Велика Србија

СТРАНА 2.

В Е Л И К А С Р Б И Ј А

БРОЈ 254.

2). Да СС пусте У СЛО- и-'јс у М сопотамија много паж боду СВИ ухапшени вени- ^ нпје. Верозатпо је да јака акзелисти. | тивност на тои бојноа пољу може ■ >)• Да се пренесе у Пе- Вршнти непосредан уттцај на оп лопонез сав ратни мате-.ште вођеае операц5:ја у Европи. ријал. I Вап:е стварв нагоЕештзвЈЈу да 4). Да се успоставе са-|[ 1С Азијска Турска постата пду незни чке контроле.

1 ћсг продсћа једио од кајглавнлјих бојнах поља и тиме: ћс онемогућпта Турке да шиљу гојачањз централнам ситама. ЦентрЈЛке свле са своје стрл: е пе могу помагати Турску, пошто ће имати да се одуппру :рло џкој савезничкој пресији и према томе неће јој коћа исиослатв нт л.уде нч муницвју. Турска је највишс страдала у току 1916. године. Она се удру жала са централн м силама, у нади да (своји руски Кавкзз. Сви њенв напори да постише жељенн циљ сломл.ени су. Шгубила је Јерменску, напад на Египат осујећен и шене гранаце у Месопо тамија угрожене. Може се рећв !да је Споразум у току 19:6. го тич р пуковиик Фајлер пвше:; ' , 1 3 Ј дипе свудЈ прешао у офаизиву*, „Очевидно је дт су сада опера-

5). Да се искористи жслезничка пруга БралоИтеа. (ј). Да се плати учињена штста. У замену Силе Споразума гарантова'ће да национална војска не пређе неутралму зону. Верује се да Ее нота бити примл.ена у принципу. ИСЦРПЉЕЊЕ ТУРСКЕ — Јецак чланак пуковника Фејлера. Лондон, 20. децембра Чувени швајцарски војни крп-

0ДГ080Р ПРЕДСЕД. 3.1АС0НУ Парпз, 20. д ц. Одговор Савезника на ноту предссдника Вилсона предаће сеускоро. Он ће опширно изложити побуде и одговорности рата. Према »Матену« ноти ■ће се додати и једна изјааа белгијске владе, у ко!ој -ће ова захвалити америчком народу на великим услугама. Лондон, 20. дец. Јављају, да •ће се нота Савезничкаупућена председнику Вилсону објавити тек ло споразуму са овим. ИЗЈАВЕ ГРАФА ЧЕРНИНА Циркх, 20. дец. Јавжају из Беча- Граф Чернин изјавио је барону Макиу: »С обзиром на унуграшњу ситуацију предлози мира од централних држава су доста јасни и њихове победе доста очевидне (!) да би се спречило да се они рћаво тумаче. С обзиром на спољну ситуацију, ми ћемо остати на терену споразума од 1867. год..

сматрајући једнакост Ау-: стрије и Угарске као за-ј једничку основу делања«. КОРЛЕНТАРИ ФРАНЦ- штампе; Париз, 20. децембра : Париски лисгови ко-ј ментаришу даље одговор Савезника. »Либерте« пише: »Света унија народа триумфоваће једном над непријатељем, који јс угрозио цивилизацију. Мићемо га онеспособити да обнови своје грозоте. Нота очитује јасно неутралнима, да за њихов спас и целога света Савезници морају одбиги почињањеј преговора о миру са немачким империјализмом«. »Тан« пише: »Немачка је још једном жигосана, што Јс повредила уговоре са њеним потгшсом. Немогуће је, да се мир закључи на часну реч Немачке«. • »Журнал дс Деба« всли, да је нота Савезника осујетила замку Нсмачке и; доказала сагласност гледишта Савезничких дј)жа ва. С в и ј ед н оду ш но од бија јуда ггриме и најмању

Ф Е Љ Т О Н

ЈУНАЧКЕ Ж.РТВЕ Ј- Станко Ф. Шорн, Словенац из ЈБубљана 4 Борнсав Ђ. Петровић, Тополичанин п.поручници

Оба ич једиог пуга, из јсдиог батаљопа. Оба иотаиулл јсдног цана Патш су оног Јганп, кал. је пала д 1212. То је било 4. нов. Са Л Ј212 вкдсли су Батољ у дииу а Е.тамену, Они су осе гили, да, пгдом 1212, мора пасти Битољ. Нксу бали срећвн дл то дочекају Један, брат, Слсвенац, с јед ног кр1«ја, други Тамиичапин, с ДрУгог краја Југославије. Срели су се на заједцичкои послу. За грејао их је в одушевио једбн цил , једна идеја, једиа мисас: Ује дви>е : е Југославвје!. Борилисусе раме узр.-мс. Делили добро к зло.

