Велика Србија

СТРАНА 2.

»великаСрбија« * ■ —

ла у погибли. Опаскост би примекена,- и љокиута је целокупиом побуном руског нарсда и војске. Последице извршеке промеке ускоро се опазити. Руси.а 1»е одиграти своју велику улогу. Немачка глсда како нестаје и последња јој нада да закључи засебан мир. Рат се примиче неизбежном свом крају: слому Немачке. Али настала руска криза и решење ноје јој је дато кнтересује посебице кас са другог гледншта. Са гледишта чисто унутрашњег. Назависно од чињекице да кестгја последњи наслон Константинов, начију је помоћ он много иолагае, његове аисолутистичке тежење дсбијају оолан удар. Константин је ишао ка учвршћељу апсслуткзма, и наједанпут је изаеш тен да се апсолутиазм у Русији стропоштава као рушевина склона паду. Види такође да иомоа хајзерова у корист апсолутизма у Русија није ништа успела. И сасвим је природно да помкшља каква судбина очекује

германсфилску странку у Грчкој, којеј се странци на челу налази он г! његова жена. Али револуционарна псбуна Русије бн&е и за грчки народ труба за буђење. Буђење народа настаће брзо. То је физио лош;:и рсзвој ситу; цнје. Ц >р Русије и његова жена покуш^ше да сахрене Русију. Руски их нврод збаци с престсла. Ствари су у Грчкој потпуно гсте. Пошто су укинулн устав и успоставили апсолутизвм, краљ Константин и његова жена напр&више савез с Немцима и потражише њихозу помоћ да би заједно ископали грсб Грчке. Немогућно је да их грчки народ тр-пи. Половина Грчке пре шест месеци учинила је своју дужност. Друга половина угледаће се на прву. Труба Русије подссћа је на дужност. Кроз кратко врсме чућ ло глас Грка што су у ропству Конс: тинову: — Сад је наш рер, господо! Задоцнисмо много. (Број 1878).Пол Луј.

Оа ратних фронтова

Са солунског фронта Фракцуски коминике Солун, 17. марта Нашом ватром одбили смо нрекјуче ноа непрг.јатељски против напад у области Црвене Стене. Јуче није било значајних догађаја изузкмајућИ артиљеркску активност и дејство рововских топова на галијанском сектору. Немачка ескадрила аероплана за бомбардовање псвукла се пред нападом од стране енглеских авијатичарг. Францусии коминике Париз, 17. марта Од Соме до Есна није било промене. Француске су трупе свуда у непосредној близини са немачккм линијама. У току операција последњих дана јужно од Оазе, Французи су запленкди важне депое материјала и муниције. Прексинсћ јсдан немачки топ великсг кг.либра избацио је 7 метака на Соасои. У области Ремса Французи су извршили усЛео препад северно од Пошене. Франдузи су осујетили све немачке покушаје капг-да у Аргони и у Шам П8ЊИ

Три неша апарата фале. Егнпаг. — Наше су тр>пе напр<-доввле 15 миља од Рафе у пргЕцу Гизе, пет миља јужно сд Газе да Он заштитиле грвђење железнкчке пруге. 13. и 14. м рта каше су се трупе јако суксбкле са турским снагама сд 20.000 људк. Непријатељ је прегрпео веллке г>6итке Заробкги смо 900 војникз, комакдакта — генерала, ц т о дивизијски пнграл-штаб 53-ће турске дЛвизије. Између ових заробљгника нма 4 аустријска оф.чцира и 32 немачка и аустријска војника. Ззпленили смо дсе аустријске хаубице. Нзше су се трупе врло добро понашале. Италијански коминике Рим, 17. марта На фронту Тријенкх мали суксби у зони Сера Вале и на левој сб^лч потока Мчзо. На Кргсу, пр^тпрошле ноћи, после ! јаког бомбврдовања, непријатељ је извршчо препад ка наше л> није на падннамв. вкса коте 144 Одбкјен је одмах. Заробљено је неколико војника. Непријатељски аероплзни бацили су бомбе на Горицу. Није било жртгва.

брали су одмах изасланике, који су се старали енергично за сдржавање реда и дисципличе. Простији и демократскији односи успоставише се између офицнра и војника без икакве штете по војничку дисциплину. Дописник описује затим сцене, које су се одиграле

ноге иа!СветиЈа пргва човечанства. НЕМАЧКО ПОВЛАЧЕЊЕ — Коментарн штампе —

Париз, 17. марп. Повл чеље се наставља и псред непријатељског отпора. Мк напредујс-мо у шумн Гуск на станицама од Петро-ј пошто смо претходно заузел« Града ДО Ригс И које све- утврђене положаЈе код з;-мка доче триулгф патриотнзма Г У СИ над аутОКраТИЈОМ. ГармИ-ј »Л*Ј МС “ ћ1/ Аи знак слабоств ЗОНИ И становмици ХИТа-ЈУ непријатељском повлачЕЦ,у. ЛИ гу у гусТИМ масама да ; »Могуће је да је стг.њс Немтад пожеле добродошлицу пр- г °Р е кего што ми иислимо. ВеВОМ представнику Народ- . Р° ватко » ка Д а се з аесе дигну,

На левој обали Мезе Француј зн су повратили у једној сгср- ј ; ченој борби, ровове које су Немци држали на секторима шуме Аазкур и коте 304.

