Велика Србија

БР. 298.

СОЛЈН, Субота 4 ФЕБРГАРА 1917 ГОД.

ГОД. II.

1&7К ШЖНБЕ БРОЈ 10 сант. :ШИгг^ ■ ■■ ■ -- гј т' ј=

> рсђује 0 Д Б 0 Р

ЛРаТПЛАТД 28П0СЖ : Мессадо 8 Лрагг«, •тшпсечшо 9 »рмхака, тоЈ/лшње ЗС> фракам* Ц.Ш ОГЛАСИМА : СиТЈЛ оглаел 0.20 фраа. од лвгвтеог реЈ», »ок» »№■ ао оогодби. Новм о* вовиже хржакк ■ «с»' мркма и ;;1плс*атс7гиа иктупнкатишћ. ИСТ ИЗЛАЗИ С ВАКИ ДАћ ПО ИОДН’ Еокту слата Прехо Храж, Срп.’ - Генерал. Ко«оу .»тз у Солугу. РУХОПИСИ СВ НК БРАВАЈУ Стјн редалцжје Колоибо угагка бр. 33 8*1ошсае Појсданп бројевв св *огу добагн у Содуву *оа к'"*ције лДрумтза /рчке птахпе* улкка Булгарскиж бр. 5, бахзу главав вовте.

БРОЈ 10 сант.

РАТ ЈЕ НЕИЗБЕЖАН Париз, 4. фебруара Јављају из Њујорка: Овде ее сматра, да је желе одбијиња предеедника Ј1илсона, да прами немачке предлоге, рат неизбежан измсЈ>у Сједињених Днжава и Немачке.

ПРОПАСТ НШАЧКЕ ТРГОЕИНЕ — ПОСЛЕ АМЕРИЧКО-НЕМАЧКОГ СУКОБА —

њити окупацијом нових територија. Оснивање директорстава исхране није ни мало побољшало економску ситуацију. Средства су се сваким даном смањивала, а њихови извори били су дефинитивно затворени. То 1е код народа непријатељских држава изазвало огроман покрет у корист мира, појачаван знатно неизвесношЕу војне ситуације. јавска секцкја Савезнкчке пар ј ламентарне ксвференције састакеј се ради припреме пуне седзвце која ће се оиржати ускоро у ГЈаризу. Фравцуско изасланство брсји 23 члавв и ствћи ће у и »ућу суботу у Турин, а баавће ес Италвји од 10. до 14. фе бруара.

СТРАВА ШТАМПА

Немачка сумаренска бло када

У једном од последњих броЈева пише»Франкфуртер Цајт) 7 нг(с »Ако СједињенеДржаве буду увучене у европски рат, немачка трговина добиће још један велики, можда незалечиви ударац«. Угледни баденеки лист има потпуно право. Али, несумњиво је, да 'ће тај удар бити много страшнији, него што то предвиђа писац чланка у »Франкфуртер Цајтунгу«, Још у самом почетку рата, чим је проглашена енглеска блокада немачких обала, немачка трговина је готово сасвим обустављена. Велики број немачких трговачких бродова интерниран је у америчким и савезничким пристаништима, и није се могао више вратити ка својој метрополи. Један део њихов узањћен Је одмах од савезничких поморских власти, а други је сада угрожен по лрекиду америчко-немачких односа. Остатак немачке трговачке флоте прикован је за немачка пристаништа не смејући да се макне никуда из њих. Везе Немачке са њеним колонијама пресече-

не су кеначно и ове су постепено окупиране од Савезника. Саобраћај са Америком, на коме се поглавито оснивала немачка трговачка снага, прекинут је. Милијарде увоза и извоза Немачке, главни извори немачке исхране и индустрије обустављени су сасвим, а многе стотине милиона немачких капитала у Америци сада су доведене у опасност. Сва трговина Немачке била је сведена на увоз и извоз са суседним земљама, а нарочито са Холандијом и скандинавским крал»евинама. Али и ту су Енглези успели да трговину сведу на минимум, онемогућивши снабдевање централних држава преко ови\ пограничних зсмаља. Пропаст немачке трговине свакако је највсћи удар, који !с задесио централне државе. За то припада огромна заслуга Великој Британији. Из ове пропасти произишла је и страховита економска криза централних држава, која је одавно достигла акутан ступањ и није се могла ниуколико ума-

