Велика Србија

СТРАНА 1.

/ СОЛУН, ПЕТАК 10. МАРТА 1917. ГОД.

БРОЈ 332.

ЕЛ 6КНШЕ 8ЕКБЈЕ

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б 0 Р

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 франка, тромесечно 9 фра нака, годишње 36 франака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДБИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва улица Коло.мбо 33 Солун. БРОЈ 10 сант.

ДОГАЂАЈИ У РУСИЈИ Лондон, 10. марта Руски политички кругови изјављују, да државни удар „оји је иабио неће утицати иа премештај ниједног руског госланика на страни. Лондои, 10 /ларта. Један телеграм из Петрограда јавља, д« је у вароши повра-ћен мир. Другога мартдтворци новог режима поселн : у Зииску Палату. Првих дана покрета све су радње биле аатворене. Улични саобраКај био је сасвим обустављен. Циједна кола нису крстарила кроз варош.

А.-угарска управа у Србији

Пре него што су се честито и наместили у Србији, Аустријанци и Бугари ] објавили су урби и орби, ипрекосвеје домаће штампе и преко плаћене штампе неутралних држава, да су у поседнутим крајевима завели потпуни ред и мир, и да је народ заморен дугогодишњим ратовањем, оримио равнодушно ново стање сгвари и престао мислити на својеослобођење. Познавајући добро наш народ и његове патриотске осећаје ми ни за тренут нисмо поверовали у ове измишљотине које су, 1 у ссталом, убрзо биле дештоване многобројним нзвештајима, добијеним неI лосредно изСрбије, одди»матских представника неутралних држава, разних страних путника и наших I бегунаца који успедоше Ј и избегну у иностранство. » Какво је стање у СрбиЈ ји, поседнутој Бугарима, Мди се, поред осталог, и Ј »5 наше јучерашње вести Ј нередима у округу ннш* !ом, а за Србију под Ау1 Пријаниима најбољу налу I с лику даје најугледнијималзрски новинар ОскарЈаси 1 --Пестер Ј1ојд“-у од 27. фебруара тек. год. Евз та вели јаси: -Војничка влада преду»I ^аје стару српску полиГИЧ 'У поделу. Обласг под I- мшом управом дели се у '2 округа и 54 среза. Ва^ рош Београд чини посебну УПравну јединицу. Од 12 | ^РЈТа су 9 стара српска 1 област а три обухватају ^нџак. Војничка влада се у 16 секција које су | Клом под војничком, де9 под политичкомупраВо "' Политичкилт пословиу у Жем СМИСЛ у припа■ % Финансије, цивилни ^ УДови, политичка управа ,, Шк оле, али и ове гране | у к Рајној инстанцији стоје

под војничко.м управом. —Стари автономни органи српске управе престали су. На њихово место су ступили наименовани органи или индивидуално одговорни, који су у свему само извршили органи војничке управе. —Једна од најпрешнијих задаћа војне управе беше да васг.остави ред и мир у освојеним крајевима. — Морало се одузети од народа оружје дрзконским мерама, тим више што је сваки српски сељак био наоружан војник. И поред слтртне казие нису ретки случајеви затајнвања оружја. Ипак је уопште на читавој ликији васпостављен ред. Данас долазеу Србији просечнодва разбојства на дан. То је према западноевропским појмозима без сул^ње страшан број, али према балканским приликама свакако знатно побољшање. Читав свет бегунаца и разбојника живи данас у планинама: људи који су побегли или којн шпијонишу или вребају плен, или се крију да их не казни рука рновог поретка. Поиајвише је врло тешко у овим случајевњма разбојства и убистава оделмти политички мотив од личног. Заисга је тешко рећи где престаје војничка и политичка служба, а где започиње глад, бегство и о света. Баш салд био у Крагујевиу кад је ухваћен злогласни комита и вођа хајдука Димитрије. — После бегства српске војске остављен код куће да шпијунише, имао је у почетку много новаца, онда је пао у невољу, жиаио у шуми, сељаци су га крили, жене храниле, непријатељи издали и жандари ухватили. Онда је лукавством побегао осветио се поткази-

вачима. Говори с меланхоличнсм тугом о свом Краљу Петру. Војничка управа је највећилл делом успела да истреби ове разбојнике и комите, али каткадбукне плал 1 ен анархије поново — нарочито на Сугарској и црногорској граници. — Познаваоци прилика приповедају да ове чете одржавају међу собом одличну везу знацима ватролл и тајном пошто.м... * * ј Новинар Јаси изш је велики противник, као и сви Мађари у олште, и кад он вели да су српске планине и данас, пссле шеснаесто л^.есечног „васпостазљања реда и мира“ од окупационих власти пуне бегунаца и „хајдука“,онда је то нзјбољи доказ да се „Србија умирит ме море“ ни „апостолским“ жандармима, ни ллађарскид! хусарима, ни интериирзњеллжена и деце, ни вешањем истаккутих људи, ни срамним радом на истребљењу целе једне нације. Тврдјеорахвоћка чудновата. „Не сломи га, а зубе ПОЛОЛ1И.“

