Велика Србија
СТРАНА 2.
ВЕЛИКА СРБИЈА
БРОЈ 2831
то бележе у аихсве књижице ; пред. Моје срце, за које ми док-
под циљ 1, 2, 3 ит.д. А да они знају шта ргде и да ти забележени циљеви, имају одеста свој циљ — то сам видео на Чегану, Совичу, Кајмакчалаву, Чукама Л 1212. По свему што сам пре подне запазко и ввдео изгледало је да ће овај дан проћи на миру- Али није тако било. Тачно у подне у 12 часа, отпочела је, у правцу Груништа,' канонада, ^соја је|све јача била. Из потока где сам био не виде се положаји [Груништа
тори веле да Је ненормално, Јер куца 48 пута у минуту — отпочело је, чинимв се, живље да ку ца. Ја сам се боЈ'ао за оног Ј - едног, напред, да не погине. Стра
умор. Ја сам душевно учествОвао у њиховој опасности. ПовијаЈ - ући се у напред ја сам хтео да помогнем, да се изгура уз брдо. У страху за њихове животе, а успех, који је био већ на помо
ховао сам, да наши, пред јакомј л У> ла се нс компромитује, ја митраљеском и пешачкОм ватром: сам > и ако не ^сше топло, поне попусте. Ја сам и сам инстак чео да се знојим. тивно осећао њихозе напоре и — Свршиће се СА РАТНИХ ФРОНТОВА
»Форсираним маршем«, ја сам се пео осматрачнипа. Све^јача ар
Француски коминикв Париз, 20. јавуара Сукоб патрола на разним тач кама фронта, нарочито источно од Ремса у пределу сев. од Алткирха. Ноћ Је иначе прошла на миру. Нареднак Мадон оборио је у1 току јучерашњег дана свој' пеги ј немачки аероплан. Ноћу између 17. и 18. Ј’ануара Ј - една француска ескадрила бомбардовала је станице в депое немачке у Киршиу ВоЈ'ену и логоре ист. од Мела Избачено је око 50 грана та на немачке логоре код Мени ла, Стикеза и Ерлаа (на Сома)
трајала 4 часа, са хемнјсквм гранатама, Немца су са знатним снагама извела напац дуж пута Калнцен Шлок као и на 6 врста северо источно од Калнцена. Наша | артиљераја дочекала је нападаче јјаком ватром и напад је поново ! одбијен. На једном сектору суI јседном поменутом путу само су узаакли наши елеменГи за Ј'едну врсту ка северу, после чега су Немци, потпомотнути ј'аком ар тиљериском ватром и хемијским гранатама покушала да напредују. Сви њихови нааади одбијени су нашом ватром и прешли смо чак и у против нападе. При свем том, непријател, ј'е после огор-
Руеки К 0 М*НИКе јЧене борбе успео да ссодржи Петроград, 19. јан. | у једаои малом Сектору нашвх ^ вече ^ јровова, источно од пута Кал 0 , .. нценског. У току наших про оападви фронт. — У... напади- е , , тив напада задобили смо зароб иа само после огорчене борбе _ г непријатељ Ј’е успео одржати по ложај' у једном малои делу на
таљериска^ паљба нвје^ ми^јџјлз да се одморим- Уз стрме, камените литице, ја сам?се, задуван и окупан у зноју испео до осма* трачнице. Бвло је 13^часа.^Грунишки највиши вис, опасан рововима, сав је у пламену и диму. Од времена на време рововска бомба, подигне висок, густ бео дим, који се колута на више. Бели дамови од ручних граната, разливају се по камењару. Пушке се не чују, тек по кој‘и митраљез заклошра. Изгледа, као да”куцааем на вратима противничких положаЈ‘а, по зива домаћина да их отвори. У 1б сах. ватра артиљерије достиже врхунац. Из врха изби јају варнвце и двм као из вулкана. ЧуЈ’е се све јаче митраљез и по која пушка. Најпре појединачна па све Ј'ача. То ј'с знак да наступа пешадиска акциЈ'а. Ја сам догледом фиксарао ме сго, докле сам, 18. видео, да Ј'е дошла наша прва линија пешач ка. Из ровова, један по Ј'едзн, почеше се дизати наши пешацв Ишли су напред сасви одкривено. Пуцали су из стојећег става. Расути, поЈ‘единачно, они су се, пуцајући, пели на ваше. О’ ставим ову и бацах догледом поглед на другу страну једне камене литице, где је била широ ; ка гола падина узбрдвце. Цела ширина и дужина запавне падвне оживила је. Као да су из земље изникли. Као рој' пчела, Кој’и се спустио на стабло др Ј вета, пењући се на више, да се Ј скупља око матице — видели су Ј се -наши пешаца целом ширином ; ших ровова од стране- немачке западног Грунишког бока. Сав артиљерије између мочари Тарултај рој пешачки, расут, без ика- јски* и реке Аа непријатељске квог реда, пео се на ввше, по-! колоне предузеле су офанзаву на вијајући се лево, десно, где суЈ к Р а Јшем истоку Тирулских иобили продрла кроз жичне пре-! чари, кио и дуж леве обале репреке. Пред свима, на левом кри- ! ке Аа. Наиад Ј'е заустављен налу видео се за 10 — 20 мбтара ј шом ватром. један војник како потрчава на 1 После нове припреме, која је 1 и^Адиже, код ПасубијТи Асти
