Велика Србија

В по час. била врло јака. Кроз сумрак ми смо видвли како из самог Битол>а и около пстог, светлаци, к*о варнице, обележавају дејство наших батерија. Средина косе била је покривева белим клупчалвма шрапнела и варнацама од распрснутих граната. Испод Оризишта ._виде се светлаци непријатељских топова. Они су тукли варош. Битољ беше сав у диму. Од силне артиљериске ватре, до нгс је допирало само у.-ласно хујаше које је потресало ваздух... Ми смо се непрестано спуштали по мраку. Сваки је гледао преда се, свог друга, да не изгуби везу. Колона се отегла, вију гајући низ брдо, час по неком блату, час по камењу. Изгледзло је да неће бити крај тој низбр дпци, која је местимице силазила као у бунар. Прошли смо поред неких кућа за које рекоше да је село Браник. Десно нам осташе сеоска гробља. Гробови обележени велвкии четвртастим плочама... »То су софре за заветине* тврди посилни Мандић тврдоглаво неким митраљесцима-.. Тек на моју интервенцију, Мандић је попустио чудећи се: «Бре, каквоје то гробљебез крстова?!*... Најзад смо сишли у неку ду боку јаругу- Прегали смо поток и једном равницом ушли у село Рапеш. (Наставиће се). ГРЧКА ШТАМПА Грчке новине доносе следећу звачајну изјаву коју је г. Венизелос дао овдашњем дописнику њујоршке ,,Сфере“: ,,Немогу1шо је краљу Константину да сачува свој положеј.'! рекао је Елефтервос Венизел у интервју који им је дао одговарајући краљевцима која су основали владаввну терора у Атини. Константин је, настава велики грчки државинк, наметнуо Грчкој злочаначки политику супротну интергсима њеним као нације. Краљ је надахнут жељом да Немачка победн. Као прусвфициран владалац он се диви немачком апсолутизму. Он већ правп планове да постане апсолутан монарх Грчке, другпм речима да Грчку претвори у балканску Пруску. Његов шурак Виљем јамач но иу је обећао да ће немачка војска помоћи *а оствари сво ; је цаљеве, ако би Немачка побе '

дила. Саможеви погледи гоне Константина да појачава немачку борбу. Због нашег одбијања да испу нимо своје обавезе према Срби ји, на Грчку је бачена љага. Али је бешчашће наше отгџбине по стало још веће због нашег држања према Бугарвма, које је. атинска влада пустила да слободио заузимају наше зе.чтшште. Краљевска влада не треба да заборавља да се напредак па и сам опставак Грчке као неза висне нације може обезбедати само ако одржава блиске весс са Силама из Споразума, које го сподаре Средоземким морем. Наш покрет нема антвдвна стички карактер Немамо за цпљ

Ревносно чувамо устав, и малојћи на фронту Соме у близини ’ ни ј е престао да маиифгстује свој, нас се тиче који је краљ, ако Верианкура. Унаштено је више осећања у корист Румунијс. «р у . само усваја вољу већине народ- непријатељских заклона као и је ска се влада увек старалч д а с« не и буквално чува устав. Јдан митраљез. Заробљено је 1 г наше вгзе симпатија појачају. Константин није ввше краљ. ј војника. Ми смо продрли такође Руско румунско се пријатед-

Он је деспог. И његова влаца-1у нсприЈатељске лапиЈе »сточно ввна јесте смањена прусократија. ј с д Сушице и причинили вели Либерална странка пјзоучавајке штете нбпријатељским угвр сазив уставотворае скупштине ј ђгњимв- Непријатељска јв артн после рата, ради прецизирања из љерија била јуче после подне^даће оно дуто и дуго трајат, весних неодређених тачака у у- врло активна у околини Ле Бе. • после оввх историских догиђај, ставу, и рзди решења патања о Ми смо бомбардовали неприја-! којима присуствуј«мс».

ство поЈачало Још више посл, проливеве крви наших заједнвчких трупа ва бојвим пољви,. Ово ј'е пријатељство тако силно

избору новог краља. У том погледу данас се говори о садаш аем наследнику престола Ђорђу и о јекном од браће краљеве. Али се то питање, наглгсио ј'с г. Вевизелос, може решита једино слободном сдпуком нгрода, коме се надамо да обезбедимо

да свргнемо краља, и сва се ваша као уст -. вну привилегију слобоакција огранвчава сада ва међу , ду речи.*

народним компликацајзма. Кад се рат свршв, могу вас уверити да ће се Грчка опет наћи сложна. Она ће теда обезбедити либерални рсжим, али не републи кеески. У Грчкој џе постоја накакво републиканско осећање.

