Велика Србија

СТРАНА 2.

В Е Л И К А С Р Б И Ј А

БРОЈ 248.

за Бугаре значајну реченицу у овом исторвјском документу. Пз гледа да Ст. Костову нп најмаае нвсу тшоновалн ови кн.ажевници бугарски, кад није читао н>ихова дела. Поменули су обојвца, всседи Костову, ову плаштаницу, али нв озепелети нису о »Пастирју на Блгари 4 — то је само твојз машта пронашла. Нека вам је све као ово свгурно — па паба вам п то. Ћ. ГРЧКА ШТАМПА ..Фос"': Нема сумае да ће изјаве немачкот канцелара о Грч кој одушевити члапове атинске банде. А нвје немогућно да су >е изјаве измољене од атинских слугу ге]>.мано-бугарских планова. Положај краља Констаиткна после крвавзх дога1)аја од Њ. и 19. новсмбра ради чијег интереса нвје се споменута банда усте зала да изда наше властите грчке интересе. II та је момоћ стигла, у виду неколико лепих ромаигвчних ре чп. Сени предака, Грчка је колев ка цмвил..зациЈ>, Грчка је идеја а не држава, и друге гарнитуре којих је пун Бедекер када о Грчкој говори као о археолош ком музеју. Тако је говориоБет ман Холвег. Речи и речи, реча богате, песиичке, романтичне, у славу Старе Грчке, то је по неиачком схвататку довољно да до каже не.мачко гркофилство. А остало, оно што се односп на данаппке прозаично доба, то нек се да онима који немају претке в цивилизацпју, или имају за једвичке внтересе с Немачкол : Турцима 11 Бугарима- ГБима је то доста Грцима прииада само обожаване предака, маршалска палица за швхова краља и орде ни за њихов генералштаб. Таме нека се задовоље потомци Демо стенови, а потомцгма Крумовам нек се да Маћедонија, подаии цима покојног Фрање Јсси<ј>а Со лун, п острва Белог Мора савезнацвма Турцвма, драгим и до сгојнвм пријатељима твораца торпиљврања «Лузитакије> итоликвх д;'угих злочвнстава! II тако, са дрскошћу немачке «култур», Немачка се представља као заштитница Грчке кој'у притаскује... Споразум! Ко то? Немачка. ],1елат Бел гије. рушитељ Пољске, тиранин

улогу заштитника Грчке! Преврнате се бдагословене коста МЈченвка гтз Трнкије и Мале Азије, ко ; е је цосвкао нож немнчког савевнакн Т.урчина црема немзчкој метода и ао немачкој наредбв! Кнжвте како сте дивно осегили нн себе ову вемачку заштиту, ви бедцв избегднце вз Тракије, вз Румедвје и Мазе Азвје, које Б гаро Турцв нрогнаше но упустввма и наредбама немачким, е то неке овце а неке у дно Азије да бисте начааила места некачкам емигрантима.

сге ли добро чулЕ? све оно п;то сте иретраели, све је то израз немачке жубави према Грчкој!! Нећемо да имвмо лаљ'ц ви ла сцомињемо р&т од 1897, ии остадо. Доводне су нам садашње мук-, а с њимр. бешчашће, и покажење, и кирупција, и погпунн дезорп нсзицијн коју је нем-.чк* проиаганда унеда у Грчку, к -ј* је б. истала од чаег 0 , храброств и славе, па да се уверЕцо о вачану нд која ее *сПо>ава пемачко фнделвнствоАда знр ннм и то требК^Каца се нд етрана Немачге боре и с

Та Источна МаћедонЕЈо, а дЕ.њоме сараћују Бугари * Турии, рупелска сраиото, и ти бруко * зар може биги а нбјиање сумње кавал’ка, и ви жртве торпиља јо расноложењвма 11см >чке нрорвнкх грчквх бродова, и ви ае ј Ма ЈединствуУ (Број од 13. доо.) роплкнске жртве из Солуна, је- * Иод-Лу’

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

Француски коминике Парнз 14. децембра У току иретпрошде нсћи велика артилервјода обостданабор ба у области Лшхона.

огорчена близу села Филипеств које је непријатељ запзлио и које смо ми евакуисали. На фронту у Добрууи пушкарање. предовала је кланцем Мктле гдејјардц доцнвје у рату са Пемччје на изласку кланца уништила | ком, в то само са нашвм снасве одбранбене непријатељске I т-ама.

линије запалала логоре у Суд рел—Хајтану и логоре који су инстаЈирани б маља одНекли а.