ших ровова, источно од пута Калкома. У току ових против напада ми смо задобили заробљеника и ма траљеза. Румунски фронт.— Наше тру- ј пе, продирући кроз ланије бод љиказих жвца, отеле су ва бајо нет непраЈ’атељска утврђења на внсовима. Код Јакобени задобзли смо известан број заробљеника и плен који ј’ош ниЈ’е одређен. Петроград, 20. Ј - ануара Нсћу 17. јануара један цепелвн летео је над градом Гајнаком у залвву Риге, у правцу североистока, освегљавајући терен својвм рефлекторима. После Ј'аког бомбардовања на-
ј љенвка и мвтраљеза. Пуковник Пименов, командант једног пука и пуковник Бујенов, командант другог пука, која су руководнли борбом у првим ли најаиа — прва је погинуо, други нестао. Северозападно од Квселине и западно од Стоудиси неприЈ‘атељ је покушао у трв маха, да се □риближи нашим рововима, али је сваки пут одбијен. Руиунски фронт. — Наши е лементи, пошто су под снажном непријатељском ватром прешли широке мреже бздљакавих жица, и ако упадЈЈ‘ући у снег до паса на стрмам ивицама, нападОм на бајовет заузели су неприЈ - атељска утврђења на висовима нз две врсте од Јакобени (југ. зап. од Камполунга) и задобила заробљеника. Кавкаски фронт. Без промене Италијански коминике Рим, 20. јануара. Артиљсрајска ватра на пла нинском сектору код језера Гарде. Ииа доста учоњене штете. Наше су батериЈ'е омеле покрете не ! пријатељских трупа између Сарса
ка. Непрвјатељска артиљерија као и рововски топови бомбардовали су наше положаје на Пал Пиколу и на брду Шапе, не нроузрокујућа никакву штету. На фронту Јулијансквх Алии непри јатељска је артиљера била активна у зони Горице и на Карсу. Наша је артиљерија разјурила непријатељске трупе у области Би Олије. Енглески коминике Лондон. 20. јан.
ровове. Пошто је прешла бодљикаве жице које су упола биле уништене артиљеријом, она је убрзо приспела до главне дефанзивне линије. Убрзо су пешачки ровови били опкољени. Цела је линија у дубини од 2 миље пала у руске руке.
ЈНОВА КОНФЕРЕНЦИЈА Претарошле ноћи ми смо про • ® аЈКне Дискусије у Петро. граду ширпли мало наше положаје северно од Бомон-Хакела. Немачкиј покушај да се заузме Ј'едан наш и
стакнут положај у области Гран кура пропао је. Јуче ујутру ми смо извршили један успео напад северои-источво од Неввила Сент Взста без вкакввх губитака Немачки покушвј да се приближи нашим линиЈ‘ама југо источно од Армантијера и источно од Изра, одбијен Ј'е са велакии губитпима. ОдбиЈ'ена су још два напада у близвви Висишете. Неоријатељ Ј’е претрпео велике губитке. ^ У току ових операција зароб \ .... . • Ми
Лондон, 20. јануара Допасник «ТаЈ‘мсов> у Петрограду јављз, да руска штанта посвећује оошврне коментаре новој Савезниччој кокференцвј«. Ова сузбија енерг*чно све гласове о миру протурање од немачких агената под маском прец> лога г Вилсона. Рускв листов! претресају разна нитања, која ће се на кокференцији расорављатг. Јављају, да ће се конференцаја занимати потлавито операцвјацЈ, снабдевањем и финансајама. Паркз, 20. јануарз
љеко је неколико војника. ши; И з Петрограда јављају, да ј* смо бомбардовали успешно нс '; ц ар Никола дошао из Царском пријатељске положаје. Целокупан ] Ссла у Петроград. Циљ Цзрма
број војника које су Енглеза за робили у Француској у току ја нуара износи 1328 војника од којвх су 27 офипвра. Лугано, 20. јануара ЈзвљаЈ - у да Ј'е немачко-швајцарска граница затворена. Узроци ове мере, која јс употребљена више пута од почетка рата, нису познати. О њој се у ШвајцарскоЈ' разно мис.ча. Сазнаје се такође да су мно-
доласка је, да изближе пратиог јлуке конференције, која је прЈ ‘седницу држала прекјуче По своме доласку Цар је ј нарОчитоЈ' вудајевцији пргмас француске изасланике. Лондон, 20. јануара Један телеграм из Петрограц јавља, да је руски министар спо.т них послова приредио ручак; част чланова Савезн*чке конф( ренцвје. Велики кнез Сергај; Михаиловић, чланови дипломат
гобројнидвректнивозовиза ШваЈ' : 1ТЈ.НЛСЈ идиви П, ЧЦеШШШ Д царску заустављени у НемачкоЈ ^ г 1 Ј Ј Ј ског кора и г. Сазонов првсу а да су трговци добили наредбу! „ , Ј ствовали су. По ручку било Ј( да престану са одашиљањем сва-ј ке робе за Швајцарску. ШваЈ'царски кругови верујудај се велике концентрациЈе трупа! врше у Немачкој.
