Велика Србија

БР. 279

С0Л7Н, ЈТОРАК 17. ЈАН7АРА 1917 ГОД.

ГОД. II.

ПРКТМАТА ИЗПОСИ : Мчссчпо 3 6р»пчи, т’>о>«есачно 9 ^рапма, годнптн>е 36 фринака цхна ОГЛАСИМА : Свткх огзаон 0.20 фран. од аотвтног оеда, аека огсзск х согсдба. Новац се оодаже држа.а м вомв> оарваа И дпитоаатскши »аступннчЈтинма. ЛИСТ ИЗЈ1АЗИ С ВАКИ ДАЈј 00 ЧОДЦЈЈ Волггу олата врехо Кра*, Сра. Гплврал. Кодсуллт* у Солуиу. РУКОПИСИ СВ НЕ ВРАЂАЈУ* ОтаЈ! седа*ц«јв Кодсмбо уддца бр. 33 8а1оп!дое Поједааа бројеви се могу добнти у Содуну *о* агеацдје .Друиггва грчае итаапе* уднца Вудгвроатоа бв. 5. 'учалч -г .гаг.,

БРОЈ 10 сант.

УЈе 0 Д Б 0 Р

I

БРОЈ 10 сант.

ПОЛОЖАЈ ВОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Према циљевима рата наших Савезника Садашњи велики ратјматере земље и бацила у изнео је на тапет потре-1 страховито своје ропство. бу дефинитивног решења А начин стварања пово-

многих важних међународних питања. Једно од тих питања несумњиво је »повраћај провинција отетих Савезницима насилно или мимо воље њи-

да за та) завоЈевачки рат не оставља сумњс о томе, да је и онда, као и данас, питање морала Немачка,

разлога у саве гима наших ондашњих и садашњих моћних заштигница, а нс у страху од непријатељеве надмоћности. Интересантно је, да ее и онда Немачка потпуно солидарисала са својом савезницом, па чак и запретила употребом целокупне своје војне снаге

односно Пруска, запоста-јза заштиту једног стравила задовољењу својих ховитог насиља. Наше за

хових становника«. Одјпрохтева. Чувсна ремска ј штитнице, неспремне војрешења тога питања, каојдепеша, или боље фал-1 нички даприме последице и свију осталих принци-! сификована депеша, још оружаног сузбијања непијелног значаја, зависи јонда је утврдила истинујмачке завојевачке полни условљава се могу ћност о покварености Тевтона- тике, морале сј т попустиваспостављања морала и ца и њиховој готовости ти, па, наравно, и нама правног поретка у мефу- на употребу и најнемо- саветовати политику ченародним односима. ралнијих средсгава у по- кања. Али оне нису ни литици. Не могу ћи прав- тада

У почетку и током овога рата Централне Силе су, по оној : циљ оправдава средства, пореметиле све шго држи, — како би наш народ казао — земље и градове, и своје обавезе, уговоре и конвенциЈе прогласиле за »парчад хартије«. Овај рат има, дакле, пред собом тешко питање стварања апсолутних гарантија, да се то више неЕе мо"ћи догодити. Али он, пре тога има и нешто друго пред собом: да васпостави стање поремсћено ранијим гажењем уговора и употребом неморалних трикова. Не треба сметнути с ума, да ово није први пут, што се Централне Силе греше о своје обавезе и одбацују моралне принципе у мефународним односима. Разлика је само у томе, што су садашњим својим поступцима дале потпуно одрефен карактер и правдале. их потребом насилне променс политичког стања у Европи и осталом свету у циљу инаугурисања немачке владавине и владавине грубе силе. У потврду ових констатација, а уз чињенице садашњих догафаја, могу се навести два крупна факта из скорашње прошлости. Франкфуртским Миром 1871. године Немачка је дошла до поседа француских провинција Алзас

санкционисале то дати завојевачки рат про- насиље. Признале с.у само тивуФранцусксразлозима укидање односних одренационалног или мефу- даба Берлинсгсог Трактанародног права, Бизмарк та. Аустро-Угарској, ме-: се послужио извртањем -ђутим, није ничим при-; чињеница, да би на тај знато право поседа Босне | начин створио основни и Херцеговине. О томс ни ј разлог једног насиља. данас не постоји какавј Овим поробљавањем мефународни уговор. француских провинцијај * од стране Немачке ство- ИстављаЈући на једном рен је угарак за доцнија од првих места у низуј времена. Од тада је опас- сво!их ратних циљсва пи-ј ност стално претила ев- тање васпостављања мо-ј ропском миру. Она је не-1 рала и поштовања уго-: сумњиво бивала све већа, вора, конвенција и дру-1 у колико се Немачка ин- гих мефународних обаве-| тензивно сп[>емала зано- за, Силе из Споразума суј ва насиља. Бсз претери-: предвиделе и у своје завања се може казати, да хтеве унеле и претходно 1 е са тог огњишта ско-; повра^ћање „провинцијај чила прва варница са-‘ отетих Савезницима на-; дашњег ужасног пожара.' силно или мимо воље ( Слично насиље изврше- 1 њихових становника“. 'Го1 но је и над нашим ста-‘оне сматрају каобезуслов-ј новништвом Босне и Хер-1 ну потребу отклањања и цеговине проглашењем а-’ санирања ранијих повренексије ових двеју срп-!да, а вероватно и нешто ских провинција од стране ‘ друго: као потребу обе-1 Аустро-Угарске. Битна Је лежавања полазне тери-ј разлика са.мо у томе, штојторијалне тачке свију о-; је у овом случају, уз при-,сталих захтева у пг тању мену насиља над становништвом, дрско погажен и један свечани мефународни уговор. Аустро-Угарска је још тада утврдила, да су за њу мефу

