Велика Србија

ГОД. I.

НРЕТПЛАТА Н8Н0СИ : Месечао 3 Арипг«, т”оиесочао 9 ^расзиа, годкжае 36 фракак* ЦКНА ОГЛАСИМА : 0»тв* огджси 0.20 фран. од нетжтиог ред», Во^в огдае* по погодби. Новац св поллже дрисега и комедран I' джплокатскна *асту 1 ТЈИштв.:ил. ЛИСТ И.ЧЛАЗИ < »А::?! ДА1: 11'} !• '..ШД Иошт. м»ти ареко Кр»л, Срп. Г вгр».- Коасухат« у Со'уат. ГУКОШЈСИ СК НЕ ВГАЋАЧУ Ст п , вдакцајо Ки-том' о улица Лр. 33 »1оп1дпв 11оједии* бројеви се мог у добита у Оолуну код игевцдје „Друштиа грчке штака.зе улкца Нулгарокто* бр. 5, блиау алааие поште.

БРОЈ 10 сант.

Дврек"и>р Д. ЈОВАНОбИЋ

БРОЈ 10 сант.

1,Г0ВОР САВЕЗНИКА — Ратна ситуација и мир —

Када је немачка влада поднела Савезницима предлоге о миру, она је то учинила са надменим држањем победиоца. Исговремено је путем Волфове Агенције протурила вести у неутралне државе, да она доминира на свима фронтовима. Већ овај сам факат показује са колико је неискреносги и дволичности Немачка нокушала да наведе Савезнине на преговоре .о миру. ВеК одавно потврдило ее у много прилика, да су Нсмачка и њени савсзници } т толикој мери псцрпени досадашњим ратовањем, да су немокни да ратну ситуацију измене у своју корист и измакну неизбежној катастрофи, која их очекује. Свст није могао бити обманут немачким протуреним вестима о њиховој победничкој ситуацији, пошто нс само народи зараКеиих, веК и свих неутралних држава познају врло добро стање на борбеним фронтовима. Раздувани успеси у Румунији, потп} г но локалног, а без стратегијског значаја нису никога обманули. А ситуација на осталим фронговима за наше непријатеље је сасвим неповољна. Још су живе успомене на скорашње немачке поразе на Вердену. који су допунили слом њихове акције против упорнс француске тврђаве, која их је стала прско 610.000 л>уди. Битка на Соми истакла је најбоље надмоФност Савезника над Немцима, коју су ови у осталом и сами у небројено прилика признали. Борба на Соми обележена је до сад серијом знатних немачких иораза, који су запечаЕени огромним празнинама у редовима немачких армија. На западном фронту су АнглоФранцузи апсолутни господпри ситуације и Немци су нсмоИни, да паралишу евситуалну офанзиву на томе бојишту. Од последње, победоносне офанзиве генерала Брусилова источни фронт постао је страшило за Аустро-Немце. Борбена и-

ницијатива прешла је са свим и неповратно у руске рукс. Аустро-немачки војни кругови са најве-ћом зебн>ом гледају на евентуалност руске офанзиве и са грозничавом журбом чине припрсме против ње. Овај велики страх најбоље се манифеетује у узнемиреном писању аустро - немачке штампе, која о руској војној снази говори данас са највећим страхопоштовањем и тражи од владе, да се што пре и по сваку цену учини крај рату. Исто тако, није ни за кога тајна, да су. на Маћедонскоме фронту Савезници апеолутни господари ситуације. После многих тешких ггораза Бугаро-Немци с.у се ограничили на просту дефанзиву осећајући велику и стварну надмоћност Савезника. Изузев данае у Румунији, на свима осталим фронтовима, а нарочито на главним и решавајућим Савезничка надмоћност је неоспорна и апсолу гна. Она је загарантована многим крвавим поразима нанетим досад непријатељу, а нарочито превагом не само у људсгву већ и количини и техници ратног материјала. С обзиром на стварност оваквс ратне ситуацијс и на све акутнију економску кризу у својим земљама, непријатељскс владе су покушале да подлим и неискреним иачииом дофу до прсговора о миру. Мефутим владе Споразума и њихових Савезника ирозреле су намеру Немачке и дале достојаи одговор. Рат ћс сс водити до коначног слома наших нспријатеља. Идеали, за које су Савезници потргли оружје морају бити остварени. Слободе и права свих народа морају се остварити и осигура ги за вечна времена. Човечанство се мора обезбедити од германске тираније. Рагдокраја, до потпуног слома непријатељевог то.је дсвиза наша и наших моћних Савезника. Остварење нашег зајсдничког ци-

