Велика Србија

БР

2*01.

СОЛЗН, П0НЕД1-ЉЛК 19 ДЕЦЕМБРА 1916.

год.

ПРЕТПЛАТА ПЗПОСИ : К«сочПо 3 Ар»нг», т"омесечво 9 уЈ/аЕвк», годкшњв 38 франак* • ЦКНА ОГЛАСРША : Сжтнм оглмсв 0.20 фрли. од петатног ред», већ» огдаг* во ооггдби. Новац с» полмже држвк* >• комв»ри»а и дмоломатскин »асгЈпахштвгна. . 1 И(.Т ИЗЛДЗИ ( ВАI.!{ ДА >1 ИО 1 ."„! г иИ иншт лмгн ЦрСК.Ј Кр«л. Срп. Г5П»[|».-. Коноу.18,, Ј Оолтку. Г> КОИИСИ СЕ НК ВГА 1 .А 1 У Стак ; едакције К"л м « тлмца р 33 '■а1ошдое ГЈојединк б]|"јс8Н е-. иогу добнта ј Солјцј код »ге»ц>је „рјруштва грчке штампе« удвца &Јлгаровто» 6р. 5, блкву глине осшге.

БРОЈ 10 санг.

Директор .4. ЈОЗАНОбИЋ.

БРОЈ 10 сант.

ГРЧКЕ 11РЕТЉЕ Испол.авање једне жалосне политике

У свом тако реки програмном говору уДоњем Дому, премијер нове енглескс владс, Лојд Џорџ, дотичући се политике Бешке Британије и њених односа према садашњој Грчкој, изјавио је: »У Грчкој су Силе из Споразума предузеле дефинитивну акцију«. Он, наравно, није хтео, нитије нашао за потребно, да се прецизнијс изјасни о начину и средствима у спјјовафању предузете акције. Њему, а и представницима енглеског народа, довољна је била констатација, да је та и таква акспф ед^ста и цредузета. Изјава Лојда Џорџа ни|е остављала иза себе никакву сумњу у блиско

Процењујући такво стање, могло 6и се мислити, да Ге се управљачи Грчке, чија јс полигика довела земљу до ивице пропасти, уразумити и бар у последњем час}’ створити основе за колико толико нормално слање и разви јање државног живота. Мефутим, таквелретпоставке одвеле би погрешним пугем. Пншуки о жалосном стању у земљи, исти лист истиче, смело и отворено, да Силе из Споразума морају прекинути блокаду грчких обала, или да кс, у прот и в н о м сл у чају, Г р ч к а бити приморана да им вбјџва рат. Да ово и овакво писаље атинеког листа, или боље држање

дефинитивно решење пи-| атинске владе, није и су тања држања Грчке пре-* више жалосно, оно би, ма зараГеним странама. одиста, било прилично Она је, шга више, дала комично. права на ишчекивање дејства и резултата акције. А та ишчекивања почела су сада и да се оствару'гу. Како атински лист »Кронос« јавља, врлострога блокада грчких обала довела је Грчку и грчки народ у тежак и скоро безизлазан положај. Оскудица у животним намирницама тако је велика, да је у неким крајевима Грчке било више случакгва смрти од глади. Становништво земље, уопштс узети, налази се, иод притиском мера Сила из Споразума, у страховитој беди и у неиздржљиво! ситуацији.

Из оваквог држања Ламбросовој влади блиског листа није тешко извући логичне закључке. Пре свега, оно доказује, да принудне мере Сила из Споразума према Грчкој почињу показивати озбиљно дејатво и да -ће продужење њихове примене донети жељене резултате. Тек у други ред долази отвореније испољавање грчке спољашње политике према зараћеним странама; та је гголитика и до сада била довољно осветљена, а да је и правилно оцењена од стране Сила из Споразу-

