Велика Србија

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 284.

на утврђенои првхватном поло жају Староввне. Ту су се нашв пешаци преко ноћ* аауставили и утврдили... По некаквом телефонском из вештају, који ја овде уносим без јемства, да је у свеку истинит наши су, у тој борои запљени ли: 4 хаубице, 6 пољака, 30 ми траљеза, око 200 коша са запре гом и неколико бацача бомби сем тога око 200 заробљенвка ... — Крај. —

ГРЧКА ШТАМПА »Неа Алитија«. Средином фебруара 1915. год., за време бомбардовања Дарданела од стране англо француске фдоте, турски офипнрн који оу брани јји утврђења била оу толвко узнемврени да су се, нарочито посде ра*рушења у тврђења Сен тил Бахр, опремали да се преДај.у. Ову оу инацијатвву билн узеди неки офвцврв, који се ни оу сдагал* с нодитизом управљача, и који су с некадовољстзом гдедали како се Немни толкко стварно мешају у уну трашње поолове Туроке. М*шљење да се утврђења неће мо ћи озбиљно бранити бжло је најшире новнато у Цариграду, п ноедедица те вестм био је превоо архвва из Долма Бакче м Порте у Хајдар Пашу. Ове су вестд поотале позва те у званичним круговива у А тинж, а слагале оу се потпуно оа обавештењвма добавеним из разкпт престоница евронских, од наших послвника, не езјзи мајући берлвнсног и бечког. На основи свих оввх драгоцених обавештења, г. Венжзелоо је предложио огупање Грчке у ев ропски рат на страна Споразу ма, н то у рову од 24 оата, сано са фдотом и једном диввз*јом у олучају потребе. Пред оваквим обртом отвари, сви бе* взузетка бввши и први миниотрн, и сам покојни Теото кио, лични прајатељ кајзеров, па и оам Дусманао, били оу се изразили за неодложан нзлаз нз неутралности. Ова је одлука изазвада панику код нредставннка Средишнах Сиаа у Атинж, а пооланик турокн Ади Кемал беше иећ оиремко н свој пртљаг. Оза цоуздана обавештења и зазваше највећу узвемдреност код краља Конотавтдна. И оног шстог лана кад је г. Венизело-

су иЗјавио да ће се коаачно од лучитх кроз 24 часа, тога иотог дана цоверљизо једОЈтаздо кајзеру св» своја обавашгења, до давши и дзтаљ ца су турскш офицври готова на нредају. Пооае 48 чссоза, краљ је о.<био да усвоји предлог г. Вени велосов, озај сиђе о вднсти н једно педесет туроках офанира би етрељано на Дарданелама. Шта је било? Кајзер, дознав ши ситуацију унознао је Порту с њом. Сви ое оећамо да еу тих дана Енвер паша н манаот8р марине праћени великим бројем офици ра немачЈЖХ, отитпли на Дарданеле, куда је нотовремено хит ј но послато тодова и муницвје:

м ведака број офвцира да заме не отрељане н оумњиве. Турска маниотри и немачкш офицара уложили оу надчовечанске наноре да отклоне не пооредну опаоноот, којој је би ла изаожеаа. б.члкапока (иемачка) ексаедиција, а о*м је кајзер био указао ва нредузете мере. Лако се може нојмити какву је јединотзену нрхдаку пронустио наш народ захваљујући о вом бзокапактерном вздајотву Конетантинову и какве би крун не добити пролзнгале за нко и Савезажке од примене ген*јал ног плана г. Веаазелооова (Из броја 225). Пол Луј

СА РАТПИХ ФРОНТОБА

Француски К02ДИНИК8 Париз, 21. јануара У Лорену, Немци су извршили један напад на фравцуске по ложаје јужно од Лајнтреја али су били одбијени. Жива артвљериска акција на секторвма Лувемона и Мецерала. У току јучерашњег.дана један немачки аероплан бацио је 5 бомби на Думкерк. Није било жртава. Штете су незнатне. Париз, 21. јан У Белгији, Немцн су взвршили напвд иа иаше предстраже на оектору Сент Жоржа, али су нашом ватром одбијени. У области Сент - Мзхнела, фравцуона је артвлервја извршила деотруктивно гађање на немачке органвзације у јшјни Апремон. Рукки КОМИНМКв Петроград, 21. јан. Наши одреди прешавши у против напад потисла су Немце, по сле огорчене борбе кз ровова који су били освојилн раније источно од Калнчема. После ове борбе настала је тишнна. На тај начин цела источна страв^дру ма која иде из Калнчема где су Немципробили нашфронточишћена је од непријатеља. Наши су одреди, пссле врло тешке борбе и поред јаке хладноће п загушљивих гасова успели да поново заузму своје ровове Наши су аероплани бацили бомбе на мајур Бевери 20 врста од Илукета. У тој области један се наш апарат борио са немачким аеропланом који је бво првморан

