Велика Србија

6Р0Ј 336

I тмз ће понудити оно што им I сесвндч не говорећн о повратку Џесопогамије нити о повратку I ојске Турској.

«8 Е Л И К А СРБИЈА«

СТРАНА 3.

Апел Св. Синода Једнодушност рускога народа

свих неспоразума и свих размирица. Удружите се у братској љубави за велику Русију, одајте поверење провизорној влади спојте се сви заједно н сваки појединце, све ваше напоре да би Русија пошла путем слобоце, срвће и славе. С друге стра.че, социјалистичка карсд;-а странха публикује једну прокламацију у којој на-

Петроград, 14. марта Св. Сикод упутио је вернима следећи впел: У име милисна *иаота који се боре иа бојним глашује да се је увек борилЕ

пољ^лш, у име новчаних жрта, 2 којг су поднешене ради од$ране од Нг.ших непријатеља, у име жртзва које су пале за наслобсду, за интерес нашег опгтанка и опстанка наших фа-

за сазив јеног скупа. Данаг, када је тгј сгзив постго девиза провизорне елгде, ми позивамо све чланове стракака и све грађане једкомишљенике кашег програма да енергично

Милмца Мачванка Кроз неколико дана прнказаће се у овд. позоришту нов комад „Милица Мачвгнка«, драмска сцена из живота Српскога Народа у Србији у 1916. години. Писац је Д. И. Јејо «Обичан човек.»

сао поверење владн са 440 гла сова.

18 милиона хартнЈа од вред■ ностн. Лондон — Генерал Дила,

Позориште „Тоша Јовановић« ше Ф побуњеннкау северноЈ Мекдаје сутра у среду, на општи СИ Ч И нестао Је. Тврди се, што захтев, по други пут Нушићеву л ЊуЈорк Хералд« прнда/е врло шалу »Обичан човек.*

'Галијански магацин. У улици Франк бр. 32, огво-

мклија, треба да се оканемо I потпомс-гну провизорну владу.

Дневне вести Изабрани председнмци! лађа, алн је општа импрвсија у свима општинама на нашој Д а ратно стање постојк између ослобођеној територији изабра- Америке и Немачке. ти су, одмах по ослобођењу,' Посланик СДр Вод, познати иа општикским састанцима оп- ј амерички пацифиста који је глаштински часници, изузевопшти-ј сг0 против наоружане неутрал„е Будимирске, Новачке И Ма- [ н остИ тражио је од председника

ковске у срезу Мориховском, ко]е нису биле потпуно осло! бођене, те су бнли изабрани само сеоски кметови и одбор! ници. Ну услед развијености послода и по указаиој потреби ономп* су на сеоеким састанцима изабрати и председвици за ове три општине из средкне самих мештана, н то: за општину Будигсирску Илија Трајковић из Теталина, за Новачку Стојан Ристгћ из Суводола и Маков-

Вилсока да хитно сазове кон грес и објдви рат Немачкој. Симпаткје према Русији. Из Паризателеграфншу: председници парламента и сената поздравили су нову руску владу и еианципацију народа. Г. Вивиани се придружио аплаудирању са уззиком: »Живела Русија". Прнлазе покрету. Сазнаје се из врло сигурног из»ора, да су острво Зант и мз-

мало поверења то/ верзи/и, да /е отпутовао за Јапан. Ати на. — Из Берлнна Јааљају да ће канцелар Бетман рен је талијански магацин и скаб- Холвег у идући четвртак дати девен војничким потреба.ма у РаЈхстагу врло важне нз/аве. профијгнтом. Продаја искључа- : во савезнвчким трупама. Про-! ПарИЗ ' ~ 75 ‘ Ф еб РУ*Р* Ф"даја у талијанској монети а V ос- л " а/1а ба "" е Ллзас-Лорен-а у Л.инхаузену евакуисана је за

талој по курсу. Пажња

Ко зна где сс налази Васа ате, да Је Један италнЈански син Косте Калчића шпедитера одред заузео село Кошу. из 'Бевђелије моли се да сдмах Атииа. — ~ г Нови белгиЈски

Јави оделењу.

