Велика Србија

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 249.

ВИЛСОН И МИР Текст Вилсонове циркуларне ноте

Лордоа, 1б. дец Нота СјеЈнњевмх Држава про вракена је личвим рефлексијама ■редседннка Ввлсона, чвји текст гласв: „Ове мвсли вредседнвка Сједвњених Држава нису нвкако у ■егв са предлозима Немачке о мвру, нч са побуданг, које су ове изазвале. Зато председник моли да се оне испитају по сво јој чистој вредности и као да би биле поднете под разнвм окол■остима. 'Председнак је мишљења да се изнађе прилвка, да се од страие зараћених држава изазове изражавање тледишта сваке сд ње одиосно услова под којема ба се рату учинио кра ј и односно споразума, који би били довољнн да се избегне обнављатте борбе или првпремс за нов рат. ‘Председнику је час, да скре не пажњу онвх, којиаа се обра ка на факт, да су цаљеви државника свих зараћених народа обеју група у основа исти, такви какве су они објавили својам народама и целом сеету. Сваки хоке да права и приввлегије малих а великвх народа обезбеди про-1 тив наоада или неспоразума у! будућности. Свакоме је жеља да ! се у будућности осигура протмв иових ратова. Сваки гледа са неповерењем на стварање нових ■ротивничких савеза- Напротив,

мврљави и да би измена мисли бар отворила пут за састанак на једном конгресу. »Предссдник предлаже мир, не посредовање- Он предлаже почетак сондиран,а, да би се неутрзлним и зараћеким народиаа показало, колико може бити блиска благодег мира, о коме човечанство са 1 ва с^ све већом и не престаном чежњом* .

ПОКУШАЈ АМЕРИКЕ — Мишљења руских политичара —

Последњифранцуеки мар- командант Источне војшал био је Канробер, хе- ске зависике од сада ди-' рој из кримског рата, ко- ректно од министарства ји је умро пре 20 година, | војног. Овом одлуком уФранцуска је до сад има-јкинути су декрети од 2. ла 324 маршала почев од децембра од 1915. по коме првога у 1183. години. је генерал Жофрбио ставЖофр је даклс 325 мар-!љен на чело свих франшал Француске. : цуских армија, па и соПо одлуци француеке лунске и од 13. децембра владе генерал Нивел, вр-; 1916. год., по коме је геховни команданг Северне нерал Жофр наименован и Северо-источне војске за техничког еаветника и генерал Слрај, врховни владе.

Пстроград, 15. дец. »Агендија Весник« јавља: Г1о сланаси Думе изразили су се на следећи нтчнн о Вилсоновој ноти. Г. Рођанко, пред<’едник Думе рекао је; »Тренутак још није дошао да се претрееају условв ми ра. Патање о миру не може се поаренути пре пораза Немачке, јер треба да мир гарантује чсве-. чанству периоду спокојства и на>;

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

Француеки коминикв Париз 15. децембра Артиљеријска борба на неко лико сектора јужно од Соме. Дејство францугке артиљерије произвело је пожар и експлоз&ју код једне немачке батерије. У области Бсврења Франиузи су извршила усаешно екеплози-

претка « . V ју впше мина. При крају опера У С31 цаје Француза су вскочзли из

Ју ровова, коју Је наша артиље рија разрушила. На свима осталим 1ачкгма непријатељ је бео сдбијен претрпепши велике губитке. За време протЕВнапада запленвли смо више митраљеза. БорОа се наставља на целом фронту. У Добруџи, операцвЈ'е од ма ње важности.

Г- Миљуков Је изјавао: „ дашњим околностима не може по стојати питање посредовања ИЛ и' ровова и заробили ваше војника. интервенци.е. Н ша предлози Не- На осгалом фронту мирно. мачкој, као и немачки предтози; . “ Ј ’ л „| ИталиЈакски коминикв Савезницима не би дсвели ни до; Ј каквог резулгата, јер би тх обе Рим > дец •заоаКене томпе сматоалс као ие- У зони долине Адижа наша заранене групе сма ралс ми чве Нд севеоо западт, којв је допуштене " Ј е артиљериЈа тукла дефанзивне , Г. Син(>ант је рекао: »Трго-' непрвјатељске линије. На оста! вински интереси узносе Амераку -чом фрсгпу наше трупе кмају ;надвојним интересима. Прилазак омање сукобе са непрвјатељским |Сједиаених Држава једној зара- претходним једаницама I ћеноЈ - групи, и специјално цен

Руско-румувеке о ерадијв Лоедон, 15 дец Војпи врвтгчар »Тајмса* тврдк да су руоте труце евгкувсз *е нелу Добруџу, сем једнета

сваки је готов да испвта пвтаае

‘тралним држзвама мзло Је веро јватан, јер би он изазвао ксмџли о стварању уније свих народа да) кације у одн0саМа између Аме . би се обезбедили мир и правда у; р1Јке и Јапана. „ г- • . целом свету. Сваки веруЈе за ко- : ргсно да храј садашњега рата у ј тврда на основи услове, кој'и ба)

ЖОФР—МАРШАЛ

Руеки комкнике 1 Ггетротрад, 15. децембра. Од пр: лике један турски батаљон предузео је сфанзиву у области Петракале, али је нашом ватром био одбвјен. Турци су се вратили у своје ровове.

