Велика Србија

ВР. 250.

СОЛуН, СУБОТА 17 ДЕЦЕМБРА 1916

ГОД. I.

Л?КТОЛАТА ПЗПОСИ : Иесечло 3 ‘•"омссечно 9 у^жспха, гозг ги.<- 341 фраиак« ЦДВА ОГЛАСИМА . Свтмв оглмсм 0.20 Фрав. од аетштиог редв, зећ* оглаС! п<> аог< дба Вовмц со аодлже држави м коме сарима а джодоматскпм ваступнкватиама ЛИСТ ИЗДАЗИ С БАКГТ ДАН П? ИОДНИ 11ошту елвгм ареко Крал. Срп. Гвпорал. Коисулат*' Ј Ооууру. РУКОПИСИ СК НЕ ВРАЂАЈУ Стан рвдвкцнје Кодомбо удвца 6р. 33 8а1ошцаг Поједини бројевв се могу добитн у Содуну код жге* квје „Друштва грчке штнмое* уднца Б>дгир«кто« 6р. 6, бдииу гдавие аоште.

БРОЈ 10 сант.

I

Д«., '■:«т('р А. ШВАНОВИБ

БРОЈ 10 сант.

1ЕСПРИМЕРНА СЕИРЕПСТВА РЕГРУТОВАШЕ ЕАШИХ ГРАЂАЕ1А

I примораваЈу да гину за {снојс злочиначке угњетаче н да оуду побијсни : од својих пријатсља и сроБугарска је ушла у овај? Немокна да сопственом дника или да постану брарат с уверењем, да он;снагом и снагом својих тоубице, синоубице, па нс-ће дуго трајати, да јеј протектора очува и дс- чак и оцеубице у буквалјош онда био решен у финитивно присвоји те- ном смислу. корист Централних Сила ковину свога избезумље- Ако је Бугарска, једним и да "ће она, под таквим ног иадаЈства, Бугарска од најсрамнијих преступа, околностима, доћи и до се, газећи одродбе међу- ушла у дсо наше геритојефтине славе и до бога-; народног права, уговоре рије, она тиме није, ни тог плена. Додз^ше, она и конвенције, пљују ћи на са формалне државо-правје, по дивљачким одлика- морал и човечност, лаћа не ни са стварне стране, ма бугарске расе, евесно најужаснијих и наЈсвире- стекла право на суверену пришла најодвратнијем пијих средстава, каква власт на тој за њу туакту нсблагодарности, да светска историја још ни- фој земл>и. би, и с те стране, задо- је забелсжила. Њена је И заго подижемо свој вољила своје зверске и до немоћност, истина, рав- слаби глас и пјн‘д целим степена недостижимости на њеној покварености, културним светом пропокварене инстинктс; али и милијони нових злочи- тествујемо противу варје ипак главни разлог ње- нп не могу спречи ги њено варских и злочиначких ног издаЈничког поступ- тоњсње и сурвавање у посгупака службене и нека у незајажљивом апе- бездан поуздане пропа- службене Бугарске. То је титу за туфом својином. сги; али нас не плаши једино што смо за сада Пошто )'е — како су се то, што г ће њена снага у стањ} ? учинити. А доцне једном изразили њени бити повсћдна бесправ- иије, кадсесрпски народ управљачи — у главном ним и насилним бацањем на г ђе у положају судије, постигла циљ рата, она у смрт неколико нових злочинци неће моћи изје стала размишљати о животв, нсго нас револ- бећи заслуженој казни. свом гадном и бестидном тира (ђакат, штс се наша Даће се тада свакоме своје. дслу, али не да се пока- браћа, синови и очсви је, јер ТО није СВОјСТВСНО авиввивииииивваввитншивииинишивииииививв аиадахв№пвпнадипв 1 аат го ун ГГ-;ГЛГ“о'в н „м| ПОД БУГАРСКИМ ЈАРМОМ »подвизима« извуче из постављене клопке. Она „ Тт . ; XII ли и крокодилске сузе лнчн за |е тек после завршене „ . . „ . 1 1 ГТрллеп Је Јога горе од ћито- зулуме ксе Ту над ов м насво]е »миси]с« ]асно уо- ( Ј . ’ 1 л.а прошао. Бугари који су у п ( .по« вшсни е? То и . >е тпгбачила, да на том месту н д м> и* Јв треоа једва почињу тсшко-ћс и жасиу мржњу гфСиа пралепским ло ’ јер с у са * а Ј ет °ужаси њеног прирофеног селвм * ™ ЈИЛИ “ сах су ]е еска ' р ' д 6угарСкИ - ве ’ у в ' л ко у е јој безумља. И од тада (е ЛИ1И ' н,,пла7или с ? се 33 свг - >Ф С ' * били проарла Али ка>о у ХИТЊИ И нервози стала Ј е требало с пушком н прса у Ј, е садл, каз нм 6,ни та Европа гомилати преступе и зло-; П{Са сепагледлтИ ’ ОН!1в су Бугара на лиц ? ^ сга лолази ** »вди чине. У њима је ДО данас м< раЛВ ис ргд Њ1 ’; Х 6ггати ' апи њихова злоч начка дела, правааТОЛИКО огрезла, да би С1Д -! с °бр н У т0 - Бугарз наор/ ти овај свој некув*ни покол.? могла послужити као при- жаНИ ’ власт ИМ је У рукг,ма * Ако су %' а Р н - аашго их кољу, мср бескрајне ПОШЈаре- ! П0чеше се светита ^езоружаним а ако су Срби, што су о6ма ЊИ НОСТИ !сгљацима. Свсте им се што су ваЈ]и и лагали свег ра тамо живе Једаи од највећих ње-‘ 0ВИ У ОЦбраНИ с Р пског имсна од ' Бугар« - кад их не«, ? А да је НИХ злочина, гадан И ОД- 6или 6у,арску комиТСку на| ДЈ ово Тачно најбоље нам показчју вратан сам П(> себи, у- 33 >р * Мв . Турске ' управе - ” уна ' »нхова дивљаштва пргмз с ан вж;1сан ПО својој ДСМОН- П1 ' в0 хо]е су 'У 1а Р и Г1 Р е '* а го ииштву. Ако је у опгате ко моСКО] ТСНДСНЦИ ]И, несум-, л 'Р ук °ј раЈИ 1ћИХОВоЈ пОказаЛ0 гао долијати т,а су без с> м ке ЊИВО је насилно рсгру- _ ОСТаКе ВГЧИТО Сраи8Н Ж,1Г на Сада В У‘ а Р« Д апе нгмају где На товање српскогживља на п ’ ихов '' м ° 1авна У’ПЛ.аннм чели *“>* се најбољемгже применити окупираном дслу Србији- м ’- Покољ »ОШ су изиршили над она ј> в -нђел С а : «П|>опаст тво:а не тери горије И његова' сгосквм Ж1,влем а нарочито Н*Д ОИ тебе Израилу.» Листа убијеупотрсба на разним бу- немоћним ж нама и нгвином ие ' сграшна је. гарско-немачким фронто- ЦОМ пргл Ва,1С КОЛГН ° К0лену ’ У члан и “а »Крвави гежнм< вима, па И противу бра- као ШТО И » анас п Р еаа ' е повв " ге изнели смо један крвави списак,