Нлјзад, залсчатили кавгу свог кратког, млађансг живота крвл.у — животом сеојии!. Ама, каква је то снла, снага какав је то закон, који је опре делио овога бр:па Словенца, да као заробљенек руски, д ђе к нама? Јесу ли то природна или Божанственп гакони којл уг.рав љају људским мислкма и радња ма? И, најзад, кзквч су то зако ни који оа нзјидеалнијих, најодушевљенвјих траже највише жввот 1Ј.&ХОВ?! Пред овим иеобјашћивим г.ро блгмом, ја ст,.јем. Прекидам о вај ред хгсла. У овом светском

дискусију. Десет Савезничких илада Ј)ешене су, да Ј)атују за солидан мир.

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

УТИСАК У А!У!ЕРИЦИ Вашинг он, 20. ;.ец.

I Француеки комиихке ; ландско белгијској граинци. Немци би тиме хтели да парз азују

Пзриз, 20. децембрп. . 4’ Ш :М!.'ав»и, пседе јаког бои-' свевтуаалан наиад Енглеске проМећу . разлозима, који јб'.јП 0 гаа . Бем '.V. су вспришл?- т *в холавсхе неут. : л.шс су изазвали ногу пред- 1 > ^ ' о од Оберк ш. . седника Вилсона споми- : ; 0 -зла* покуш-ја су Кк ';ееној обалн Меае Н'мцвј Лондон, децембра от и-гвршвди нроцаД н» фрг.и 1 Енглески адмиралвтет протецуске ново-о војсне ровова ие. ствовзо је коч иеутрашшх влада точно од ■ рг Шпмбрет. По протгв торпедовааа енглеске ла

ње се и жеља амеЈшчке владе, да учсствује дискз г сијама о условима мира. Кад је званичан текст немачког одговојјп сти-

куша; јс ооујсћен.

гао у Вашингтон, пред- Нч о.тадск фропту кирко. седник Вилсон је пока-;

ћт »Вестмикстер* бла?у ПортСазда без претходвог извешћа.

зао велико негодовање. Паргз, 29. дтд

Италијанеки коминик« Пот;> љена грчка љ>ђа Рим, 20 дец. | Атвнг, 20. децембра Јккп грталера ска борб« у Грчкв пароброд „Фафо“ торПо повратку 113 С једи-1 Ве «Р'и, У Л. -ч>м Астико а ка' педоввн је од једно! немач.сог њених Држава посланикЈЈ. ;ј„јг,г, ::чА : м Взжнвх до суиарена Морис Дамур изјавио н . ј« бс-ло.

»Журналу« о ноти пјјсд- ‘ седника Вилсона: »ГТред-] седник Сједињених Држа-{

Одлу а Егглаекв Лоидон, 20. децекбра

ва |е одиише залзс! 1еш-,- ј 1Д311 зваиичан коминике брикоћама ЖИВОГа својој : тзкског адм'.;г?.литета игј-вљује,

земљи и жели да припреми амерички народ на сваку евентуалност. Ми пак можемо имати пове.рења у дубоко пријатељство, о коме су нам Сједињене Државе дале не-! Ноиачке к ли6'.ч-;:тнјв броЈено доказа«.

вдмлрг.литета МјЦзвљуЈе да немачка одлука о настављању тсртедовања чкни иедовољним брптзис.че прстестс и гона адмм ралитет, да предузме енгргичне мерс.

ИЕМЦИ 0ДГ080Р САВЕЗН1ША •

Потогљјк »Голоа« Париз, 20, дец. Мдниетврство квриае ј вља, да јо фр ;нцуска {фстарииз, »Го ?.)ч« потоп&ева у Срс чозвквом мору 14, дедгмбра. Л-ђа је потог-улч код! чаеа. 'п је пооада спгшеиа изуаев ч: ги-,« мк ц». „ "олоа« је нуштеа у саобр.чћај 1896, год , твж- о је 11300 то.ча, гаао је брзлну од 19 чворова, а љегооо гисружан»з взат здо је 4 топа од 30,5 сн , 10 од 14 см , 8 сд 10 н 20 од 4,7 сч

Цирвх, 20. децембра. •Келнише Цзјтунг* јзвља дт а је генералттаб неаачки наредио Цврах, 29. пец : дефгнзнвну органнзацију па хо Немачки лист »Дојче! ■ лзза Тагес Цајтунп) пишн по- ; водом одговора Спвезни-! ДПЕВНЕ ВЕ С Т И ка: »Иемци су т готови на ! * .... • - све жртве, али они тоа- _ • ^ * , 3--ел. Жвма ■ аАМКОВања. прост^р нашег листа Врло мали. же гарантше за оудућ-, ° ^ гт а. ’ ттз ттдакле, наши чнтаоцп могу бити НОСТ. Ни ароитраже, НИ Ловдока јзвљјј /, да су за 1 1 ___ ПОТПУНО СПОКС НК V ТОМ ПОГЛСПУ

