Велика Србија

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 29«.

тдкву поЈнтнку. Повукао га је скмо орост днкетантиЈам. Површно осећање днчнсг по*нанств» с кзјверон учвнидо је да псгледа у Пемачку. Али док се грчва спмпатвја дедвла тако н*међу три ваштвтне Снле Грчне, дотле су иопнвјн дог«ђајн »нат но помутнли днпдоматска охва тања. УГрчкој се родн веК једно неодређено ооећање отраха од рЈске поднткке. Наши кацн онапни вдеали представљали су се грчкој маштн као да су Ј опасности од све јаче тожње за прошнрењом панславиотичкшх плансва. Овај св страх још ви ше црошврн од доба Сан Стефанског уговора, уговора којн се од тада истицао као огромно страшило пред грчком памећу. Међутим, не треба *аборавгш да је овакво држање Руснје; било ствзрно потпуно оправдано. На Еме, када се Руонја бо-1

рнда на Плввнн, она са ниЈе устезада да потражн савез са Грчкоц. Грчка је одбнл*. Двкле жалба нк Атине, да је Петроград пре ввлео грчке кнтереое, нема ннкаквег оправд&ња. Ипак је у дну грчке свеотн вазда постојало освћање ззхзалностн према веднкој једноаер ној Царевнвн, која је неоопорно озагда бнла браннлац н за* гатнтнвк хрншћанотва у Турској — а тада је у Турокој хрншћзнство значидо поглавлто Еланазам — ■ којв је врло много допрннеда отварању грчке цржа ве, а доцннјеје ту државу ефнвасно врло често штнтнла. 3*нста, ко може заборавнгн да ое Јаповеотн Цтревој дугује што ое Етем наша заусгавно пред Ламнјом *а време несрећног рата од 1897. годвне? (Врој 1840). ПОЛ-ЛуЈ

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

Француски комкнлка Парвз, 4. фебр. Француаи су одбили један не мнчки препад на предстраже код Фуксекура. У Шампањн Немци су врло јако бомбардовали франц. фронт код Бит ди Месннла. После те јаке артслерајске борбе пош то је извршена експлозија мно гобројнах мина, непријатељ је уссео да продре у један исгак нут положај западно од Мезон Шамаањ Артвљеријском в*тром а пешачком с бока, Французи су причинили нападачу велике губитке. Велика активност патрола у Вевру. Авијатика. — У току јучера њег дааа францускв су авијати чари кздржали многе борбе. Оборипи су пет немачких аероплана. Ноћу између 2. и 3. ја Еуара француске су сскадрвле бомбардовале станицу Вој'сн, би ваке и стакицу Спинкур, аввјатвчарски логор, касарне у Дие ву и положаје северно од Внка. Пвриз, 4 фебруара (доцније) Фрзнцузи су извршили вшше успелвх на'.’ада у облзсти Бери и у Аргони. Заробвли су око тридесет војнвка Пђање тешке артиљерије проузроковапо Ј‘е експл зај у једног депоа муниције у Маеру-

У Лорену близу Ноени ]'гдна немачка извидница взненађена француском ватром била је рчзјурена остављкјући на терену више лешева. Артвљериска борба на сектору Лувемона и у Вогезвма. Руека ксминике Петроград, 4. фебр. После артиљерајског бомбар* довања које је трајало 2 часз, непријатељ Ј’е напао наше одре де у области села Кабаровче и према последњим извештаЈ'има водвла се огорчена борба. На осталвм фронтовима није бнло значаЈ'ниЈ'их догађаја. Француски авајатвчар Ревал Твсо оборио ]'е један немачки аероплан кој'и Ј‘е пао у наше положаје западно од Вирлата. Не мачки су авијатичари погинули. Енглвски коминике Лондон, 4. фебруара У току претпрошле ноћн наше су трупе продрле у вепраЈ'атељске линије југот.сточно од Сушица. Неаријатељски одред која је доспео јуче у Ј>тру до наше линвје северо источно од АрмантиЈ'ера, претр .ео Ј'е губитке и одбвЈ'ен. Непргјатељска је вртиљерија била активна у бли зини Саји Сајизела. У втздушној борби Ј'уче оборена су три нгмачка и Ј'едан ен тлески аероплан. Пет других не приЈ'атељс.ких апарата бпла су

приморана да се спусте на земљу. Нлша је артиљериЈ‘а оборила такође Ј>дан немачки аероппан. Чвгври енглеска ачарата фзле.

Италијанска коминике Рам, 4 фебруара Ндша је &рталвЈ|ВЈЧ нагатн

НЕМАЧКА И АМЕРИКА * ЕКОНОМСКИ 01Н0СИ

— Коментари Француске штампе —

Парвз, 4. фебруара. Хавасова Агенција саопштава: Ластови, коменгарашућн послед-

~ а једау непријатељоку батена-, њд ВИ гЈ Лома тс<и немачки пораз у ју северно од 1еач*е. Наше оу , Вашингтону, категорично одбија

трупе продрле у непријзте %с ;<з похожајв код 1>ороеле ди Колдо*б и Валмаџоре. З&робљено је пеколнло зојавка. На фронгу Џулије, непраја твљока јв артиљерија јако бом бардовада напе ланзје ноточао од Горице и на Карсу. Одбијен је вепрвјатељскн наиад у аокж Собера. Тачно гађање наше артндернје ра*јурнло је непржјатељеке гр<пв на внсовнма Вартојбе.