НАРЕДБА Р7СК0Г ЦАРА Непоколебљива одлучност Русије. П-трогр?д, 16. дг* У јсдној нарсдби упућеној војсци и флоти руски цар Никола рекао је између осталога: » У. току п])ве године рата, Француска и Русија биле су принуђене да уступе јсдан део од својих територија, али овај привремени неуспех није сломио одважност наших верних Савезника, нити влшу, мојих снажних трупа. Али, за то време, напрегнувши све државне јнапоре, разлика наших јтехничких средстава и не'мачких смањивана је постепсно. У јссен 1915. године, непријатсљ није могао више продрети ни на једну стопу руске зсмље. Ј. ВЧО бакланр; Поп Тасн Копо За врсме овОГОДИШЊвГ з,.ћ »з Крапе, Поп гиота из пролсћа и лета, он је прел КЗРПР, орпевог учвтечв *з хрпео Серију ОЗбиљних Кгнпе к Беле Воппе, кно и још Ш) раза И Ш 1 'целом фроннег н оелацв. ч ија иигна ниеам Т у променио офанзиву V »огао сазпатл Дч. То су чнјдефа вовв МЈчевипи срп..ке, који да-ј доше ж^вот за оцтту српску нз I

шћ р нс. У очој грв в ј трзггд* ј л узичали су видно учешКе Му сломани позната зликовци сз Цр нилишта и Брајил в>. У Прилепу су јавно убајени Никола Х-<џи Ј. в«а угледни грађанин приЛС 1 ски. 3>тим ту су дов<-дени м убгјени: Стојче Цвеганов> ћ ро дон из Тополчаиа, а познати на цшша ни бор ц наш. Он је 6олестан дон^т и на најварварски јп н, ч н дотучен у сачом При леау ;— јавно у чаршији Са н>име је уб вен Р. сга ГБтр. ( вић так. ђе иа Т полч.на. С*м овкх у Прилепу су убпјенн: Ј сиф Ри егић, отарешина ооттинсква олјжвт»л.и, Петар Ппљак, Б р ђе пргдседвик опшјвнн Дол>н>аа ске, Темнл>ко Петков ћ, предегдвв« општ( ие врбднске, Јч ј внн Ђорђ^вић деловсђа, Ј. в«в Ђуроввћ лелов!ђа к кмет Иво »5 Витодвшга- У Прнлепу су до веденн в ув дввљу дреку бу Гг>р'5КВ1 впјвика — који су т.н. ме задсвгљотво изражизали —

