Велика Србија

БР. '284.

СОЛУН, НЕДЕЉА 22. ЈАНУАРА 1917 ГОД.

ГОД. II

1&7К вК€.М12>Н.

1ГРЈ8ТПДАТД ИЗЦ9СН : Мвоечзо 3 фрхнк«, »'овесе-Јно У [ Цш, годжлке 38 фравнж« ЦКНА ОГДАСИМА 0*Т«« огдхо* 0.20 фрзл. Од оетктио>- рад», *ик.» огхаса оо аогодб«. Нов»ц со подхжедржкд к *омо« еарша в двпдохатскжм аасттвавлгквка. ДЖСТ ИЗЛАЗИ С ВАКИ 1АН ПС 1Н> ДН& Поиту одатк преко Кр»ж. Сра. Генори. Кожоудагз у Солуву. ?утсописи св нв: враћају От&в сед»кцвје Коломбо »дкца бр 33 8»)ошчо» Цоједжнж бројевк ое могт добжтн ј Солун ј код »геж«нје .Друигтва грчке втажиег улнда Бултарокток бр. 6, блвву гдакно аопгге.

6РОЈ 10 сант.

1

Уре-ђује ОДБОР

БРОЈ 10 сант.

КОНФЕРЕНЦИЈА У ПЕТРОГРАДУ Важне дискусије о настављању рата

Од пре три дана отпочела Је рад нова Савезничка конференција у Петрограду. Најугледнији представници Споразума окупили су се ј г престоници велике и моћне Русије, да веђају о актуелним ратним питањима и да доконају пресудне одлуке ради што ефикасни1 ег вођења операција и пгго скоријег завршетка европскога рата. Руска штампа пропратилаје опширним коментарима састанак нове Савезничке конференције. Она је Јасним и очигледним чланцима истакла њену велику важност за будуђност рата и специјално његов крај. Имена и положај представника Савезничких држава на овом знаменитом скупу довоњна су гарантија, да ће се на новој конференцији дођи до веома важних и врло вероватно пресудних резултата. »Биржевија Вједомости« пишу: »Представници Савезничких влада позвати су да припреме јединство свих Савезничких снага. да би се задао дефинитиван ударац«. Ове речи одају најбоље огроман значај Петроградске конференције. Нова Савезничка конференција долази после значајних дебата Савезника у Паризу, Лондону и Риму. Руски листови. поздрављајући најтоплијим изразима савезничких симпатија долазак представника Споразума у Пе троград у својим комен тарима истичу једнодушну и челичну вољуцелога руског народа, да напоредо са својим великим савезницима истраје до триумфалнога краја на грновитом путу европскога рата. У овим ко ментарима су одлучно и јасно демантоване све вести протурене од немачких агената о тобожњсм покрету у Русији у корист мира. Руска штампа сматрала је за своју дужност, да још једном, и ако без потребе (јерје то и одвеђ познат факат) устане са оправданим гневом против гнусних клевета немачких агената »У осталом, како пише »Рјеч«, Савезнички пред-

ставници ђе сами на лицу места констатовати огромну бдлучност и солидарност, са којом цео руски народ води рат«. С обзиром на ово, а и на факат, да Петроградској конференцији претходе три у престоницама осталих сила Споразума може се с правом извести закључак, да је ова нова конференција најважнша и најпресуднија по даље вођење и исход европског рата. На њој имају да се копачно регулишу сва питања, која се односе на завршне операције у овом гигантском рату. Из коментара руске и Савезничке штампе могао би се извести закључак, да представници Споразума имају да регулишу у Петрограду две врсте питања. У првоме реду претресађе се проблем што ефикасниЈег вођења рата, потпуног јединства и концентровања свих снага, да се што пре изведе капиталан ударац и рат оконча коначном победом. За тим долазе питања економско - финансијског реда, која условљавају успех у рату и сјајну будућност Савезника после рата. Сви ови проблеми расправљани су детаљно и дуго на рани)им конференцијама и остаје у ствари само још да се дефинитивно регулише њихова брза и ефикасна припрема. Очевидно је дакле, да се новој конференцији с правом приписуЈе огромна важност. И »Биржевија Вједомости« са пуно разлога веле да »не само сви Савезнички народи, веђ и цео свет са нестрпљењем очекује одлуке нове конференције«. СТРАНАЈПТАМПА Тон аустријске штампе ,,Цајт“: »Интервенција г. Вилсона у корист иира има више карактер једне дипломатске епи* зоде“. ,,Најес Винер Шурнал“: ‘Енглеска је наш главни непри јатељ Велвки рат је управљен сада против Енглеске и са свима средствимв, којем централне др жаве могу располагати. ПЈотив овог смртног непрвјатеља ваља