ља није више далеко. Немачка и њени савсзници нису вишс кадри дуго одолевати. Германска зграда је већ пол>уљана п њен пад јс питање само најскорије будућностћ. Ко

XV. »Прсвашњви« укавом Фергипазловим ту своро поатшвљен је .ш среског ничелника ц Олриду Прпшј) Чаулев. Оаај > .ар . ж«в8ечкв“ *кт аровззво јв уЖ8сно заорвпншћетн, ччч в кол првјатељ* Чаулвпљеввх. Пвтар Ч*у'вв п лелеа.« правде ш»р> кј!! Јел»н пзјсбачаија мчродер ггоетаја срескг начегнак — слакж верна бугарске узраве и њеве правде у тви Еесретзвм пл шем крајевамв. У новом поло жају Чнулев јв тск постао нр « 08 МуЧВТРл. Н5П1ГГ ЖЈВЉа Т! Ко СумњаЈЈкк да има ве!е са нвкем уображенвм ернеквм четама, што м ј је само взтозор био строго је КЕ 8 НХ 0 еело Слазово. Пошто је јавно у селу обеето ивког псд.вга Идију, занадно јо двадесет аомопа сеосвит у војвма оу ивгорс.т једна спш ра жена и двоје деце, пв ее трвумфклпо вратао сво ој резв кенцијн, Село Пештано такоће је казпио пвљеваном, јер су ве л?, сакрид® »орпску Расу«, које се желео дочевг.ти. Нвје боне пјјотло нв села Тркезнп*, чзје је ссљаке в» страптне муке уда рао гото му нбсу дад* архсву пачелстза која је у бл»з'*ни о вог& седа са моторвим’ чампем потовуда Макаствр Св. Науми је потпуно опљачкао ис«мо го ле зз гтне оставао. Оба евеготе' «вка »анровео« га Ватол, што Јпачп, ла оу остаздлв гости вегдо еко Вуков*, Да би ое осве тдо Подградчтнвма, гото г« пре трв Г0Д8К6 Н9 'у хтелм првмвти са иедесет комкта отишао је, ла вх вазнд, г>ли ,је огуд бр&о раабејене главе мораоотрутнутк. Сматрајући да треба свака траг утретв, који би на српску уНраву народ подсећао — прво јг уништио воКарско-ицјмарски акружни расадник. па послс ирекоиао градске ичрковс и ца свој пвчин мх »урсдво* Ове р«форме је Чаулсв уз садејство војиих власти извргоио. Жандармерију су му заменпле комите, те су стално три омаае чете по срезу крстариле, а како је народу са свии „чуварвма* безбедности бело, то је лако погодити : Породиие чиновннчге као и онс мештане, који су у ма каквом сроству са нашим чиновницима били све је кнтернирао из ОлрИда — нар&впо погпто су

зна, можда ћс нам нсћ пролећс са својим благим и нежним сунчаним зрацима донети зоруслободнс и сретнс будућности мира?!