Затим је г. Венизелос говорио о сргвјама атинским, о регруто* вању и о нредаЈ'а флоте. Тај део изЈ’асе донгћемо сутра. (Текст дословно преведен из 1829 броја »Македонгје«). Пол-Лу;

СА РАТНИХ ФРОНТОБА

Са солунеког Фронта сиели. Франпузи су заробила

— француски коминике

војаике. У горњем Алзасу фран-

тељске положаје према Ришен ј бург-Аву, всточно од Армантијгра, Анкра и Ипра. Напли су аероплани извршили: срећне опсрације ноћу изиеђуј 16. и 17. јануара и јуче после поднс. У току ваздушних борбл унвштена су три немачка аероплана а три друга приморана су да се спусте па земљу. Италијанеки коминикв Рим, 18. јануара. На фронту Тректика обична артилерајска борОн. На фронту Јулијанскнх Аиак непријатеа. је цокушао неколико маапх напа да иротив наазвх лннија у зони југо иот.јчно од Гораце и на Кзрсу. Пооле доста јаке борбе вепрајател, је свтда одбајеа оотављојућн у машвм рукам« веколико војника.

Солун, 18. јануара. ЧУ ска Ј° *фтиљераја била актив Јуче је била осредња артиље- на У областн источно од Сетпог.

риска акциЈ’а на целом фронту.

На осталом фронту обвчна ка-

На завијутку Црне Реке та је нонада. активност била живља. Дејство Авијатнка. — Француски су | митраљеза и рововских топова нилоти у Т0К у јучсрашает дана у било је такође интензивао. ваздушним борбама оборили тра

БРАШОВЕ ИЗЈАВЕ јТесне везе руског и румунског народа

РувКИ К0МННКК6 немачка аероплана. Пилот Хот Петроград, 18. јануара обо Р ео > пети иемачки аеНа западном фронту извадчич« Р оплан - Слзнаје се да је пилот ке операцвје и пешачко пушка- _ Жу ле Р оборио шест немачких р ање , агроплана до данас. Румунски фронт. — Цифра за Пари31 18< ј ануара . робл.ених војнака која је јуче доцниј'е објављена а која се односи на Између Соасона и Рајмса, борбу од 11 јануара код Жако Французи су својом ватром заубени, према накнадаам взвешта Јима износи: 32 офицара и 1126 војнака; заплењено је 12 митраљеза и четарв машине за бгцање бомби. На кавкаском фронту сатуација је непромењева. Француски комнбик© Париз, 18. јанугрг Француски су одреди својом взтром одбиили Ј‘едгн немачки напад са бомбама на један ров -

ставили два немачка покушајана сектору Супира и у обласш Ј Боана. Жвва артиљериска акца ја у Лорену и на некодико сек тора у Вотезима. На осталом фронту обична кааонгда. Авајзтака. — Ноћу између 16. и 17. јануара француски су ае* роплани бомбардовали непријатсљске биваке у околина Етена, еојне радионице у Хеиу, станице а радионице код Фолембре и станице Атри, Хомле и Сирон.

у области коте 304 Неици су претрпели губктке. Код Бадовичера Немци су пзвршали један препад али нису у

Енглески коминике

Петрогргд, 18. Ј'ануара Дописнвку »Енфорнасион«, г. Браћано председник румунског министарског савета дао је следећу изјаву: Ма какве да су наше несреће ма их храбро под носвмо јер знамо да се за једин сгво нације мораЈ'у велике жртве положити. Борећи се на страни Споразума која брани европски идеал ма смо уверени да ће Са везниии постићо крајњу победу. Наше је апсолутно поверење за снов2Но на врлавама нашнх пеу морих воЈ'нака и на енергиЈ'и нагле нације, који подносе све тешкоће, имаЈ’у уперене очв у светлу будућност и кој'и су у потпуној сагласности са Споразумом који брани ствар Руму није.“ Г. Браћано,говорећа представ нику »Руске гатампе* изЈ'авиоје, [да је одлука за борбу уз спора-

ЈЕДНА ЗАВЕРА Чиме се сие Немачка служи Пгриз 18. јан. Јављају из Штокхолма »Пти Паризијену« да јеу Шведској откривена немачка завера којој је био циљ да баци у ваздух возове који преносе на фронт руску муницију која се истоварује у једном пристаништу Океана. Пре неког времена три Шве^ана и један Немац приспели су на руско-шведску границу. Они су каоI багаж имали велику количину кутија. Шведска полиција која је посум-' њала, покушала је да у-, хапси кривце. Али су ови: успели да побегну оста-: вивши све кутије полицији. Чим су отворене, видело се да оне садрже више од 200 кгр. експлозива са којим су хтели да дигну у ваздух руску железничку пругу. Инжињер Немац, који је изводио ово предузе^е звао се Монберг који је пре рата становао у Финландији. I

