Велика Србија

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 290.

ке пропаганде, чији је главни орган био управник атинског телеграфа Лаутарис, који је у исто доба бво и орган ативс; ог апсо лутизна. заједно са ква чиновника по имену Белетис и Дамалвс Пре него што је смештена савезвичка контрола у солунском телеграфу, ова два чановника, по нареоби Лаутара, радили су по систему Хуг са две линије које су ишле преко Солуна за Софију и Берлвн- Преко оввх линиј’а упућвване су Атину врло дуге шифроване депеше на адресу ,,Фор Дино“ и ,,Фор Софија.“ Тако исто отправљане су швфровЈне депеше генералштаба на адресу минастарства вој’ног у Берлину, и на коЈ'е су често после два сата стпзали одговори. Пошто је постављена контрола у солунском телеграфу, пре кинута је веза са Софијом, ала је остала веза са Берлином пре ко Епира и Битоља све до месеца августа, када је престала и она посте окугације Еаира од стрвне ИтзлвЈ'ана. Затим првча како су горљи чивовнаци на захтев Савезника уклоњени, али су њихов посао паставили други чиновннцв, слепи органи генералштаба, који су успели да узимају преписе са депеша војне садржине које су предавали генералштабу, мада је цензура забрањивала њихову пре ; дају. Ови су всти чиновнаца на два дана пред 18, новембра отправали телеграм председннка а тинских резервиста о тајној мобилазацвјк, и то у присуству цензора, под изговором да се споразумевају о службеним питањима са станицама из унутрашњости. (Саопштење солунског пресбироа. Бр- 6 >4 ). ,,Македонија‘‘: Према једној депеши из Лондона, риаски допвсници «Дели Тецеграфа» , „Морнинг Поста* и »Дели Кроникла* телеграфисали су својим новинама да су тал- листова обја вилв преводе италофалских чла нака кој'и су изишли у солуа-

> Последња немачка претња аначи објаву рата неутралнима и ми прамамо са пљескањем чврсту одлуку Сједињеввх Држава,| да реагују против овог варварства«. Г. Бонар Ло, мвн. финансија вЗЈавао је: >Са задовољством вас взвештавам, да су у погледу гра-ј

страшној фаза рата. Треба да| средствима будемо готова да са сзима нашам 1 теља»-

потучемо веприЈа-

СА РАТНИХ ФРОЧТТОВА

Франдуеки коминикв Париз, 27. јан. Жива зртнљеријска борба у

ђења новнх бродова поствгнути с бласти коте 304 У шума Авокур

неоцењиви рсзултати. Велики број I фр а ЈЈцуз И 0 у заробвли је?ну не лађа је у грађењу и њихово ®°'јмЈчку патролу. Ма какве)

вршење Јв ускорело. ша каквеј у А лза су сукоб патрола на нам губвтке нанела немачка су ј секторимг Мезерала, Асааша и маренска акцзја, они ће се увек ј ЈЈспоа. На осгалом фронту ноћ накнадити новам бродовима. МаЗј е прошла на миру шта чинила, Немачка не можсј Авијатика. — Ноћу између

, Авијатика нашкодити Великој Брзтанији. ј 25. и 26. јануара француски јс Нашта не може изазвати наш ј авијатичар бацио шест бом:>и иа пораз. На против све наговеш- јвојне зграде код Лаер, (Нсмачка) тава шансе у корвст Сзвевннка. ј Исте ноћа француска Ј'е еска «У Румунији Немци нису по јдрила бомбардовала немачки ава стигли свој цвљ, а према свему ! јатичарски логор код Мартакерка. благодарећи нарочито акцији бри-, _ . . , Ј Папиз, 27. Јануара. танских официра наЈвећа количи ј * ^ цр И је) на жита је запаљег а. Са разлогом Артаљериска јака Торба јужно верујемо, да вз.ори су петроле Ја од Соме о6лгсти ДеЈ4анкура и вешто и успешно гатворени тако 1 тг . тт Мзхола. У Аргони на сектору да вх Немца не могу вскористи } _ Боланд, Французи су извршали ти, као што су се Еадали- Ско-ј ] напад на немачке ровове и успелв рашњи догађа ји у Мссиру и Ме-1 . „а г су да заробе око 2!Ј воЈнака. сопотамнји причнњавају нам ве ' д В0Јатака . _ Немачки су ае . лико задовољство и ми смо с ропшша бацали боибе у а ределу правом задовољни вашом «туа- Пон Сент Ввсан> у бијсно је 4 јцивилннх лица а пет рањено.

