Велика Србија

БР. 278.

СОЛТН, НЕДЕЉА 15. ЈАНУАРА 1917 ГОД.

ГОД. II.

ПРКТПДАТА ПЗПОСН : Мвоечно 8 *р*нк«, Т')омссечт 10 9 ,, »пама, годшпгав 36 фр&нака Ц&НА ОГДАСЉи : СнТжХ огааож 0.20 фран. од петжтаог рсда, ис\» вгжаса ао погодбж. Нов*ц ое пол*жо држа*в м жом саржма и дилоаатожим »аступмопгпма. ЛНСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАБ ПО ПпДОИ Пошту слатм прско ЈСрад., Срп. Гонврал. Копоулл* у СолуН». РУКОГШСИ С8 НЕ ВРАНАЈУ Стал оеджкцхјв Колсмбо улхпа бр. 33 8а!опЦо» Поједмн* бројеви ое могу добштг у Солуну жод »геаутје .Друмтва грчже иггакпе« уллви булгарожуч* бр. 5 Лл*4? тл»ан- потте.

БРОЈ 10 сант.

Урсђује ОДБОР

т

БРОЈ 10 сант.

ВИСОКА ИАЖЊА Избор Њ. В. Краља Петра и Њ. Кр. В. Престолонаследника Александра за почасне чланове Императорског Јурјевског Универзитета. И«аерзторски Јурјевски УнЈверзвтет нзабрао је Његово Велвчанств » Крал,а Петра и Нјтгсво Краљ Васочанство Пре столонастеднигсл Александра за своје почасне чтанове. Тои прилкко'л упутко је својем узвишеним члановима дипломе и спроводна писм?, у којима се истечу вгсоке застуге Њ В. Краља Петра и Њ. Кр. Височанства Престолонаслемшка Србије у геличим ратсвима, које је оза водала и вода за очување своје народне независносгг. и ослобођење своје подјтрмљене браће У д нги -и се велв: »Савет Имн. Јурјевског Универзитета • једногласно је пзабрао Њ. В. Петра I. Краља Србаје у знак своги најдубтег поштовања за херојску заштиту кеко слободе, часва в права Србнје, тако а хумдносги и ПЕвилкзацаје, за по часног ч 1 ацг, Иап. Јурјсвг.ло Унив-рзитега.« Диилома уиућеаа Њ Кр Височанству Прес^олонаследнику Але.чсандру има ис:у садржину.

НЕМАЧКА ХШ МИР! НЕОБОРИВ ДОКАЗ НЕМАЧКЕ НЕМОЋИ

Многобројним фактима утврђено је до сад да је војна и економска сигуација наших непријатеља таква, да их само мир без одлагања може спасти од неизбежне катастрофе. Резултат њихових досадашњих рагних »успеха« је ништаван према гигантским размерама борбе, која се води, а одвојеност од светских континената довела је не само трговину и индусгри ју, век и саме животне прилике нама непријатељских народа у готово безизлазан положај. Њихова криза постаје све акутнија, у колико се рат даље наставља и сасвим је природно што они са највећим песимизмом, који уосталом ни мало не криј} т , гледају на будући развој догафаја. У оваквој ситуацији треба тражити узроке немачким предлозима за преговоре омиру. Нашим непријатељима стало је веома много да што пре дофу до мира, како би избегли коначан слом, који им предстоји. Предлози учињени од Бетмана Холвега Савезничким владама одбијени су одлучно и енергично. Савезници су испољили своју крајњу решеност да рат наставе до потпуне победе принципа, ради којих је потргнуто мач из корица. Немачка штампа посветила је веома жучне коментаре Савезничком одговору и покушала да на нас и наше Савезнике свали одговорност за про-

дужење страховите воЈне. Цео свет изрекао је о томе свој суд. Неутрална штампа 1 е без устезања осудила маневар Немачке и њсних савезника, да се погодним миром спасу од огромне одговорности и заслужене казне. Излишно би било, упуштати се поводом тога питања у детаљна доказивања. Оно, што нарочиго пада у очи и што се особито манифестује утоку! последњега месеца дана' јесте упорна доследност, са којом Немачка покушава да започне преговоре о миру. То је најбољи деманти свих од њихове странс протурених гласова о неким тобожним ратним успесима. Ти успеси везани су само за фронтове подрефене, споредне важности. На главним фронтовимаНемци су после серије озбиљних пораза запали у потчињен и тежак положај. На фронту Соме АнглоФранцузи су апсолутни господари ситуације, на Вердену француске трупе имају потпуну надмоћност, Талијани угрожавају аустријске линије на Карсу и у Трентину, генерал Брз т силов прети Немцима страшном офанзивом на источном фронту. Зар је потребно доказиватиефемерност румунске кампање, која представља само безначајан епилог немачких споредних резултата?! Последњих дана сва немачка штампа са чудном истрајноигћу доказује, да