нам се борити са последњом енергијом ‘. ,.Рајхспост‘ > : »Акоје могло још бити сумае о силина сувара, који ће се произвести, та сумња је сада ишчезла. Мл се борвмо за живот ила смрт' 1 . ..Пестер Лојд“: «Наш сан о нвру завршен је и само нас наш мач може сачуватв оц беш чашћа и унвштења, које нвм орета". Немачка средства ,.Рјеч“ (Петрограа): »Недавно су откривени мнотк првмерцн јетнс грокламгцаје » пућене хо ландском народу, која гласи: „Холанђани, оријлтељи и суседв, Отаџбина зас је позвала да у иисујемо немачке зајмове. Ви, који сте јелп всти хлеб као а ми која сге доказали да немате страха од опасности, ва треба да нам притечете у помоћ Ви имате још злата- Ваша земља зврадила је мглијарде у овом страшном рату. Помозвте дакле нашу браћу у крвавој борби. Донесите нам ваше злато Ма и наш Бот бићемо ваи захвални.“ Ове сбјаве штампане су у ве мачкој кући Карл Фргдрих у Рихтерниху. Холавдске војне втасти узаптиле су до сад мното ових објава по разним холанд сквм општииама, Ратна ситуација ,,Вашингтон Пост“: «Про дужење рата је пропаст Немачке, која није могла заузета Параз, кад је само она бала саремна, која наје иотла освојити Верден, кад су је свп обзпри дивастсчки, војни и економски гонали на кр ј њв напор. Немачка је изгубвла коначно рат, од како је кронпринц потучен ва Вердеву“. ,.Њујорк Тајмс“: «Мир, који бн повратио свтуацвју јула 1914. годиве принудио б а Сједи њене Државе да се приаруже Са везницвма, да би се браниле про тнв свле и утвпаја Немачке". ..ФиладелФија Рекорд“: ,,Кад се помаслв, да су Савезнв ци одагнали Немг-.чку из њених колонија в са морз, да је власт Турске у Европи сломљена, да је Аустро Угарска немоћна, да 1е једгн знатан део њене тери торвје и око милисн војника у рукама противвика, взгледа мало вероватно, да факат што је немачка територија кстакнута може имати превасходну важност у дискусијама о миру. Велика Британија в Италија ^акође су нетакнуте. Перспектвве мирч бнле би сјај ј нвје, да је Немачка заузела мање арогантно држање“.

АСКВИТОВЕ ИЗЈАВЕ Победа Савезника је неминовна Ловдон, 21. Ј 1 нГовоређи у Ледибанку, рекао је бивши енглески премијер г. Асквит: »Поморска, војна и економска средства Савезника су обимно организована и обезбеђују нам неминовну победу. Ратна сређа се може колебати. Али ако све утицаје узмемо у обзир, ра сваким месецом рата успех све више нагиње Савезницима. Кад се имају на уму економске, моралне и стратегијске снаге Савезника, немогуђе је замислити, да би неки нови фактор мо-

гао изменити оно, што је неминовно«. Г. Асквит Је затим истакао значај блокаде Немачке, која чини једну од најславнијих страна у аналима британске марине, као и срдиту немођ Немачке изражену у сумаренском рату, кош ова води са хистеричним бесом. Немачка је терала дотле, да је торпедовала наше болничке и трговачке лађе без опомене. Ми не можемо спорити озбиљност ситуације. Али Савезничка флота другим мерама, као оружањем трговачких бродова и разним помореким средствима сузбија ову сумаренску акциЈу.

Ђ. Лазаревић Са српског оронта — Из жојих бележака —

„Велика Србија“ прима огласе по умереној цени.

VI. Грунпште. I Међуткм је престала да дејетву-| је ва ровове. Наши предњи де I лови већ су се ввдели како пре-ј скачу жуту лккију непријатељ. 1 ровове. Непријатељ је бегао лево и десно дуж ровова- Наши пешац*( покрише главацу положаја, Ракетле се поввше луком насротввну сграну врха. Артиљерија је повећавала даљину. Са проттвног брда чујем глас нашег арт. осиатрача: »4800 — коси лево.* То ваче кап. Дивап. Нашв пешаци су излазили горе и губвлп с оне стране гребева. Пешачка ватра повећавала се све јаче- Сетих се А 1050, кад су Зуава нападали, изашли преко косе п опет повраћени, контра нзпадом, натрат. Знао сам, иа у оваквим случајевима, треба привући резерве, које, на случај усцеха, имају да гоне и тиме да искористе успех. Или, у противном случају иа зауставе одсту пање. Псгледах виз брдо. Дугачак црн нвз ваших војвика, „у потвљак“, ввјутао је стазом уз брдо. Чело колове беше у половиии нагиба, а реп се губво у јарузв. Клупче се одмотава — по мпслих, и данух душом. Био сам уверен да је Груниште дефгни тивно заузето. Међутим северннм гребеном промипале су брзо низ брдо не какве салуеге. Оне су искакале и губиле се иза стрме ввице, која се оштро оцртавала према хо ризонту. То су бвли Бугари који су бежали низ брдо. Клупчад наших шрапнела низала су се вза брда тукући бежећег неиријатеља. Већ је и чело резерве прелазвло преко ровова напуштених од негријатеља. Пушкарање, а већ и митраљези све јаче дејствују. Осећало се, да је непријатељ, на целом фровту у бегству. Скренуо сам доглед на подножје североисточво од грунишкот впса. Доле, из јаруге, искочише уз брдо најпре неколако, па затвм читаве гомиле бегајућих Бугара На путу, којв од Груништа води у Старовину, јуре неколико коњаника бежећи лево. Истим путем и пољем, које се нз подножија, благим нагибом, пење на ваше, бегају гомн* ле Бугара, застајкујућн у кахвом заклону да се издувају. Шрапнелн шарају цело поље и туку пут којим бега непријатељ... Бегајући лево, непријатељ се сручује у некакву дубоку јаругу, која избвја на ввше чак до положаја Старовине. Ту се згомилавају у дну јаруге и у колонв пењу на више. У човеку се појавио Горило! — Помислих ама што не бију у тај поток — у гомвлу. Ова мвсао взазвала је другу: бојазан да која граната не падне на те људе, који бегају од смрти. Човек је водио борбу са својпм праоцем Горилом и — најзад је Горило победио. Ја зажелвх, да сви они пропадву, изгвну. Та они су нам пречили повратак Отаџбини, нашем дому, нашим милим п драгим!... Наши су нх у стопу гонили. Ту ноћ избили су гонећи одреди на положаје Старовине, које су Бугари ранвје утврдвли као прихватввце. Непријатељ је био тако растројен и разбијен, да се у бегању, није ногао зауставити