Велика Србија
БР. 28(5.
СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 28. ЈАНУАРА 1917 ГОД.
ГОД. II.
ИРКТПЛАТА ИЗИОСИ : М»о 0 ЧЕо 8 ?->омесв«шо 9 годилав ЗГ; Фраиак* Ц».НА ОГЛАСИМА : Омгм* оглаом 0.20 Фран. од петмп-ог ред», *<Л» »тЈгас* по погодбм. Нов*ц св подмже др-м ш М МОИ.' «*р«ма и дждлоинтснм* *аступи'ц ,итма, ЛНСТ ИЗЛАЗИ С ВдКК ДАН П" 1'. Д1Г? Вошту олатм прохо Крад, Срп, Гвп«рал. Хоиеулау* У СоТЈНу. РУК01ШСЛ СВ НК ЗРАБАЈУ Ота.ч '. втикцајс Коллмбо јгл*цз бр. 33 8»1оп!^о« Лоједмш бројеви ов могу добмтн у Солувт вод »ге»»ијв „Дружтва грчже жтаипо« улица Булгаромтс« бр. 5, блвту гл*вне поште.
БРОЈ 10 сант.
1
Уре-ђује 0 Д 5 С Р
I
БРОЈ 10 сант.
АМЕРПКА ПРОТИВ НЕМАЧКЕ Атина, 23. јануара. Једин риднотелсграм //.? Берлини јивља, ди је председник ћилсон објивио јуче имеричком конгресц прекнд дипломатскнх односа измс^у Америке и Немичке. Други ридиотелегрим из Берлини јивл>и, ди је имбиспаор Сјсдињених Држива у Берлину узео путне иеираве. Атина, 23. јануара. Хитне депеше приспелс ноЕу из Лондона јављају, да је прекид односа између Сједињсних Држава и Немачке изазвао силан утисак у политичким круговима Вашингтона, Њујорка, Лондона, Париза, Петрограда и Рима. Атина, 23. јан. Јављају званично из Берлина: Дипломатски односи између Сједињених Држава и Немачке прекинути су. Наш амбасадор у Вашингтону- добио је путне исправе. ^МТПГПВГЈПТ' < ТНТЈТИ1 1И11Ш1 ^ 11 Ц|'И1НИ џ |'|||Н ' I |И11> > I ™»^-л , та|Ш1Д|'7ГЖ : »ГИШ«1ИгаУ1 д ИТ ИРВИ РЕЗУЛТАТИ Прекид америчко-немачких односа —
Изван еваке је сумње, да се Немачка налази у врло тешком положају. То доказују и последња средства, или боље претње употребом последњих средстава. Признајући и сама своју немоћ на фронтовима, лаКа се једног блефа, упереног више противу неутралних, и припису1е му, да би утешила саму себе, пресудну важност у решењу садашњег рата. Одиста, било би сувишно тражити доказе о неиздржљивости положаја Једног очајника. Примена разбојничких поморских средстава од стране Немачке погодила је, одмах у почетку, неутралне државе и народе.