ње ранишх повреда, ма да су предвиделс и у циљевима рата истакле ослобофењс свију народа из ропства Централног Савеза, оне су за то имале нарочитих разлога, а имале су ирсд очима и основне принципе примања наметнутог им рата: пре свега отклањањс свију повреда, па онда васпостављање праваислободе свију народа. Тиме онедвесрпске провинције, Босну и Херцеговину, правно још сада сматрају саставмим делом Србије и нссрс ћну њихову доеадашњу еудбину стављају упоредо нашој привременој несре-ћи. Босна и Херцеговина су бесправно отсте Србији, као и Алзас и Лорен Француској; али наше хмоћне Савезнице, не признајући насиља у међународним односима, сматрају, према изложеним циљевима рага, да правно прве две улазс. у интегритет Србије, а друге две V интегритет Француске. Према томе, васпостављање Србије условљава инкорпорацију Босне и Херцеговине. С формалне стране, то је једна наша добит. Стварно, то је и једно лепо признање наших плехменитих заштитница за све подвиге и етрадања учињена и поднесена у овоме рату за право и морал. А то је и једна од несумњивих гарантија, да ће наше тежње бити на крају потпуно остварене.

' реорганизације Европе. И Алзас и Лорен, као и Босна и Херцеговина,; отете су насилно имимо; воље њихових сгановника; отете су не само од

народни уговори и оба-|њихових законитих сопвезе безикакве вредности. с гвеника, него и начином Анексија Боснс и Хер- непознати.м инечуаеним] цеговине 1908. године уз- дотле у мефународним од- 1 бунила је цео свет, а нас. односима: у једном слуСрбе она је и за срце у-1 чају неморалним извртајела. Отуда наша готовост,! њем чињеница и недозвода још онда жртвујемо љеним стварањем разлосве за право и морал у га за једно крваво насии Лорена* То присвајање мефународним односима.' ље, а у другом најорди-

представља јсдно насиље

И што смо доцније мо-| нарнијим самовољним га-

нзд слободохМ и савеигћу ј рали одложиги дефини- ј жењем једног уговора

становништва. Немачка није, одузимањем Алзас и Лорена од Француске, ослободила те земље из туђинског ропства, него их^ напросто отргла од

тивно решење тога пи- ј потписаног од.свију евтања и даги му момен-ј ропских Великих Сила. тално форму васпостав-; Кад су наше племениљања нормалних односа те заштитнице, Силе из са својом завојевачком ^ СпоразухМа, осетиле посусетком, то је имало свог требу захтева за санира-

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ Атина. — Г. Лаиброс је из јзвио, да влада по објави указа о рас 1 )уштзљу штетних друштавп сматра питањг лига као завр шсао и да ће упутнти ноту Спо разуму, у којој ће саошптити до сад постигнуте резултате. Атина. — Крал, Константвн конферисао је синоћ. дуто навзменне са г. г. Лаибросом, Зало костом а Хаџопулом

РУМУНСКИ ФРОНТ - Ситуација Макензенове војске. —

Ситуација на румунском фро ту нвје се битно изменила послг љих дана. Непријател, није уч нпо нвкакав напредак, док Румуни одбили непријатељс трупе, које су надирале ка К зину.

Не може бити сумље, да је румунски поход стаонепријатеља доста скупо. Он сам кзјављује да је с.д 24. Еовембра прешао 200 км борећи се без орестаика Према тоие, он је несумњиво заморен. Преквд операција пред Гплцом доказ је реорганизације вли нових припрема. Факат је, да је непријатегу готово немогуће дз одолева тактички на новим положајвма. Групе Герон и Руиз имају врло рђаве везе са својом базом, Од Тротуса жо Путне постоје саио трв пута за снабдеваља и то пут Тротуса, Уза и Ојтуза, на фронту од 80 км., између Котумбе на Тротусу и Колану на Путпи. Железнице шравно Евма. Јужно од Путне трупе се снабдевају встакнутим базама у Румунији, где непрвјатељ располаже трансверзалом Бувеу —Браила. Смела операција изведева од колоне, која се усред зиме одвојила од пута Ојтуза и запала у планипски предео Путне, као и операција јужније колоне, која је од Ђулафалве преко васова од 1400 мет. сишла ка Нереју претпостављају ретку енергију и огромне напоре. Војници Герокови не налазе се пред таквпм искушењима, али они би иогли пкати поцссвн саобраћај, тек кад бн прешлв Тротус и Серет. Девета непријатељска дивизија не може остати на својвм положајима, где је притешњена и без довољне обезбеђенозти надесном крилу. Из тога се може извести закључак, да ће немачка војна трајати у Румунији све док се пе би освојила линвја Серета. Када је Шуман утврђивао Фок* сали против непријатеља са севера створио је два мостобрана на Серету, један код Балтарету, други ксд Номелоасе. Немци ће свакако покушати, да се дочепају овах мостобрана, пре него што приступе другим операцијама. Али и тадд ће иматв да држе од Дорна—Вотре до Браиле фронт од 300 км., који нвје био пре 15. августа и који ће првковати најмање 15 до 20 дивизија. Томе треба додати гарнизоне по Румунији, као и страже по жељ. пругама и путовима. Тада ће се видети, да ли ће се Немци у да «има одлучне борбе понети својвм јесењим успеснма. Говори се често о скраћивању румунског фронта. То би било истина, да је целокупносг првобитног фронта. заузета. То пак наје случај. Немачке колоне у напредовању о 1 ставвле су празнвне од 100 км. Скраћивање фронта повећало је донекле љпхову сигурност, али није ослободило нииало војске. Угдавном, снтуација је сдедећа: 1). Ариије централпнг држава изводе на рунунсвсм фрон-