лнзиву. »Непријатељске снаге „ очевидно се исц])пљују, д° к снага Русије и њених храбрих Савезника расте нсп[)скидно. Немачка оссђа, да се час њеног коначног пораза и казне њених повреда права приближује. И. као што је изненада објавила рат

породкиама срп'кч И нонншали су се као пр? в ч ,чв р ровг, П’>тто су гх сал,ачк»јлн миоге су протгралк, з оао што је остндо нар< ч то женв су на најшкандалоз.чвји начСн медтј етг р-не. Свакога убога данз мзрнле су

жеое и депа гладни и жедчн по својим сусодима онда, капг-о дин преа оп цтинјком с у д« ! да су њсне војне снаге нмцом ствјатв. јбиле надмођне нашима, Српски пвракллс. који је за сада осећ;пући своје славречена ту! ске > пр. ве подигнут ; бљење, ОНа прсдлаже П|)С-

рретворали су у шталу. Иконостас оборили и изгазили, а лпко ве српсквх светигеља са избоде-

говоре о миру, са Савсзничким силама, којс су се удружиле нераздвојно

ће, синова и отаца њсго-

Јед;<н крвтв« списак, али то иије ни сготи вео од онога што је у ствари. Саври.ено су унпштена и скоро иоилано ствнивнигпво о<их села : Зрзч, Сл< пчл, М.ргхри, Долгавца, Ри љев>, Кошина, Секирца, Врбја на, Крсв<таштака и Крапе. Из свију тругих с<-ла поубијани су с породицдма најугледнији прваци који су се Србвма призчавал« за време Турака. Поубијани Одиста, са ВИШС цинизма муке, према окима што гх ови ] су и ОНИ) ко ј н су к метсв .., преа седница влв у опште ка.чви слу жбеницп бвли. Имгња су им оаљачкана и оно што се ни|в могло однети попаљено и упр.>ца

славног и ле!енд. 1 рног српског вих. Спи бугарски листо- Кр.«..<,. м р-. Пр М .». ви, од »Мипа« до »Кам- С-о ш,о к.,.,ср...,о Г У’»о банс», бслеже скоро сна- “’™ “ Б,г.р«о. »...»• у кога дана »спечанс« ис- «*"« " “<■">>- “ «“ прп-ћаје ионих појника са -"<’•"='■» • »■■*<■ »*"• нашс тсриторије и н,и- «■<«*■• ►«)" Т У'““хово »одушснљсњс«, што “■ "" ■'■■■■■ ТГР"* 1<с им сс дати прилика »• У »■■»“’" Ј'Р •» »» «.» да СС борс у рсдомима хсвам<ађа браћа одав <а н»Д »храбрс« бугарске војске. машвли- Му.е под Турцеи! н су Одиста, са вишс цинизмг __ И душсвне покварености крвожедни Татарп зааадоп е. А ТСТКО да се јс икада НС- колико Су они у св<<је времг п,ПЈТО СЛИЧНО бацило на говали са паТ-кама овога кураж хартију И јавило у свет! мога народи; колико су Н и р«ца

ним очлма на мот«е набили и ПрОТИВ ЊС. СаСВИМ јс Пој р .спуштен' ј Д* чурлији дали, те МЉИВО, ДП ОНа прсТПОСсу кх у пратни буглрских вој-јтавља започињање преника кроз чкршвју носали в ке ј ГОВОра О МИру П])6 НСГО зеКи се ругали овим божвјвм ШТО ЊСНП СЛабоСТ ПОСТПугоднкш ма. ј Са < в м разбојништвима управ јљали су преставчкци бугарскс . унутрашње организациЈе ч вени ; разбоЈ мцл Ђурлуков н Најдов. Срески начелник је бво Јордан ^Тренков, пореклом прилепчанац, ‘он је у Бугагској рођен. Пред јседник општине је бео Кондов, . такође из Бугарске дошао. И јовде нису имзлн вере у мештане. Гл>*д и беда у највећем је јм у у Прилепу. Н.р д ум<ре свако* дневно од глади. Стан< вништво је озлојеђено и са тогућом жељом чека данГ свога ослоб. ђ-н.а. Покољи, пљзчквљ-, убиства и безгожност створи <и су велчки јаз п. 1 м ђу Бугара и прплепча на, којм се никад не н«же вз Јладити. Т\

не сувише Јаена и пре него што губитак њс‘не појне снаге не постане дсфинитиван. »Истовремено, она се жури да припреми јавно мишљсње и диже ларму односно снаге своје војске, искоришћавајући свој приврсмени успех у Румунији, којијош стварно нијс успела ни задобити. »Али, Француска и Русија, које сада имају на својој страни моћну Енглеску и племсниту Италију хсће да отпочму прсговоре о миру онда, када буду то сматрале за подсено по њихове интересе. То време још нијс до-