да се спусти на земљу 10 врста северо западно од Илукста. Не мачкц авијатичари бомбардовали су област села Теплис. Румунски фронт. —• Ноћу- нз међу 18. и 19. јануара непријатељ је нападао три пута наше одреде на вису 2 врсте источно од Жакобени (југозападно од Кимпелунга) али је бао одбијен претрпевши велике губитке. Кавкаски фроит. — Велике снежне буре стзлно трају на том фронту. Петроград, 21. јан. (доцаије) Западна фронт, — Пооле вн геншвне артидернјове ватре на наше ровове, западно од Сла ветине. 20 врств југо-западао од Брзејана, јаке немачве снзге обучене у белзм шињелама на пали оу наше положаје. Наше оу трупе извршиле против на пад в одбиле непрнјатеља. На румуноком фронту патролови х взвнднкчка сукоби. На кавкаоком фронту нвје бало промеве. Румунски коминике Јаш, 21. јануара На целом фронту од Дорне до Црног мора ситуацвја је непромењена. У току дана пушкараае и осредња артиљерајска ватра. Руска је артвљерија разјурила више група непријатељсквх ра деника на сектору Вадум Роска Коликби. Спречила је непријатеља ца постава бодљикаву жицу у области Карласти и тукла је слабе непрвјатељске снаге северво од . . . . Извадничке операције западно од Клипичести у области

Свраје и близу Манадне крунисане су успехом. У овим су се операцијама нарочито одликовали један капетан и два поручника. Западно од Клвпичести операције су имали већег успеха. Две руске чете прешле су реку Пут ну и бопљикапу жицу и изненадиле непријатељске предстраже. У овој операцвји непријатељ је претрпео озбиљне губитке. Сем погвнулих и рањених руске су азвиднице заробиле 275 војника. Италијански коминик« Рим, 21. јануара. Ба цадвнвма брда Мајо, наше су патроле напале и уништиле встапнуте непрвјатељоке ир?д отраже. Заробљено је неколако нОјИвка. У долмви Сујвне, непријагељска је артиљерија тукла наше ноложаје коД Лев^а м Гуске до Тезано употребљавајући 8агуш љиве гран»те. Нвје проузроко вала накакве шгете. На фронту Јулајнноквх Алпа, активност артвлерије. Нар 1 а је бамба нроув роковала ексилозај?' у непржја тељском деао у м)нв.цвје. Пред великом бигком Лондон, 21. јануара Из Петрограда јављај>: Руска лвстови сазнају из Риге, да борбе на том фронту, на левом руском крилу, добијају знатну жестину в преносе постепено на друге секторе. Ватра руске артиљервје је врло моћна. Непријатељ је, у страху од новог руског напредовања, иовео знатна појачања. Заробљенвцв изјављују, да је од неколакодана баварски прввц Леополд предузео команду над немачком војском, која оперише на фронту Риге. Опажају се велвке руске при преме I а целом фронту Нова ншш нота Најновији немачки блеФ Бера, 21 јануара У своме одговору на поруку председеика Вилсона, предатом прекјуче, Немачкаје изјаввла између осталога да је царска влада са много пажње првмала к знању садржзну меморандума пред седникова. Оаа са великим задовољством гледа, да у главним потезима мишљења г. Ввлсона од говарају условииа мара в жељама немачког народа, царска влапа прокламује се бранвоцем принципа народности и слобода народа и то, вели нота, у цаљу да

тражи независност Ираца и Ив ј дије. Немачки народ одбацуј^, првнцип савеза, који заплвТу ј односе народа и одвлаче држам!, на пут себвчних махкнација. Нг , мачка, наставља нота, располож,- , на је да са незаинтересованошћу 5 сарађује, да 6и се цивилвзацвјј!, обезбедила од новота рата а , би се осигурала слобода мора. Документ придоааг овом опго вору јавља, да амерички паро брод и могу слободцо наставвц своја путовања у холандска, енглеска пристанишга под усло вом да им крајња тач*а буц присганиште Фалмута в да ио правац у одлгску и повратку , мају Скилове као н тачку кој! лежи 50 степена северно » 2ј степени занадно. Ако вспувг ове услове, америчке лађе кедј се изложити никаквој опасносц од немачких торпеда. Свп аие рички паробродн мсрају икат: своје јасне знаке на оба својг бока и то широким словимасв! ко од три метра, а обојена нш менце црвено и бело. Св»ка » тврка на лађа иха да носи и лику развијену америчку гастав; С друге стране јавшају к Берлина: Манистарство неиачв мариве саопштава: Неутралн бродови, који путују ноћу мора ју имати своје Називе обојеве видно на боковима и освегад их великим електрвчним лаиш»' нима тако, да се са пр,;твичЕ даљине могу лако видети.

