Велика Србија

СТРАНА 2.

В Е Л И К А С Р Б И Ј А

БРОЈ 258.

сш к солинс Струме са Перви ко л Бреаником. Нека Бугарска жвви, али випломате наишх савезника зужна су да је посгаве у такав положај, да она ввше не може тежити хегемонијн на Балкану и ва не може напзсти на Русе или Србе. 'Саопштаге руској браћи, да ј намучена Србвја никад нећс за> боравити. шта је Руспја учинила за Собе и саопштите Русији на ше усхићеше према величанстве* ним делима руске војске, која се сада бори на српској територија.“

ГРЧКА ШТАМПА ..Елас": Нота Италије. Атинска штампа истиче да је наступио неспоразум између IIталије а иених савезника, и да је : Боздари предао засебну ноту о истој ствара о којој је говорила и заједничка нота Сила заштитнида Грчке. Заиста на прва поглед човек би могао по веровати да сгвзрно г.остоји не споразум, кад Италија није потписалз заједнитку ноту, и кадсе из аених захтева азбацује онај која се односи на пушташе из затвора ухашпених венизелиста. Али се трсба сетити да Пталија не сг.ада међу зашгитне и гаран тие Сзле, и да незавпсно од раз лога које има — ако их вма дд према Грчкој вода полатику коју зоди, у свом конкретном случају нашта је не дони да се умеша у унутрашае стварп Грчке На против, внтервенција заштит;гнх Сала јесге једно прзво а једна дужност, који су довољно објашаени у јунској нотп, и то објашшеае наје се нико тада усудио да опорекне. . Заштитне су Сале међусобно и преиа Грчком народу зајемчиле грчки устав ла ба извршиле повреду једне елеиентарне обавезе кад ие би увек а карочито за време уну трашљих краза давале на знање да се ама поштсвава углед п,ихових потписа. ДаклеИталија међународно ни је према грчкој краљевипа у и стом односу у коме су остали ље ни савезнаци. Ната се шено неслагаае односи на суштину ствар ног схватааа Енглеоке, Франауске и Русије у погледу учвљених злочинстаза и љихових последпца, већ се то неслагаље тиче само аадлежности љене интсрвенције. Било би врло мкого кад би се казало да је Италија у неспо

разуму са Савезницама кад ита- ла да нареде ватру пратив савез-* тиљервјски дуел, који је сваким лвјанска нота иначе усваја све нзчкпх одреда. Пталпјанска нота! даном све сеажнијп. Резултаги

друге знхтеве љнхове! Пошто и- наје у нескладу са заЈеаничком талпЈ‘анска нота прзма и потпо савезпачком нотоа, она само демаже потребу преноса грчке вој- I Л и обавезе савезнах држава и сеске н ратног материјала у Пело |бе изузама нз извесннх праза, понез, значи да оиа сматра Атин која јој сгвдрчо и не прападзју. ску државу за неистрену и по ! (о вах дана грчка се штамиа мно средно празнаЈ - е да Източна Вој ска није безбедна кад нза н>е вма људи кој'и управл,ају једно.м земљом по наредбама пз Берли на К8Д се та љузи нвсу устеза

го бава грчко нталвЈанскнм од косима. С тога ћемо донети мишгења и осгалнх новина. Прев ) Пол ЛуЈ

нпсу директно очевидни, али се ввде по факту, да ј'е немачка одбрана сваким дансм све слабија, и кад буде дошао дан да се пође напред, ма ћемо се наћв пред мање с^трашним одбранбенвм линијама, него што су биле оне,1 које су наше трупе заузеле у ј првам данима офанзвве на Соми». |

је увереше, да је одлучнсст Спо разума овога пута дефиннтквна и да ће се Сада коначно регули сати односи између Старе Грчке и Савезника-

РУМУНСКА КАМПАЊА

Замореност трупа

немачких

СА РАТНИХ ФРОРХТОВА

СТАЊЕ У ГРЧКОЈ I Очајна ситуација у Атини ; РумУ ви Ји > I ГТог.чо :

