Велика Србија

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 278.

БАЛКАНСКИ ФРОНТ Циљ солунске експедиције Лондон, 15. јан. У једном чланку солунски дописник »Деии Телеграфа« испитује ситуацију Источне војске и перспективе за 1917. годину. Он изражава убефење, да је ово предузе^ће надахнуто жељом да одржи обећање дато Србији, и веома практично. Циљ балканске експедиције је, да се непријатељу пресече линија Берлин—Багдад. Преко ове линије добијају Немци резерве у људству и намирницама из Азије. Прекид ове велике линије оправдао би Источну експедицију. »Балканска војска има још задатак, да уништи немачкс циљеве на Балкану. Рат је почсо са Балкана, јер јс већ годинама Немачка сматрала Солун као први корак ка освојсњу Индије и целог Истока. Да су Немци дошли у Солун, они би од њега начинили Кил Средоземног Мора и Мисир би био угрожен флотом исто тако јаком, као што је немачка флота у Северном Мору. » Ето , зато, закључује дописник, трсба успоставити Србију на јачим и ишрим основама и очувати интересе Споразума установом једног великог словенског бедема, који ће бити брана тежњама централних држава«, Олштта алоксандрвјока окк- љубав Немачк*? Је ли истзна нуда је П8 својвх канцеларвја или не да је распустио Скун слике крала Конатантпва к Со- штину од 31 маја 1915, којн је фвје, и меото н>и* нотакла јеЈбала вердикт грчкога народа у

слвке негаборавпог враљн Ђорђа и краљнце Олге (И* броја 607. од јуче).,.Македонија“. Данао грч

корисг политике Е. Вепвзздоса? Је ли истина ш не да је три норнуоа грчко ззојске у Маћедо н»ј< распоредао тако да коже

кл народ пита: Је ли истина ила 0 јУ га нааавта савезничку вој

није да је крал. Конотантан о шамарио Француску у Бердвпу сдавек« вемачку тактику баш у времену кад се француска мл

оту? Је хш исгзаа иЛл не да су Савезпвца Оили прамор^н* дн баце у вазлух мостове и да *а узну Карабурну управо зато, да

стс? Је л ' нстина вли не да Је врнљ Кснстантгн лржао у Со луну шпвјун! ради ухођеша са везничких кретања? Јелк асти на нли но да је одликовао за заелуге офицгра Авдна, вога су С*везн!»ца ухватили? Је ле ио

евја још налазида у Грчкој н би се снчувалн од ове оп-ено када су Вој велакви делом припадали лаворн оба ратд? Да ли је иотива нлз ннје да је аегова преданост Иемачкој вшла та ко далеко да је се он отавно на страну Немачке, и ако су у њеном друштву ратоваги непрсјатељи грчки, Турска и Бугарока? Т2НН в л» не да је снабдевао ве Да ли је истнва нли није да с е мачке оумарене и Гериано Буга у фебруару 1915 тод уопротп- Р а н Р«ко Легвна? Је ла Естипа вао нолнтвци Е. Веназелоса, те ЕЛИ во да је предао Р г пел? Је ое дало времена зн утврђеље истнна али не да је ирсдао Дарданела? Да ла јс иотина илш ПС ™ Ч "Ј Маћедонију м грчку • Ј ш,- ВОЈОКЈ? не да је у септембру 191о. сро« , Ади шта ]е овнј човек нро гласио Грчту *а међународно •* * џ ■ г Ј г пустио да јчини 8а љубав Кај бешчаонсм, не привнавши внж- 8 ер 0 вЈ? (Дословво нз бр. 1825) ност грчко српског уговора за 11ол-Ј1уЈ -: в.' &аааеаеанне» СА РАТНИХ ФРОНТОВА

ГРЧКАШТАМПА ,,Елас“; Јучерагања пошга из Егжнта донела нам је пупо новоств о таношњем врло жавом поврету Народне Олбране. Политичко и војно изасланстпо под генералом Лапатиотисом отпочело је ваЈ'живле свој рад. Добровољди 08 отално јављају и вежбају у логоришту Народ не Одбран; ; , које се налазв у блззини Алекоандрвје. Логор је посетго енглеспн теверал Бовл који је олржно смотру кад вој нецими, са интересовкњем тра жко детал.на обавештења 0 отн> шао са нвјлепшим утдсцима.