нотребна ради оазгурања по ваачЈња до Бра»ле. Руекору мунскн војСка која оаервше јужно брана еа огсрчењем в*рош и задрж.за нецријнтеља на ва ше 20 кжлометара од Б ааде.

НЕМАЧКА НОТА — Званичан текст немачке ноте о миру —

обезбедили интегритет и незавкс- В ажне одлуке француске ^ од ЦЈарафкане, југозападно од владв

Раније смо у изводу саопшти ли и коментарисали нсмачку но-

ност територајт и 'политичку в

Муша, нап е взввднице заузеле ту 0 МВ р у , редвтовану од самог

кајзера. Данас смо у могућноств да је у целости саопштимо Она гласи: > Најсфашнаји рат, који Је

трговинску слободу заинтересо- П;рчз 15 децембра су турске ровове и заробиле вој взнвх нар дл. Влада републике, да би ник “' "Ако прОтивречности наставе прИЗНала сјајнс уСЛУГеу-! области Банског .езера на да се рвзвијају у правцу неодре- чињене отаџбини ОД ге- ше С У ТРУ 116 одбвле непријатељђенвх циљева, спсром агонијом, нерала Жофра укаЗОМ од ске одреде прешле у офанзиву Е стгр;,ја познала пустоши већ док једна гараћена група не бу- јуче наименовала га је 0 заузеле село Атаман. Турци, две и по године велики део све де исцрпена, ако се на жртву н за маршала. У ТОМв се у- под нашом пресајом повукли су та . Ова катастрофа, коју везе даље приносе мнлвони људских казу вели, да ТО ДОСТО- с е на исток. једке опште више него хиљадуживота, док један одпротивника јанство «укиН)'ТО у ду- Румунски фронт. — У току ју годишње цввилизаније нису мо не остане без ових, ако кржња Р ој периоди МИра није се черашњег дана непрпјатељ је о- Г ле спречити, погађа чоЕечанство достигне степен незаборавности МОГЛО боље уСПОСТавитИ горчено нзпадао наш фронт. У у његовој најарагоценвјој вмаова будућност, тада ће наде на него у КОриСТ генерала, облгсти Ртмник северно од Ми- вини. Она прети да под својим мир и споразум слободких народа КОЈИ је ДВа пута на Мар- туре непријатељ је успео да по рутевкнама сахрани моралан и постати узалудне и некорисне. НИ И Изеру ПобедНИЧКИ за- тисне нашу коњвцу и румунску материЈ'ал прогрес, кој'им се Е

«Ето, нашто је могуће, да је уставио напредовање не- пешадију. ГХошто смо код Ри« мер блвжн него што ми опште ПЈТИЈатеЉСКИХ армија у ника одбили јеину серију напада, верујемо, да услови мира ебе тренутку, кад су ове МИ- непријатељ је бго приморан да вараћене групе ннсу тако непо- СЛИЛеда Су ДОСТИГЛе ЦИЉ.Ц напусти орву овбранбену лини-

вропа дичила у почетку XX века. »У овој борбв, Немачка и њени савезници, Аустро Угарска, Буггрока н Турска доказале су

свој'у неразориву снагу, задобивши знатне успехе над противни цвма надмоћним у броју и ратном матервјалу. Њахсве непробојне лвније одолевзЈ'у непрестаним нападима армија њвхових непријатеља. Скорашгва диверзи ја на Балкану је брзо и победоносио осујећена. »Послгдњи догађаји доказали су, да продужење рата не би могло сломити њвхову отпорну снагу; општа ситуацвја их ор>е овлашћује, да се надају новим у• спесима. „Да би бракили своју егзкстен цвју и слободу свога народног развића, четири савезничке вржаве биле су принуђеке да се лате оружја. Дела њихових оружја нвсу у томе нашта променилз. Нвједног тренутка оне нису биле лишене убеђења, да респектовање права других народа није у онреца са њихсвлм праввма и њвхо вим закониткм ицтересвма. Оне не теже да скрше или униште свој'с противнике. Свесне своје војне и економске снаге и готове, ако треба, да наставе борбу, али надахнуте Естовремено же љом да зауставе потоке крви и да учине крај рагним ужасвма, чстири савезнвчке државе предлгжу, да од сада ступе у претоворе о мгру. «Оне су уверене, да би предлози, К0Ј'е подносе и који циљаЈ'у да ссвгурзју опстакак, част и слободно развгће њвхових народа билв подесни кгооснове за успостављање трајнот мвра. »Ако се уаркос овој понуди мира и цввилизаиије борба буде јморала ваставати, четври савез1нвчке државе решене су да је ;воде до псбедоносног краЈ'а, ски1дајућа са себе свечано сву одговорност пред човечанством и историјом- Бетман Холвег“

