Велика Србија

БР. 261.

СОЛУН, ПКТАК 30. ДЕЦЕМБРА 1916.

ГОД. 1.

ш ; БХиЈЈАТА ЛЗИОСИ ; Мееечно 8 Аржвт», т дамесечво 9 ^ргг.ала, годжвш.е Зв фрапака ЦША 0ГЛТСИ.МА : Сатвх оггаси 0.20 фрш. од ле.пног ред», зеК» огвасв ао погодОж. Нотац св водажс дрважв' и иожчс»ржиа л дтложагеквж »асттпаишгвижа. лист иаДАЗИ свакТдан п.о иодав Пошту с«»тж Преко К;)»л, Срп. Г»пср»л. Консгпетв Т СоЛТНт РУКОНИСП СК НК ВРАЂА.1У Стаи рвд»пцмје Кс-д. або улкца бр. 33 ■5*1џпЈ(Ја» ПоједжЕЕ бројевв се хогу добити у СолунЈ жод »гежд'ЈЈо .Др/аЈтва грчке агтаввоЈ удица Бужгарожтож бр. б, бддзу глагке п.;шт> .

БРОЈ 10 сант.

Директср А. Ј0ВАН0ВИЋ

БРОЈ 10 сант.

0ДГ0В0РИ Г. ПАШИИУ Т* • * Крф, 28 . дсцем&ра. 11а телеграме, којцма је Предссдник владе г. Пашвћ чести тао Нсву Годапу добио је следеће одговоре: »Захваљујеа Вашој Екселенцији на лепим жељама, које ми Јв изволела упутити пралнком Нове Годвне Српска Влада. Хатам да Вам доставим велаку цену, коју пмам према овој пацафиствчкој вестн. Надам се озбиљно, да ће нвступајућа година видети срећан крај рата и да ће жртве поднеге ов Српског Народа бити накнађене потпуним услосгављагвем његове отаџбике и испуље њем љегоаих законвтих тежаи. Лојд Џорџ.”

припремиа акциЈа ве1> је отпочела. На разним тачкама пространога фронта руске трупе су ве1. имале приличног успеха. Општи напад на целом рус.ком фронту довео би противничке тру«е у всома незгодан положај. Њихова отпорна снага смањила се знатно, док је војна снага руских трупа постала миого и много веФњ.

„Хвала Вашој Екселенцнјв на упућеним жељама. Молкм Вас да примите уз ватрене жеље које имам за Вас и владу в за целу Србзју уверење, да Француска неће положити оружје док правда не буде учнгвена народнма којв пате и боре се сч н>ом за ствар слободе. Вријан." »Влади и српском народу за Нову Гоаану у општем уверешу, да ће она видети успостављање права цивилззацаје и слободно развиће великих ц малих народа у режлму мирно 1 а рада. Бозели ■. Захвал.ујући Вашој Екселенцвји на жет.тма, молим сраску владу да прама жеље свих Белгајанаца за хргбри српски народ, с којим је удружен племенито поднетвм невољама оашгом вољом да жпве слободни и незавасии. Вроквил“. •ј: •Крајње‘Сам дирнуг сећањем и жељама. које сте ми упу тнли. Захваљујем Вам живо- Убеђен сам, да ће нова годвна обе лежатв још једну славну етапу ка ослобођењу Србаје, ка победи сввх Савгзника. Српска војска умеће, сигуран сам, узега као и восах сјајног учешћа у овој борби за ггравду и слободу. Сарај«.

Немачка војна снага далеко је испод онога што је била још пре 10 месеца, када је предузета Верденека офанзива. Екокомска криза, која прождире централне државе и њихове савезнице гтрешла је у јакој мерп и на вогску. УЈорал нспријатељских војиика опао је знатно. Не само народи, всЕ и војске наших непријатеља захтевају кагегорички закључење мира. Напори Немачке су при крају. Маневар са миром пропао је, разочарење противничких држава огромно је, гнев непријатељских народа неизмеран. ПРЕД ВАЖНИМ ДОГАЂАЈИМА

Несумњиво је, да се европски рат приближује одлучној фази. Многоброши су знаци, који то потврфују. Пре свега ратна ситуација. Немачка са својим савезницима успела је до душе, да окупира извесне територије, већином малих држава, али је за то после серије претрпљених пораза компромитовала своје главне фронтове. Немачки листови, нарочито полузванични тврдили су до сад у много прилика, да ће се рат решити или на западном или на источном фронту, у сваком случају на једном од ових фронгова. Мефугим, на оба фронта Савсзници имају неоспорну надмоћност. Многобројна документа и писма нафена код за))обљеника на фронту Соме и Бердена посведочила су инфсриорност иемачко војнс сиаге и ностелсно деморалисање немачких трупа. На Вердсну су Пемци у току нсколико дана изгубили свештосуза преко М месеца, а по цену преко 600.(100 људи задо-

били. На Соми је избачено из строја више стотина хиљада Немаца и изгубљене су серије врло важних положаја. Савезници су успели да на западном фронту постану апсолутни господари ситуације. Сматра се. као поуздано, да у случају једне снажне офанзиве немачке трупе пеће бити никако у стањ}' да даду довољно отпора. У осталом, го њпбољс доказује последња офанзива генерала Нивела на Вердену, и прскјучерашњи покушај оританских трупа око Араса. Слична јс ситуација и на источноме фронту. Од времена Брусиловљевс офанзиве падмоћност |)уских трупана фронту ГЈољске, Галиције и Волиније утврфена јс дефинитивно. Сви покушаји немачке контра-офанзивс оста јали су бсзуспсшни, само су доносили још всћс исцрпл.сњс кајзсровим трупама. Последњих дана, берлииски листови са иајвећим страхом прсдочавају скору офанзиву руских група. Како и.нледа,

