Велика Србија

СТГЛ11А 2.

В Е Л И К А С Г Б И Ј А

БГОЈ 201.

Савезници још достав- прелузеЈЈа, то, што су се у то.ч . љају атИНСЈфј нлади, да времену, всмод чене, развијалеј их ра&този војног реда *те чете — — у могу принудити, да искр- сгре.гачкв строј. Они су пошли цају трупе у Итен да би уз брко. Псто тако и 2. бат Н.

г I

мандант 1 армијског кора или се има та мера применити против официра, који је одговоран за дога-ђаје од 1. децембра. 6. Грчка влада има да се званично извини Савез нич ки м послан иц има. Заставе енглеска, француска и руска поздравиће се на једном јавном всдени захтеви имаЈу сејлазећв поред мене месту Лтине, у присуствуј извршити V року од 1 31 Оно су нашв овговарам ја .. окупљеног гарнизона. 'дана.

их преко Ларисе слали у Солун. У случају, да влада г. Ламброса прими ултима-ј Јесу ли они, горе, БугариУ тум Споразума, СВИ на-|ПЕТају ме задвхани војнвци про

пука, у пркмерном реву, у ево луционом поредку, пели уз брдо. Лево крило прошло је иоред мене.

Б Лазаривн!) Са српског Фронта

јБугари оксгупају — додајем № ] На десном крилу са трећег 1васа, видим делови .... пука. Прејбацују се преко косе и губе на јпред у јаругу. Ј Преко ивице коее, коју су дрЈжали до мало час Бугарп, виде

Чукс — Д 1212. У 9 и по сах чују се митра љези п пушке. Мајпре ре*ђе па

Из мојах бемжака јсе, црема хоризонту, силуете излазе на ивици срединох и најчигава редови нашвх војника, десвом крплу. Ј1ево крало долази Јкоји нскачу и тубе се иза гредо ивице. Ту настаје неко коме-Јбена. Иећ пристижу и реаерве еве чешће. Непрвјатељске грана-јшање које траје неколико мину Јгребену... , тешко! калибра, прелећу фв јта. На овом крилу не еиди сеЈ Митраљези, нушке, бомбе јуком преко положаја и моје ио- ј непријатељ- — У трен ока целајсбс се то слило у некакав шум 1 омвла, расута, јурпу патраг■, низ ј зачињен грмљавином тОпова и брцо Јурила је у десно и неста- јбомби, сд првлике као кад се дс је у рововима. На хоризонтуЈприродна непогода са грмљавнкскакали су неки војницл, којиј 110 * 4 ' кршећа гране, дрвеће, све су јурвли, лево од рова, у поток. Ј внше УД а л.ава...

те ЈУ) сматрачнвце Ови траже топове и резерву- Келики црнп »вмова дижу се по камењару. Ужасан тресак разлеже се и пролама брда и долине . Око каменара и наших ровова, бела клупчад дима обележа вају месго распрснутог шрапвела. Са великим песком и _фијуком, парчад од распрснутих грата парају ваздух и уши. Једна пољска непрвјатељска батерија држећи, да је пронашла ваше брђане, једну за другом, избацила је, за неколако мннута, око 40—50 разорних зрна. Сва зрна пала су, лево од мога заклона, на једном простору од 10—15 квадр. метара. Ту није бшло никога.... У 10 сах. на левом крвлу иу ка, вз ровова, појавнше се неколико наших, претрчавајући по двајестину метара. За овим дру ги... Најзвв у размаку од 10 млнута читаве гомиле, која се све више ширила у десн'о. Сва коса оживе. Чује се звук трубе и о тегнуто; ура... као брујаае потока у долини. Гомила је трчала уз брдо. По неки се враћао. Једни су јурили лево други десно. По некн падне. После неколвко секунада опет устане. По нека прна маса лежи на ледини. То је рааен или мртав војннк... Нспријатељ се, на десном крилу, диже из ровова Најпре један, два, па више. Они искоче њихова се силуета појавп на и-

То је била читава колона. Неки од њах застали ба за тренутак, а махали неким белим марамгма, везаншм на штаповима Колонасе отегла силазећи у поток. Могло сх је бити око 200. Поток је силазио баш испод стене на којој сам ја био. Једна непријатељска граната паде по сред колоне Неки попадаше, па се опет дигоше. Некв осташе лежећи ва земљи. Колона је преко њвх јуршта даље, вспод мене, у поток. Све је то тако брзо ишло. Све се то збило т. р. у моменту, да ја никако нвсаа могао да се оријентшдем: шта се то управо збива

Топови с оне стране Црне повећавали су одстојање, а брђана с ове стране, већ су почели да товаре мазге рада покрета у напред. Са моје посматрачнице, ја сам још могао да видим како предњи делови Н пука излазе већ на косу у расутом сгроју. Поједини рањеници силазе лагано наз ордо. Густи, сивп димовв, са велаким треском, подижу се овде ондс по камењару. То су непријатељске тешке разорне гранате. Око 20 граната фвјукаше преко иоје по сматрачнице- Тукли су пут и артиљерију преко Црне: Шрап нели пепријатељских, брдских, топова, са писком и цзком распрскавали су се. ГБихови црве*

Онш војници, који су псђегли; но бели облачаћи шарали су косу.