ВИЈ1С0Н0ВА НОТА Објашњење њеног зачетка Ловдон, 15. децембра „Дејли КрОникл" публикује један чланак телегрзфисан из Њујорка, који се одаОси на мисте рију коју орикрива посредничка нота председника Внпсона- Ова су објашњења фрапантан прпмер дубоког карактера, немачке дапломзцвје. Телеграм доноси да је питање почело да се претреса у Њу.орку на једној седницв кабвнета у току које је Вилсон взјавао да

Ф Е Љ Т О Н 1 - Мплован - МхЉун Стапојеввћ кољич. поручннк, водник једног челичног кољичког пука

...Тамо и последаи, где су Нергстери Пружилв под небо своје суве руке, И маглом од крви помрачили сунце,

Пали еу на доглед своје дивне луке, Костима покрили злаћене врхунце Колевке имена и славе дедова!..« Б Г.

Галије оу опрване! Погледај, како јз мириа пучика новог српеког неба; погледвј, в а ко се бе ласају једра на катарккмк!.. Отиони се! Крени нј> нут бе смртности, јср то чекају тамо многе ваша вцтеви, ввтегв чаота, ввтеаи Велвкв Маол*! На њ»ховим бедр<>ма не виси више

дамасков палсш; аа њиховви пр сима не сајају се укрттсни мачевкпот орв^ном—ирвавом тра ком!... То су оотавЕди они ним«, нама који оотајемо да копхшемо златвим словима стрнне ис торије... Али у њкховим очама сја онај сјај Водеквх Синова, у њи-

хсвим з&нама крвје «е зижа: ! орпоког »аветног сувцн; еко, нс: глвдај, иогледај оло сунце на српоком небу: оно сија ; д пи ховвх цогледа оносбасјава сваку нову груду наше кеиље; ово на« всди, оно ннс храви, ово нас нојц!. Отасни се, кренв тако, Маћуне! — — — — — —

Блат, мирнн и поштен бво је увек. Нежан ссмејак лебдео му I. Јв на уонама и нада счо подноовли највећо патње, к кид смо ;гладов0лп, и кад омо бвли бео> !кућнацп у изгнанотву, у пашој орасној Одасеји. . Ади ката је неиријиљел. бко !пред шим — аегове бљаге очк ; заСијнге би у гњсву, његов де-' јвоЈачки осмејак дрхтао је од мржње м освете.

! Вечато у строју, вечвто пред својим кодои, ретке храброста га безумног пожртвовања, детео је о Куманоаа та Прилеву, са Прглена ка Батољу, са Б*тоља на Злстобо н Брегалнвцу, са Вр галниде н» Радовиште... Са Радовигага на Цс-р, с Цчра у Срсм, из Срема а.ч Кглубару, о Колубаре ка Београду... Ударце његозог вод» намте и Турцд в Вугзрв и М»џар « Нем цв! Они ее добро сећају опог коњанзка Н 1 внсоком ал»ту, чијв су копнте дотакле са Румс!. Бугара добро памте Мићу нову Сабљу у Брестовцј!.. Батев н» коњу и оабљи, био је витез и на бајонету: кад смо јкренули, овог велмког дан :, пут јисше Огаџбмпр, б»о је коњаавк без сабде, ху&зр бев ктаа, пред својим водом пешке, о бајонетима и бочбама...

Понол. неприфгеља на Аранђелсв цез, платс.о је Макун жввотом! (а реводовром у руци, када се прог пред оком амје авдео, у праокозорју крвавог јутра, одбвјчо је Маћун деовтоетруко јачег неврвјатеља. У ж*воту уеиевао је у свему, усаео је и у својој смртв: лешеви непријатеља сплели су венаД око крваве главе нашега хероја... Гадојв су спремке, Мићуне! Пучпна је мирза: отисви с<! Кад отигнет Тамо међу наше коњанике, реци им ово: Немвлостива смрт иружпла је нвколико пута своју кошчату, бледу руку, да укабере који ?рин аз дивне алеје, нашах коњач кгх витезова. Реци им, да мд, њнхови на.