*У Франпуској смо сталноизј \ водвли срећне операције, док су непријатељски противнапади увек пропадали. Огуда су Англо*

РуМ>!(СКИ КОМИНЕКв Јаш, 27. Ј'ануара Ситуација је вепромењена на

Франпузи убеђени, да су надмоћ- целом фронту од Дорна Ватре до

ни Немцима.

ј Црног Мора услед великог снега

О догађајима у Америци ре ји велике хладноће која свуда као је г- Бонар Ло: „Г. Вилсон | влада. У пределу Балта Ралеу је показао, да је желео очувати ј Сираја руска је аргиљериЈ'а бомнеутралност Америке. При свем! бардовала непријатељске ровове

том, ова неутралва влада преки ји саречича непрајатељсквм од

нула Ј‘е односе с Немачком. То.редима да пређу реку Серет која

је најбоље сведочанство правед- \ је смрзнута. ности наше ствари. Енглвски коминике Лонцон, 27. јан Наше су трупе напале јуче у

Лорд Керсон, ман. мариве иа-Ј Ј'авио је: »Несаломљив дух брн-1 тавске војске најбоља је гаран | тија победе. Изгледа, ца је Не мачка учвнила посдедњи корак,

ским грчким новннема. Енглески' » а се ослобода сама од божан дописници придајунарочиту важ ! сках н ^овечанских закона. Не ност овој чвњеници. (Данашњи ; мачка Ј е С2Д п Р 0Тав СВ8)Х не У

број 1836).

Пол-ЛуЈ

ВАЖНЕ ИЗЈАВЕ

Нзјаве британских министара у парламенту

Лондон, 27. јан. Бавши премвјер г. Асквит учвнио је у парламенту следеће шзЈ‘аве:

тралних и »згледа, да Је цео људ ски род наоружан протвв ње. Ми можемо делати вајуспешниЈ'е протбв сваког вапада. Ми морамо штитити неухралзу плов-дбу, реорггнизоватн поморске путове,

јутру наЈважааја положај нанајузвишенијој тачци брдо Саји Сајизела. На фроату Соме заузела смо све жељене обј'ектвве, заробали 73 војника од којих два официра в заиленили Ј’едан митраљез. После заугећа Гранд кура, наше су труае напредова ле ва обема обалама Онкре. Постигнута су нова значајни успе-

рдцвје заробљено је 42 воЈ'вика и јадан официр. Ново задобввепи терен на Анкру од нове године представља напредак од три четвртине мвље у дубину на фронту од трв мвлл. Наше су трупе продрле та кође у непрзјатељске ровове Ј'ужно од Бушавена, заробиле вој' ничке и Ј>дан матраљез. Велика артиљериска борба у близини Арманпијера в Ипра. Јуче Ј’е оборен један немачки аероппан. Три друга су се се спустила на земљу. Један наш апарат фали.

која су посетили западнв ^ и који су изразили њихова ц љење на оно што су ввв«-, констатовали: „Војске сила Споразуда [ стигле су најсавршенију 0 ргђ зацију и њихова се снага угц п ва максимум- Немачка војсц 8 ће се моћи одупретинаааду и; ће се ускоро десити*.

