Велика Србија

СТРАНА 1.

СОЛУН, СРЕДА 15. МАРТА 1917. ГОД.

БРОЈ‘337.

Ш бКШБЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 франка, тромесечно 9 фра нака, годишње 36 франака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДБИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва улица Коломбо 33 Солун.

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

I I

БРОЈ 10 сант.

ДОГАЂАЈИ У РУСИЈИ

Петроград, 15. л-арта Миоги руски студенти, који су избегли одавно из свое земље и који се сада налазе у Паризу, тражили су да се врате у Русију да би. што је могуће брже, отишли у своје јединице. Рим, 15. марта Италијански социјалисти сакупљени на једној изванредној седници одлучнли су да пошљу једну поруку руским социјалнстима, желе^и им велики напредак у новој ери, која се за њих стзара и саветујући их да неуморно потпомажу нову владу у своме врло тешком послу. Петрогрод, 15. маргг. Цзр Је затворен у Царском Селу оез овлаикења да види Царицу. Он је доведен из главног штаба у царск м возу после дирљивог виђења са царицом и опроштгја са својом свитом. Ве .ики кнез Николај виЂ одобр о је објаву његова писма Цару пре покрета. Ја са.м често изражпвао вољу, д >. рат водлм до победе, али мислиш ли ти, да је победа могу| 1 а при садашњем стану ствари? Позкајеш ли ти унутрашње стање Царевине? Знаш ли корен злу? Говорио си ,ии често, да се ја варам Имао си вере само у својој жени. Царица не говори истину. Ако сн ти неспособан, да је отргнеш убитачн м утицају њене околине, браии се против шених наговарача. Кад би ти успео, да удаљкш ове мрачне снаге, почео би препорођај Русије. Поверење народа 6и се пов.атило. Ја сам дуго оклевао, да ти каже.м кстину чињЈш то ободрен твојом матером и твојим сестрама. Надај се новим поксетима, па чак и атеитату. Ја ти говорим за спас твоје личности, престола отаџбине.“ Петроград, 15. марта Г. Миљуков, министар спољних послова упутио је француској јавности следеће изјаве: Руска револуција изведена је да би се Русија отресла сметњи, које су језадржавале на путу ка победи. Дисциплина се побољшава. Ми имамо чврсту наду, да ћ,е се она потпуно успоставити, пошто руски војник разуме, да је само јака и дисциплиг.ована војска способна, да обо ри спољашњег и унутрашњег непријатеља. Ми желимо неопходно Царигрвд ради наше економске слободе. Ми хоћемо ослобођење народа, угњетених од Аустрије, Народи прегажсни од Неуачке, Белгија, Србија и Румунија оживеће већ '. Ми хоћемо да створ :мо Југослави|у, солидно организовану ско Србије. Ми ћемо подићи непремо тиви бедем против немачких тежњи на Бглкану. Сви ратпи циљевгЈусловљавају потвуну победу, Реците дел\ократској Француској, да Русија осећа жарку и вечну симпатију прел 1 а француској Демократији. Русија и Францускз имају од сада само заЈедничке идеје. Француско-руски савез пост ао је више но икад савез осећања. Петроград, 15. марта Виши руски минисгрн, затворени у ПетропавловскоЈ "ррђовн б> ће (уђсни не због противуставног држања, већ због ] лоупотребе вл*сти. Америка уе признала званично нови режим. Вслпки кнез НиколаЈевић изјавио је делегатима општинког авета, да он, уб(ђенн брвнилац новог режима, н(ће дођстнтн никћкву реакциЈу. Он бодрн Русе, дз се сви здруже >во Провизорне Владе, ради организовања ч обезбеђења од1учне победе. Петрогргд, 15. марта Царева породица. бнће в^роватно послата у ннострантво - Р. Каренски миннстар правде, делегат радничке странке <здао је прокламацнЈу, ко/ом изјављу/е да социјвлистг чке т Ранке саветуЈу блоге мере. Смртна казна јс укинута. Ј вреЈи У еманциповани. Многи велики кнезсви одлуччли су да оста1 У У Русији и понудили су своЈе услуге новој владп. Потпуна 0Ј >идарност влада нзмеђу во/ске и становништва.