УГОВСЈрИ нису довољни да

шшанредне услуге учгњене на потпуно спокстш у том погледу

гарантују наше напоре бојном пољу добила висока уна* И ниЈв потреопо слатд накакву Ми тражимо повећање : пређења, н то: Сер Дугпас Хејг ™ксу. Ми ћемо и даљееве такве наше снаге«. ; навиенован је за маршала, сер извештаЈв предаватв Оогвештај Енри Р.тв-нзон »а генерааа. Уна- ном Одељеау Срп. Цра. Крста СХВАТАЊЕ У ШВАЈЦАРСКОЈ : пређени су » мајор генералп Ди- К0 Ј Ј са>;: - Р а ^« у ’.ол ну, и к»ме Цирих, 20. децембра го ' Хори ’ Гуг ’ Милн ’ Лорд Кввав - се чита011и мог У и вепосредно Немачки одговор на НО- и А обраћати на адресу ул. Андихониту председника Нилсона ; НаШ ” М Ч;47г еа тонбр. 6 нграда хотел .Мазарет». изазвао је вслико разоча- • Ф Р° тз рењеуСВИМа ШВајцарскИМ , Мнота нам се сбраћају са цн- ‘V--- •- ■■»“ л КЈТуГовима. ; таткем зашго гм се извештаји ВДЗД6. које су они послали за Срби ју ' Сазнајс се вз Еввппчиах пзво АМЕРИКА К НЕМАЧКА ] п Р еко на1Г:€г лвста ие објављују ра да ј е владг Вел ке Бригани 1 Бујорк, 20. децембра ; и пига ЈУ да лв за објавг,иваае ј в , пидећа да се јс всћи део Евнгнг Ворлд« птше: Званич треба платиТЕ какву такс У- 0д ' Грчке пр-.дружао националном НУ 1 кругови објављују да је не- гова Р амо свама н:гш пм поштова- покрету, одлучила да постави у могуће оцттитн са Немачком ак° НЕМ чнтаопима па см0 све те из ' Солуну свога диаломатског пред отпочпе нова сумаргнска. акција.' вешта Ј е редов,, ° в Р едав8ЛИ и ире стг.шшка. Прекид динломатсквх односа би- да1СМО Обавештајном Одељеау Енглески конаул у Солуну са ће једнни могућан одгсиор. Нота к ° Је их 1С с;:ало познатим путем оиштко је ову одлуку енглеске председника Вилсова а изјапе г , у Србију, а ннсмо их засебно у влгде г Бенизелосу. Пзгледа ца Лансзнга припремају вмеричку ЛВСТ У објавила спмо зато што је нацију на врш крупне догађаје. ■ т ° материјтлно било немогуће • абог шзховог великог броја, а

Ке за отпрасника послова битн наименоваи грсф од Гранвила, сада саветнпк ампасаке у Паризу

нокољу, мени остаје да оилаку јеи судбиНу овпх младах људг, који, једно за другим, навају, гину за ‘велике пдеје човечанства,» за које се — тврде обе непријатељс«е стране — боре данас мчлиони људи... У тужном, рварушеном селу Пологу, двс свсже хумке, са дрвеним крстовима, обележавају ваш гроб. Ми смо влс оставили Ваши другови пошли су даљс. Стопу но стопу они чисте Србиново огњиште од упорних противника. Са бомбаип у руци као и ти Шорне, они крче пута ка своме огњвтту — сиајој Отаџ 6|611И. Они који остану жив •, да в/де остварене идеале за које се борише, вратвће се, у мвслииа, иа правце којим су ишли. СетиКе се вас двојеце. У њах.вом оку заблист^Ке сузе га другсвп ма. Иа аихових грудн азвиће се

уздах за взс и све остале, на чвјим Ке костима п гробовима нићи ВеЛика и моКна Југославијв!.. Слава п?м! 6 нов. 1016. г. 1312. Т). Лсиаревик.

4 М/лан МаршшЋ рез. пешад. капет. П кл У бороама око Битоља, а коц ссла Тепаваца, храбро је пао на пољу части и пок. МаринковнК, као командир чеге у једном од најхрабријих пукова наших, при ликом 1Дбијан.а контра напада прогивиичког Рођгн у грцу Шумадије и одне опан у правој српској куКи, оз је још из малена запојен ндеалкма Српства, те је свој народ миого волео — за њгга је ево и свој' млађана жиаот дао, свде

на бојноме пољу. на лра^у наше лег;е Огацбине Србије. Бво Ј'е уворит сип и брат, и скрен друг, дсбар стар-шпнз, ве лвка Србин и пвтриота. Без икакввх мана и порока, вазаа расположен и весео, б. о је јако омпљеп међу свјЈпм другсвима ц воЈ’нвцима. За нлх је ске његово срце имало само пдеченктах осе Кања в добрих мвслк, те је у нама сгставио само лепе успоиене да 1а се вечпто сеКамо и жалимо, што та неумвтна судба истрже из наше средиг е и што његов млађани жввот < дузе Саш у тренугку, к д.ч Н за св>ј народ могао много добра да учвни. Жалост Ј’е наша у толвко умвњег а тиме, што смо п,вгову смрг достојао освегилн, одбивши драбро налет противника и наневши му Сезброј губитака.