ње председника Вллсона д» от почне са преговорима, истичу од луку иредседиика коју диктираЈ'у не економскв и трговачки разлозз, него само међународни аринципикоји интересуЈ'у свснеутралне државе и која је проузроко | вана повредом обавеза од 4. маЈ'а 1916 године која је сама Немачка имала према Сједињеник Цржавам«. Амервчки лисгови одушевљено изражавају што ваде

да Ј'е председник Валсон учинио Рам, 4. фебруара к раЈ' велакој немачкоЈ' победи. (доцниЈ‘е) ј Коментаришући факат да АуУ области Гораце наше су стро-Угарска ниЈе прекинула од трупе разЈ'уриле близу Св. Кате рине пешачке непријатељске од

— Француско - талијанско? зблизкење —

носе са Сједињенвм Државака. Листови примећују, у последњем ,, путовашу кајзера за Беч, жељу реде кој« су се пракуољали. Не- Немачке да искорист „ свој савез пријатељске взваднвчке патроле са бечком владом како би се у које су се прибгшжн^е вашим споставили диаломатски односи

лиаијама биле су оакољене и . са владом у Взшингтону.

заробљене. Наша Ј’е артвљерија ) спречнла непријатељске покушаЈ'е налредовања на нашим положајвма код Собера и Вертојвс. На осталом фронту обична канонада.

ЖЕРАР У ПАРИЗУ

— Изјаве једног његовог пратиоца —

Рнн, 4. фебр. У Милану је одржац скуп, на коме су измењани погледи за економскц споразум изме-ђу Савезника, а нарочито између Француске и Италије. С друге стране, г. Гистав Риве, сенатор и председник француско-игалијанске лиге објавио је у »Тре д‘ Унион«један чланак, којим саопштава стварање у Турину једног француског вашара попут онога у Лиону. »Потребно је, вели он, да све француске индустрије доставе Италији корисна обавештења о сво1'ој производњи. Образоваће се један комитет, који Те остварити овај. пројекат, који Те за оба народа бити од обилатих резултата«.

ВАЖНЕ ВЕЕТИ

I

РуМ/НСКИ К0МИНИК6 Париз, 4, фебруара Ј*ш. 4. фебруара. ј Амерички амбасадор у Берли На фронту од Дорна Ватре до ну, г- Жерар ствгао Ј'е Ј'уче из

Црног Мора наје бжло важн*Ј'вг догађаја. Руске су претходае Ј'едивице одбиде нвпријчтељокн одаб напад оеверно од Фоскана Руока и румЈНска артжлернја одговврале су ингеннвно ■ онеже иепрвЈатељске радове у обдв ста седа Сураје, Галини, Војнести. На оаталом фронту обжчна артнлержЈ'ока ■ пешачкн ватра. Енглбвки успсх на Тигру Лондон, 4. фебр. Донисввк бржтавске шт&кпе на Фронту Тигра телеграфжше: »Након огорчене борбе огера дж омо Туркв са зватног двла њаховжх положаја, аап. од реке Хнј и напредовали смо на фронту од 600 јардн ■ у ДЈбиву *а једну миљу- Првж вапад бао је ждјутра на уском фронту и поеде оважног бомбардовпња пр вз неп;ЈВЈ'атељска лвнаја зчу?е та је. Доугж встовремевн наиад и*веден је против КЈа.њег левог крнла. НеириЈЧтељ у бегетву

јутра у Париз. Он није хтео дати никакве изјаве. Једна лич ност из његове околине изјаввла Ј'е ипзк Ј’еднои новинару, да је немлчка влада до последњег тренутка рачунала на иврољубивост председника Вилсона- Њдна ааблуда збуннла ју Ј'е в раздражила. Њено држање у афери «Јаров»лда“ показује да је она решева да ствар тера до краја. Кад би узиакла, она би подигла протнв себе јавно мишљење Немачке, ко је верује, да Немачка својим сумаренима може бар за трећину свести сн.бдевање Енглеске у року од неколико недеља. Лудел дорф ј'с одлучио, да је потребан крајњи суи»ренски рат, а он Ј'е десна рука Ханденбурга, који Ј'е прави господар Немачке и кој'и аредлаже, решава и одобраваНишта се не рада без њега. (Ра дио).

,,Велака Србија^

го ±ен је ватр м пашнх мвтра пркма огласе по уље!а. Нааза одељеаа напредуЈу - ■*

ка вападу н северу.

мереној цени.

