Велика Србија

П' ГГ Л Т1 1Г Л ” С 1 Т 'г> И Ј А

279 .

ху опвр8Ц?јв, кој® не ногу пре кинути кад вн је воља. Оне мо рају повушатв да ее утврде на Тротуоу и Серету. Њитова оадашња свтуапвја је осредња и неначкп генералштаб не би смео оотати на тако прострапом фронту, где противнвк господари ирезавима једве велвке реке; 2). Тзвмајуки, да оу се надвој вода ЈооаЈ? и МакваЈвп утврдили на лнвЕЈЗ Серета, вероватнс је да би чување ове лвније остазиловрло мало труна ва дру ге тачке Фронта. Ма како да се посиатра пита ае, взлазп да непријатељ нема трупа за располагаље. Свуд је он дошао до крајљнх гранвца. У Француској је био првнуђен, ј да поднесе Вердепска пораз од

2. деценбра. На ФрОнту Риге изгубио је једну давизију. На гранвцн Пзлествне британске трунс. су код Магдабаха ц Р#фе заробиле преко 3000 Турака, уни штиле око 2 пука и угрозиле бази Версхебе. На Кирсу Тали јани су знгтно нааредовалн. Несријатељ је иорао свуда попусхити в узмаћи, да бз могао

АА, поило су сви официри из-ЈТигра и источно од Кут Ел Аиабачени из строја, војни свеште {ре, приспели су нам. Наше су нак једног нашег пука предузсо је команду и напао је непраја-

теља Бзо је одмах рањен. Неа ци су прешли у офанзиву ва ре ци Серари али су били одбајени. Јужно од Брода непријатељ је напао нашс одреде. Ала су наше трупе прешле у контра на-

трупе спраниле 680 лешева а утврђено је да је нецрвјатељ саранио 500 лешева.

На Извру Лондон, 16. јануара Немачки заробљеници задоби вени на Изеру од Енглеза прп-

извести румувски поход. Кад бг **паД и пр моралс непрвјатеља у ј Ч *)У’ да °У а Р™љирија и авија С Џ Ј " Т ТПК/Ч г/глшгттгап#* П.НГГ?}/» 1/ГЧ

била природиа фронт је саоредан. Да би напздали на овом споредаом фронту Немци морају изкицата на главним фронтовама. То је преврат целе ратне стратегије. (»Журнал це Деба<).

; глзавт>-';»

аЕнаик1

СА РАТНИХ ФРОНТСВА

-ш.

Фракдуеки комчннкв Париз, 16. јануара На левој обала Мезе воде се борбе са рововским бомбама код коте 304. На десној обали, Французи су пзвршили прекспнсћ Ј вече између Еааржа и рова Колон .... Француске су трупе нашле многобројне лешеве и заробиле важан број војнвка код Ленкура и шуме Цезаажа. Француска је артиљерија оборила један немачки аероплан у области Муленвила. Румуиеки коминико Јаш, 16. јануара Северно од Дорна Ватре, руске трупе после јаке артнљеријске ватре, ваБале су и норед рђавог времена, положаје на дру му која вде у Жакобени и успе ле су, после више часова огорчене борбе, да потисну неприја теља на фронту од 10 квлоиетра а у дубиву од 500—1000 метара. Русп су заузелв положаје. Заробљено је много војнвка и трофеја чији број није одређен. Трупе утврђују нсвозаузете по ложаје. У долинп Биотрице интензивна артг.љеријска борба н жив сукоб патролз. Ца осталом фронту Молдавије до долине Ојтуза искључиво пешачка ватра. У области долвне Касинс неарајатељска те шка и лака артиљерија бомбар довала је наше положаје алн без резултата. На фронту Путне, Серета и Дунава уз*јампа артиљеријска борба. Руске батерије

Знглвеки ком;-нике Лондок, 16. јан. Наше су трупе продрле у не пријатељске ровове северовсточ но од Неввил Сент Васта. Непријатељ је претрпео велике губгтке. Разрушили смо шегове заклоне и заробилп многе војнике. Наш се је сдред вратио без губитака. Одбајен је један иемачки покутај иа једну нашу предстражу. Узајамна артвљеријска активност северно од Соме у

румунски фронт бао главни, ова јнереду да се враћа у своје ро-ј ика У и “ шш,1С све љихове би примена економије у сзагама дове. Северво од Кирли Бабе, не- Ј--УнакациЈе и дг последња три Међутам, овај пријатељска је сфанзивз такођеј^ча нвсу Х<К«]ала сво]е дневне одбијена. оброке. Они додзју још, да су 1 мраз а болести, нарочито дизен-

Румунски фронт. — Наши од Г „ ,- л Ј..тео. ]а, начинвле велику пустош реди после ј кс вртиљеријске ј * 1 1 борбе, предузели г.у офз^нзквујУ неиач ким редовама. код Кампелунга-Жакобеви, и по сле огорчене борбе пробпла су, встакнуте непријатељске поло-ј жаје на фронту од тра грсте. ‘ Ззробили су врло много војника>

