Велика Србија

ВР. 314.

С0ЛЈ1Р, ПОНЦДЕЉАК 20. ФЕБРГАРА 1917 ГОД.

ГСД. И

717ГТОЛАТА ВЗГОСЖ •

]бм«чец 3 фража, гг-гЈжжвпа 9 ^рвзим, вадозш« 8€ Дрив&кс

цеза огллснма : О*иое нг.'«»в 0.80 ггз.-в. стј авгктвчт р*а«, »ак* ®«-Авзв во потодЈв. аазвч вв с: ;л«ии дааази! « свотг илЈажа ж .'.зкдшатавшгс »хе*т?2гк:сгп№. Л*СТ 23ЖАЗЗ С рАМ ДАН ПО ПОДНВ Зјив? ^чгш и?сзк> Куга, Ора. ТвагЈад. Коввстт«* 7 СавуЈпр. ИГКОЛ2СЕ СЕ 'бЗ ЗРА2АЈУ

Чпл ^&џгфјл Хпхсжбт ј№%» *у 33 8*!св^п»

Поједвна бројам е« ««ву ввб«гта у Сваз«? к*д вз»г_‘Јв „Јјууилљл .-^аи лш» т.тлцв 1 *у.ет&Ј*.*«г-т» ?р. 5, !''ва«Ј' усгвв« ветгт«.

БРОЈ 10 саап-.

’ре^ује 3 Д Б 0 Р

швбт '**&*чез*-»* ‘<^д >+* V ■

БРОЈ 10 сангг, ■"г*г*х#1&*-'гЧ тшМЛ)01. ***1*&М

АУСТРИЈА И НЕМАЧКА — БОРБА РАДИ САМОСТАЛНОСТИ ^мачи*мдам*вл«. 7 једиои од последњнх бројева пише чувени беччи лиет »МајеФраје Пре»*е«: »Ма морамо предузети свз мере, да 6а се заштаталн од германског I утидаја. Пол.ска је доведена у питање. Немци су жокушали, да наш трго, вкнс.ча уговор са Тур[ «ком учине неваже!;им. Оал су у својс ртке узелх коианду над нашои »ојском. Једном речју, гер|ј ианеки притисак осе - ка се у свима правцима наше делатности. Потребно је 1 ' в крајње је време, да предузмемо мере радм заштите наших интереса«. Признање бечкога лиета за нас је дозољно. 0*о јасно доказује факат, да је Немачка покушала, ако пије и сасвим подјар.чила Хабзбуршку моI иархију. Аустро-углрске 1 армије боре се данас под командок немачких офнднра, који немају више новерења у аустриЈске кочааданте. Уиутрашњи реж*м Аустро-Угарске под*рг*ут је немачкој контролх. и немачка чинозихцн, нли тачније ре-ћи агентх, размичели су се во целој Двојној Монар хији ради контролисања иостојећег режима. У нашем листу бнлоје у вжше прилика речи о !оме, да је Хабзбуршка моиархија постала вазална територија Немачке. Не само војска, ве-ћ и цео ј нривредни и економски живот Аустрије потчнњен је немачком утицају. Немачка је по целој АустроЈтарској разас.лала своЈе оргине, који контролашу цео рзд војних и цивилних власти и може се са пуним правом констатовати, да је велика Дунавска монархија постала одан и понизан вазал немачке царевине. У рату, који води :»а свој опстанак, а који је изазвала ради остварења •војих пангерманских планова, Немачка је показала нечувену бевобзирност и суровост. Невависно од мера, које је примењиваД* према својим противницкма, она је то испољила и у односу према ввојим властитим савезнжцима. То се најбоље огледа у односима, којж «НЖС повтоје ивме^у Не-

мачке и Аустро-Ггарске. Листови Двојне монархије воде у последње Бреме енергичну кампању против германског утицаја. Ова борба бнла је знатно поЕећлна пнтањем о деобл румунског плсна, као и односно уараве над окупнраним покрајииама Пољске и Румунаје. Немачка се нстакла као веома опасан такмац Аустрије. Ово супаркиштво потвр^ено је нарочито у односу на Турску, са којом је Аустро-Угарска у питању трговине имала формалан уговор, који је Немачка огласила за неважећи и покл^шала једа све користи од Турске искористи за свој властити рачун. Тиме се објашњава, што су у последњв време аустро-угарски листови повелк енергичну кампању ради заштите својих државнихинтереса.Ова кампања уирављена је поглавито против Немачке. Аустријска штампа најзад је, како изгледа, прозрела смерове Немачке и отпочела је борбу против њих. Она у овом тренутку чиаи последње, крајње напоре ради очувања своје независности. Аустријско јавно мишљење почело је да равуме, одакле му главаа опасност прети и покушава сада, да ее од тих кобних утицаја сачува. Према последњим обавештењима из Аустрије, бечха и пештанска влада нису вољне да еа Сједињеним Државама до^у у конфлнкт. Оне предосе■ћају, од каквих би то кобних последица могло бати по будућност европског рата. Зато чине нечувеие напоре да одрже односе са Сједињеним Државама, трудећи ее при том, да докажу Немачкој, како су увек вољне, да те помогиу у питању сумаренске блокаде. Односи Немачке и Ауетро-Тгарске ушли су у једну чудновату фазу. Аустро-угарско јавно мњење очевидно се не слаже са немачком ратном тактиком. Мећутжм армије Двојне Монархије налазе се под немачком командом. Према томе АустроЈгарска је лилана сваке