натраг у рсв, почеше, један по један, искакати из рова Најпре 1 по неколико, а за тим расутим гомнлама, потрчаше, косо десно,

— Наставвће се —

м жш трр мир уз брдо. Колоиа је још јурвла ; Немачка не може примити

доле у поток. Сада сам јасно видео, да су то Бугари који се предају. Они су махали марамама, онима што су побегли у рсву ва не пуцају.

његове услове Ри«, 29. децембра. «Месаџеро,< коментаришући донешене одлукс на ковференци ја у Риму да се продужи борба ] Био сам у искушењу, нри по ; до постигнућа потпуне пабеде јави напшх који одступају ка ро (пише: ву и Бугара, који исгвм правцем, ј «Да смо мл пристали на немачлево, трче низ брдо ради прела-! ке предлоге да одемо на конфе је, да напустим м- ју посмгтрач- ■, ренцију на којој би дискутовали

ницу и да сам киднем низ брдо.!о меру, ма би смо изгубили вре вици косе, па је нестане. Наши Зздржало ме је, од тог јуначког > ме. Наши су захтева јаснв: ми ’

тражимо обнављаље малих држа-( ва, обнзвљање Европе на приицвпу вародности и гаранпије против будућих народа „Јесу ли готове да првстану| на те услове Немачка и њенеса везнице? То нвје вероватно. Ау стро-Не.мца су посела готово целу Србију, Црну Гору, готово целу Белгију, једну четвртину Фра"нцуске, више од- две трећине Румунпје, целу Пољску к велики део Курландаје. Народн овах двеју царевпна не могу пристати да се оне понашају као побеђене пошто је њвхова војска заузела то.чико нег.ријатељског земљашта. г Анексионистичке доктрине, чи

ја је снла велика у овим земљама, доказују да ови народи јот нису разумели праву сатувцију и занешени су ратном картом. Споразум мора дакле наста ввти бсрбу да би силом натурао услове који одговаргју сссћању правде и који могу осигурати трајан иир. Да је Немвчка успела га правуче Савезнике на једну кснферепцију,- без сумње би се стара ла да између њвх посеје раздор, приликом давааа коицесија. Али је депломацвја Сзла Споразума избегла ту ззмку Немачка је на ишла на једкодушно одбвјање Савезника.

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

Са солунског Фрокта — франпуски коминике — • Солун, 29 депембра На Струми је активност авијатике и сукоб патрола у прзвпу Сереза. У области Вардара јуче је била доста жква артиљериј ска борбаНа завијутку Црис Реке непријатељска је артиљерија интен аивно бомбардовала взвесне по* ложаје. Ништа зиачајиије у околини Битоља. Француеки коминиив Париз, 29. децембра. Обична канонада на већем де лу фронта Врло интензивна ар« тиљеријска борба северно од Соме у области Бушавена и Клериа ј и у Аргони. Енглески коминике Лондон, 29. дец. Операције које смо претпрош ле ноћи предузели источно од Бомон-Хамела, успеле су. Један део непријатељскнх ровоза а одбранбених лвнија уништен је. Заробљено је 1Ф0 војника од којих има више офвцира Јуче после подне источно од Лоса изврши ли смо ј-дан успео препан. За робљеао је доста војнвка. Јуче увече продрли смо у не пријатељске ровове према Армантијеру Побили смо велвки број војника, уништили митраљезе и учинили доста штете непријатељу. Јака артиљеријска борба на сектору Ле Бе и на обалама Анкра Наша је артиљерија бомбардовала непријатељске ровове у облгсти ЛеСар и у близинч Го-