Париз. — Прошле неде.лл Француска Банка прикупваа је 11 килиона алата. Верн. — »Берлинер Тагеблат, азносн повећање дугои поједввих нсмачкг.х вароше. У марту 1913. дугсва 86 највећк вемачкнх вгроши, осим Хамбур га, износили су једну мвлиЈ‘арду; а у октобру 1916. —6 милвјар* дн и 300 милвона. Шујорк. — Пре укрцавава немачког авбасадора гр»фа Берасдорфа га лађу »Фредервх*, г меричке власти претресле су бро! и нашле више сготина фунт* скравеног каучука, који ј’е одках конфисковгн. Рим. — »Идеа Нацзовале« добила је депешу вз Берва коЈв јавља да су Немци и Бугари вапусти и вдеЈ'у о офанзнви протвд солунског фронта. Севиља. — Полеција је хассила јсдно лице, које је кри шом растурало листвће, позивј јући свет, ва св због суквреет не укрцаваЈ'у ва лађе. Ово лвд признало је, да су му лвстићд дати од једног агента вемачхог ковзулатаЛондон. — Г. Ј1ојЧ Џо№ учинићг у понедеоник взјаве о

Због тога нас , је брвнуло што се грмљава чула тако близу. ,,Требали смо понети револвере“, рече мој друг. „Ако Буга рт пробвју н«-ће питати да ли смо н ми борце.“ „У мрчку све су мачке црне.“ ,,Ал > Бугари неће никад пробити", умеша се капетан. ,,Уз то и> али 6 јк да се пужају читава три сата.“ О да госги говадише своје перорезе, виљушке, ч*ше и вечера поче. Била је то врдо укуснв вгчера: супа запапрена, па папрвкаш, па салата са паорикои- После свега А>га дошли су уштиоцв, добро звшећерени и испрженв. Кад јело сврши, послужишвчТурском кафом ■ пигаретама. Оц|* од некле из мрака зацввле јгдан танак глас. Из ночегка је дошло тако изненвдно, да чсвек није веровао својим у-

Ш' ма. Онда сазнзсмо иствну. Био је то свирач, свирао је на вхолвни — и на њој' изражавао силну чежњу за својом грудои у Србији. Није св.фао нипт« нарочнто. Једва се чула његова свврка. Свврао је сам за себе, тешво се звукои танких жсца. „Реци Циганину нека свира шта за нас ‘, нареди капетан. Свуда уз српску војску нала зе се ова цигани. Собои носе увек по какав внструмеват за сва раае. Обично је то вволвна. Они свврају својим друговима када овн путују кроз прашину и пре ко блата до колена. За једнога од њих првча се да је са сввр ком ушао у бугарски шанац за време јуриша Док је бво у мраку ја сам замишљао да ћу ввдвти хитрог цаганског војнвка, са очвма које вграју у жебедим

бркоп ма, у плааој фравцуској гао иу је помећник, који му Је

унгфории са црвеним појЧсом. Ну када свирач приђе блмже к вама, видех витког в нежног чо века са тужним изразом на лицу. Очи су му бвле нежне и црне, погј ед девојачки стпвљав. „То је кувар“, представи га капетан. Ми се насмејемо; на куваре се схв смеју у војсци, па било да их грде или хвале. Али вмак на овом цигану није бвло нвче га да изааива смех Његова у нифориа висилс је у дроњцама на њему, сва умрљана од маств. Његова танка цпна брадвца чи ввла га је још тужнвјвм' Само из очију његових сијала је светлост. Поче да свпра и да пева српске песме. Глас му је бмо до Јста јак и с њвме би се могао одржати у оперн. Свирао је ■ певао тако до пола ноћи. Пома

И у КуЈНИ ПОМНМЈ. Војннци су долазили

ИЗЛа-

и зили, пегали и дшали се. У неко д>ба неко рече; „Три је сата.“ Таман смо билв опросгили се са домвћинвма и првлегли да се одморимо, кад унутра уђе један в.-.соки војник и поче да успре ма сто Изнесе турску кафу, мале чаше коњака и у шећеру скува не крушке, То је био доручак. На пољу је било хладно н руж но, взгледало је на кишу! Први део пута уз Ветернвк моралв смо превалвти по ноћи, јер Бу<ари засипљу гранатама пролазе- Нов пут уввја се уз пла нвну. Пола пута је на домашају буорских топова са «Крваве Стене«, једвог виса ва Ветервику којв се двже за 200 стопа над

плвивном и кога су Бугари пр® творила у тзрђ.ву. Тополаиуп провели смо у псјмљивои стра ху. На другој полн пута осетг смо силан унор од несаавлм! али нас пробуди силан ветар који је претио сваки ч*с да вас сурва у веввдљкве провалнјеНшде зрачка светлости- Горћ нав нама, стално су пуцзле ПУ' шке и с време: а на време јвчаД* рововски топовн. Од Ј‘едном мој мали коњић з г устава се и то као са неким в* рочитим задовољством. Било Ј< б сзтв взјутра к још увек мр* 4 ” но. Однелле избвше крај две првлмке. То су били војн*' цн, којж су ималв да нас но»*0 стазом, јер коњи даље нвсу гди ићи Чнтав сат затим ВГ зали смо се, клизалв се, дизалв уз козје стазе док