Из оделења службе безбед- Ју че г Залокосту од кога /е ности 14. марта 1917 год. бр■ Т ражио аудн/енцују код кра-

321. На знање Финансијски делегат добио је

ља Константина, да бн ошоме предао акредитивна писма. Женева. — Из Берлина јзвтелеграфски нзвештај од ц рв . љају, да је каЈзер упутио наредКрста у Женеаи, да је сада б У војсци, у којој изражава накурс аустр. круна у Женеви ДУ. А* ће сва наставити борбу 50.60 швајцар. франака за 100 са досадашњом марљивошћу. круиа. , • 1 1 1 "

Заробљеници причају да је француска артилерија Париз. — Нсмци су насилно ј страховита и неиздржљива отворилн касе банака у Ноа -: Пешадија јој НиукОЛИКО јону Испослали су у Немачку ие изостаје. Очевидци мрцчају да су страначки стро1 јеви неустрашимо ишли на јуриш као на маневру, и отете положаје задржавали на суирот нападима знатно многобројнијих бугарских и немачких снага, које су фромално кошене. И бугарски официри говоре већ створено о својој пропасти, за ксју криве „Германците." Нов италијански зајам Рим, 14. марта Свн листови истнчурезулгате четартогнталнјанско! за/ма, који премаша раниЈа три. Пран /е злјам дао 970 мнлиона, други 1078, трећн 2446 а чегврти јс досад дао 3240 ефектнвннх мнлиона (3600 нсмнналних). Резулгаг зајма још нн/е дефнннтнван. Треба додатн још уг/исане сулзе у колонк/ама, коЈе ннсу урачунате у 3600 мнлиона номнналних. Успех новог зајма доказује добро економско сгање Италнуе и апсолутно поуздање народа у победу.

Страсбург. Атика. — Јавља/у из Филч-

посланнк у Атнни посетно /е

ску Темјан Најдовић из Макова. ј настири Св. Горе пришли нациоОни су заклети и одмах уведе- ј налном покрету ик у дужност.

С». Синод у Св. Гори после | једне побожне церемоннје за по-

Вугарски заробљеници ј беду савезничког оружја, про-

пезају. У својим локалним борбгма ва битољском фронту, Французи су заробили око 1700 Бу-јзорну владу. Ученик Хинденбурга

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ Са г.ашег фронта

читао је прокламацију у којој се одриче краља Кокстантика и њего»е владе и признаје прови

Из Париза јављају: Ен»ер-паша у једном скорашњем говору који је држао у парламенту изјагио је, да је ситуацИја Турске задовољавајућа.

Објава. Председниии судова и делово-| ђе општинских судова као и чиновници самоуправнкх тела, ко-ј_ Српски званичаи извешта ;. ји се налазе као избеглице на ■ „ . . Солун, 14. марта. грчкоЈ територши, а ван во]не: * Ј . I 13. марта ништа важко. обавезе, да се одмах пријаве ј Владиним Комесарима, или јаве Бу Га р СК0 немачкн ПОраз своју тачну адресу са иазначе-ј код Битоља њем . љиховог звања, место • _ службовсња, ирете одаадаје! Кратки билетеии ПОСЛеду томе зеању. колико «»а »е-! њ « к дана 1 ави ™ % наи ' сечне систеиатичае плате. I»» «У наши СаВе3 „ | ници Французи заузели на Из какцеларије Владиних Ко- \ к Ј 3 , 0 „ , 0| „ битољском фронту Снегомесара, 10. марта 1917. године .Т г 3 и Киро Марице саваж

бр. 848, Солун.

Пролазећн кроз Битољ групе тих бугарских заробљеника пе»але су и бпле расположене, што су се ;едиом спасле неиздржљизог стања, у коме се налази њихова војска А која је изгубила сваку веру у сзоју моћ и ј »Нису то Екглези — додво опстанак. ј је он — који су нас потисли у ј Месопотамији. Ми смо се сами Одушезљење у АмерИЦИ. повукли према унапред смиш-: 5 ^®* 7 Из Њу-Јорка јављају »Мате- љеном плану“

ВАЖНЕ ВЕСТИ '248.

Женева.

Енвер лаша —

турскн војнн мнннстар, којн « трпели страховите губитке, сада налази код КзЈзера, посетиће у друштву са Хинден‘ бургом н Лудендорфом западнп

Париз.

Парламенат, по-

ну»: Г. Внлсон је тражио одј Извесио је да су теорије Хим-; што /е завршио дискуснЈу о ин штампе да не говори о торпи-! декбурга наишле на одане уче-' терпелацнЈЗма поводом спољне ОД 1800 на ОНЗКО малом

САОПШТЕЊА — Василије Јо»ановић обвез; ник, из Врнчана, таковски да се јјави брату Стојадину Јовановм;ћу војнику, пошта 40, или ко шта зна о њему. — Милисав Жи»ано»ић моли свакога, ко би што анао о његовом брату Љубомиру редову, да гг иавести на пошту 20. — Александар В. Тодоро»ић медецинар извештава да се налази као рањеник у 6-ој францУској' боливци бр. 9 . — Милан А. Здравковић ордонакс команданта морав. дивЛзЛје II. поз., Живадин Поповић из Опарића, об»ез. 2. чете 3. Један нам извештај јаз- бат - 2 ог п Р е!<об Р- пука морав. ља из Битоља да су Бу-! А1,ВИЗ ‘ П03, ( ста Р и распоред) гари у тим борбал\а пре- Ву Ј ица Поповић из Опарића, болничср бив. јагод. резервне болнИце, да се јаве, или ко шта о њимазна да јави Спасоју Спасићу контролору телеграфа, Солук, да би о њима известио њи-