иницијативе. Њенк протести стављени су на мнлост и немилост *берлинском кабгшет} т . Ј твр^ено је. да се Аустро-Ј гарска и сама буни протнз немачке тираније, али у своме потчињеном положају, она је прпнуђена да следује захтевима берлинске владе. Она то чини, можда против јавног мишљења, али је немоћна, да то избегне. За нас пак, довољна је констатација, да су односи између Аустро-Угарске и Немачке почели да се днференцирају, и да се народи Двојне Монархије почињу формално оунити протав тираније од стране Немачке. 1Ш10ИИ111»1«11. —ј— | ———Ш СТРАНА ШТАМПА Кнна и Савезннди Журна л де Женев": »Кпва је сматранз у почгтку рата га гериаасч}|зла, свакакозбог пеари јатељсккх осбксаа цр;ма Јаизву. Оггда су се пзилзке бкатво цромеккле Нвступао ]е прекад одзоса, чвје се послел-це још некогу измернти. Америка в Јапан ,Желнише Цајтунг »Нкје тешко рвспознати разлоге серавлнссти Амераке прама Енглеској. Будуквост Сједваенах Драсава јесте вв Ткхоме Океану. Јапан је аехов кепријктс. 1 , Енгдесха ва прати« и-тхов саеезнак. Погреш« ао бп бало вероаатн у појаву амерачкс флоте в:< обеае.ч* Фланараје. Зар б.ч Ввлсон ногво сматрати неутрално за тако назвне?!» Руски цнљ .,Франкфуртер Цајтунг*: ^Рускја рзтује, да б« ннвлв Царвгр?*, т. ј. госпадарство на* Д»р*?.аел: 1 М.: и ка Св встовремеао уиаштала турску власт у Азвји. Ту л<-жа једкз ох гаавнсх с»ет 1 ка свстскоме миру, м то је ује*ао> ј **« о* гглишгх уарока оаог« р«та * Држање Квж* „Фигаро ”: «У Пекииту заају *обро, а иожда н боље него у вј^дкој престоиида иеагокпо атане гермаиске коалицмје к вемо гућност, у којој ће она бпа у току маогих ксценаја, да озбкк но помогве своје Сваезвике.* ,,Уорнинг Пост*-. «По прв меру Америке, Кмна }е аа прекиду дспломатеких сдноса са Немачком, То је догађај, којм ће бурвам одобрааааем поздрамтл <ви кароди, хоји се бсре протиа немвчке твраиије." Неутрални ■ Нежачка „Рели де Лозан'’ «Немачп баакжда ве ограапдае сажо мшу

еконоаску слабопу, већ а ,гшчл ноао уг' 10 жеае ио наш народаа опствнак’** ,.Дејли Кроникл »Акднја Чале значп соледарвоат јузкве Амернке протвБ гермзнске претње, ј<?р Брззилајз в Аргентнна гсжорнле су у истом смислу. Д,-х, који сае ове народе надахаује, је нстоветан. Немп* ве могу за ненаритв ову опомену, а да не изгубе шансе тргоаане после рага са јужнок Амервков.« Цж Дуглаеа 1т Команданг братансве војске о ситуадији

