Велика Србија

ВР. 273.

СОЛЈН, ЈТОРАК 10. ЈАНГАРА 1917 ГОД.

ГОД. II

иРГГПЛАТА ЛЗГОСШ ! Мм«чПо 3 4)пиг*а, "'<тпе*чм 9 р, ит, годлтшк* .% фр<ипим ЦКНА ОГДАСИМА : ■тттж оглмт 0.20 *раа. »в »џтшгаиг рвга, ог»ас» ао аогодба. Бовад е« >елшп дри •» ■ ■»«•. ..ву»иа д Ешвлоаагот* »лтттЈжит: »к»» ДЖТ ЧЗЛАУИ СГАКК ,ин П'> Ц..ДНВ Цошгу Одата Вр<“*о Крал-, Срп. I .црм, Кпи*ги7» у Сохувт. РУКОПИСИ сг ЕК ВРАКДЈУ Огав с«’т»кц»т<" Кпдокбо удлц* 32

вН^МЗЗН 5 ЕКВШ БРОЈ 10 сант. ||| > ређује 0 Д Б 0 Р ,-*Ј Г тф&г,г,~-'~ .*■•■ Јјг~." јш -А-. . ’ *

□ ојт*Д»Е» бројввм С« ШОГТ гобпгп Ј Солуи Ј «ОД итјв .Друвтвз г|»т«в ®:мспг»> да^* &7лга*«г*?*» А !>. 5. ~л»-гв»- ЖУПГГЧ.

I

БРОЈ 10 сант.

ВЕЛИКИ ЦНЉЕВИ V. ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ

Побудс изазивања садашњсг страховитог ра га и претходни узроци његови познати су целоме . свету. Истраживати сада изазиваче и виновнике најстрашнијегкрвопролиђа од када свет постоји, ' значило бидоказивати унапред утвр-ђену истину, или потпуно предати зат бораву све оно штоседо ‘ данас одиграло. Чак и наши непријатељи почињу, истина при лично сти'■ дљиво и резервисано, тврдити, да су они били 1 »приморани« латити се оружја. Али ипак праве и стварне побуде не само што не признају, него их се шта више и одричу. У почетку, кад су наши [ непријатељи разбуктали [ овај рат, они су својим побудама и циљевима дат ли карактер потребе да се осујеги остварсње тежња једног раскомаданог народа за ослобо-ђењем и уједињењем свију његовихделова; а после првих својих успеха, они су га прогласили завојевачким. Али и у једном и у другом случају: или да се боре за продужење угњетаван>а малих народа у њихову ропству, или да број угњетених настоје повеђати новим робљем, они су примили на себе улогу свирепих угњегача. Као природна реакција ’ овим тежњама наших непријатеља, јавила се код нашич заштитница, Сила из Споразума, потреба ослобођења свију народа у ропству Централног Савеза, па природно и наших сународника. У листи циљева рата, упу-ђеној Сједињеним Америчким Државама, оне су . иставиле, »као оно што г се пре свега наме!>е«, ре! организацију »Европе и . успостављање једног режима заснованог на правди, који би пружао свима народима, малим и великим, пуну слободу и безбедност с погледом на њихово економско развиђе«. а затим »ослобо^ђење Италијана, Словена, Румуна испод туђег јарма....« Ако ниједан други народ није осетио тежину ропства, осетио га је о-

диста наш народ под Аустро-Угарском и једним делом под Бугарском. 0 р тству нашегнарода под Туреком беслредметно је овде говорити, јер се о њему само једно може казати: споменуло се, али се не повратило. Било је момената Исгорија јс то забележила — кад су Срби крв своју потоцима проливали за Аустрију и од ње чежњиво бчекивали своје ослобо-ђење испод турског јарма. О тој верности Срба према Аустрији и њиховом пожртвовању у одбрани њених интереса посгоје признања и Ј повеље самих аустријских царева. Али сва та признања и све те повеље, као и привилегије дате Србима у знак »захвалности«, остадоше за увек само на хартији. Њих су, као обичну »парчад хартије«, аустријски цареви газили и погазили, да би што јаче стегнули ланце ропства око врата српског нарсда. ј Шга је све наш народ препатио под Аустро-У, гарском, немогу-ђе је изложити на једном ограниченом простору. Нај[ горе је било то, шго су се његове патње несразмерно множиле упоредо развоју и на срамо гу културе и цивилизације. Сетимо се само укидања црквено - школских аутономија, забрањивања најневинијих националних манифестација, велеиздајничких процеса, економског исцрпљавања, многобројних покушаја насилног однаро-ђавања, затварања најугледнијих људи из народа , кажњавања тешким или осегним казнама, забрањивања свега што јс имало ма какво народно обележје и безброј других преступа и злочина, а да се и не спомињу свирепства и страхоте из досадашњег времена овог великог рата. А сва та насиља, свирепства и злочинства, вршена над нашим народом у Аустро-Угарској, правдана су потребом сузбијања српских народнихтежња за слободним народносним иекономским развијањем у циљу спрема-