Ави.атвка. — У тску 12. дец. ИтаЛКЈаНСКИ КСМИНИКв десег францусках аеропл-.на рим , 4 дец бомбардозали су станацу и ба-' . ' Ј На Карсу Јужно од брда рако код Несла, бввлке у шуми , ми смо поправили фронт напреШзмпетр и ксд > ре Кнн. дујући 500 метара у дубину. На Солунски фронт. А])Т»ле : ј РДНОЧ напуштеном од непријаријска борба на знвијугку Цр на теља земљишту нашли см > 150 Реке и у областв Битоља. муницијсквх кара. Руски коминнке | Енглески комкнике Петроград, 14. децембра. ј Лондон 14. дец. Запздни фронт. Неприја-; у Т0К у '2. децембра наше су тељ бомбардује области села Т ру П е извршиле иапад' који су Пианиаки а, Манајува и област крунисани успехом на неприја шуме Гокукаловче. Јужно од тељске ровове згпадно од Андра Врзеззни непријатељ туче брда , југозгпадно од Ланса всточно од које смо заузели истсчно од се-, Армантијера- Заробсли с.мо из ла Липице, Долне и Сви.стелники ! вестан број војг п ;г. У току аана Иа молд.вској граници у долини наша Је арткљерсја борбардова

РАТ 10 КРАЈА • Изјава лорда Дерби-а Лондон, 14 дец. ГокорсЕи прсд једним багаљоном диверпуљског пука. лорд Дерби, министар војни, [>скао је: »Ми смо ушли у рат да бранимо право и мп морамо 11 родужити борбу док сс безбсдност гога права пс осигура. Ми жслимо мир и ми Јтемо га имати и он мора остаги вечит у будућс. Ми смо свссни ратнпх нссрсћа м због тога смо се одлучпли да у нашсм предузе^ћу идсмо до краја, тако, да будуће генерације не буд\ т потчињенс истим бедама. Ми имамо да преживимо још многе тсшке моменте. Ми можемо осигурати будућност само тако ако се еваки од нас одлучи да учинионо апго може учинити и да употреби максимум свога напора до дапа кад Ес се мир закл»учити«.

Ма пеиамо војску или сво ма есособн«' ла варађујемо мјвицијт. 0 овоме се у Берлвну зчч и Неаачка ћв водити рачуна цр* огговсру на ноту председпаки Ва сона.

Каси н е, румунске су трупе успеле да заузму брда која су евакуисали јуче. Румунски фронт. — Непрпја тељ огорчено напаца извор реке Сушице у области Драгославеле али су га Румуни потисли и запленили три митраљеза. Код извора реке Рианику непријатељ је одбио наше претходне једи нице које су се повукле на главне положаје- У долини реке Кил наута, западно од Римниута — Серета одбијени су сви неприја тељски напади У току дтна не

прпјатељ је напао фронт ФилиАлзаса н Лорена, гонвтељ Ср- јпести - Лишкатанска али је био

баје, убијца Јер.менске. Ова ијодбијен претрпевши велике гу оааква Немачка хсће да игра ' битке. Берба је нарс^ито била ' Јужније једна наша колона на

ла положаје северно сд Соме е систематски је тукла одбранбене линије и главне штабовз непријатељске. На осталом фрснту обична артп.гериЈ"ска борба. Егвпат. — Према новим може бити и последњим иавештајима о борби код Мзгдабаха целокуцан број заробљеника износи 1350 људи од којнх су 45 официра. Заплењена су четири брдска топа три крупова, велика количина пушака, 100.ОСО метака, извес тан број коња и камвка и вели ке лоличине телефонско! н дру гог материјала Непријатељ је ангажовао 1900 или 2000 људа. Војска је потпуно уништена

ПРЕДЈ103И 0 МИРУ Коментари америч. штампе Лонсо I, 14. дец. Јављају «з Њтјорка у »Три буни< ла Мис Дог*. кгја је при спела из Пемачке тнрдн да је гдад неминоваа и то је угрок којв проЈзрокује преддоге *а мир. „Вордд« публЕкујв Јсдап до кумевтован члкнак чувеног ексаоигсте Артура Маршв, који доказује да гладаа Немачка же ли оимнх ла звкључВ иир. »Сун* тврди да иредседнвк Ввдсон нознзје пдемендте наме-

— Огромни напори Француске и Енглеске. Пгриз, 14. децембра Генерал Малтер сбјавто је у „Тану“ једну студију од велике важносги о провзводњи ратног матеркјала у Француској. Француска има данас ваше хељада фабрика м * 1 тције, у којима раци преко милион радника, од којих четвртину чине жене. У јануару 1915. дневна провзводња граната сд 75 износила је 6.5С0 малог калибра и око хиљаду великог калибра; у јулу 1915 производња граната од 75 длсгигла је 90 000 дневно мање 1 калг.бра 11 10.000 већег калибра. Дан»е ;е производња још кећа. Данас франиус: а прои .во.^ња је четрдесет пута више граната мањег калибра, него у августу 1914. године, 90 пута више већет калабра, 300 пута в-те пушака, 170 цута више мктраљеза, 70 пута више барута и 40 пута ви ше другог ексолознвноГ матервјала Французи се сада већ служе, на фронту Соме гешким топовама од 400. Војнг критичар Француски јавл.а, да фзбраке Крезо спремају да ускоро уведу у акцеју топове сд 520. Јкндон, 14.'дец. Статиствка издата од британ ског министра муниције показује огромно повећање производње муницвје у Енглеској- Енглеска производи данас три пут више граната од 155, г.ет пута више од 200 и тра гут више од 230 него што је про^зводила у првој година рата. Енглеска производи данасЗбОО хаубипа осредњгг калибра за

ре Сазезника и езмо жели дк прдморч 1 . 1 М,ч:.д мизи1аризан | сваку СТОТИН у ( ко ј у ј е произво дл п^взна одговорноот. днла прве године рата и 1000 »1Бу Јорп Тајмс« пзше; Мв врло добро зн«мо да бн пемац

ка нобез.а б«ла опасноет *а н-с.

