Велика Србија

БРОЈ 339.

СОЛУН, СУБОТА 18. МАРТА 1917. ГОД.

ГОД. II.

т 6КШ0Е 8ЕКВ1Е

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 франка, тромесечно 9 франака, годишње 36 фраиака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДБИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва улнца Коломбо 33 Солун. БРОЈ 10 сант.

ДОГАЂАЈИ У РУСИЈН Петроград, 17. марта | Командант руске флоте, адмкрал Максмглоа Ппоздра»ио је нов • влату следе^им телеграмом: «Флота и раднкцт марикс поздрављају Нову ИВладу, поуздани у сјајну буду1»!:ост слободног Iнзрода. Петроград, 17. марта Свн руски послаиици и дипломатскм представницн | иа страни, као н кнез Демидов, пришли су покрету и пркI зналн нов режим. Они су примилн наредбу да олзкшају I повратак свију цив лних бегуиаца у Русију. Петроград, 17. марта Рускн су емигрант орга>/изоазли у Буенос-Ајресу вс.пику I манифестацију на којсј су реднговалн уедан дупчак одушевI љен телеграм и послали г. Миљуксву. Петроград, 17. марта. Проиизорна руска влада донела је одлуку I да се појача производња муниције. За ту с^рху I регр>товаће се персонал од 100.000 људи који I се одмах упослити по радионицама које ни| су биле рекаирирале од владе. Сем тога анга[ жова^е се у фабрикацији још и 5.000 техничаI ра. Све радионице којз су б-?ле затзорене по| челе су врло интензивно радити. Лондон, 17. марта Дописник »Дејлв Телеграфа« у Њујорку, телеграфише да су многе америчче пацифисте промениле мишљење од | како је изблла руска револуциЈа. Они су уверени да је I руска република велика препрека и опасаи непријатељ за пангерманизам. Петрогрзд, 17. марта Г. Миљуков, министар спољних послова изразно је дипломатском кору, који га Је посетио у палати Марије да му честита наиленовање у новом кабинету, своје убе[ ђење, да Ђе РусиЈа умети да оправда све наде, коЈе Савезници полажу на њу. Париз, 17. марта. »Матену« јављзју из Петрограда: Министар трговине журно спрема црне листе, кзје 'ке садржати имеиа свих трговац Ј , који бити лишенн сваког права трговине. Ове листе биђе излеп оене на свима јавним зградама и обЈављене у свнма листовима. Петрсгр..д, 17. лшрта Максим Горкн, чувени писац наименован је за руског мннистра лепих вештина. Мосхва, 17. мзртз Један кортеж од 200.000 људи у потпуном реду манифестовао Је у част револуције и поднешених жртава за слобозу. Кијер, 17. марта Егзекутиван комитет наредио је да се ухапси генерал Иванов, који је одмах стављен под јаком стражом. Петроград, 17. марта Ситуација се постепено побољшава. Једнодушно мишљење влада за енергично настављање рата. Официри, мрнари и војници триумфално су носили министра војног Гучкова приликом његове посете на фронту код Риге. Велики су кнежеви изјавили да одбијају апанаже и аспирације за руски престо и да желе да уђу у прегово;е са Провизорном Владом о сазиву једног уставног скупа. Војска 'ће учествовзти у изборима. Петроград, 17. марта. Једна судска комгсиуа одрсђена уе да води нстрзгу о неЗ-конитим вктг.ма, које су починили министри и внсоки чиновницн стврога режима. Петроград, 17. мзрта О Царевићу води старање п.наредник Ђеревник ј, кога уе °н много заволео, од како му уе спасао жнвот. Петроград, 17. марта. Јуче по подне велиха и одушевљена маса света

акламовала је бурно једну величанствену војничку |Плановима“. — „Франкфурманифестацију. Петроградски гарнизон дефиловао тер Цајтунг" извео је из је кроз главне улице престонице уз ззуке „Марсе- тога закључак, да је рат љезе.“ Напред су ношене црвене заставе са натпи- *само питање најкраћегвресима: „Ми нећемо напустити ровозе;“ „Борићемо се [мена. А мајор Морат у до псбеде;" „Радите на муницији" и т. д. I „Беолинер Тагеблату" кон:— ■ . јстатовао је са жаљењем л , 'факат, да је Америка преОДЛУЧНОСТ Америке ;шла неповратноиа страну