ПОМОРСКА БИТКА - Накнадне појединости -

чији број није одређен. Заплеп>е-ј ко је такође много трофеја. Поморска битиа Женева, 16. јануара Немачким листовима забржкени

Лондон, 16. јан. Немачки торпиљер бр 69, који је у току последње поморске бит ке побегао у једно холандско пркстаниште имао је велики број мртвих и раљених. су и пајмањи коментари односно Из Амстерда м а јављају, да је помсрске батке код холандских] брод <Еас> обала- Међутим доппснак сиетед Прес» фисата својој немаЧка губатпи 4

. ,немачка брод <Емс> искрцао у Асо- ] ,:неком малом холандском пристамогао ]в телегра- ј , ■ „ г ј нвшту велаки орој ркњеннх неагенцвји, да су ; Ј Ј ‘мачких мрнара. тораиљера, | Ј едан од 0В их исаричзо је, да 2 детроајера и 1 сумарен, не ра ј је поморска битка отпочета јужчунајући три јако оштећена де од у иујдена пзцеђу 12 немач-

троаЈера, који су се склонали У ј кцх ратН(!Х 6родова 0 Ш С нгле ских. Немачка ескздра беше напустила у среду изјутра свој‘у

I

близини Бомон Хамела, Ленса и ј Ј - едно холандско пристаниште. на сектору Иара. Уништена су' четпри нсмачка аероплава у току ; ^ ?! 'УСПЗХ у М-..С0П0' ваздушних борбн. Три су палау ; Та№И{Н наше линије Лондон, 16. јшуара Месоаотамкја. — Неаријатељј Командант експедиционог кор' је поновио нападе да би заузео | пу са У Месопотамаји телсгра взгубљени терен. Сви су напади' фаше, да су енглеске трупе после одбвјени са великим губитцима ј учестанмх јураша а под зашти по њега. У заузетим розовимајтом артиљераје заузеле и утврједр.а је нашабригада нашла 400; диле 1100 јзрди прве линиј‘е нетурских лешева. Сада наше тру-■ прпјатељских ровова на десној пе утврђују нове положаје. јобали Тигра, југо занадно од | Кут Ел Амзре као и велики део у еКИ К0МтН гД:.> , другс одбравбене турске лнније. Петроград, 16. јануара | Иа1ЦП су губатци врло незнатни. ј Г 1осле јаке артиљервјс?.е прп ■ Турске снаге, концентрисане| преме Немца су напалз наше од ! аападно од реке Хаи, исзвршвлвј реде код Галвцсн Шолка југозападно од Рнгс. Овај је напад одбијен и Немци су у нсреду побегли. После дза свта Немцн прпмивши појачања. поноввла су на-

базу у Згбриџ/, да би избегла леденс слојеве, кој‘е су у томе прастанашту псстоЈ"али све гушћи. Ескадра ниј‘с много путовала када је нападнута од братанске флотиле. Конгратсрпиљер, на ко ме је био командант немачке ес кадре нарочиго је настрадао. Мр нари веле, да је немачка ескадрила изгубила 7 својих јединица.

ЕНГЛЕЗИ И РАТ Једини могући мир Лондон, 16. јануара. су одмах четири Јака протвв на ј На радничкој конференцији у пада. Прва и трећи били су слом-1 Манчестру мала груаа пацсфзста љена нашом артиљериско^г, пе- - кој‘и су предтожили да се од влашачком и матраљеском ватром. (де траже ареговорп о миру, ту

ставља лист, да ми сви у ИЗЕ( сном смислу желимо мар, како они у ровима, тако и они По градовима. Али мир, кој‘и ми зсе лимо Ј'е мар, који ће значити по. раз нагоих непријатеља и ува . [ Штеае отров« пруског милита ризма, Ако су Нсмци једвог тре нутка мислили да је покрет а ,' мнр у нашој земљи стра!аан ,01 лучујуће гласзње конф|еренциј{у Манчестру показаће им праву ситуацију * ГОВВР БРАШОБ Израз осећаја захвално. сти према Русији Петроград, 16. јануара На ј'сдном банкеку у Петрограау, лреАседник рунунске вла де г. Браћано, која се сада тамо бави сзговорио је следеће р»чв ; »Користим се прилпком, која ми се данас пружила да взк, изразим Ј‘еднодушве осећаје ззхвалноста румунског нарсда за сев патије в благовкклоност, које ј{ њему увек указивао руски народ, Дошао сзм овамо, да лг.чно уоо знам руске државнике и да цскут У Ј‘ем о разним питањлма, ко ја се тичу нашах двеЈ‘у земал,а. Везе, које спајају Русвју е Румунију постаЈ'у све внтимније и ми у духу солидарности иситујемо многоброЈне проблеме ј нашим свакодневаим конфер(нцајама. Наша ратна т.лнтакаодговара у свему руској полатвци. У садашњсм другарству оружја ми гледамо основу наших 6удућих односз. Ушли смо у рат са нзвесношћу- да ће нам савез са Русијом отворити широкехоризонте како у погледу развића наших веза са велаком РусиЈ'ои, тако и остварења нашмх њ>рохних тежњи Уаркос вскушењима, та вз* весвост сстаје у нама. Ми смо чврсто решеки, да вде.»'о до краја и био би заиста зиочин изгубити ноуздање скда, када смо свршили само половину нашег пута и кад се друга половацз отвара пред наиа под друкчајш > знамењима. Срећан сам, што снг у Петрограду наишао на ис;а