киз да на

Зл

РувКИ комкннк« Петрограп, 27. јан. Један веначки авијатвчар ба цио Ј'е бомбе у пределу Јакоб стад које су убале 7 воЈ’ника и 8 раниле. Два наша авијатвчгра бацвли су бомбе на аеродром не пријзтељски у Бург-КобилникСеверо источно од Кирли Бабе, наше су претходне једвнице напале непрајатељске ровове и по ред загушљивих гассва успеле су да заузму један ров. Одбијен је наоад неприЈ'атеља који је поку шао да поврата изгубљени ров. На кавкаском фровту две турске чете које су извршиле напад на нање одреде близу села Сафкера одбијене су нашом ватрои.

Италијански коминике Рим, 27. јан. Унакрсна ватра наше артиљервЈ> ућуткала је више непријатељских батериЈ'а на више сектора. У доливи Сугане, после јаке артиљериске борбе, неори јатељ Ј'е извршио напад на наше положаје на десној обали Бренте. Наогд Ј'е пропао благодарећи комбв ованој акцији наше артиљервје. Непријатељ је такође покушао нгпад на и код Горнн је али ниЈ‘е успео.

Руси се спретају Берн, 27. јавугр, Војчи уредник *Бунда» да Руси припремзју снажвуој, зиву против АустроНемгца-Ц: те приореме то нзговештак За сава они нападају на рд тачке фронта да би скреву: пажњу непријатељског глав штаба са сектора где ће вд зети врло јаку офанзивуБерн, 27. јануар У *Берлвнер Тагеблату> № Морат објашњава заустл* аустро немачке офанзвве у [ му нији. «Наше десно крило — њ он — налззи се пред сгроа баруштинама а десно кргло а бија јаке нападе русквх труш. боре се са велвком хлгкока са снетом и са непроаоднии в

ко Ај оп

м

•Е А с< л; с: т< Л1 Ш б а т

теввма . Турски пораз пред Галцокв гледа му без важнссти.

ОДЛУЧНОСТ АМЕР1 Одговор на Цимерманов изјаве

Париз, 27. јануара. Коментаришући изЈ’»ве Ц«*;

мана, немачког мвв. саољ. аов (

Турскн пораз у М. Азији »Тркбвн де Женев* сазнаЈв да су арапски побуњенеци тукла Турке V четврв маха близу Ме авне. Турски су заробљеници из јаввла да контингенти који су дошлн да умире Арапе, са свам су неспособнп да напредују јер су их разее болести дестековале.

си у току ноћи. Ми смо заузели да би створали сигурне линије! ма ј у р Бзленкур на путу Бокур кроз опасне зоне. ! Миромон јужао оц рс-ке Анкр ј ВзЈНЛ СНћГЗ СпОРЗЗума »Сатрздимо нове лађе, да бијНа новој линији наше сУ труае Аисгердам, 27. јаруара накнадили губатке. Ја мислвм заузела нсв непријатељски ров «Ханделсблат“ публикује изја да се првблвжујемо стварној г.' код Гранкура. У току све опе це неколико холандских официра

ва, .Њујорк Ворлд* паше: 1 •Сједињезе Држ-в; су обр 1 виле своју одлуку и оне ће се држати. Никзд Амервку з једно страно полвткчко пвн> није затекло једнодушнију « 1 лучнију да встраје до крај»>: ма по коју пену. Што се тиче Немаца у рецв, они се не могу позватг 5 □руско амервчки угов р од која им обезбеђује свгурзЛ! личну и имовну. Ова одредба тога уговорг пс нвштена је другсм сдредбод' стога уговора, која вели Д» : оое уговарачке стране сбдезЈ.' да узајамно рсспехтују поморсг трговиву оие стране која бд I шла у рат. Лист додаје : «Овај члан в« се упореди са немачкок претв* о торпедовању америчквк з 8 * 1 без опомене и убијање ав е Р ! ‘

Ф Е Љ Т О Н

Огист Боп

СА СРПСКОМ ВЛАДОМ'

Ситуација јо постојал* критичн*. 2. децембра оброк војнички био Ј’е смањев; 3. он је још вишо смањен; 4, изјутра, интен дантура је могла дати само трећиву уобичајеног оброка и за сутра дан не беше остало тако рећи ништа за поделу. Страх од глзда тиштао је вла ду. Четрдесет шест војничкнх

*) Г. Огист Боп, фравцуски по сланвк у Србвјн обЈавао је у «Рева де де Монд‘ с«оје белешке и успомене из времена срп ског повпачења кроз Алоанију. Од ових завимљивих бел' жака, ии довосимо неколико пасажакоји ће врло живо иатере овати наше чи таоце.