Рускм услбх Лондсн, 20. Ј'ан. Један телеграм из Пе-
свечано примање. Петроград, 20. јанувра. 1 Предстввници сила Спорагук држали су јуче прву седницу ке јој је председавао г. Покровси с министар спољнвх послова. 0 ј| савезнички посланвци учествуј н такође на конференцвји.
трограда ДОНОСИ да су Ру-> Агенција Вестник саоаштаи си 17 .јануара имали врло Д° лазак савезничквх прелста; н важне успехе у Карпати- ј ника К °Ј И учествоватп навс р ма. Рано изјутра руска је Н0 Ј и ек °номској ковференцвј! т артиљерија почелада бом-| б УРа о Ј е поздрављен од русв * бардује непријатељске по- ј штампе. и ЛОЖаЈе. У ПОДНе ОНа је ! »Биржевија Вједомоств* пиш в ' достигла врхунац њеног Представница Споразума позм В< СИЛНОГ деЈства. У ТОМ МО- ни су да припреме јединство см менгу руска пешадија на- ју савезничких снага како & °’ пала Је на непријатељске дали одлучан удар. Њвхо* ^
тернврани без икаквих кривица... Нерони су криви само зато, што су Срби! — Да, ви вмате право, потвр ди Ј'едан непознати странац. — Ужасно!.. Страшно!.. Но није далеко дан, када ће и ти зликовци кспаштати за сва по чињена безвкоња... Ја у то веру јем, додаде један француски кашетан. Стој'им, посиатрам и на даље овај дирљив догађај. Гледам како су мирна и блажева лица оних незнавих витезова, која су принали своЈ - е животе на жрнвеник српске заветне мисли Призор који у свену подсећа на Голго ту, слика, која код нас порађа успомене на све ужасе Нероно ј вог доба, које је тако изразито оцртао велики Пољак Сенкије•> вић.
Погледајте распеће Христово и онда вадите ову слику. Нема великих разлика- Тамо су рим ски копљаници и избезумљена гомила јевреЈ'сквх фарисеја и без божника, чија је крик проламао ваздух пред Пилатом: Распни га, распни га!;. Тражена је смрт °нога, чија је реч и наука обла горођавала људска срца, пропо ведала мир, слогу, братство и једнакост, најузвишенија начела што их је икада до тада чула грешна земља.... А овде је шест вевиних мученика, опкољени аустријским и мађарскнм војнвцима, којиу на јве ћем усхвћењу ликују што вспуњавају вољу бечког ћесара, владара који је тражио расаеће ! Србвје да би могао спокојно за ! клопвти очи и лећи у гроб. Јер Србвја је проповедала братство, слободу и уједињеае својих нле
мена, она је всповедала само оне да би био наш племенита и ви
истине и начела, чије остварење воде нгроде и државе путевима Божанске промисли. Али зато је доживела свој' велики петак. Јер нису само ова шест побаје на крста пред Крушевцем. Не.... Свуда по нашој дивној и лепој отаџбини, како по плоднвм пољвмз, тако и по непроходним гудурама, по цветним лввадама и кршним горама, поред путева и потока, у долини као и на висо ким венцима нашвх планина свуда су длнас побијени крстови!.. Једни крстови обелехсввају хум ке српсках ввтезова, који храбро падоше у славној борби, а други крстови су израз тешког и свирепог ропства-... Цела Србија претворен* Ј'е у Голготу, да би наша дивна и мила домовина била понгжена,
тешки народ разапет на крстови ма презрења и смрти! .. Да! То су знамења која најре. читије изражавају дух народа | средње Европе, која су се оде | нули хришћанским плаштем Да би т*ме прикрили своју дивљу и необуздану природу ... Али су ти нагаи мучатељи за боравили да су Христова начела овоплаћена. кроз Голготу и смрт васкресењем божанске истине које у пуном сјају испољише да су силниЈ'е од сунца и страшнијеод грома. .. Голијати Српства заборављају да су својом мученичкои смрћу победили своје џелате они, који са блаженим осмеј«ои издисаху на крстовиха и ломачама што некада украшаваху римске цир кусе, паркове, шеталишта и дру-
1 а јаииа мсига. Наши неоријатељи као ка 3 предвиђзју да се распећем Срб: је припрема васкресење и ујеи њење целокупног Српства, ил 1 које су данас постале догма С* венства и програм просвеће® света. У тим мислима преквну ме! дан наш војник трећег поз№ рече ми да се зове Богдан № колић и замоли да му објасвв садржај слике, пошто није доб? видео. Учиних му по вољв и 1 даљвм се са тог места, али и* □ође замном— Видвш, господине, рече ( Богдан, све се дешава ов« 1 како је један стари човек п? 1 сказао. Рекох му да о томе нишга* знам. — Како да не звага, госпо® не, кад је то познато целон св^