Петроград, 24. децембра ! »Руско Слово* објашљава на !следеаи качин војну сшуацију у

Са солунског Фронта — француски коминике Солун, 24. децембра У току јучерашшег дана спту-, ација на фронту непромељена. Великз актввност савезничке а-' вијатике. Енглески су авијатнчари усг.ешно бомбардовали зојке установе код Удова и Струмице. Француска азијатика бомбардопала је непријатељске логоре код Велеса. Добивенп резултати су задовољавајући. Прекјуче Ј - едан непријатељски аероплан који је хтео данапада, ком в П у 1 Јт чЛ ЈЈ СМ витром веприједан осматрачки балсн био је' оборен, и полупао се павгаи у непријатељске ровсве.

Парпз, 24. децембра. (доцније) У IПампагви патролски сукоби на разним местима. Па десној обала Мезе Фравцузн су лако одбилн јед*н непријатељски на пад всточно од коте 304 Доста јака артиљернјска борби на фронту Вевра. Италијански коминике Рпи, 24. дец. У зони измеђ 7 Ад*же з Гар де пепрајатељскп одреди нападалб су доста јако наше астакнуте личпје, обасут мнтраљес

I После заузећа Букурешта не Солун, 24. децембра (пријатељско брзо напредовање „ , !до тада почело је да иопушта. Према обавештеннма црпевим I ! Немци наилазе на јак румунски

ФракдЈеки коминика Париз. 24. децембра. У току претпрошле ноћи јака артЕљераЈ‘ска обострана бороа на секторима Дуомона п Во а. На осталом фронту мирно. Ноћу између 22. и 23. децем бра 20 француских аероплана взвршали су разна бомбардовааа Бацвла су многобројне бомбе на логор немачке авијатике код Ма« тињи-Окура на ствнвце Рули Атп и Зилскур као п на логоре код Роа. Енглвеки коминика Лондон, 24. дец. Јсдан непријатељски одред у спео је да продре у нашу линију јужно оД Лоса. Водила се јака борба после које је непрпјатељ

гатељ се ]е у нереду повукао, ношго је претрнео озбиљне гу батке. Некријатељ је покушао јнод заштатон врти&ериЈ'е, да I иззрши азвиђање ала је његова намера осујећг-на, јер је бпо ту чен унанрсном ватром нашат батерија. На Ккроу у зови брда Фацти једап наш одред извргаио пре паД и напредовао вчн лкнгје око 200 метара. Утзрдво се на новвм положајана и одбко ове непрвјатељске кокгра напаце.

из разних извора прилике у ста рој Грчкој, а нарочито у Атвнв достнжу вЛ границе очајаша. Док политичка криза постаје све акутнија, економске прилике су до крајн сти рђаве. Блокада грчких обала од стране Савезничквх бродова бацгша је државу краља Константина у жалосган положај Цео прЕвредна жг.вот безмало се угасао. Наступила је велвка сскудица у свама артиклама. Трговина је скоро сасвим пре стала. Листовн атвнске владе у очаЈ‘ању неиоћи нападају силе Споразума и искзљују свој. гнев на венизелистима, које означују као кривце за све огзо. Она објављују св.акодневно *црне листа« венвзелггста, који су ухапшенв или пе се ухапсити под оптужбои веленздаје. У Атгни влада формална глад. Брашно је пссгало велика и баснословно скупа реткост. Неописане сцене одагравају се свакодневно пред хлебарницама. У сво ме цанвзму »Хронос« вде дотле, да глад у Атинн објашњава тиме тто венизелисти плаћајућв мво

ВОРВА НА СОМИ Активност на британском Фронту.

| отоор, на нова руска појачања јкао и гга велику активност са везнгка на фронту у ДобруџиЗТиштење железначких пруга и друмове припомогли су да ус поре непријатељско надврање. Немачке, аустријске и бугар ске трупе налазе се сада пред врло јако утврђеним положајима и пред русквм искусним трупама. Да би савладао тешке препреке непријатељу су потребна велика појачања, јер трупе које су до сада вршгпе операције заморне су и немоћне да постигну жеље ни сиљНе треба одаватн ведвку ва жноет — закључује лист — бт дућим немачким опервцијзма Трупе, еа којима врховни во мнндант раснолаже. услед скра ћтвзња фронта, нвоу мпогоброј не и уморне еу. Према томе оне наоу опособне «а нов напср сд великог зимашаја в не треба очеказати важне операцкје п» том фронту.