је Немачка готова да закључи мир. Извесни листови чине чак и велике концесијеу питању принципа народности. Граф Тиса, један од виновника европског рата, изјављује у парламенту, да прима начело Вилсоново о придржавању начела народности. Кајзер Виљем у очи свог рођендана држи савет са шсфовима своје и савезничких влада ради подношења нових предлога о миру. За то време председник Вилсон чини енергичне напоре, да изазове преговоре о миру. Међутим, унутрашња криза Немачке и њених савезника постаје све акутнија. Њиховим народима додијали су рат и гладовање и онн категорички траже закључење мира. Побуне и нереди обнављају се свакодневно по великим градовима непријатељских земаља. Морал њихове војске опада постепено. Поднете жртве смсшне су прсма добивеним резултатима. Резерве су исцрпене и перспективе за даљу борбу одве-ћ су песимистичне. »Спаеилац Немачке«, »гвоздени« маршал Хинденбург пред оваквим чињеницама нашао је за потребно да кајзеру саветује закључењс мира. Док овакве бриге и невоље раздиру наше неприатеље, Савезници припремају одлучни, коначни ударац. Њихова снага приближуЈе се кулминационој тачки, док се немачка већ примакла крају. Рат улази у последњу, решавају■ћу фазу. Предстоје знаменити, одсудни догафаји. Посгигнута је надмоћност не само у војним снагама, већ и у ратној техници. На главним фронтовима, који можда још на пролеЖе имају да реше европски рат господари су Савезници. Велики капитални удар не-ће мимоиЖи наше непријатеље. Предвиђајући га, они чине све могуће напоре да га избегну и да по сваку цену дофу до ма колико погоднога мира.

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ Атина. — Иатервсвција Беноа XV. у кордст двзања блокаде, произвела је велико распо ложеље код атннског становнвштва. Штампа коментарише на разне начане посредоваље Папе. Атина. — Противно оноие што је објављено, посланицв сила Споразума налазе се још увек у Карацинв.

У нашој избегличкој школи

Данас је Светл Сава, дан посвећен првом српском архијетископу и просветитељу, за чије су аме везане најлепше тековине иаше старе, средљевековне државе. Јер он је, својом мудром и енергичном полигиком извојевао афтокефалнозт српској цркви, љеговои преданом раду има се захвалити што је тадаље Велако Жупанство уздигнуто на степен Краљезства, он је — схватајући прави значај и важност просветних установа, са неуморним самопрегореваљем подизао епаскопа је, цркве и мавастире, једине просветно културне центре онога доба и још више — он је сам, својим делама обележао правац којам ће грестп сва поколења. Он је тиме положио јаке основе, српском царству, патријаршији и нашем сјајном ренесансу четрнаестота столећа. Огуда је љегова појава читава епоха која ће вековима обележавати путеве и ста зе којвм ће вћи сваки Србин, како онај на крмилу државном, та ко н онај, који се је спустио у најниже слојеве народне да лучем просвете обасјава и облагоро ди свачију душу и срце. А љегов аскетски живот, оличење највели чанственијег начела, да се човек може уздићи само преданим радом, скромношћу и врлинама, изразвто манифестује величину душе српскога народа, у којем се исаољавају све особине једве јаке, жилаве и способне расе. У тим маслама нашао сам се пред школои избегличког логора, која је још прошле године подигнута заузимаљем Владиних Комесара. То је повећа барака пред војена на два оделења у којииа раде само две учитељаце са две стотине наше деце обојега пола. Црквепо-школска свечаност од почела је после Божије службе у солунској цркви, посвећена имену првог учитеља евапђелске истине, прогреса, српског родо љубља, братске слоге, љубавп и мира, а потом је настављена у школским просторијаиа, које су за ту сврху биле веома лепо и укусно декорвсане зеленилом, ћплимима и стикама. Овој свеча носта п рисуствовали су дечји ро дитељи, много народа и пријатеља просвете, а од гостију бележимо изасланика Њ. В. Краља г. В. Тодоровића пуковника, пре

ставник Њ. Височанства Наслед ника Престола Александра г. ппуковник Јуришић, затим грофаца Де Ренак представница француског Црвеног Крста, начелник Министарства Унутрашљах Дела г. Лазић, Владинп Комесарп г. г. Алимпвћ, Ћирковић и Трвфуноваћ, г. Фиц Петрик мајор, представник енглеског Црвеног Крста госпођа Сарда, супруга француског команданта места, енглески пуковник г. Енглаш, генерални конзул Краљевине Србвје г. Вин тровић са особљем конзулата, неколико виших в нижах сфицира као и представнвка наших савезника увеличали су, својом посетом, ову доиста в значајну и интересантну школсту свечаност која је својом простотом, скромношћу н значајем оставила на свачог леп и пријатан утисак. Пооде р?лигиозног церемонпјалн а сечења сдавсзог колача, поздравво је /чаннкв гозором свегагеиак Сава РабреаоВић, који је на завршетву псжедео да ое оинј ведидм нрагник адуће год?не нрославд у нкшој сдободаој, велгкеј и уједиаеној о* таџбннв. 3п тим еу учендци наатмепце декламовали и певвли. Лепа је бида посдедља сценарија која је престављада наше мале добровољце. Јодгн мдлвшан од својвх пет—шост година дежн на тлу к нвшани са пушком. Други око њега, његоздх годвна, отоје са нушком опремни да аолете на непрвјатеља. Ту је н трубач и добошар а ига њих стариЈидр;г, који својом декламацзјом објашњава нгмеру овпх јунака, који ће Сфанити грннице уједиљеног српотва од свјх наших националнпхнепријатеља. По завршетку свечаности гости су послужени кољивом, пићем и слаткишима. А по том су ученица изашли у Дворвште, уредили се по разредима и прилазила столу где су их очекивалк обилати дарови. Његово Височанство Наследнвк Престола, послаО је, преко свога изасланика, велику количину чоколада у завоју са сликои Наследника Престола, бомбона, кутије са писаћим прабором и књижппа Косову, које су раздавате ђац:. ‘а. Оснл тога сваки ученик, чија је отап на бранику отаџбине, илн која нема родитеља, добпо је по пет или десет драхма као нарочити поклои Наследника Престола Краљевића Александра, који ће код ових безазлених малишана и с те стране стећи вечвту љубав и оданост према своме будућеи краљу Велвке и моћне Србпје. , Велика Србнја“ прима огласе по умереној цени.