ма, доказују примсњене принудне мере и садашње дрско држање меродавних грчких фактора. Ипак заслужује повући једно упоре г ђење. Према писању »Кроноса«, Грчка нс жели и нс мисли, да евоју »неутралност« свсдс у пристојне границе. Дајући у свакој прилици »најозбиљнија« уверавања освојој »захвалности« и свом »пријатељству« према Силама заштигиицама, она сада, притерана и 'притиснута уза зид, да то »пријатељсгво», ту своју »захвалностл и делом посведочи, посредним путем изјављуЈе, како ће, ако не престане примена принудних мера, бити приморана да и.м објави рат. Тиме она, на нашесумњивији начин, утврћује, колико је у њеним 'уверавањима било иск{)ености и истине. Уједно тимс исгиче, да ће предви-ђсни рат у корист Целтралних Сила предузети одмах, ако јој се не да времена, да то одложи до | з год н и ј е г м о м е н та. Да примена принудних мера није дала никакве друге резултате, довољно је и ово, па да се у потпуности својој оправдају. А витални интереси Сила из Споразума налажу не само да се њихова примена настави, него и да сс оне појачају. Претње агинских управљача, потекле из потребе, да се одговорност за ужасно и неиздржљиво стање у зсмњи збаци са себе и баци на другога, па чак и да се оправда евентуално сурвавање државс и наро-

да у понор ратних аван-Ј памети и управљаче, и

тура, не могу никога уплашити. а најмање Силе из (’поразум?Г, којс имају и снаге и начина да заслужено казне и да науче

заведене, и заолудели народ. Својом непромишљеном политиком Грчка може само себи нашкодити.

ПОД БУГАРСКИМ ЈАРМОМ XIV. мијкг а бездушиа наредОхрид је родно место генера-Јба уз енергични протест и гвула Бој џијева. У седамнајестој 1 шање народа из Охрида изврше-

годинп свога жввота вапустио га је и отишао у Бугарсчу, осгавввши родатеље. Отац му је оамах умро, а мајка и сесгре остадоше у беди и невољв. Воја џијев је с времена на вреке слао кајци нешто ноуоћи, али од свршетка балканског рлта ништа. Нагае су власти помагале шегову иајку, као и сву осталу сзротињу, с том рггликом што су прева 1 Гој балн нздашније руке. За врсме њене болести, а преко Војаџајега шурака попа Ахила, да ванп су јој лекови бесплатно, н влана помоћ, лекар в у о.тште за све што јој се тада нужда јгвила. Све јој је чигаено. Кад иу је мајка умрла, тада је н сахрзна прнстојчо изврагапа. Сви чиновници и офвиири дала су прплоге и лично првсусгвовали аогребу. Дзкле — Србн — су укгвали сву пажгау мајцв једног гекерал« 1 , за кога су ипак анали, да је србоф|об. Време се измени. Дође нздајство бугарско и наше повлачење Случајно, или шт° се је тако хтело за команданта војске, која окупвра и Охрвд долазв Бојаџијев. Улази уј

на јс. Акт незахв?лностп, који је ка тај иачин Бој џзјев извршио, оставио је врло видну мрљу на нлгивом вначе прљавом челу. Становништво Охрида, коие су нозаата оба ова догађаја, видсло је, колика је велика душа Србиновл, а колика је незахвалност једног затуцаног Србождера, који је од тога тренутка сааки углев међу свој л м земљаци.ма изгубио, што је Бојаџнјсв врло лепо опа зао, те сзој гњев није ни крво, као што смо то у јсдном цро шлом чланку реклв. Бојаџијева је много ждрало, што наје навшго на онакав бугаризам судеКи по ссби, какав јс .замишљао; па да бн колвко толико маскврао отпочео јс чктаву сгрију свечаносга у Охриду. Али је и ту хуве среће био, јер се ов Србива не прави Бу 1 арин. Како је та варош богата у прквегшм развалвнама, то му је бгдо лако наћи позод свсчаноств. Неко му шаи.г, да се твх дана навршује хвљаду говина одрођења св. Климента. По његовом предлогу образовзије одбор за прославу хвљааугодашљвце.

Развила се врло живз агитацвја Охрид и меспго благодарносши поверљввгм путем и преко штам на учињеној иажњи његовој мај* 'ае за што веће учешђе Бугара у ци, прва му је брига да наре- овој ч народној“ прослввп. И ва ди иокољ рањених и болеснпх мах почеше долазвти азаслапства иијника, међу којима јс био и ез дногпх вароши гз Бугарске један официр, који је. чини ми вли иа МЉедонскгх традова ни с.е био баш из пука, који су жпве душе, На сам иан прославе тај прилог за сахрану његове узегае учешћа изасланвци, чв

Ф Е Љ Т О Н

.+ Ј1УКА РИСТИИ И МИХАИЛО ГАВРИЛОВИИ Капетани — авиатичари.