Корвоасадонтз игРК«**х тоза повотгдш еу овом&д сср Дугднез &егн. Комаададт бри гзноае војепа унустио еа е аз-ј ка у ои>лррвЕ рхагавср, х* е*-| га ћОИО НЈЕЗвТЖ Н»Ј88ЕаММГ0Н]е ј пззтеа. Се;> Дуглао јврскао: .Да, веа«чак:-твеаа је стзар вндегл иахет Орнканелнх појигна псозв 30 мвевпа рата, а га иеае је нзасс што сам гзмандгнт тзезкх а,удм. Ја 2 *«дво, да у тн*»к шку сзкге будв кс*д за* јоа* јици. Иадо сжо ми меого учлнвги, оатаје нг;м јомј Ннсго, пре нвго ш^о даснемо до инљ*. Озај рат јв пре сдега рат ма тврајала а потребно је, дв добкјеио сзз ввже цатордјаза, о.с вога зазнгв победг. Буднте <е руЈгки, да ћемо г» ижлш, јвр по#»дкаи је м вад нао, еко е врд заз мото озвв-ј сдлучна као к ми оиде. Што ее ткче кукга*јв, кк већ импмо, пгго емо жедела. Наша озгур оот у овом квгдеду је апеогугна. Потребне оу нам само Едвеене нргхе тсиоза. Један пе стаара се аз ,одан дав и брао взгнав вх уиотребе. Алт, ввланељо гопова «з уаогребе мам.е је брва внак, ! н*то што емо нж предвд^аде. Иекуегво наа је нокавало, д* је 8погрвбво одзећ тсаова, да 6х |биг« отгурне, да н* ашхмо до?вољао. З&то сх и фабрвсујгво ;д* крајвклд размера. Иото | з Иа т-.знблортоваае. До зре везоанкв нодвжв, наиа жедехв. | мрежа □озахх нашкх хвваја бнжг« ја дсиста недоЕољпв. Ма емо , одмах подвглв допунгке лкшнје. јВедчзао јл овамо догпло 2б диј регпгора епггеоктх зкедевнгпа. ! Ја сам вм проото нсквзао тта саи ја урадво, ж шта вма још да се урасе. Ја сам од апх трахзо милконе шхна, стотане локомотива, хвљадо вагвна в снв су ма вво т» далн«. На пмтаае, да лв Енглеска даје матервјал Савезвлцхма, од говорво је марпид Хег: »Да, неквиа од ндх дошвта, Русвја, Итазнја, Румунвја дсби ј«ЈУ га од нас. То ја ветавв ча-

сти а прлнцспа. Са Једсксвв*« фрозта траба ору:«ат« *е с*м» јек?'*сгво кој4*б*8. већ н јединсуво сиага Са озе апрјоае л смо гогови на сае жртве. Аак »ко свн фрозтов 2 треаа дз тм-«* солнднв, западна фронт нур* т» бзти ваше од сввју. Јв саи убе ђе.ч, да ће свг напори *к ддотш бојпштида вматв са»ј регазој оех* н да ће сБИ на-ступг м ховвмво регкеље и д« ћем* о*де алп.мак тк саоје усаове иелрнјатељу. 3?аша жвља је разаа звшој, дз в*емо напред, ала отек-ујука тај «вс вестргп&вво а чврет*, ш ј јв дукаост *а гомпимо шиврвјва а да свјш нгпоџвдча гш вајукв облм, а& кота ћен® **екаватш уепешин крвј. Ввр®ЈК«.-:« је, д« ке пеирвјател. нокуазш, *а се одупре излпш пшжвввма. То је чах иввгово. Ала, см« то предвнделв. У оарећеасма ш су, ми ћем® инак спровестл оввју одлуку- И ја верујем, да а*а» уевех нсће спредвги ввкваоив авпрвјвтежскв папор. в Моје поуздгме је апсогуа* у поае*у нашвх хрмија * сзе мо#в офкцари н војиина хзхе «ао учгре»« са јгзом. »Ја всрујем, да ке ова г*дн»а бита одлучна за тра}а*е рлЈга х *а ћв у љој доан ко р,“Ш9»8. Може бгтн, да ке он* бета * лвглучна Јвдииа ва кар. Алк, ге пввеа о* евентуадЈПЈХ усвова. За не мислим, да је могућв реЈхевс, осам новредствсм мзрз ввсновав©г на потпуној вобвдн. Све 4* •стадо бвло вемогуће. Јер, аад мавком превременог мирв, Кемачка ба пре вда пссне, нргнузев* крлаву ратну кгру. »Ма се мсрвмо чуватн од а«нуда кепрајатеља, хојн, свзаа)«/ћа се гзгубљеадм. кгра носпекљу Егру. ВвЕпе негс икад мораед; бита вдожнв у цнљу де уквпшимо пруска мизитаригвм, То, вис хвжем, вера је свах нас, од иубих генерад* до сосдгдљсг јнгз гојнвка.« СПОРАЗУМ И ГРЧКА — Нзјаве г. Гнјиежа. Атана, 20. фебр Г, Ггјмен, француска посззшвв учвнно је следеће вдјаве сарввнску атансхог лнста «Вврнте*: «Ја не могу рвшазата одавсш блокаде. То ситаае је вв ресора Саввзничсе војне контр*ле, чије ја мннтжеље не вижч. пошто радози око инспеквв|« НЕву јок завршенк. У сваком случају, ма ћемо се строго кржати одредаба ноте од 8. ја« вуар*». Односно схрввеног срушја г. Гајмев је взјавжо, да је самв гртка влада празнала, да Гогв ввв в позвала је стансшвшгв* да то вружје нреда>.