тешких топова за сваку стотину произвоћену у првој годинв. Пронзвсдња пољских тоаова а

Ако мк Јђемо у а ц*ју, боље лаких хаубица које се знатно би аа нас бвдо да иогрошимо повећавгла, пошто је проазве5 10 Милајзрди него 25 миди-' дена количина била довољна

Ф Е Љ Т О Н

Д-р Радован Казимировић ШШША ХР0НИКД: ДАНИ ЧШШ. НЕК0ЛИК0 РЕЧИ 0 КАШИМ ПРЕОСТААИМ ПЕСНИЦИМА

Ови велаки дани, дани колсбања, Чезнућа и наде побувише и наше преостале песнике на не ваае Песме су њине из појамних рззлога у молу. Неке су прапе тугованке. Песници су од вајкада вгше осећали бол и тугу за изгубљеним ртајем, за сзгуб љеном слободом, за взгубљеиом отаџбином, од обичних смртних. Није ни чудо што су и наши несници покушвли да своју тугу и бол у стиховнма изразе. Снда се најбоље и ввди да песништво није узалудпа уметност. Милушин 1>оЈ1гћ у пссмп /><м

чедо у колевци видим! , 1 ' Наш је ј садањн рат кекакви калејдоскоп ! дирљивих слика... Колико је саI да наших само мајки, које на ! вратнкцама очекују своје један-

у лесми Нин отаџошк' нарочи- ј то взражавају ту.у и бол за из-1 > КигљиГ оваа још внШе тугује!.. губљеном отацбином. Акорди Бо- Оускрсу он на.м је тужно кдвкнуо: јићеве лире стављају нам тужна Васкрс доЈ)е а васкрса нема!..* питања: „Дали отац пати/ Јели Овом нашем песнику Бардар кзжива мати? Шта ли ради жена: ГЈ]е д а ковав и мутан, због крви Дали су сестре под стидом? Где и суза, које нам се са Шар Пла су деца наша? | нине амо упућује: То су одиста питања, која да- „у иобеду, да л' су наши живи“ нас раздкру а сковиглазају душу, Овде нам се вечно гробље спрема и нашег најобичнијег редова — ј Н игде гласа, ниодкуда сгаса ссљака. II он јадник осећа сада у Н ас више уздања и нема!..“ око што и песник'. ј Д аЛ и ваше ни надан,а нема?! ,,Ех јосподине, — рећи ће ма Песнаку је одиста -тешко... Он јједан ових дана, — да ми је ша- више од свнју иас осећа траге дџмовпне, као н И{игљигиаиц ' Т ор пун дуката, све бих дао да дију иашег народа, раслеће ае-

гсвих идеала, његову Голготу. Али, као што после Голготе на стаје Уск])Снуће, ја бвх више волео кад ои и струне наших лира прозујале у дуру. У нашем се народу већ толико времена лелујају нарочита пророчанства и нгде, да ће нам кад тад спј нути царство. Те наде потичу из дубике душе нашег напаћеног Народа. И оне насу без осноаа. Зар прорицања делфијског ора кула нису респектована од народке масе? Зар јгврејска народ наје у души својој кроз нзјвеће перипетије очувао наду у обе ћаног Месију који ће се рс д«ти из пледена Давпдова?!. Народни гуслар Перуновић чујем да ј;, напротпв, својам песмама на јаворовим гуслама оживео пашу историју. Гусле су у нашем народу сгвориле велику

епопеју, Б> бдију иашег родољуб ■ ља. Оне су опевале наше б«смрт не јунаке ради којвх чак а ви ле РавиЈ’оЈ'ле изађоше из планива и иођоше да оквте наше вптезовс Гусле су каше занеле ускоке и хајдуке. Оне и сада одушевљаваЈ'у наше војнике. Да сам песник и ја бих сада вспевао псалме иоме народу Сам би гусле затражио: «ДаЈ'те вамо гусле јаворове Дајте вамо танано гудало Да запевам патње Србунове..« Велике су одиста п нРвадовне биле наше патње... Кости наших бораца за слободу златну посејане су не само по албанским кланцима и снежним гудурама, већ и по мирном и романтечном Крфу! На споиенику, која је подигпут на гробљу Дринске Дивлзвј'с златнгм су словима уреза-