16 рлзске го више него што је такса, при- — Сопствено немачко при-

Лондон, 24. децембра Један кореспондент на бри танском фронту телегафише: Дуж нашег ф,ронта, на дужини од 100 , ,мил,а стална је активност „Не брзо потаснут и остазио на те- 1 . адшева. Нестало је дати “пријатељу одиора*, то ]е

реиу доста неколвхо наших војЧшка. Доста јака артиљериј'ска борба на разнам тачкама фронта. Ави јатика је била много активна у току јучерашаег дана. Наши су аеропланиузсадејство артиљераје извршпли врло взжан посао Два апарата фале.

девиза наших трупа, коЈе енергнчно настављају своје операциј'е, Од Изера до краЈ'њег десног крила нашег ми ичамо под оружЈ’ем око два милиона војивка. Говорећи о томе Фронту пише ‘Вестминстер Газета«; *Дуж целог нашег фронта сталан јс ар

грабљввају хлеб у својс руке. Полвција је поделила хлебне карте Оброк на једно лице изно са 1000 грама. Хлеб је нека мешавана кукуруза и овса. Услед оскудице у хартијв за цвгарете фабрике дувана затво репе су. И у другим артиклима овладала је страшна оскудпца. Још се не зна, какав ће одгог знање Лондон, 24. деп. Према тедеграму из Циривн гувернер Пољске, геверал фов Бевсдер у једној прокаамнцеји упућеној' полсеом стнпознвгатву веди изцеђу оетвлога: > Пољаца уображавају, да но с*е прокдамазије аутономијз ој вор влада г Ламброса дата на Ц. новембра, они немају вите ноту Споразума, Колико се зна, потребе да се покорава.|у неатвнски листовв траже катего- мачкој атмзнистраоиЈВ. Чипећи рички одбијаае ноте. Сггтуација то, онв индвју у тешку погре се сматра критвчном. У Лтпни шку, Протдвно њвхову уобр». је одрлган круиски Савет и гга жењуц Пољока нжје оксввм ае њему се вероватно донете коначне »авмсна државн. За то св гсози одлуке. У сваком случај'у, опшге вају Пољаца да ое нв праве ва-

Праштана мртва. Чују се удари коњскпх потковиаа о нераану клазаву калдрму, псовке и грдње комораијг. Пред једном кућом ваустгвљен већи број ко.чоре Из куће се нешто игвлачв, тсвари на косве, упућује некуда. нова комора приствже по*о товарење и упућн вагве и тако целу ноћ. Станица издаЈе трупама браш но, маст, пасу.љ и конзерве, да не би пало у рухе непријатељу. Понеки коњаник са феаерои пробија се кроз ову гумгву, и с времена на време пата: »Где је Штаб — Армије?« Коморџије само одмахну гла вом и ништа не одговоре, а ко њаник о даље тражи Штаб АрмвЈ'е- Неколико телефонвста — лини јаша купе т«-лефонску лппвју п мотчипе в све то бац»Ј'у у теле графска кола. С времена на време чује се по који усачљен топовска пуцањ од 1 рапаштице и Кеч-кола. Све наглагтује да треба журвти, јер сутра може биги доцкаи. Са Пришгевске сат-куде губа