Сукоб еа Америком уништио је последње наде, да се та криза може ублажити. То је истовремено последњи, самртни ударац немачкој трговини. Одлука вашингтонске владе је проста и категорична. Америка кида са Немачком не привремено, већ за увек. Огромни капитали Е1емачке, уложени у Америци, изгубљени су неповратно за ову. Ма како и ма када се рат свршио, немачка трговачка моћ је сахрањена за навек, а с њоме и велика опасност, која је свету претила од пангерманизма. Остаје још, да се човечанству осигурају слободе и права, угрожена од кајзера и његових савезника и да се сломом пруског милитаризма ујемчи вечити мир.

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ

Парнз. — Јављају из Хагв да је холансски посланик у Бу вурешту г. Вревтанбург јуче от оутовао у Берлин ка предузме заштвту британсквх интереса коју је до сада имао амерички амбасадор. Рвм. — Фргнпуска в втали

,,Епок<(“ (Мадрир): „Ми смо( угрожени у Срсдоземном Мору опасноствма рата, у коме нс у чествујемо. Немачка хоће да оправда своја тсрпедовааа без о помеве, али зар их већ није чи нила? У оваквгм првлккама, миј ћемо потпомоћи владу у свеиу.» ..Диарио Универзал “ (Барсе лове): «Нота уввштава и оно што је бвло остало пшавсге гр гсввне в значи једну страховвту претњу. Надати се, да ће влада бити прсмишљена, јер то взаскује спас земље.» .. Гелеграф' ■ (Амстердам): »Час је дсшао за ваш народ, да загледа озбиљно, ва којој су му; страни внтереси боље сбезбеђе ни. Одговор је јасан. Сутра, као и данас, можеко се свему нада ти од Савезника, који нису ни кад торпедовали наше лађе, нису убијали наше мрваре, наше путнике и који се бсре асто тако и за нас.»? ,, Ханделсблад “ (А мстердам) „Немачка блокада значи савиз ћеШ взмеђу Холандије и Немач ке на граНвцв. Бело би потребно, Ла неутрални взмене своје погледе* > Ротердамше курашо. «Блокадг средстазља акт очајања и зазван вероватво унутрашаом ситуацијом Немачке. Сумњиво је да ће нови систем немачког взналаска довести брзо до мгра.

Он чини пре претњу неутралнима. Холандвја се сде ввше упцвће у конфликт." „Трибин де Женев« ; „То није Немачка која уграво сргвв сбо ју ства^; то је Кајзер, то су Хохенцолернв Виљем II разумео је, шта му претц. Он неће, да његов дом пропадне под ударцима Савеаника и чини последаи апел, да се сачува жввот њему и његовој држави.«

ГРЧКА ШТАМПА

»Македоннја«: Грчка п Панславизам. Јјчр смо објаву.т* у целина *ЈЈвву воју је миндстар епољ пвх поглова г. Политвс дао до п/еннку петроградеквх „Бкржеви.е Вједомоота« Ова је и б ја* на дсиета бвла умеена и потребн». Јер се помоћу ае сбвлно осветл-ава:у трчка схватањ?. првм' Русвјв, ехватааа која еу у стању да уклопе сваки веспораивмећу обе земље. Прошлосг зписта нвје бвла довољно јаспа у поглсду свеге и Заједнице »нтерсса сба нврода. Н*г неспор&гума беше стварно узајаино неповереае. Узрок таквога отања коже се траждтн само у умној ограаачекоотн атхнсвгх полвти-тра. Напр»вимо мади взлет у прошлост. Бвло је доба када јв Грч* ка била педвљена на три иоди твчве отранке: на франпусеу, енгдеску в русву, Немачка странва срећом ннје никада постОЈал» у Грчлој, не еамо отога што није постојао Еснстантди, в' а и отога што грчкој памети није никада палв мисао о заједввци интересд е Немачком. Нвта се вадгсд а уоудвла да поЈавв таква миоао. И оам Теотокио, о коме св уопште миолидо да терманофилоку политвку оматра нао потребву, нвје стварно веровао