Четартог дсцембра 1916. год..не у 4 и по сата по подке супце се бејтше саг рилоза облдке нах Баба планином да не гледи језовит црвзор. Један аероплан враћајући с.е са извиђдња бејашеј стуаио у очајну борбу са ветро-ј ви«д изнад кргг.ева Селеш е планине. Борба бејаше на жввот и на скрг. У једном момен у изгле* даше *а бе човеков ум « снага ; победит и Ал‘ ко 1-,е са стихмјом на краЈ иавћвУ Ч век слаб-:ј», и ра подтећи и апар а се преврву I заиелуја, испр^ви се, пободе носј п аа треп цаде са ■,-сине од 3000 ј м. на 2000 м , нонова се преврну ј • 1 I м после кратког лел}јања сгро-

иошта се са свом брзином и разби о К8мен,ар на »Чукама*... Исаок изломљених делова најмодерније наприве изкученл су лешеви обојица ашјвтпчари: артиљеријског капетана II кл Луке Ристпћа н пешадијског гапетана Н кл- Махалла Гаврилоаића. * * * II самом се цебу смучило Оно од јутрос и.таче н сузама својим умква хангар у комс је побожна другарска рука положила двг Јунака једиог до друго! у дрвепим ксвчезима грубо истесанлм в увијеним у лепу нашу, сроску, тро бојку. Две свеће догоревају у кољиеу док се пободеив фрвнцу-

ска застдва лепрша под нежним поветарцем, која тежи да освоји пре-вргемени хрдм освежа уту чене другове, скрушене и несрегне, окупљепе о;<о пошвулвх. Вод Франп.уза и вод Срба са обореним оружјем одају почаст херојима Р.нжврани »параги с неповерењем гледају ову необичну слику и као да нам шапућ): «Човече, моћви си, али си далеко да будеш свемоћан’. Трлгмчна ти н)ина И да нема овсх капљи, што 1 *х небо г.рксипа, чуло 6и се трг перење гругарских ос'ћаја, чуло (>и се како мозгане жице мвсаи преду. „Бгагосло8ен Бог наш 1 '. У недој тишини одјекну глас им ноаантног проте III армије Оаело почиње. Оборене гладе диго ше се к‘ небу и М)литв*ни талгс залепрша плашо иа хан!ару.., Бшослужење у половини ире-

квде нвш добар друг поп Љу бпкко, који се опрости гушећи се у сузама са својим „соколовима, који прелетајућв «Козјак“ п „Периспер« ниђоше смрг у борои са чолеком и сгахијом". Завршујући он паае на колена, а за њим и цео скуо, и гласом пуним Бсга запев?: свјатими упокој Храсте души раб твојих". . и друшви на коленвма осетише Бога међу њима. . Ево команданта Аероплгнске Ескадре да ним по свр лсн,;м опелу кгже ко су ов.ч два јунака. ,,И Лука и Михаило, предстгвља ;мх нам он, из класе су 41 ВоЈ’не Академије 1 сч септем ра 1912. годинс постају сфицири и полазе да свете Косово као мла-ди и 'бујни воднгци, један у батериј; други у чети Осветивши Косово ! они Брегалницом триумфују над

Слгвлицом 30. октцбра 1913. они су горучпици и као такова 1914. године полвзе да овзрају Велнку Србију. 15. јуна 1915. године ево их где су капетапн. Кад су каступили данп српске трагедвје у јесен 1916 годчне капетан Лука врнш дужносг комавдира батереје и водећи своје људе и оруђа из борбе у борбу он их нроводи, бодрећм све око себе. кроз албонске кршеве, [] уверавајући св«т да нас чекају бољи дани. За то време капетаи Мвхавло већ је загрлно аввјатику у којој је трезвен и рааборит извнђач. Када је српска војска иокова формирага у Крфу, капетан Лука при ј вљује се за кзвпђачку службу на аеропланЈ, а капетан М хагло га пилотгжу. Изабрат, капетач Лука упућује се у образовану школу код Фрашуске Псгочне