Зарађене државе, противнице Немачке, нису још ни осетиле дејство примене безобзирне сумаренске акције. Није то случајно. Немачка је знала и унапред била убеђена, да се њене противнице никаквих претња неЕе уплашити; она је, шта више, предвиђала и немогућност, да својом акцијом осетно погоди своје непријатеље. А ипак је ту акцију предузела. Противу кога? Свакојако, више противу неутралних, него противу зара•ћених. Зашто? Одговор на ово питањс објасниће потпуно садашњи положај Немачке и уопште целог Централног Савеза. Кад је Немачка пону-
дила мир, свет к* о томе изводио разне закључке. (Али нико није сумњао у :истину, да је Немачка хтела искористити најповољнији момснат. Другим речима, свет је још онда веровао, да је Немачка свесна свог опадања и предстојеће опасности. Време је доцније све то потврдило. Акција предссдника СЈедињсних Држава и осетно комешање оеталих неутралних зе-ј маља, подржавало је надуј Немачке о могућностиј једног брзог ми])а. Одго-| вор Сила из Споразума и : излагање њихових циљева рата гтткопало је ту наду, а послапица г. Вилсона поколсбала је и послсдњи оптимизам. И тад је Мсмачка изгубила сваку наду. Доказ је и њен одговор на посланицу г. Вилсона. У том одговоЈ)у немачка нллда »пј) 0 кламује се б|)аниоцем принципа пародносги и слобода народа, и то у циљу да тј>ажи независност Ираца и Индија«. Сам по себи, гакав је одговор више ругање с посланицом г. Вилсона. На његове идеје о слободи народа, немачка влада подругљиво добацује, да је и она за ту слободу, али само у циљу да се образу 1 ‘у независна Ирска и независнс Нндије. То је био пј)ви излив СЈ)дите немоћи. Дрз г ги је дошао прокламовањем безобзирне сумаренске акције. Не могући успети на леп начин свошм предлогом о миру, Немачка се латила разбојничких средстава, да на тај начин примора нсутралне,
у првом реду СЈедињенеј Америчке Државе, на оз-Ј биљну интервенцшу у ко-ј рист потребног јој мира.ј Она је вероватно |)ачунала, да ће нез^-ралне државе, највише погођене њеном акцијом, устати противу ])ата уопште и, да би сачувале своје интересе, ставити се на страну немачких тежња за миром. Намера сувише јасна, а да се могла провести незапажено. У најгорем случају, Немачка је могла претпоставити стварање непЈШјатељствд 5ош са којом од неутралних држава. Свесна неизбсжносги свога слома под досадашњим околностима, она јс могла, предузимајући сумаренску акцију, не само противу непријатељских, него и противу неутралних држава, рачушати са двема вероватноћама: или са интервенцијом неутралних у корист мира, или са стваЈ)ањем непријатељства са којом од неутралних држава. У првом слзшају, постигла би стваран з^спех, у другом би створила оправдање пред својим народима, да је немогуће водити борбу с целим светом. Не узимаЈз^ћи у оцену немачкз' тежњз^ за потребом подизања опалог духа у војскама и народима, то би била најозбиљнија тенденциЈа сумаренске акције. Ако су ови закључци дозвољени и тачни, онда се може тш сада тврдити, да ће Немачка успети да добије један јак разлог више за правдање предстојећег свог слома.
Први озбиљни реззмгати њене сумаренске акције већ се показуЈзг: како су нам јучерашње вести донеле, прекинути су, изглсда, дипломатски односи између Сједињеиих Држава и Немачкс. Одатле до рата само 1‘е један корак. Пајмањи преступ Немачке одвешће је, ако је вест тачна, правб у један нови рат. Он свакоЈако није далеко; шта више, назире се у предстојећим догађајима сутрашњице. Рат измсђу Сједи^вених Америчких Држава и Немачке имао би врло крупних последица. Он не би остао без утицаја на остале неутралне. А да би убио дух и веЈ)у у победу код наших непријатеља — о томе је сувишно говорити; наде полагане у трговачке сумарене то најбоље доказују. Сем тога, он би нашим Савезницима отворио америчке ризнице злата и донео велику трговачку и ратну флоту, а да и не говоримо о људству државе са скоро стотину милиона становника. Уз ову подређену добит, рат између Сједињених Држава и Немачке допринео би бржем по])азу Централног Савеза и васпостављању трајнога мира. Немачка сумаренска акција почиње да даје озбиљне резултате, али не онакве какви би Немачкој били корисни, него, супротно томе: какви су потребни човечанствз г и т{)ајном миру у свету. 0на, дакле, уместо штете, предсказује добит за нас и наше Савезнике. Ако Немачка п{)одз»жи у^ истом
