропратио цео говор свога првог министра. Немачка нота, која је била замка и маневар, да| се Споразум поколеба и; евентуално изазову изве-ј сне диференције измефу'

Савезника била је само повод, да се још једном манифестује непоколебљиво јединство свију Савезника и њихова челична воља, да рат. наставе до крајњег триумфа слободе и правде.

ПОД ВУГАРСКИМ ЈАРМОМ V грЦанство ударили. Свака иБ:.ша је всјска евакуисала мућкаја кућа морада је еваког Б*тојв Ј9 новемб.а Дв»дес(-тог дапа слати у каоарне по дваденјвсм ра н двадесвЈ.' и. ог до сет, а сгротније по оет—однонодне у јразљко је у вароши је- сно .-есет хлебова. За ваговор дан одбор оД грађнва у* при Да нема, батине су вр|!'иле свопошК грдног конзуда. Теп 21. јв. Војска која је прввх двва новембрч после подае лола*к по приватним куКака смештена пуковпвк Стојков са јоднам ол при сзласку оотавшла је домаредои коњгавка б уводн прав ћангма пувте домове. Ни офирекоЕо влаоти од самкх грађа ' кврк пас? била бол>и. Овв су н», па св је одмат вратио на- све тто 00 Л1,[1аЛ0 ^ез обзизаД 22 нов/мбри нооле педне 1 >п У ЧВ Ј°Ј Ј 0 то к Јћк као и гшла је у Битољ бугарска вој чв Ј а Ј е имаовина > > И8 * ЛИ в на ска а на челу немачка воњ.па. ^ ^ У ВЈга Р сп ' слали

Вугаро су при екиом уласку; била пор !!>=, јер см апс лутно никавкв дочек од отране ста-

Војке вли грађанске вл«сти вк ј«

слили да Ке мсд и млехо потећи само ако Бугари дођу у ове рајеве. Одмзх је образована -нека комисија под председништвом комзнданта места. Њој је бко задатак да по свима дуКанима и ио.мовима попише храну и животне намкрнице. Храна је после краткс г вргмена одузета за војску, а грађтиима је остављено толико да нису могли ни живити ни умрети. Бугарска је војска срвих дана формално гладовала. Њој је још за време операција на Бабуни нестало хлеба. Но није такав случај биО и са Немцима. Они су свега у изобиљу пмала. За њвх се морала наКи комора и њима је стално и редовно све донОњено. Домородцн веле да су због овога јако негодовали бугарски официри, алп нису смелм ништа- Било је чешКе сукоба између њвх. Нарочито су ти сујкобц потицали од пзазивања не| мачк^х војника, који су показујјуКи бугарским војш-цима бео јхлебац пркосили. За Бугаре нвје

ово нвшта ови-су навикли насј реквирираде зц официре в ј ј&мНици да буду. Ћ.

нсвнпштв'. није пргређен Врло јмалн број њг хов.х ет: р.х пла

чпновавке сткнозр, већ су то ;сама чдккле. Допвдке лн му се 1 нека кућа сфл.пир без нкаквај

ГРЧКА ПРЕТИ

ке.,.,7 „гсв,т», «„ сгк- “ Про.сота ОДНОСИ ЈОШ ИИСГ РЕГШСШ V пш:» Лтлгијг птг п лгт»л I

нарЈ смело бит.г. То су есто новништва сач њкнао 1 ? ову. ‘ „ „ • р. двли и Немца. ог-. дно ки је „касу“ народа за кој* су ах” Ј г ■> овдз напоменутн да су нсмачки ховл >билетеи- < трубили ио све

ту да ех з са највећин оду шевд>в.‘ ем дочекзла. >. вет је бзо скривен пс нодрумзма, јг.р је етр х од буглреке војоке б о велЕкд