Моменат снажне и општс офанзиве наступио је. Расуло и прорефеност у непријатељским трупама најбоље су гарантијс победе. Глад, која прети противничким народима велика је залога победе. Конференција у Риму доказује, да су Савезници схватили потпуно важност момента. Важне и судбоноснс одлуке, донсте на скупу највећих државника и војсковођа Савезничких привешћс сс ускоро у дсло. Ми сс очевидно налазимо пред одлу ч н и м, ре ш ава јућ и м догафајима по европски рат. Воља Савезника за побсд о м не п о кол ебљи ва је и јача него нкад. Њихове армије достигле су врхунац своје снаге и уме ћс, кад буде дошао тј)снутак извојевати апсолутну и коначну победу. Тај моменат Је близу. Нема више сумње, ми улазимо у послсдњу фазу рата. Још један великш напор свих удружених снага и непријател. ће попустити под ударцима. Савезници ће диктирати мир. Триумф ће бити загарантован пј)авди и слободи. — Циљ велике Савезничке конФеренције —

Париз, 29. деп. Француони даетови коментаришу опшцнпо конференц5Ју Са везнека у Рд«у. првиеоујућн јој огроану вћжноот. »Магеп« ебЈвшњЕВа разлоге, еа ној«х оу сиде Спсразума дош ле одлуку да огрже конферев□ еју у Рвиу. Цвљ ове велике кокференшје зели „Матен« био ј.ч 1. Да ее релкгује ковачно од говор Сквезаапказ вдада на лс ту предееднибаВилсона о мерт. 2 Да се одреди заједпнчпо држање преиа цоллем манезрвма цевтралпах држаза. 3. Да ое конценгрују свз енер гије зл будуће ош рацвје в за велике сфннаиве нове годнне, к.оја ће бити одлучна година. 4. Да се осзгура једанство војне и ДЕцЛоматаке акивје. 5. Цг се аспгтају средства којгмч со бадклнсви проблемп могу одмах решвтв.

СПОРАЗУМ И ГРЧКА Савезници предају ултиматум

Атина, 29 дец. У нсдељу увече предали су Савезници влади г. | Ламброса ултиматум, од-! рсђујући јој рок од 48 часова за пријем ноте од 18. децембра, на коју је атинска влада резервиеала свој одговор за после конференције у Риму. Синоћ је истекао рок ултималуму. У атинским званичним круговима верује се, да су Савезници у своме ултиматуму дали иове гарантије, да трупе Народне Одбране неће прслазити границу одре-ђене неутралне зоне. Ге се гарантије пс знају, али се држи, да су онс значајне и довољне. У палати крал.а Константина састао се крун ски Савет, да донесе одлуку поводом Савезничког ултиматума. Овом савету поред чланова атинскс владс присуствовали су г. г. Лаимис, Ралнс, Скулудис, Гунарис, Димитракопулис, сви бивши председници влада, за тим потпуковник Стратигос. шсф генсралштаба. > вароши се верује, да 1е на овом савету преовлађивало помирљиво расположеље. Потом јс миниетарски савет од))жао важ-

ну еедницу. Држи се, да Ее сс донете одлјчш објавити једним коминикеом. Атински листови јављају, да су краљ Константин и влада г. Ламброса после дугих дискусија и нових саветовања са италијанским послаником- I - . Боздаријем, задовол.ни обећаним гарантијама односно држа ња ве н изел и ста одлучили да принципу приме захтеве Споразума. Атинска штампа се нада да ће у томе случају блокада попустити и да 'ће се ускоро сасвим диГи. При све.м том, извесни елементи покушавају да спрече примање захтева Споразума. Атински тистови јављају, да су председници друштва и лига резервиста позвали народ иа велики митинг против примања ултнматума, »Хронос« са великом огорченошГу. вели, да 1)« Грчка, која је требала да пропадне. на пољу части умрети без елаве иа министарском савету. »Емброс« у уводном чланку изјављује, даако Споразум у свему гарантује сигурност и досто^анство 1’рчке, примање ноте ј^ешиЕе великим делом тсбдеЕа питања. 'Гекс! ултиматума, који је Споразум упу гио атинској влади истоветан је са ранијом нотом, само јс рок примања одрефен у току 18 часова. Сматрамо за потребно да укратко изнесемо захтеве Споразума поетављене V поменутој нотн. односно ултиматумх. 1. Грчке трупе изван Пелопонеза имају се свести на погребна полицијска одељења. Оружје и ратни материјал, прско ове потребе има се пренети на Пелопонез. Гакво стаље грајаФе свс док то Савезничке владе буд\ сматрале за потребно. 2. Забрањ\че ее свако окупљање и концснтри сање резервиста у Грчкој, ссв. од Коринтске превлаке. Грађанима се сгрого забрањује пошење оРУЖја. 8. Успоставл.а ( е СавеаничЈка контрола. 1 • Имају се луститп \ слободу СВИ 01П ужени , 5 а велеиздају и има се .т 1 ги одшгега за жртве 1. и 2, дсцембра. Г>. Има се сменити ко-