Велика Србија

БР. 282.

СОЛЈН, ЧЕТВРТАК 19. ЈАНУАРА 1917 ГОД.

ГОД. II.

1*4

БРОЈ 10 сант.

Уре-ђује 0 Д Б 0 Р

ИРЕТПЛАТА РЗПОСИ : Меоечно 8 Фрмга«, тчокесвчно 9 годвпше 36 фравака ЦГША ОГЛАСИМА : Сжтвх оглаеж 0.20 фран. од петитиог реда, »е»а огдаом по погодбм. Новац со аоллжв држаав и иоке. варжма и джплоаатскаи ааступнкнтиниа. ДИСТ ИЗЛАЗН С ВАКИ ДАН ПС ПОДНЗ Пошту сдатн цреко Крал, Срп. Гвнерад. Коаоудата у Солуну. РУКОПИСИ СВ НК ВРАЋАЈУ Ст&Е седахцаје Коломбо уднца бр. 33 8а1оп!цп» Поједина бројевн ае могу добмти у Солуву мод агз»цнје „Друштва грнке штаапеа удипа Б.дгаром7оа бр. 5. блнзу тдаан« поште.

БРОЈ 10 сант.

ПУТ КА ПОБЕДИ

Идем тако под својим с оне стране гроба: »Ово тешким ранцем. По не- што радимо и трпимо чакад ми је лак, обично те-; совито је, ствар добра жак, често претежак. Ста- никад не умире, она се нем, седнем украј пута, 1 наставља на дугачко; она да се одморим, да се о-јможе иГи у сусрет мнокрепим. гим неуспесима, али она Често ме крепи пример'употреби на добро и саме бољих, савет мудријих. I наше поразе, па на поТако једног јутра читам’слетку награди наше гочланак »Вечите силе« ста-!леме жртве«.

рог американског апосто-! ла Емерсона, и до!>ох до! овог места: »Сила истрајности, ду-ј рашности у поразу, сила која поразе преобрака у победе — једна је од оних сила које никад не губе својих особина. Моћ човекова расте његовом истрајнопгћу наједном те истом путу; он упознаје боље препреке и своја средства, развија своју умешност и своју снагу и учи да распозна повољне тренутке и прилике. Он је сам себи шегрт, а време ко!е се ниже само повећава његову силу, онако исто као што тело, кад пада, на сваку пређену стопу добива у снази ударца. О како ми поштујемо онога који уме истрајати !« Ово је Емерсон писао о човеку, а ја помишљам и на људе и на народе. Помишљам на нас и наша искушења, на дивну срећу што краЈем 1915. године истрајасмо, на бедну судбину која би нас за увек шчепала, да се поведосмо за онима који немаше срца да истрају. Помишљам на оне који истрајаше на Горничеву као год на Куманову, на Кајмакчалану као год на Брегалници, на Чукама као на Церу, који истрајаше на коти 1212, те нам^ј вратише Бигољ, као год Грчка пре на подножју Рудника, кад нам повратише Београд. Помишљам на те вслике творце балканске историје, честите сараднике на изра1зивању новс свегске историје; окрећем главу од оних кукумавка које су још у време Кума-ј

Стари читач.

ГРЧКА ШТАМПА

,,Македонија“: Апсолутастичка управа краљева — казао је г. Венизелос допаснику ,,Сфере“ — постала је управо једна терорвстичка владавина Стотина моји* пријатеља ухапшено је или стрељано без икакве встраге. То би у друкчијим првликама било повод за грађански рат, али сио данас толико заузети ратом против Бугара да немаио времена за борбу против својих суграђана Двпљачка зверства која су у Атани извршили краљевци изазваће освету наше странке. Краљ Констанпшн вгћ је пао са свога престола. Ако Сале из Споразума победе, не могу да појмим како би могао да сачува круну владалац која је стварни шеф странке противне мојој странци, која уз то нема никакву самаатију према догми о владаоцу по милости Божјој У војсци краља Константина има 30 до 40 хиљада људи. Магацанн су страшно испражаени због десетомесечне бесплодае мо бализације у прошлој години. Белики део ратног материјала предзт је Бугарима која га канас употребљавгју за убијаае Грка Елвнство се изјаснило за Са везнике. Из Америке, Енглтске, Француске, Русије и Мисара добио сам телеграме од Грка, ко и траже да се краљ уклони. острва и нова крајева Грчке изјаснили су се за народ ни покрет. Наша странка у Ста рој Грчкој има велику већину, коју Константин угушује оружаном силомМи желимо да Споразум при зна народну аладу као одговорну владу Грчке. Ова се влада о. слања на већину грчког народа, којој на супрот стоји мааина са

нова почеле вртети гла ВОМ , брижно набирати' крал.еи на челу а коЈа се погла^ чело, закопавати сребро вито сасгоји од вОјних лица. А И злато, па И сам никал; ми с “° се изјаснилн за оно за И Т. Д. Јер И таких је би- ШТО се боре Снле из СпоразуЛО. Али МИ Еемо и даље ма. т - Ј- за слободу и правду.

овим беде.