Грчка штампа „Нсологос «: Шта остаје да ради Константин, краљ у.алог броја Грка и дела Грчке, кад је Никола II, по милости Божијој цар свих Руса, абдиш1рао и одлази без ларлге, признајући да је стас Отаџбине највиши заксн? Да нкје било овог примера с Русијом, знамо како би се завршила жалосна трагедија која се кгра у Атини и чија ће жртва за испитивање бити грчки варод. Завршила би се братоубијством, понављањем бгшибозлука од 18. и 19. новембрз, анархијом, туђинском окупацијом, укидањем суверености државе. Али после сзетско-историјских догађаја у Русији, није нам допуштено да грчки народ сматрамо кго сасвим равнодушног; после очевидних победа Споразума, није нам допуштено да мислимо да и сами германофили неће признати да је њихова политика била погрешна (како да неће! учиниће ту част Споразуму, кад овај победи. Прев.); после потпуне пропасти турске војске, није нам допуштено замислити да

неће пружити руку да при.ме прађедовско наслеђе, које је »ећ потпуно сазрело. Не тражи.мо ограничење или удаљење једног краља који нема ничег заједничког с нама по крги, по предањкма, по схватањнма. Не тражимо освету. коју би било природно да порсди у нашим груди.ма покољ 500 Грка, јер су делили наша осећања, јер су били патриоти. Тражимо просто да се цела грчка држава врати на прави пут, да не бисмо ми били прмнуђени да је силом одвецеме. Осећзња једног народа не могу бити позната кад се он налази у ропству. Ни један Русдојуче није смео да не скине капу пред Самодржавним Величакством Царевим. Али за тренутак, помоћу једне варнице згодно стављене близу барутгне руског срца, устамак плану, рашири се, ојача, н донесе последице које за сто година не би могао донети парламентарни живот. То исто моЖе да буде и у Грчкој, јер и наши супарници морају признати да смо отрпели више него што се могло замислити. Оао наше стрпљење, признајемо, није било вољно; бнли су заштитници и пријатељи који су нас на то натерали, сматрајући можда да трекутак није згодан да се силе из Споразу.ма забаве новим фронтом. Стсари су данас измењене. Наши заштитници и савезници нису данас само јаки, они су и победиоци, и псема томе нису изложени никаквој опасности. Ако данас затражимо од њих да нам допусте да реши.мо грчко питање. које је римска конференција у начелу одлучила да коначно решк, мислимо да нам неће одрећи једну милост, која ће их сачувати од опасности што увек лостоји за војску Сарајеву. (Бр. 64) Пол Луј.

ПРОМЕНА УПРАВЕ Коментари француске штампе Париз, 10. марта Хавасова Агенција саопштава: Политички кругсви истичу са рлдошћу повратак реда и мира у Петрограду П изражавају убеђење, да ће руски народни покрет, који јс створно политички кабинет састављен од људи, који уживају поверење народа, наставити борбу до крајње победе. Централне државе нису задовољие наступљеном промено.м. Француски листови поздрављају нову Руснју као највећи догађај у историји света, изражавајући своје симпатије према цару Николи II, верном пријатељу Француске. »Екселзиор“ пише. »Прилазак

покрету великог кнеза Николајевића и генерала Алексијева доказује, да су ови дани не само историјски, већ и срећии и благотворни«. Гистав Ерве пише у «Виктоар«: »Ствар Савезиика задобила је велику моралну победу. Руски покрет је страшан удар за Кајзера и пример за немачки народ“. «Ехо де Пари» вели „Стари режбм је подлегго, јер се Русија бојалг, да неће тако брзо и потпуно победити“. „Фигаро« изјављује: „Руски покрет је у својим принцвпима народни и патриотски. Све личностк под сумњом да су желале крај рата удаљене су силом. Немачка, која је код свих раса пробудила моћак инстинкт жиБ'>та подлећи ће пред општим устајањем против ње«. Г. Пишон пише у »Пти Журналу“: »Нова руска влгда даће извесно Савезницил’.а нову снагу и ослободиће кх неспокојства, изазЕаног сталном претњом унутрашњих нереда и рђавим утицајем, који је оно чинило на ствар Савезника». »Њујорк Хералд“. париско издање. изјављује, да је благодарећи последњим догађајима појачвн у Русији франц\хки утицај. Руски покрет Изјава г. Миљукова Петроград, 10. марта. Дописник „Дејли Те* леграфа“ интервуисао је г. Миљукова мин. спољ. послова крји му је изјавио'Ништа се не одупире нашем народном похрету. Војска, флста инарод прихватили су једнодушно покрет. Врло добре вести нам стижу из целе Русије, Ред влада свуда и снабдевање се врши врло нормално. Депеше са стране налл јазљају, да је каш покрет примд>ен са великим одушевљењем и са свију страна нас окуражавају.Нарочито су биле велике д\анифестације у Сједињеним Државама у корист младе Русије.“ Г. Миљуковје завршио; »Политика бивше владе водила нас је ка пропасти. Ми смо дошли на време да подигнсмо престиж Русије.“ Говорећи о победама савезничким на западном фрокту, г. Миљуков је додао: „Ми се радујемо и дивимо напору британском и једновременом напредовању француских и енгле-