Фијаско немачког напора

■Споразума. И кад су у[ видели, да је немогућ сваки нови компромис са Сје-

Берлинска влада тражн-покрет против Сједињених' дкњеним Државама, нела је од Сједињених Др-'Држзва, која ]е преплави- мачки листови су ударили жава ревизшу уговора од!ла Америку својим агенти-|У нретње, свакако у на1799. године, у нади дајма и шпијунима, која је ме Р и < да колико толико ће тим путем успети дајспремала завере против' подигн У. опао морал нароизбегне рат са Амспмком’живота председника Вил-| да и војске. Зато у њима н да ће себи обезбсдити сона и угледнијих америч- 'налазимо последњих дана извесну слободу акције у ких политичара, која је ј изјаве, да ће сама Немачпогледу настазљања рата. припремала бацање уваз-ј ка °б : азкти слмахратСјеТим позодом писао ;је дух многобројних фабри-| дињеним Државама, чнм „Берлинер Тагеблат": П А-' ка — тражи данас реви- П Р ВИ топ буде испаљен мерика мема ни прлва ни зију уговора од 1799. го- са америчке лађе на немачразлога, да изазива ратјдине; и притешњена сај ки с У ма рен. са нама. Нека се ревиди- свих страна похазује се ра поменути уговор, а на 1 готовом, да се споразуме основи којега ми имлмо са Америком. извесна економска права и Влада Сједињених Доодређену слободу акције.! жаВ а дала је већ свој одМи с.у.о пак готови да да-, говор. Она је кратко и мо потребке гарактије ра-: категорички одбила сваке ди заштите америчких ин~ј прегоЕоре са Немачком.

Грчка штампа

тереса “

„Македоннја«; Сад је наш | ред, г-осг.одо! ! Учешће Русије у светскоме „ЈДогађаји се не дају ви-1 рату сллат Р а -п° се к*о сигурна Немачка, дакле, данас ше зауставити; они морп-/ араитИЈа за исход рата у к0 пружа руку ИЗМИрења Сје- ју ићи СЗОЈИМ ТОКОМ," - Р ист Споразума. Британско годињеним Државама. Она рекао је г. Вилсон П ред-| а,0ДЈрств0 иа мору и В0Јна ор * је чах готова. да учини'ставннцима штампе. Др- ј ган * ,Лаи, .' Ја И борбеност Француиззесне концесије, да даје жање Америке је јасно и | ске треоало је да се наслоне на извесне гарантије ради о- одређемо. Председник Вил-| рус< ; у ,у,ас У Д б биодвели победи. безбеђења змеричких ин- сон испољио је отвореног ин ' ; нам се да ' е с У више пр етереса! Бетман Холвег у- решеност, датера д0 ,<ра-;‘ екци00нз овач '° постгвити про ‘ чинио |е добаррачун,само ја. Уз њега је без малој^ 16 " ПИсац заборављг да . Је се у њему преварио. Он цео алгеричхи нароа. Кон- : усИЈа Једна [1рвокласна В °Ј Н * је сметнуо, или је барем грес је одобрио досад све: с,,л; ’’ ЧИЈИ ' ,е В0ЈНИЧКИ генИЈе °' хтео сметнути са ума се мгре предузете радм за-! дасвуда признат . и к оја је, једииа т рију узрока, који су до- штите америчких интереса, ! и довела страшну турску силу вели до прекида омерич- Сви народи Сједињених А0 стања у комс се 0113 сада ко-немачкнх односа. И ако Држава спожни су, да пот- налази - ^Прев.). Међутим, руска доиста корак берлинске помогну дело свога пред- лб л ипа “ ни 1 е стнгла до Буда владе садржи иоле искре-'седника. Док Теодор Руз- пеште као што се очекивало. носгн, мора нас зачудити велт спрема добровољачхе бескрајна наивност немач- корове и дск председник ког канцелара, ако уопште Вилсон постепено л^обилимисли, да је после сзега, :ше трупе Народне Одбра- РусиЈа _ се _ по . казала кло л?аго што се одпграло, могућ не, трговачхи бродови се још неки компромис. ;ооужају,ратнефабрике поСетимо се само неколи- веЦавају сзоју производњу, ко факатд из најскорије врше се ратие припреме у прошлости. Опоменимо се| великим размерама. разлога, сакојих јевашинг- Амерички листови говотонска влада прекинула Р е 0 Р ат У са Немачком к.7о дипломатске односе саНе- 0 свршеном чину. Јавпо мачком. Немачка, чији су , ми шљење Лмерике сматра сум.прени верварски тс Р - д а Је он постао немино- пр ечзвала 10Ј Јс пут. педовали америчке бродо-; вап . олкако је председник [Н оств,1оење њ

Храбрл руски народ похитао је под оружје и више пута је угрожавао угарске равкице, и

цени сарадник у с&везничкој борби. Међутим, у колосалноме руском војно.м организму било је нешто црвоточчо. Напори руске војске нису били крунисаии опсолутним успехом. Признагала је и сама да може више урвдити. Желела је да внше да. Али нека невидљква сила преЗздржа- ве и баиили немилостиво у морске таласе животе и имзовине америчких грађана, која је прогласила сумаренскублокаду у ииљу да осујети саобраћај по морима и океанима, чуди се

Вилсон предузео своје мере. Ратно одушевљење у Сједињеним Државама достигло је врхунац. Немачка штампа коментарисала је са приметном горчином изјаву г. Лансин

данас искључивости и ке-|га „да Америка не може присгупачности Америке! више натраг и да она моБерлинска влада, која јејра свим силама стати нау Мексику организовала[супрот немачким кобним

вата је остварсње њеног програма. Одгжгвана је у једном стању нерадности, због које је она преа трпела. Срећом, она невизљива сила постала је видљива. И прегажена је сместа и неумољИво. Посред петрогрвдског дворца беше пружи^а своје папке немачка пропаганда. употребљавајући као оруђа одређену клнку дворских германофлл8. Рускја је би-