Оф‘ПЕрИ у СЗОјОМ цод кзЕ.ма нно го дрскЈЈЈЕ б»ли. 0.-;в су, само ако ам се стан допао, а ту се бугарспз офгцар пастаЕно последњег без игакве прооедуре НпрочцТЈ су ее плаша нНиоље кзбацивали. Бугарин је лв М/еломани П мци взнепа бсз устезања морао взлавзти. Бееа ладн>м дсчеком још нств у опште, не скмо у озокзнм вечерн п>тали оу својо еанез- случаЈевама, гећ увек вац год авге где вм је буГарс>и нарој>? се Нсмцу ма шта прохтедо а у Пр':Чају онп, кој У могли т-ј питлЊу је бугарски официр, о-

оазнати, да гу Џомци абсг о-

вај се је морао повјзновати ње

в;.га на рачун’ Бугара правнла говој ВОљИ Превдаст Нвмаца се ра?.. с о»једљ*ае доеегке. ПЈто 0В уд а 0С етида, а то је и ннрод Бугари н>су одмалг после и?да-у слмом цочетку одмах заназио. ска нашег у л 0 у Битољ Ее .е ' Брашно које ' су српске војне да је то по к<:рочитој жеља Не

мап тчашеео. разлог е био: да ту учине извесну ковцссвју

власти сиротињи — преко аме риканске мисије поделила отимано је. На Молба н>ина, на пи-

Грчрсј тј. да јој даду Еа знање г Ј Ј Ј Ј Ј сак деце нпје на ове дивље Та га о она виоу намерна кћа да ље. а још мкње да Ке пустити Бугаре да пређу на њеву тсриторију. То се бар тада тако у втсљу комеаткрисало, а да јз

таре могао утицати. Под изговором да је брашно држзвно сиротиња су дазали и оно што је са својим знојем зарадила и за всхрану деце за зимницу спре ту 6 ео веви лруги в јзчн раз- мила Народ вел>1 . 1)По ју ., ру се лсг, Доцнијн догађаји у Грчк ј познаје аан1<| те н битољчанн са да говрре: ,,Чим су ушли видели смо с кнме имамо посла. Њгма

то су нам ЕОТВрДИЛВ. Ч^м се је војска дсчепала ва

роши наотале еу н.љачке, ко]е>. , , , . „ Је стало било да дођу до пљаче.у код њих уоовчпјенс Дваде

сет дућанн је исто ноћи обиве но п.иск аћено. Б'гарл, а тако п Немцв, кидвсалк еу на женск»ае, те јеу грађг.нетв ; овл'дао тжасан страх к трепет. Раалику камеђу нас и ВЈгаро Немацн парод је онога момецта ОХвГТвО.

ке и новца, а што смо ми уми рали од глгда, то вх се није тицало, већ вм је сихођење било такво да је правило утисак да им то још и задовољство прави. Страшне смо дане под њвховом уоргвом прежпвели“. Ово неКете чути од поједнааца, веК од свију

Нарочати еу разрез одмах на!па и од оних који су некад ми-

Докдон, 9. дец. Један телеграм из Атине јавља да је грчка влада упутила втадама Споразума .једну ноту у којој излаже догађаје од како је при.мила ултиматум и тешко'ке које су наступиле услед рока који је одрефен од Споразума да се формулишу њени захтеви надокнађивања и одржавања блокаде. Грчка влада закључује да -ке бити приморана да престане са транспортовањем трупа на југ, за све време' док решење садашње ситуације не буде завршено. Јав.кају да се посланици: енглески, француски и талијански налазе на једној саве.зничкој ратној лафи и да Је посланик Русије оетао у Атини услсд болести. ГРЧКА ШТАМПА & . » ~ г “* ..Македонија": Упоредо са војном акцијом народзом за одбрану од вековних непрајатеља, дошло је време да отпочне и политички рад. Одавно наша уставност носн само име уставности, а у ствари то је права каракатура, са лкчним странкама које не представљају никакву идеју или начело. Крвавом тиранину, коме смо као плен оставнли на-