У другом и четвртом Турцз суСчена ј‘« огромном већвиом гла I осећањи непоколебљиве вгре у пад али су опет била одбиЈ'енн. ј успели моментатно. Наше трупе, сова. Неиријатељ Ј - е предузео офанзи- • прелазећа у офанзиву помела су I Коментарашућа овај догађај ву протав наших трупа на по ! непријатељз са изгубљеног по-, аигае; <Всстм?нстер Газета," да ЛсжаЈ'ама 6 врсте северо западно' ложај'л.

од села Калнчема, али је био нашом ватром заустављен. У току

Турски су губитца у току о-

ввх операција врло озбаљни. За- ки

; свршетак рата. У високсм руским круговимав широким слојевима руск;г крује то паЈбољ-г! аоказ да држање штва проповедаЈ’у се о рату в заузето од британске и савезнич-; руско-румунском савезу идеје в-

спречиле су непрнјатеља да се једног нашег протнв напада на робљено је 70 војаикз. ,> сгавља машљење утврда на више тачака фронта.' сектору нзмсђу Тврула и реке' Детаљи твх борба у области »Ниј'е потребно нагласити, на-

х влада у питању мвра пред земље.

■сте са нат.-ма. Захваљујући наЈпорима руских трупа, које су ! победничхи ззуставиле германско

Ф Е Љ Т О Н

ПСАЛАМ УТЕХЕ

Теши се, народе, страдалначе мој!, Жудан суза расплаканих,

Гладан гладм взгладаелих, Жедан жеђа ижеднелех, Жељан жеља ужељених, Гоњен говбом прогоњених, Љућен љутњом наљућених, Грђен грдњои нагрђених И освегом светећ обесвећене: Јел’ за то чинио то? Ипи Ј'е чинио то, Да спреми народ свој,

Теши се, душо, мученице моја! Јер заиста, заиста вам кгжем: Од Бога муке су наше, Од вечног, праведног, моћног; Одоног штокушампљенакесвоје, Од оног што избрави народ свој Мучаше године дуге, Дуге и многе ко људски век: Мукама пустиње и |безотаџбинства, Мукама глади и жеђв >-> <- г-« ~"-л ј И клонуле вере, изгубљене наде Д а кроза њ пошље избраника ј свог, Ј ; Да кроза њ пошље посланика ј евог,; Да у његовом крипу роди сина ј . свог,!

И смалаксале снаге и счајања.

За што је чинио то? Беше ли жељан људсквх мука Несат патњи човекових,

Бог опроштаЈ'а, Бог искуољења, ; Бог утешења; 1 Народица, свету, човсчанству! ј Вдвдар душа! > ‘ј Побеђсних вођа ка победи, 1 Всскућнима кућа вечно траЈ'на, ; Прогоаеним цар над просторима, I Осталкм без земље освојитељ неба! И не даде му царске дворе, Но земљу свију и нпчију; Не дзде му круну златну, Но трнов венац; Не даде му царско жезло, Но крст тешки; Не даде му царски престо, Но распеће; Не даде му власт хгивота, Но бол смрти!

Да буде нови Бог,

Јер хтеде дати свету

Наук свој: Да ниЈ'е власт у снвх што имају власт, Но оних тто не траже власт; Да није сила оних која су силни, Но оних што не требају силе И не траже е не служе се њом; НиЈ'е живот у онвх што од других живе, Но оних што за друге мру; Није имгње оних који зајме, Но ових што су дужни; Није благооних што згрћу икупе, Но оних што деле и дају Богу божје, царево цару, човеку човеково! Шго троше, не штеде, исцра љују се! Јер трошитв, давати, делити, Закон Ј’е Бога и света, Вечности и тренута, Ко сунце што дели огањ и светлост своју,

Ко земља што даје храну кедгра својих, Ко Бог што човеку дух улвва свој! Теши се, народе мој! У патњи и страдању свои Прошо си тежа пут Од калварвЈв божјег свна! Теши се, душо моја, Јер већи твој' Ј'е бсл За тисуће година туге и страдав* Голгогског мученика! И не може проћи мука и стрзда&е све то, Све узалуд; Не може бити да сто пут за друге мресво, Да залуд распети бесмо! Муке су наше свих искупл,еа«> Страдање наше пут је саасу, Смрт је наша вече Васкрсеља -