ња предуслова уЈедињењу са слободном Србијом. Мс-ђутим, цела се ствар сводила на то, да се утре пут немачком продирињу на исток и оправда припремани атентат на слободу и независност балканских народа и држава, а у првом реду малене Србије. Није потребно нпрочито и детаљно излагати и докпзивати узроке и побуде насиља вршених над нашим народом, па да се правилно оцени њихова тенденција и циљ свирепих и злочиначких угњетача. Довољно је нагласити или боље подсетити, да све оно што је речено о ропству српског дела нашег народа, као и остало, што није изнесено, вреди, више или мање, и за друга два дела: хрватског и словенпчког имена. Сградао је и подносио терете ропства цео народ, без разлике вере и имена. А страдале су и остале ненемачке и нема-ђпрске на.родности, Тако су — како то предви•ђа Бахова патента од 1854. године — захтевали државни послови, по оној чувеној изреци примењеној поводом затвпрпња Ђурфа Бранковића у Хебу: №ћИ ти1е ГесН, нес! 81 С гапо ,ч1а1и& ехроксП! % Културна Европа у првом реду, а за њом и остали свет, сведоци су мука и страдања нашег народа, као што су сведоци и злочинставп његових угњетача. Ата Европа и тај свет неће и не могу дозволити, да мученичком народу у гробу најцрњег ропства не до"ђе дан васкрса слободе. Они не могу и неђе дозволити, да читав један народ, чије су тежње освештане и утвр-ђене настојањима и страховањем народних угњетача, остане и даље у тешком ропству модерних варвара. У сваком случпју, културна и праведна Европа позвана је да, ради мира и реда, одузме нашим непријатељима изговор за насиља и атентате противу њихових слободних, независних и мирних суседа. Моћне наше зашгитнице, Силе из Споразума, примајући наметнуту им борбу, осетиле су се позване и дужнс, да је воде

у име права и слоооде не само великих, него и малих народа. А да су је оне у том знамсњу водиле и да су остале доследне своме позиву. доказују и дефинитивно утврђују ве лики циљеви рата, упућени и изложени у одговору на ноту председника Сједињених Америчких Држава. Својим безусловним захтевом о ослобо - ђе,њу Словена и васпостављању режима заснованогна правди, оне не остављају нимало сумње о томе, да су потпуно оправдане наше наде у ослобо-ђење и уједињење нашег напа^ћеног троименог народа. А те надеутолико сучврш•ђе и основаније, што се уз Силе из Споразума бори и срлеки народ, и што се и он бори не само за своје ослобо-ђење и уједињење. него и за право и стободу осталих народа. Наши непријатељи повели су борбу ради униш гења слободе једног слободног огњишта српског, а наше сује заштитнице, Силе из Споразума, примиле у циљу да са тог огњишга разаспу топлину слободе и на остале делове нашег народа. На тевтонски поклич: у име владавине надсветом ропство свима народима, оне одговарају: у име правде, цивилизације и културе слобода досадашњемевропском робљу. Нека јесвета борба за право и слободу!

— Нарочити извештај

Бвтољ, 3. јанугра 191?. Пре векн хан на бвтол.скон фр -нту прсбегао је на нату страву Токор ЈовановаА,седамнаесто говитњи младвћ вз села Лахце ко* Битоља, са још четворицом сељака. Тодор прача, да су њег* и јот неколвко сеиака које су могли похватата бугарпки жан*?рми □рег повлачење из Битоља о*ве лв у Суходол. где су сакуавли око 1600 сељака вд о^лижаих села, одмах наредвли да копају гпанчеве на једном брду ваше Суходола под надзором немачккх офацвра. Ту су радњпи дан и по, □а како су почеле падати српске в фравцуске гранате, оддели су их у село Аглзрце, где су копа пали шанчеве и оправљали путове под самом нашом и францу ском артвљервјском »гтром За г.ет дана тешкога рада до

бвли су, вели, само једаи и ао црн хлеб и не могућм више ра дпти гладан ообегне од Бугара А.ли у селу Чарлаја ухвате га немачки артиљерци, код којих је месец дана тувао коње и ра дво, добвјајућн свмо со кад-кал мало торбе а меса, а леоа нвкада, те је »леб морао сам по се лу набављати. Једзог дава срвметл *а '„радок срнлаае четврп коморције са во лозима, које су Бугари такоће били погелв на ргг. сл од њих побегли те се удружв с њвма ’и кришом једне тамне а еетровите коћи пређу на нашу страку. Радећи код бугарске војске ви Јдели су *а се хране рчаво — у ! два дана добај тју по јенан црн I хлеб м по мало меса алв мање но Немци. Комсра им је рђчва в ј са снабдевањеи вде тешко те ' храну узвмају од нзрокг Бугарски су аа војници прз ■ чалв, да су у борбама на Црно Реци врло много страдаЛЕ * ха вма поваше пукова којн су изгубвлв вкше од половиае војки ка. као шго је случај св 55. м 56 пуком. Услед »елвквх губв така и рђаее хране војакцк су изгубили вољу *а се туку а ве !ру да ће сзчуватв крајев« које су заузелм- Да ам н?јебвло Ке маца и страха ок официра не б« | се, »еле, ни на Бабунн *а*р ил ли. Нарочжто се жале на иаи»у ; артшмрију. Битол>&ц Нсвонолебљивост Руе^је Наредбв армијама Г1ариз, 10. јак »Матенс је пх«бликовао једну серију наредаба, ко1 е су генерали Брусилов. Еверт и Димитријев упутили својим армијама * у којима једнодушно и са презрењем одбацују немачке предлоге о миру. истичуки непоколебљиву од.тучност руских трупа да се боре до крајње победе. »Матен« јавља да никада такоодлучни одговори нису дати Нсмачкој као што су одговори : Цара. Думе и руске војске.

ГРЧКАЈПТАМПА ,,Неологос“. Ба нас петреба вате да имају никаквог значаја бвло поиуттања Коистантивова бнло љегова изневеравања. Било да он прими ноту Ссоразума, било да објавв рат, за нас У сааком случају остаје један краљ без ауторитета, без снаге, без икакве везе са својгц нека