Јзум против централних силз, наЛондон, 18. јан. ( дахнута, пре свега, великом сим

РУМУНСКИ ФРОНТ Изјаве једног румунског генерала

Лондон. 18. јануара. Кореспондент «Тајмса» у глаг ном румунском штабу имао је раз ^ говор са једним од главвех ру . мунсквх генерала, који је изја вио између остатога: »Иза овога фронта, који јесолидно утврђен, део румунскевојске, који се не бори ради жаво на својој борбеној реоргаввзацнј’и. Рад Ј'е веома систематскн и да време не омета опграцвјв

. I - - - ми би могли послати већ сутра е су трупе предузеле Је-Јпатијом румунског народа врема | велики број свежих трупау бор' дан срећан напад претпрошле но Њ. В. Цару Русаје који никада бену лннију.

и онако необучени траже та по небу. Код свију највећа нервна напрегнутост. Впдим Француза, ле кара у пуку, где, онако необучен, трчи до једног шатора, где се видела светлост, и гаси је. Тренутцн се претворише у вечаост! Сваки очекује оно познато парање и праштање бомбе у ваз духу, а затвм страховиту есплоаију. Сваки држв: мене ће погодити. Погледам у сат: скоро ће два по поноћи. Одједанпут се цепелии крену! Гломазно и споро показа се прво предња део његов, а затим ц цела силуета. Два до три пута севну плавиЧастг светдост. Моторв зазврЈ'аше, и ми видесмо гд* цепелин узе правгд ка Солуиу.

Ломњава се поново чу. Као да, воз од 40 вагона ]'ури, тако се: нешто кршило, рушило а ломало > у ваздуху. Свама нама лакну, али се он може и вратати, а увек се држп Вардара као ораЈ'ентацвоне ли •; није. Наредвх да се војници у нај већој тишиви развђу по окол и ни преко телефона известих бригаду и армију о доласку цепелина. Било ми је јасно куда иде! Бомбардоваће флоту у Солунском заливу, Солун, а и Мвкру, где су се паша тпх дана непрестано искрцавали. Срце ми се стеже, кад помислих на те уморне путнике, које чека овако страшан дочек. Зар ој мацо претрпеав? Па сад да ин у суорет излкви в цепегин! Напрегох сав ввд и слух у правцу Солупа. Цепелин је журио ка Солуну. Као какав цгиковац иромаче од облачка до облачка. Прикрад* ое. осећа, да јс жртва ту близу. Густи еноаоак светлости нагло избвше већ иЈнад Солуна. Десно, лево, горе, доле, укрштавање и саоређивање снопова. Рефлектори су грозничаво ра дкли. Ратни бродовн ооетили оу ноћног ратбојавка. Снопови светлоета прелаке жвво о облачва на облачак, ту се вадржавају, освегљују, па се снда хитро пребацују ва други прпвац кз ушћу Вардара. Тр»жи се зликовац, који се саврво, Схлак једаи оаон осветљзвао јо цео Солун ијасно се рпзликовао од осталаг. То је био рефлектор са енглеског дрсднота, И оа Велвког

Карабуруна Бојнвате се новн снопови. Рагнн бродови почеше да бапају ракотле, које са рао прокаваху у бегброј гвезди цр венкасте боје, и од којах се треиутло осветљавада најблвжа прсстсрија. Небо к*над галива бало је поприште многобројнвх чароб нвх и месгичких појава као и« хаљаду и јсдне нсћи. Душе се две, тра е.кспло8*]'е, затим а топовскв пуцњн са бро дова, на се све утиша, Рефлектора ниоу лрестајали Од страпо Тоичина н Сем и чу се неко зујање, а загнм со нај блпжа прооторнја осветл«. Мо торп брује. П°т аеронлана један за другим дитоше се у вагдух, С=и одошо каСолупу. Са њих се првмећаваше с времена на време електрична светлост.

Наједанцут тигаину продоз! ше убрзани пуцњи тоновокв са бродова, Свн сиопови се саере Др.гае у једнок правцу. У правцу ушћа Вардара иебв оо јако осветди. Онвт ЦуЦЊИ топовоки проломкше вагдух; — несумњнво су оцазали цепелин, па га туву, твко смо мл миелнла у логору Све је ово овако павзмевдо трајало готово до три чаоа »8 јутра, Ал« штл ое дешавало, шт* се одиграло — га нао у ао Г0 ' ру беше нсЕзвеовоот и тајна.,.. Зае»де су се почело већ г *' сит*, и њвхова вак је да*и а * сада изгледала мпого већа. 6* Вотоку взнад Хортач дага У Е * знвао се прв* прозричак лачак.