Слободни Словени

У великом светском рату, међу савезним државама, Русија је заузела са свим засебно место. На страни непријатеља пруског милитаризма биле су слободне, демократске земље, на чијим заставама реч слобода није била празан ззук, већ пуног значаја символ. Велики европски конфликт поншсао је из борбе слободке, независне Србије са шареном и милитаристичком хчбзбуршкоА 1 монархијом. Најзад, малу, такође слободну Белгију, прегазила је пруска цокула и сво је принудило силну савезницу, Енглеску, да тргне мач за право и правцчност. На озај начин, и у узроцима рата и у груписању ратујућих државасвуда налазњмо иста начела права и правичносги, који су условили рат и псстали девиза држава Спора* зума. — И не мање на страни тих држава била је аутократска Русија. Ово је бацало сенху на савезнике, али је баш то спасло кас од мрачне пропасти, у коју нас је хтела гурнуги самодржавна влада, туђа народу. Рат, почет под заставом слободе и права, који је за Рус ју постао други отачаствен.и рат, безусловно иам је морао дати ову слободу. Русија је извукла мач за малу, али слободну, поносну Србију. Изгледа да је ово урадила, баш, та самодржавна влада, која се сада тако лако срушила и растурила у прах. Изгледало је да се овој влади ма шта друго могло пребаиити само не несимпатија према Србима. Али је то само тако изгледало, на жалост; јер се ми и Срби тешко и дуго нисмо разумевали. Слободне демскрате, Срби, волели су ропску Русију, јер су у њој гледали заштитницу њихове властите слободе и независности- Они нису волели Русију зато што је она сама била слободна, јер ах! Русија се овим-није могла похвалити. Не, они су је волели зато, што је она чувала њихову слободу и независност. И за њихје Русија била силна, идеална земља којом је управљала очински идеална влада, неиспитујући зашто ми у Ру-

сији да их волемо. Они су у Русији волелн оно боље, што је било код њих самих. Ми, Руси, такође смој волели Србију; али смојеј волели исто тако идеално, ј као што су Срби волели : Русију. Волели смо Србију, ј зато што је она у нашим' очима оличавала право малог, али слободног карода за незаЕисност и правду. В^лели смо је за оно, о чему смо сами маштали; волели смо језбог! оних идеала који су били у нашој души и које смо видели у борби српског народа за своју слободу. У овејузајамнојљубави, ако је и било обостраног неразумевања, било јенајснажније што зближава људе: и ми и Срби обраћали смо се једки другима са оним узвишенијим, што је било у нашим душал\а. У*борби са унутрашњилд непри]атељел 1 за своју слободу руски је народ волео Србе, који су се борили за своју слободу са спољашњим непријатељем. Али Срби, навикнути насвоме огњишту, да влада и народ представљају једне исте идеале, преносили су ову љубав и на руски народ и на његову владу. Велика је опасностлежала у овом идеалном неразумевању, које је постојало између нас. Покојна самодржавна влада бојала се и није хтела рат, као да је предвиђала, да ће борба за слободу неминовно однети и њу. Рат је постао кародни, зато што је сам народ тако хтео, видећи и разулчевши немачку опасност. И зар је та влада, која је кроз Јста једног свог приврженика изнела мисао, да би за њу „мали“савез са Немачком био бољи, него велико пријатељство са Еиглеском, зар је та владт могла раземети и подржавати борбу српског народа за његову слободу и шзивисност? Ако је она кад-год то и радила, радила је само зато, да би љубав руског народа према истини и правди скренула на мање опасну страну за њу - за границу. Пошго се ова тежња народна није могла увек угушити, давали су јој о-, душку, правећи се ирија-

тељима српским. Руски је народ осећао тесну везу са Србима, везу не само по крви и језику, но и по духу, идеалистичком духу, заједничком свима Словенима. Ова заједница зближавала је народе све јаче и јаче. И кад је, напослетку, руски народ, по праву које му припада, узео власт у своје руке, општа радост ослобођеног Словенства морала се поделити и са Србима. Јер народ може сада волети народ, јер сада код нас, Руса, нема више оног унутрашњег непријатеља, који Аас је приморавао да наше идеале извозимо за границу, да их не би применили унутра, у себи. Љубав изл^еђу нас и Срба остала је идеална. Сада ће то бити снажна, здрава љубав два слобсдна народа, заједничка по крви, језику и духу. Извојевавши победу над нашим унутрашњим непријатељем, ми ћел^о са лаким срцем помоћи браћи нашој, да победесвог спољашњег непријатеља. Наша нова влада, истакнута од стране народа, је оличавање идеала руског народа за које смо се борили. због којих смо волели Србију. Срушила се жалосно, неприродна преграда, која је одвајала два словенска народа. Ослобођење и уједињењесвих југословенских народа; стварање Велике Србије, кроз ве.пику европску равницу пружајући руку својој старијој сестри — идеал је, који ]ош предстоји руском народу да га оствари. И у овом светол\ делу велика, слободна Србија ићи ће упоредо са велико.м, сад такође слободном Русијом. Др, Александар Рубокин дописиик «Руске Воље«

Грчка штампа »Македонија«: Руска револуција. (Чланак г. Кастрина, дописника петроградских »Биржевих Вједомости.") Није претерано рећи да је руска револуција највећи и најважнији догађа! европског рата, и једна од најглавнијих етапа његових. Битка на Мврни, која је спречила заузеће Париза, јесте прва етапа овог рата; херојски и речувени отпор Вердена чини другу етапу, јер је пореметио немачке планове: руска револу-