оредходно опљачканп. Његовпм стопз.ча ишао је пот пуно Мнлан Матов у Струзз. Најпре је затворио неколико у гледних грађана међу којимн је бмо Маван Несторовић, па по што су дали откуп, пустио их је. Поровице наших угледних првака нарочито Шуменковпћа, К. Мзрковића, Анђелка Крстнћа учитеља, опљачкао је и стално узнеикравго. Истакнутије сељаке поубијао је у Дргмколу и Голом Брду Са Дебром су у име унутрашње орггнвзанвје управљали др ГЈенчев и војеода Смиљко. За председнака дошао је из Бугар ске Иван Божинов. Немамо г.отребе наглашавати, иа је всти систем посгупка и делегоа прав де, као и у осталим местима бао. По већ утврђеном плану пљачка је дошла на прво место, па окда убпства и хапшења. За Пеачева веле, да је дошао — поводом агитаопје за кандидацвју Кврплову за владаоца Албаније. Он је нрестављзо неку врсту фвлијала одбора, који је за ту сврху бео организован. Колвко је тај од* бор вмао усаеха, то смо пзнели у чланцима *Јураја око престо ла». Главно је, да је овзј Пен чев п ако је доктор права — и грао видну улогу у пл>ачкама п убнстввма српског жввља. Нигде на у чему није уступао рззбојнаку војвода Смиљку. Муке и патње, које су сељацк из Дошмх и Горњих Мелничана претрпелк, као и он11 из Дебарске жупе, равне су, »ко не и веће, онзм вз Охрвдске м других околнна. Угледног грађаипна Ииколу Блажвћа мучили су горе. него што су са ним чвнили турски разбојнчци. Народ Српски препатио је тамо за времена турске управе, вигое него ли в јед-н крај у Тур ској, али су патње и муке под бугарском влашћу много страш није м теже од оних, које је ш.знаги адиксвац Ислам Гаран са његовим' друговима вршио. Дакле. Бугари су угола у МаНедонију као у земљу, у којој су дошли до лепот ћпра Њахоиа се управа састојала у пљачкашу, убијању п интсрнирању сгановнвка. Но, од свега је најлечше што су баш они Бугари, који су речју и пе рои счагда тврдили, да је нзрод маћедонски - бугарскв — сада разочарали. Дошли су до увере ља, да су били у заблуди. Мож

да пм тренутгш политачки кнтереси то још не допуштају, да јавнз празнаду, али ннјс дзлекс, дап, кад ће се и они нрадружити оној маси сфвцара и чпновиика бугарскпх, који то без устезања јавно признају. II ако жа лимо патње и ужасне муке нашег тамошњег живл.а, иг;ак потсећамо на ону народну: <у свакој несрећп има и среће«, а за нас је срсћа што у оввм и оваквим својзм поступцима лрема становништву у Маћедонији Б^гари целом свету дали доказа, да је тамо чксг ерпски жлззљ и да га нии:та од Србина не може онвојвтп. Сам фчкат што ее оугарска офвцири к чиноввгца нихови из Бугарске отресају маћедОнског становнаштзз, доказује, да смо ми увек само истину и нвшта друго говорплм. Правда је победила. Б\ гари морају кзд је реч о Маћедонвји п Маћедонцвма, ла ћуте. Они су за Маћедонију жртва, са ти.ме су и они начесто- Ћ.

ГРЧКА ШТАМПА ..Македоннја-': Г. Клистеиск Мегаклвдис изнео је у овом лпсту мшпљешс о неодложној промени нашег данашљег режима у режам републаканскк. А до овог га је закључка зовела чињеиица шго је краљ Константин водво аздајничку политзку према ОгаџбинЕ. Несумњвво >е корисно да сс о свој мдсјв као простој мжеја раснравља. Јер ако је потребно да се парод оба вештава о сваком пвтању које се тиче аегових внтересз, много више треоа да се обавештава о својим основнии гтободама. Авн са практичног гведишта, врло је тешко да се ова г-деја нрствори у дело, Јер ако је Грчка доспела до овог х<алосиог стаља у кох^е је видммо, то се баш не ду;ује сасввм режвму као таквом. У• ставгш )с режим један од најбољтх- Узрок је данашњем стану недостатак код наоода свеста о његовим уставним правимз, свести о аеговој сувереној власти. Да је народ имао цунк свест о својим правима, он не би нипошто доаустио да краљ Констангвн гззи устав Краљ је погааио устпв имајући упапред увере.ае да велики дсо народа не само иеће протествовати нротив тога него и да ће пљескати овом државпом удару. Догађзји су важалост иотврдили служоено ово гледиште Неосоорно је да је краљ Константин срамко издао Грчку. Према томе ни он ни његопа династвја не мсгу више остати на грчкоме пресголт. Вели и вео грчког народа већ гг. јг свргнуо с пре::ода. Али чз тога не из-