Ф ћ Љ I О Н ^Хербер т Кори ПРЕД ЕРБАВОМ СТЕН0М : ' ) Допис са српског Фронта —

Док смо седелв на дивангмз мрак је бииао све гушћв. Иаа нас иелика вл«-ћа планиие Ветер ниха претворила се у масу без облика. ЈЈеколико звезда свсглуДаио је на плавом небу хоје је изгледало црно Негде у мраку врвштала Је мазга Однекле се Двзао дим од вазре. Испод нас вролааиле су мрачне прилвхе

*) Овај допис амгричког допвсиика г. Херберта Корв са нашега фронта објављем ј« у њурош им хистовима. Допосимо га, *а би иаши храбри ратнт-ци вндели, како су њиховн славни по1Визи Жостојно одјекнулв и у далекој Амервци.

1 тамо амо, а на њима звецкале чиније од тенећке. Утосазнасмо да пред верандом стиже један коњаник, коњ му сав у знојуЈ За неколико сати на Ветернику је владало затишје. Онда од једном прниуцаше пушке 1200 СТопа над нама* •Да пеђемо унутра«, рече нам дом ћин војне лекар у Бахозу„Ово је већ ноћ * Унутра у овој прљааој маће донској »ући »ладао је потпуви мрак. Нигде зрачка светлости. Ми смо зналв да јеу кућв било још л>уди. Чули смо њихов ша пат извецкање ероузроковано кре тањем Само у углу велвке собе

ввдео се један четвртасти отвор; то је био мали прозор под самом стрејом. И он ускоро би аатво рен и ми чусмо како лупнуше заклопци које повуче лекар «Ако Буггрв пр*мете и зра чак светлости,« рече он да се вз ввни »пуцаће нв н»с.* Само након вскуства човек појмв како се далеко ввди и сама мала свећа. Лекар запали свећу и ми се оку 1 исмо око ње, као да вас је она пргвлачвда не ком мађијском сна 1 ом « амо се лица четир српска офвцвра могла јасно вв*етв- Човек сасвим природно очекује да ввди пред собом Лвца страшна и сур> ва. јер српски војнвк. је за ових пет годвна страшне борбе претрпео ввше но »а који вруги војнвк. Па ипак на ови* лвцима огледаше се добра нарав и питомост. На вима сд огледкла скоро детињ-

ска чежња да се забаве чим год из страног света На њима се вн дило да је ова вечера, због наше посете, била боља но све др,ге за неколвко недеља. Само кад би за кратко завладало ћутање приметвле би се на њиховнм лдцима црте туге. .Људско око,“ рече мој друг један шкотски новинар који је жељан бао да сазна што ново, „сјаје у мраку као и око у мачке < И то је тачно Постеиено се уза звд скуиљалн војнвца да ту спавају. Сада је још свлкп од њих ссдво на свом покравачу и I посматрао странце. Иони се разталише мало. Не знам шта су говорвли. Приметио сам ииак да Нема оног разгсвора впреири чавања, на које су наилазили у другкм аојскама. Али су »м очи свјале у онмј полутама. Према овом маћедонском звду, на коме

се слегао ч&ђ са читавог поколења, то је давало чудновату и Језовиту слику, Горе у плвнинн почелв су да грме рововски топсви који су бацилн бомбе- Н* неки необјашњ*в начпн, та грмљава чула се тако јас.чо као да ннЈв била даље од 200 јарди од наше куће. Овда о. да каква овећа бомба, тресла би нас на седиштвма. Чуло се ц клопотање машинскзх пушака. Ми смо знали како је регка евла српска линвјд — када свај д<шис стигне у Америку, неће бити ни од какве иптете да обЈавпм ово, јер су Срби задмбнли сјајне победе и ако су бројно билв сл*6вјн ож свога непрнјгтељз. Бугари су надмап!ив ли Србе у броју, али не у одушез љењу ибирбеним способаостима.