нил! позицијама на њима и јако утзрђеиом котом

а тзко исто и иемачка бригада која им је дошла у помок Положаји су пуни њихових лешева, а о величини пораза говори И I хове ? Крушевцу, који за ЊИХ велики број заробљеника | пита ЈУ и К °Ј И С У здраво.

љчрзњу последњих влгеричких нике у Турској.

\ политнке једнодушно је нзгла- проС ГОру.

иики кису смели одважити иа бггство. Најзад сам се ја са јошједним Мачванином, Јованом Стојићем, одаажио да покушам ла ма шта било, Четвртог октобра 1916 год. отишао сам опет са газдом на траницу. Ту је био и тај млаДић Стсјић. Било је по подне. Зећ се ватао сумрак. Ми смо меркали: где ће мо се изгубити. Једна авдија неког домаћина Немца, била је у близини граНи Че. Око 8 сах у вече ми се искрадемо од газде и ускочимо У авлију. Газда је опазко наш иестанак. Поред ограде авлије г де смо се склонили ми видесмо п Утем нашсг газду како проЈУРи ведосипедом ка граници. ^егова лампица на велосАпеду чзгуби се друмом ка огради од ж Ц» Помислили смо: ето оде

дг јави за наше бегство... По мраку ми смо се, преко авлије, прикрздали другој страни ограде према граници. Мој друг се спотаче у мраку преко некакве плехане канте. Канта затандрка и ми премресмо од страха да нас ларма не изда. Похитамо огради и прескочисмо. Потрчасмо жицама. Мој друг младић, прескочи жицу у трку. Ја трећепозивац, прескачући, заплетох се и падох на ограду. Једва се испетљах.... Срећом, нико нас није опазио јер је био жрак.... Колико смо трчали, ја не бих умео да кажел!. Али сам осећао све више да се од страха повраћам. Био сам уверен, да сам се ослободио ропства и беде.... У прво село иза границе ушлА смо. Ту кас је прво срео један дечко који нас је одвео

уједну гостиоиицу. Гостионичар добар човек, прво нас је упи тао: је смо ли Руси? — Ми му рекосмо да смо Срби. Он нас је врло лепо дочекао и нахранио. Није нам хтео ништа наплатити. Наравно, да ми не би ни Л 10 гли да му платИмо, јер нисмо ни имали новаца. Не само то, каф џија нам је дао хлеба и схлебом и за пут. Свуда, где смо путовали, лепо су иас примали. Отуда смо, трамвајем, за један дан, отишли у Азанс, а одатле возом у Ротердалт Код руског конзула добили смо грађанско одело као радници. Ту смо остали 10 дана у једној гостионици, где смо бесплатно ил»али стан и храну... У Ротердаму добили смо исправе и навезли се морем за Енглеску. На мору среле су на-

шу лађу три крстарице које су нас зауставиле. Пошто је извршен формалан преглед наше лађе, ми смо отишли даље и, после путовања од 24 часа, приспели смо на обалу Енглеске, не знам у које пристаниште... Сем нас, било је око 40 руских бегунаца. Енглези су нас дочекали, вели Димитрије, »ксо владаоце«... У Лондону остал^ смо 5 дана. Из Лондона отпутовали смо за Хавр, Париз, Тулон. На том путу, у тим местима, пробавили смо 40 дана. У Солун приспео сал 1 1.фебруара 1917. ијавио се команди где сам и сад... Тиме се завршило путешествиЈе »око света“ овог нашег Крајинца. Али штаја кажем? Наш пут ће се тек завршити. Завршиће се брзо: кроз који

дан, месец... Ми то осећал»о Мв већ крећемо напред кроз порушене непријатељске бреше. Грмљавина топова објављуЈ'е већ наше наступање. Са природом која се, под пролећннм дахом, почиње будити цепајући површину земљине коре, дасе у пуној снази, појави и развнје под топлим зрацима сунца — буди се и један поробљени, намучени, разједињени народ, који ће још једном и последњи пут узвикнути, заједно са својим моћним Савезницима: Доле са цивилизованим Германским Варварима!... Живела Слобода и Равноправност Малих и Великих уједињених Нација!... Живела Велика Југославија!... — Крај —