ф к љ т о н Д И. Јејо ДБА КОЊОВОДЦА
И Милцпко је јед»н од ониз нашех дквниж војник«, што до>! ђоше на Крф с» шишелима гзу ! ђеним на дугачко ккјише. по лну сагореле од ватре, дожгне по нустим адбанскем кршевима. И Мидвнко Је јеДан од онвг нашвх војнвка, еиднвх в неуморних, иогурених к иснвјенпх оа дугзм сухнм нрствма. црнпу* растим као ирепржена кафа, пе* обрвјан, издуженоха врата н јако вопале јзбучице, отворе нжх уста, испуцалвх и модрвх, из којих провирују беди »убп, И очију И8 којих, као из подрумк, би_е хладно&а в тампвна мртвачккх счвју, гз којих се за* пажа грозотна сдика прелаза из
, ж вста у г.рзу смрт. И шегова јје сзета рука једна од онвх јсвстлх руку, што су нружале по<лвд&и лннар *а једну негреку поморавцу или за Један ко рев пупуса, нружен пг арнаут оке руке као посластица И Мадвнко је један листнћ н* вели чанотвене иоторвје српскота војника, која ке описати догађаје од хил>аду девет ототина двана есте на на овамо .. ко зна до кој>!.. догађаје, који су нкз нашвх иобеда и једно наше отра дање, које је, но слави, веће не о и највећа победа! И Ми линко јо једна чеотица оног че личнота алећа Српокога Наро да, о које ое доме чуда ■ поко
; р», и ка коме је хтео снвити [себг гвездо Дунавски Демом, : тто .*:ећ децениј»ма прождире љЈлс, правицу и гакове... О то ме ваи Милинку говоркм, о ње му, који је поцепао више ЧиЈама в цоку;а и од самога Наполеова! Свз сг још сећ»мо оних дава када омо се вокрпали из :.ђе на рајску обалу Крфа... Ко се још пе сећа онпх франаусквх вој* ника, што прокоцаваху онај друм код иристанншта у Говину? Чинвло вкм ое, када смо ва:ели те једрв, кр.шне м весе ле војнзке, да смо ствгди на Марс, код оних џинова, што их замигаља Фламарион А ти су се, опет, војници чудидн нама. Меслвли су да смо сева покој ника, да дола*вмо са онога свота, Сећам се врло добро кад један од ш франнуских војни-
ка рече своме друг?: »Чуднс да човек може толнко да про* падне! Али пооле двз месеца но Го ввну, Мегоагв, Браганиотини, Ахалеону, Матајаоу, Ипсооу и другам ррЈјским селкма хорила ое здрава српска пеома, једра као пуце сеатембарскога грозда. На све страие, јутрои к о вечери, треперили оу кро* ваздтх звовки звуци војничке трубе а блудили тамо некуда преко сиаега мора у беокрајау даљвну, тамо, ваљда, где стара мати седи на нустоие прагу на зечној отражи ... а чек»!... Још зора ни је зарудида, а древни трубач српски, будан и чио, овдра оно | српоко китњасто: »Устајање«, 'оее у трубл урегане нагвае и I духовите стихове: Пио, нко бову, Па неће да плати!..
И Ммдвнко се тада иоправи; врат му се уобли као у младе пооле првв голине брачнога ж*вота, очи добише свој сјај, руке победеше, а уста, с мал** тапгвм плбвим брчићимз, ■ о белвм зубнмз (имао је о Нпма посла и командиров калолонт) аостадоше љуока кно уста девсјке, која још пису окушала пољубац, м свежа, једра као јелра петрика!... Про му није било н* до његове рођене Милке, а сада је, богме, волео да почешће погледа у ввнограде, У којима оу пословале младе н лепе Грквње. Али нрвроду је савлађивала племенига српска душа, н он је с поштовањем пролазио поред тћх леиих девојака... Но мора ое првзкат*, да је почешће у себ« промрм* љао: »Их, сејо, лепа лв св, пост тн грчка!.,*