лешева од глади покупљено је у ноћи између 3. и 4. децембра. Г. Пашвћ ниЈ’е могао прикрати Савезначким министрама озбиљ ност ситуације. Војска је до тада све била поднела. До каквих крајности би се она дала одвући да је веровала да је осуђена на

смрт од глади! Зар не би она

тада била у праву да пребаци влади, што ју је довела до Скадра не црииремивши нкшта за њен дочек? Свесни своје одговор ности, г. Пашић и његсве колеге веровали су у наЈТоре евентуал ности. Стално окупљени у оп штинској згради, која је постала седиште владе од њихова доласка у Скадар и потауно предати суд

бини, они су признавала своју , дога принца. Погледом су се х ра немоа и очековали су догађаје.: брили да говоре, али су остаја ј Ј ош једном, министар грађевина,! ли неми. Визија глааи лебдела 1 прсдседнвк одбора за исхрану! ј; озго над њима. Мвнути су беше изложио својим колегам' I иролазили; ћутање је трајало. сгање ствари, уз дирљиво ћута , На јз а ц, са напороМ) прввц се гке свију, када пранц Алексан ; виже и непроговор> вши нкједну, дгр уђе у дворану кабпнета То 1 . . у у ( реч, изиђе поздравивши министре ј- ио дан ггс.с ве свеч«нос 1 в ро ■ ко ј и П ЈД. ЈШе у своје фотеље око I) њ.<. Ма какџ Да су околности . цтнистарског стола. биле трагичне, минвстри подне ј • > 5 дубљени у своја размишљаше правцу регенту своЈв честит ј . ке и своје жеље. Они то учини 1ћа ’ они остају ту ’ утучени, док ше и ућуташе, обрвани несрећом ( се п Р е ћ се ® ник У владе предаје јевојске. Хотећи да прекиве муч-! иан тег ' ег Р а “’ Р-взодушн*м поно ћутање, рсгент затражи од1 креТОМ ’ он Га узвма ’ Чита и вз њих да наставе своје саветова-1 ненада аег ово лице се засија. ње. Г. Драшковвћ настави тава ј Бојска је била спдшена! Један свој болни експозе. Регент га је' чранспортни брод стигао у Сан слушао, за тим утону у мрачно, Ђовани да Медуа. Он Ј'е донео размишљање, пошто је једантре-.из Бриндизи хлеба, брашна, хранутак посматрао своје министре.! не за стоку н два митиона сит Ови, као да су хтели да нађу ног новца, за који се могло кукоју реч и да охрабре свога мла ! пити нешто вамврница. То је био

спас п он је долазио од 4р ; пуске. Са каквим је угбуђеаем пр*=Александар пссв<-дочио своЈУ 3

хвзлност према влгди р еГ1 У'

6ЈИ 1

када сам гл, пра крај/ Д ав8,5 сегио да бих му честитао Р°^ дан. „Ах, г. Бопе, узвакнуо видећа ме, какав ми јс Д а Р г ' слала Француска данас за (№ свечаност; она ми нвје могдв с> слати лепши, ни која би ме У 1 -' нио среНнијнм!* И он о° ,с ‘ страх, у хоме је жввео пос 30 њах дана при помисли, ** његовп војници били вев до тога, да помру одглади-’ сте јутрос видели моје мкнвсг? Какво су лице правили, ка* Џ1 ушао у диорану кабвнета!. •’ А 3 Проввђење је хтело, да У ^

нутку, када је свтуациЈа

6«з

очајна, ове намирнвце ств*Ј 1 Француске. Свакога часа оР |8 ‘