Са солунског Фров.та — француски коминике Солун, 15. јануараЈуче је рђаво врвме снречило арталеријско дејство. Игузвма јући на једном делу итал»ј»н окот сектора било ]'е мање више свуда мврно. На поменутом сектору прет прошле ноћ* водиле су се живе борбе са сеемн мгханичклм оруђима. Јуче је оавезнЕчка ар тилерија Жцво бомбардовала ове ровове тога оектора. Француеки коминхкс Париз, 15. јануара На лезој обали Мтве, франпуска је арталервја игвршила деструктивна гађања на немачке организације на сектору ко те 304. У Епаржу, доста јака артилервјска борба. Један немачкн сре пад у тој области је нропао под француском артилервјскоа ват ром. Немци оу покушали напад

тзка је вздржала мнстобројне вавдушне борбе, у току којо оу нет немачких аероилана оборе на Два од овах аиарата нала су у обласги Вердена. Поручннк Г^кемер нанао је једин немачки ас-роплан и првморно да се опуста у францускв л«наје близу Дублена, Овај је палот оборио до сада 30 игмачЕих аероплана. ГГариз, 15. јавуара. Доста јака артиљсриска борба на левоЈ - обали Мезе у области коте 304. као и на десној обали на секторима: ЈГувемона и шуме Кориере. У Лорену. франауске су батервје извршиле деспруктовано гађање на немачке органи зације у шуми ПороЈ - . Енглески комшшке Лондон, 15. јан Врдо срећне операције г,зврше не су јуче у јутру на фронту Соие у близини Транслоа. Наше су трупеосвојале одређене објек-

су били увек одбијени претрпевши велике губитке. Наши су губгтца незнатни Наше су трупе такође иродрле у неприЈ‘атељске ровове северо-всточно од НевилаСент-Васта. Зароблено је доста војника. Ми ннсмо ииали губитака Претпрошле ноћи наша је патрола иродрла у непријатељске ровове северо источно од Вериа; непријатељ је имао изве стан број мртвах. Нзша ј'е ар ј тиљервја бомбарцовада неприја ! тељске положаје у близвни Сера ј и јако оштетила заклоне. Север ; ко од Хилиша наша је артиље јј

шта, где му је флота затворец, од ночетка рата.« Амстердам, 15. јануар а Немачка штампа коментарацц поморску борбу између енглескш и немачких дестроаЈера и пр ( знаје губитак сумарена *1Ј 69 ,ј једног торпиљерз.

НЕМОИ НЕМАЧКЕ Сва нада у сумаренском рату

Лондон, 15. јануара Војни кратичар »Всстмтнсип раја тукла Једну пешачку коло -1 _ . . 1 азете« пише, под наслово«

јој велике ту-

ну причинивши битке. Наша је авијатика била је доста актввна. Два непријатељска

»Скора Савезничка офанзвЈа«; »Пошто су војна средства Н{ мачке јако компромитована, сва је посветила највећу бригу грааероалана су уништена. Ј е Л ан |ђсн,у сумарена. То доказује, ц је сумаренска акцмја постала Од ’ једипа нада Немачке. Војна о10. јануара до данас шест иемач | фанзива покушана је без резулких уништених аероплана палв| таТ а. Поуздање Немачке у своје су у наше линије. Италијанеки коминике

други, услед квард оио Је праморан да се спусти на земљу

војничко сгање само Је у речима а не у делима. Надмоћност Савезника успо

Рим, 15. јануара. г „ ј ј 1г , стављена Је постепено и смгурно. Дуж целог фоона обвчна арти-;,, 1 ; Немачка се не нада више побељериска а.-стивност. интензивнвЈа ј „ _ | дити на суву и покушава краш на сектору вуње, на горљем Ва ; _ „ Ј гг ,, јнапоре на мору. Факат, да Немноју'Долани Травињ.тои на Карсу. <

на Ј е * н У фрмцусву предотраа у, тиве и зауз еле главни део немач код Мон да Маоажа, алн оу да ) ко одбијени. Ноћ јб нрошла на

мвру на остацом фронту. Авијатика. — У тску 13. ј'ннуара лака

ког положаја Зарсбиле су вкше од 350 војника од којих су 6 официра. У току дана Немци су

Непрајатељски аероплани во кушали су да лете над нашомј територијом али одбијени ватромј наших прот.чв аеропланских ба-1 тсрија. Руеки комкнике Петроград, 15. јавуара После јаког бомбардовања на ших ровова всточно оц друма Валичем —Клокн, западно од Ри те, Немци су напали наше трупе али су одбијени са всликим тубитцвиа. У обласги Митаве употребили смо загушљкве гасове који су нанели код Немаца панику. На осталвм фронтозима није било промене. Оскудица у артиљерији Женева, 15. јануара Дописници немачке штампе у главном вемачкои штабу у Румунији взвештавају да војска маршала Фалкенхајна у оскуда ца брзнх и комотних саобраћај них путова, не може више бнти снабдезања тешком артиљериЈ‘омНемачви поморскн пораз Лондон, 15. јануара »Ивнин Сун« пише о немачком

>ци полажу све наде на сумаренску акциј‘у највећи је доказ гу битка поуздања, коЈ'е су Невд вмала у свој'у војну снагу.