менкура и непријатељске линије северно од каиала Ла Басе. Румунски коминике Јаш, 29. децембра. На границд запатно од Молдаввје од Дорне до долине Ојтуаа гедљтчаво пешачка ватра. У долини Сланика наше су трупе одбиле учечтане наваде. Не првјатељ је претрпео велвке гј бвтке. У долани Касвне напријатољ је у више маха и врло жучно нанадао наше десно крило в центар. Храбри молдавски пукови одбили оу непрвјатеља при чвнВвшн му велвке губатке, У додини Сушвпе наше ое трупе огорчено одупиру. У долипн Путне и северно од Фоо кани олаба вргвлервјока акција, сукоби патрода и претходни* јединдцн. У додани Путне нокушаји не пријатеља да пређе репу у о* блаота села Смеоентв, спречен« су вртидеријом У центру вашег фронта у рав ници воде ее јаке борбе већ неколвко дана. Јужно од Серета у областн оел* Манести Цепуо хе непрвјатељ је у три маха напаДао али је одбијен и претрпео тегаге губвтке, У сбдастаТулеа руско румун ске су трупе вафобиле 6 офицнра, 15 подофвцдра, 100 војника з запдензле & матраљеза Италијански коминикв Рим, 29 деп У долини Ледро непријатељска је артиљерија интензивно бом бардовала наше положа-је на ви совима северно од Рио Понале. На падинама виса Оро, непри-

ФЕЉТОН

У ОЧИ ОТАЦА 1916. ГОД.

Сунце се спушга за Биокто шом А ти Натушо моја враћаш се низ Доварје дому. Прекадила си гробове твојих предака, па ситним корацима, погурена, замишљена, журиш нашој деци. Мисао ги је су чим ћеш ме одрешити код Љугице и Срђе; јер вечерас су Оци, а ти си пм сад и отац и мајка. Пролазиш поред сгаре цркве. Чујеш клепала, крстиш се. Преко разваљене порте видиш да чика Максим удара у клепала п

које је из милосги авао- Шуматовац, Кумзново и Брегалнкца; јер мрски Шзабо не дозвцљава Србима на Богу се молити Ступаш на кућевни праг, отва раш врата мирис од измкрне, пријатна топлота твоје обраае и сузне счи милује; јер Боба то наше дете, које сам нашо у турском рату, а чвје су родитеље Турци у Пештерима поклали Одужује св'сад I Цео дан је купила гранл по Лпвздку и Салићевом Осоју, дп бвх се могли огрејати.

вуче његову ран>'ну ногу и како ударл у клепала^ тако се више наслпња на леву. Нема његоввх старпх познзника — звона —

У пол у тами Боба села ка сдолицу а Љутица дохватео један крај конопца и везује Боби.ну но!]г за сголицу. Срђа стао па

гледа и држи у рукама други крај коноПца Е тако! сад вели Боба, ја ћу ти се одрешити Љутице. Ево ти лешника, које сам нашла, кад сам купила грање. Дела! пожури Срђа тебм равно десет комг.д?; јер си мањи Везуј, па да ти се одрешим. Гушиш се Натушо моја. Јецаш и твоје грцаље узнемгрује децу. Мама! мама! у један глас сва три гласвћа. Ништа, ништа децо! Ето мама, ми ИЈрамо Оце вели Љутгца. Боба је тата, а ја и Срђа деца Нашта лешнпка на Ливадку, па хоће са тим, данам се одрешиш. Хајде! хајдс! децо, па да се вечера. Па после вечере првчаћу вам о тата. За вечером поред пасуља и и пр )је, дошли су п лешници.

Е сад децо! Умите се, па да се помолимо Богу. БоЗа чвта Оче наш а сви остали прекрстили руке и моле се Богу. Кавдило није ужежено; јер тиранин не да зејтин. Е мача! Ја сам се скинуо и легао, свуци Ср. ђу, па дт нвм причаш о тати Хлјде Боба пожури и ти вели Љутица. Тако Срђа, лежи, и његове плаве очице, као небо наЈонском мору, уприе поглед у тебе Натушо моја! па вели: причај о тати. Леђс-ма окренута Љутгци а на грудима пригрли Срђу. Привупитги сте се као тићи и причам им: Т. мо близу мора, где је наш до брч Сгари Краљ, који се брине о (.рбима; тамо је тата, Њима је добро и молили смо Бога, да нам се шго скорије вр.тте. Чула сам, да су добро потукпи Швабе и

Бугаре, па кад се врате биће свега и свачега Мама! мама! зашто је тако да леко отишао тата пита Љугица. Свне, тата се заклео нашем добром Старом Краљу, да ће му веран бити, као и остали Срби, његова браћа, па су оаржави да ту реч. Сан узима, наше мгле тиће. А тк Натушо моја, блувжш, питаш се, где ти је Рођо ? Како му је и долазиш до закључка: међу браћом је, добро му је. Крик нашег С; ђе из сна грза те, која вгче: <кољи тата Шва бу.» Боба пали свећу да се види. Чујеш одмерен корак Уас111ше1в1ог аоред прозора и и.егов суров глас: кето Е1 с!ј!: УегПисћ1,е Ве8(16. У том моменгу цродера се лз сна Љутаца: Жмвео Старв Краљ.