Изјава једног швајцарскс официра

Рим, 21. јануар! Дописник »Агенције Нацвоа ле< у Берау интервјуисао је ј» ног генералштабног швајцарск официра, који је изјавио, да к Немачка много погрешити ако« одлучи да форсира утврђенл Бс: фор с југа. с Немачке ба трупе имале у и случају швајцарску војскунак јам кридима и иза својвк * ђа и борба би се ангадмиа взмеђу Базела и Костанског)( зера. Немпи би требали да осг је целу швајцарску равнипу н међу Рајне и Алпа и да зау“Ј положаје Јуре и Нешатела *»&' могли да продру у француску « риторију. Да ба нредузели офанзивуор тив Италије Немци 6и тре» да аређу централне Алпе. Ако би Немачка прва псг

Ф Е Љ Т О Н НА ОБАЛАМА КИРЕ

Гјст* н тамнк облацв, тешпи као олово, пуни тмвне н квше, гон,8ни ветром оа Јадрана, хвтади оу Скадру на Бојани. Прелетедк оу већ плодну За* дрмму, али на домаку сурвх оте на историјског Тарабоша и Бардањода уснорише свој дет. Неми сведоци вегдашње сла ве ■ ведичине орноке, ти мрки кушови, изникди на обадама Бојане, пркосе вековнма ■ својим гранитоквм острозима стремв пут неба. Иовред њихових хрбата обдаци ое згомидаше, кгуовуше ■ утаиуше једни у другв. Небо азвад Скадра замраии се. Још обааци наоу овојов тми-

ном ни заогрнуди чуке и глаВвЦв Тарабоша и Бардвњола, када ветар са Јадрана онлно н помамно зафијука. Задрхташе суве чардаклвје на Базару, а стари тарабошки моот зашкрипе и заниха се ва Бојани. И гле! Облаци, подерааи, ра* вејани и рмвети у праменове, ено И1, где једна преко Румјв хитају Сутормапу, а други пре ко Дукађина губе се у правцу Шаре и Еооова. Још једанпут ветзр силно хукау; још једанпут задрхташе оуве чардаклајв на Базару, и још један пут ое аанаха стари тврабошкн мсст на Бојавн, н по

оледњв праменов* обдака са^ Јадрана ишчезавала оу на хоризонту.... Са порушенвх кућа на Каментепу јато црних гаврана, као прни пдашт, заошвјавани вет ] ром, гачући, узлетеше изнад I СкЈ.дра, облетеше чуке Барда- ! њода, па гракћући раопршташе ј ое у ројевима на обалам* реке Кире.

Ка Скадру, од саме зоре, пристижу трупе и рнтвиц« једне ■згнаначне армије. Н>их прати кржљава, восустала и мзнемогда вомора. Додазе од Подгорице, Тузи, Каотрати-вирш н Враке. Колико их је нн овоме мучном путу падо и застадо! Сваки онај канен ва Кастратж-вири има своју иоторију.

гатницв тужна, мрачн а и| гледа, ади из очвју мм сева не угасни кумановоки плаи. Скређу реци Кири. На обалама Каре већ нек: шаторв, биваци ■ ватре. Нови шатори нвчу, но&и о биваци дижу,. нове се ватр иале. Коморџвје домишљани, кој ое оријентишу на зем*и вао та це у ваздуху, већ су прегвзил биотру и вадовиту Кири, напс јиде овога Цветка, Путка в Кј лаша, на у околним оедима н* брал« дрва н сувирака. Легендарни ратници групис! ли се нрај ватара ■ уз пуцш рање оно мало суварзва препр! чавају нвјновију одиоеју, Река Кирн и даље жубори хнта на оасгав Дриму.

На путу из црастанв^ Санђованског за Скидар мноК бројни трансаорти: шкиаенР 01 двоколице, васоки артиљ«Р |В коњи, планвнски кржљави ко» ћи и ситни чупави магар№ Сви носе храну, брашно, к® серве и фураж. Тромо, лагано уз шкрипу точкова, Нро« 1 кроз Скадар улицом 1п4е г11ЈС па1е и губе се у логори* а Кири. Вође и коњоводци кодор а нешто ведријег изгледа. Поводнике кова пр«® 811 * преко руку, а у рукама погача, позамашан кома* с1 ‘' не илн плехана кутија меса. Ако их запитате, о*« 01 * лаконски одговараЈу: Ђовани ди не дува * Колико су драгоцсни о** ^