ВЕЈШКЕ ПРИПРЕЖ Предстоје крајњи ратни напори

Лондон, 15. јан, »Морнгшг Пост к у једном уводнем чганку тсворећн о претећим Езјавааа дозтора Хелфе рвха е другвх немзчкЕх л*чно стг, каже да је екоцдозаја предооећања еој - 6 ове нејане садрже, мотнвасака фактом да оу немачви преддози, којк су теж* дн закључењу примврја, одбачена од страво Савезнипа. Немачка продлозн значо ла јв Еемачка увореаа да нећо нбјпи добкта него све изгубЕти, або еб продужн рат. Неначки владајућа вругови *нају добро да јо завојевачкп нлвн потпуно ?• ништен од бвтне на Марнв. Лапад на Верден Ј"е б*о ведгки напор да се поправа нораз на Марнк. Али ј'о с он нропао. Операцчје у Румунвја и ако еу вођене са велвком ивлржљ*-

поразу: »Енглеска флота бда у век и спремна је, да се упусти ујвошћу ниоу Ноотпгле сдлучавД' вршили огорчене против пападе поморску битку. Непријатељу је јуће резудтате, Немачпа, дов раннуока аз. Ја д а поврате изгуб љени тсрен алп • немогуће да извђе у пристани ракговара о мчру, нрикупља ив

Ф Е Љ Т О Н

РАТ И КМЖЕВНОСТ, — Српска књига последњих година. —

6

ЛлЈдевит Вуликевик, један од последњих богомила, писац Мо/е матере и Салс у савјеста, апостол хришћанске љу-

Цавтат, и да му на гробу буде натпис »српски књижевник.« Вслимир Ј. Рајик, снмпатичан и као човек, и као песник

бави и ваше правде, завршио је, ј е д Н0Г дубоког бола, и као енерУ годинв, свој жсвст 14 ју- гичан р аднак на СВИ ц а родољуб на 1916. год у лепом Неапољу. Није знаменит по обилности ра

ним пословима, завршио је свој неуживани жввот у Г. Миланов да, али је био ретко племенито цу ујесен прошле године, у по та срца, а оно што је написао четку повлачељт. Не знам да је кристалног је облика као главе ко од наших писаца вигае био Ј'евакђелске и остаће увек узор одушевљен последшам догађајима своје врсте и по дубоким мисли- од тихог и нежног Рајаћа, кој'и ма и по веобвчно уметничком Ј е своје недовољно здравље не стилу. Некада свештенпк, у ста милосно исцрпљивао напорима рости Ј'е пргшао у Валдејску кој> нико од њега није тражио. цркву, тражећи Храста, кога је Он је хтео све да учиви, свуда тек смрћу нашао. Умро је с две да стигне, свуда да помогне, прижеље: да му св тедо пренесе у мајући и послеве га које физич-

ка нвје био јак, тне општој ствари. Њетова кљи жица Песме и проза има у себи З а дру Ге ) места, која долазе у најлепше редове наше поезије. Патриот ским новинарством, одабрзним преводима, радом на родољубној псезији такође се довољно оду жио отаџбини, црема кој'ој је у захтевима био јед«н од најскром нвјих. У току рата уређквао је, 1915. годане, илустровану хронвку „Ратни записк“,'у којој је очуваО спомен многим знатним догађајима и људима, а последњи му је већм рад био поменути превод 0.иотуие 1апд,ет , о, Ви1дагГа1, штампан пред сам почетак повлачења. Смрћу Милутина Ускокови1\а (готово у исто време када је умро п Рајић) трагично је завр шен још један млад живот. На пољу романа, тако оскудну у

само да помо радкнцима, био је од најбољих. Његови Дошљаци (нздање С. К заузимају угледно место у најбол,им радовнма наше најновије књижевности и олрав Лавају наде, полагане у даровл та □ обвлна писца, какав је био Ускокеввћ Добро око, лако пе ро, згодна ксмпозиција, готово увек тачна гсихологија, леп де таљан опис, занимљввост у приповедаљу — све су те особине довољво заступљене и у рома нима и у многобројним новалама (збирка Кад руже цветају). Прока Јовкик (Нестор Жучни, П. Братински) бво Ј‘е један од главних пророка ових крвавих дана. Његова *Књига борбе и живота« најлепше о томе сведочи. По повратку из Америке, где се научио бвти бој са животом, за, менивши певаве о човеку пева љем о Србији и јужном Словен-

ству, унео је у нашу родољубну поезију нову свежину и ноае ( лементе. Велико доба балканског савезничког рата Јовкић је ове ксвечио. У зноју лица свога и свој'им трудом пробио се, и кад је од себе створио готова човека, човека од угледа и вредностИ| умро Ј'е оборсн заразом на војној дужности, у мају 1915. тод. у Нишу. Српска књига у њвиу је изгубила најјачег и најобвЛ' ниЈ'ег млађег песника Оставво Ј'е три збврке и много рукопвса, кој'и су, вероватно ггропали. Милан Луковик, чије су песме у „С. К- Гласнику 11 , одма* стекле признање и похвалу, по гинуо Ј'е за Отаџбину. Песничкв дар, већ познат у тој породиц«) код њета Ј'е ј'ош био допувен а темељном спремом и ретким срцем. С особитим разумевањеД