путем, све до по-

Регрутовање се врши брзо, јер острвљани гаје јаку традиционал

Емерсон нам пророкује ну мржњу на Бугаре

Нама требају нзрочити заступница по престонинама м приста ништима Споразума да бвсмо, штитећа нате интересе од ин трига краљеваца, могла појачатп још вигае снагу нашег оружја, које смо првдала у руке Савез* нака. Догод не будемо званично признати као најваша влада у Грчкој, не можемо законито позвати под заставу Грке која жаве у туђвм територајама. Друга крупна сгвар коју же лимо од Споразума, то је грчка флота коју су СавеЈнкци узелп од краљеве поморске силе. Ратва флота Народне Владе која би пралазила острвима а прмстани штима Старе Грчке угасвла би и остатак роајалистичког осећа ња- Казали смо народу са острва да смо ушли у рат да бисмо спа сли част Грчке в да смо у спо разуму са Савезнвцима, али острв љани питају: ‘Где је грчка фло та'?» Ова би флота била неоцењвва за вршење регрутовања. Сем моралног утицаја, флота је потребна и да би спроводила транспорте која превозе војску са острва. На крају је г. Венизелос за молао америчког новинара да преко нована буде тумач његове срдачне захвалности на симпатијама које су у корист народне политике взразили Грцп из Аме рвке, и завршујући рззговор нагласио је: ‘Ма да је садашњи изглед ситуацвје очајан, будућност ће ипак бити боља>. (До словно из броја 1829.). Пол-Луј

СТРАНА ШТАМПА

Румунске операције ,,Тајмс“; „Добре весги стал но стижу из Петрограда одно сно ситуације на румунском фронту. Било то услед временских непогода или услед снаж нијег отпора Савезничких трупа, непријатељске армвје не могу више на исток напредовати' ,,Морнинг Пост“: >Непријатељско напредовање кроз Румунију, упркос активности Макензеновој показује велику колебљивост и немоћ. Уколико се немачки маршал више приближу је Серету, утолико његов задатак постаје тежи. Има ра лога, из којих се може закључити, да је снтуација Савезника уопште уного боља, него што је била у средини децембра и да ће тешкоће за непријатеља нарасти осетно Мере Швацајрске ,,Газет де Лозан“: »Боље би било, изјаввти што одговара стварности, да је ова мобвлиза ција изазвана општом ситуаци јом, како ми имамо пуно повере ње у лојалност свих суседних

земаља. Фаза, у коју ће по свој да ј е б*о министар спољних повероватности ући у рат, налаже слова“

нам да се држимо неутралности на огрези. с ,,Трибин де Шенев“: »Све је очевидније, одкако су одбије , нв немачки предлоза мира, да је ;

БОРБЕ НА СЕРЕТУ Немци страхују. Цприх, 19. јан.

криза код централних држава у Збон треној периоди. Спре мају се велики ударци. Било би неразумно, не предузети мере предострожности.* ,,Национал Цајтунг“ (Базел): »Мере предузете од Феде> ралног Савета и генералштаба оправдавају се потпуно, иако нема места веровању, да ће се по. кушати повреда неутралности.“ Наименовање г. Сазонова ,,Дејли Шус“: »Бивши ру ски министар спољних послова наићи ће у Енглеској као амба садор на веома топао пријем.« ,,Дејли Кроникл": Г. Са зовов ће бити врло популаран у Енглеској. ГБегово присуство у Лондону у 1917. години је добар предзнак за стабилност односа Четворно 1 Споразума и за потпуну сагластност Савезнвчких влада.« ,,Морнинг Пост“: »Никакво друго наименовање не би и зазвало толико радостн у Ен* глеској- Поверење Велике Британије у Русију порасло је с о вим избором царевнм, јер наша земља има велику захвалност према срдачном држању, које је сталво показивао г Сазонов, ка-

Док контра офанзива руска у Румунији проузрокује извесну бојазан у војним немачким круговима, акциЈу руско-румунских трупа у Аустрији и Бугарској прате са живом пажњом. У Софији се мисли да врховна руска команда бојећи се да изгуби јужну Молдавију, концентрисала је све снаге са којима је располагала, да би предузела офанзиву на том фронту. Дописник »Аз Ешта« у бугарском главном штабу телеграфише да 1 е отпочела велика борбу на целој линији Серета. Руси са великом жестином нападају на секторе Серета, Касине и Сушице. Извесно је, каже он, да се непријатељ стара не само да заустави нашу офанзиву него да он предузме иницијативу операција. Огорчена борба у јужној Молдавиш достигла је свој врхунац. Резултат је борбе непознат, али изгледа да -ће бити неизбежан. Ђ. Лазаревић

Са српског оронта — Ез мојих бележака —

VI. Груниште. Ми смо, држећи везу, ушли сви у село — испод самих по ложаја. М°рали смо се враћати натр&г, у јаругу. Ту омо преноћили .. У ову јаругу илн, боље рећи, поток спуштао се пут стрмо, са ввовне. Пут је пролазио јаругу и водио у село, које је за 1 и ио ки. далеко од потока. ТГошто је тим путем вршено снабдевање моложаја — то је тај пут дан ноћ тучен од непријатељске артвлерије. Оне ноћи, кад смо ма дошли, срећом, целе ноћи није пала ни једва граната ни у потоку ни на пут. После једне пробденисане ноћи на некаквом пртљагу, једва сам чекао да сване. Хтео сам да се оријентишем: где смо ми?Попио сам чај... Чај!... Скидам капу пред овим напиткОм. У овим околностима, под овим погодбама — ја дајем првенство чају над

свима другим пићима. А, кад човек има могућности, да га често, преко дан пије, место воде, онда је то једна од главних погодаба да се човек одржи здрав... Огишао сам уз брдо, да изберем осмотрачвицу. Изишав на брдо, ја сам се нзненадио. Груниште, на коме се непријатељ утврдво и држао, бнло је иза наших леђа... Према нама далеко тамо, где се ови таласастн положаји свршавају, вгда се јасно линија непријатељских ровова. Ту су непријатељи — Немци ■ Бугари. Док сам ја то разгледао, отпочела је непријатељска артиљерија да туче. Једна батервја, која је била одмах испОд ввса на коме сам ја био, тукла је Груниште. Непријагељскв метци тражила су ту батерију. Неколико метака падоше лево по гребену приличио далеко од мене. Решио сам, да ти метци не могу бити опасни на тај положај. Остао сам и даље