ли су су се ггоследчв удари 10. часа Погурен. замишл>еи гг свесган свега овог, утонуо у црпе мисли, враћао сам се од своје породвце, пошто саи се с гвом опроство. Довео сам их довде, али одавде не хтехоше па корака дал>е. Му ке, сатње и тешкоће, које су довде оретриели на путу, давале су км на знање, шта их тек чека у Албанпји и у њеним гуду рама. Страх, да дги деца гге про падну у Албанијг, коју сам по знавао из 1912 год као и одлучпост моје породице, да оста иу овде, донргнсше, да сс и ја с тим помиримНеће битн сама. Има још толико породица взбеглвчких нз Србијс, које ће овде остати. Нашао сам им стан у близлни српске цркве, код једног часног домаћина Србина. чвја је жена била учатељица. Он је иорао да бежи, д* га Буггра не 6а убилиКућа турска са доксатом и просграпим двориштем. Чиста соба- По т ду прострти ћил*мова н душеци, иеколико сламних

јастука, то вм је била ггостеља Билв су збуњени. Ја одлазим, а они остају у гуђој кућв, туђој вароши, туђој средини. Шта нх очекује сутраУ Како ће проћи по уласку Немаца и Бугара ? Храбрим их. Рекох, да ће Немци први ућн од Подујепа. Варого се неће бранити, а трупе ће о бићи варош. Затворвте врата и ггрозоре и ннкуда не излазпте!* Домаћица је говорила армаугски и она ме утеши: да се нигота рђаво неће догодвги. Снабдех их храно*, дадох вм сав новац, што га гмиђах при себн Узех опрогптај од жене затгм од сестара. Ноново свм пх хрибрио, али с.тм јеава изговарао речи. Грло ма се сасуговло, а срце им се следило Оне су ћутале и слушале оборегпх очију. Појмиле су озбиљкосг чиса и тешку будућгпЈСг; ггогледам децу и очи ми се нвводнише. Старији синчић, како се цео дан играо звсггао је, загрлквши своје мало јастуче. Чсдо моје! Шта ои анч аа оиасност, г.оја је тако близу?

Он сагва игру и нову средпну, са којом се тако лепо забавља... Пољубпм га лагано, ва га не рвзбудим а заглсдам се дубоко у његово анђелско лице. А мали Јова, који Је тек напумио девет месеца, разбудио се, као да је знао да тата узима вбогом. Приђем му и почнем га љубити. Од радости рвзвлачио је ус нице, а ногама и рукама праћа као се као мало ирасе. Загрлим гм и обаспем пољупцима. Сузе мн нввреиге на очн. Јого једном у зех вбогом и, да би иабегао сцене појурим вратима. »Чувајте се, Бог кека вам је у поИоћи!« Врвтих се у 111т»0- Због ионе ситуације вмало се повући на леву обалу Ситнице. Штаб полази сутра у 3 часа јутра. Цела ноћ прође у спремн, паковању и утов..равању. У 3 часа већ се пошло кроз блаикаве улице Приштинске По неравној квлдрми прпштинсгој тетурали смо сс, упадајући у каљуге, док поеле 20 мкнута не иI аађосмо ва иасип ка »ргзштнн-

ској станкци. У полутами смот рих ;ево силуету велвке гурске касврне, значп да смо на пзлазу из вароши. Кола су се крегалн мртвачким ходом, мв смо сви ћутали. Пут се једва назирао, дссно од нвс било је тужно Косово Поље Квкав обрт судби>.е! 1912 г. септембр* избилвсмона Косово, као победиоц*. и долином Сит ннце, гледалв смо последњв во г турски, који је из Приштине ош нео последае органе турских власти са њвховим харвмима Које због јутарње хладноће, које због сввх оввх тешких до гађаја, утонулм у ове мисли, ћутали ско сши, кола су лагано вшла јеана за другпм. и у једно доба учвнв мв се да гам на неком нртвачком спроводу. Све бих рекао, да негого сахрањујемо. И заестз! Пре н»ко леко дана бвла је сахрањена слобода Србпје у стар/м грани цама. сада еко разастиремо мртвачки покров и преко Косоаа Поља. Неопажеио смо аећ скренуди на вут ка Враголвјском мосту.