Руски покрет Утисци дописника »Тајмса«

Пзрпз, 17. марта (доцније) Између Соме и Оазе дак је прошао на миру. На ссктору Мврживала доста јака артилеријска борба. Артилеријска активност у пргвцу Мезон-д-Шампгњ, коте 304 и Лорена. Један чаш ав-јатичго обс-рио је јуче у Еаздушној борби један немачки аероплан. Енглзски коминиче Лондон, 17. мгрта I . | Јуче у јутру наше труп?, пссле јаког сукоба у коме је не| пријатељ претрпео велике гујбитке, заузеле су село Нев-вил ј —Буржо^-вал и заробили некојлико вој'нкка. Наши су одреди [прсдрли у иепријатељске лини•је Источно од Арзса и у бли!зини Нев-вила Сент-Васта и јНев-Шапела. Уништени су мно| ги непријатељски ззклони. У току једне ваздушне борбе дза непријатељска аереплана приморака су да се спусте е.а згмљу

Ф Е Љ Т О Н

Душ. О. Ј1уки1;

МЕСЕЦ ДАНА НА *** КОСИ

На фронту је тишина. Престале су крваве борбе јесење. Сваки се заустЕвио онде где гл је зима ухватилз, укопао се к чека пролеће. А већ пролеће и зима за нас је недељив појам, као Божић и Бадњи-дна. Шћућурили смо се и по рововнма, па кроз пушкарнице звиримо на »братка“, што и си чини, те се узајамно гледамо као два гладијатора пред борбу. Данн нам већином пролазе у славаЈ®Р код нас у рову влгдг други календар: дан у нсћ, а ноћ у дан претварамо. Остатак дана проводимо претурајући се са кука на кук у

земуницама умирући од досаде. Кзд је топао дзн, што је овде ретко, измилимо из својих нећина и сукчамо се као змијски цгреви лутајући у мислма по нвшој дивној дзмовини. На1чео:ће је рђаво време, кишовито или снежно. Рекао сам да на фронту влада нека врста примирја, али то само дотле, док се не појази мета. Буде ли којиод војника несмотренији, одмах браткова пушка одјекне: тдк-ту1 .Шга: шта ћу ту? Показаћу јв теби шта ћу« промрмља војник и иде дгл»е. Разуме се да му ни ми дуж-

Лондон, 17. гларта. Дописник „Тајмса" уПетрограду описује своју посету, коју је учинио у пратњи г. Гучкова, министра војког и марине у Провизорној Влпди у Скофу (варош иа 175 миља од Петрограда), куда је Цтр отишео после ревслуције и одакле је датирао акт своје абдикације. Дописник „Та]мса» вели: »Срео сам у Скофу генерала Болдирева и добио сам сд њега обавештења о војсци генерала Рускога и да је она пришла револуционарном покре-!у. „Шефови војсака могли су спречити свако колебање окупљајсћи брзо све во]ниче и цивилне и извештавајући их да је цела Русија драговољно пришла нсвоме режиму и да је једини задатак и циљ овога покрета, да се удруу борби протиз спољног нелријатељз. Војници, сфнцири н радници V ,*а ни не остајемо. Чин се појави сзебла, прљака жута фигура браткова, одмах га гађхмо као зоцд. То нам је најмИлија забава кад видимо братка како је иовио само главу као ној па мисл.ћи да је се сакрио, жури ровом а овамо цела му се трупина вчди. Таца се ми слатко смејмо и гађамо га. Шсо се тиче артиљерије, ока им па цсо дан не да мира: бнје им розове, бије резерве, бије позвдину. По несад артиљерци отпочну право весеље из топоаа..„ Нбћи нам пролазе много брже и са мање монотоније.. Вече нам пролази у очекивању вечере и коморџиских вести. Чим кувар донесе вечеру, одмах га војнице опкољавају са порцвјама у рукгма и питају за новости. да ћемо видети да је непрвј*. тељ изгубио много више лађа, мчого више људи и ратног ;«• теријала него што ми верујеад У сааком случају, изгледа да су јсе Немци решЛли да остану у дсфанзнви ка сектору из.међу Семе и Огзе. | „Локал Анцгјгер* ставља на јзнање да је гл?вна идеја.ма'невре генерала Хинденбурга оПариз, 17. марта. ‘ф гн зиаа. Треба знати да ли Хааасова Агегција са-|ће се операције те пркроде вропштава: Француска влада шити. сматра 31 дужиост да ИЗ- ; Прем.а званичним саопшгењи32СТИ СВе ИеуГралНС Држа-,ма Русија предвнђа могућност ве И цео свет О пустоше- Јнемачке офанзиве али без иЊу ко-е Су Неглци учинили каквог неспокојсгва. Предузеге V областима којесу мора-.су гве мере. Морал је војске ЛИ евакунсати. Никакав • одличан и сви Сфицири треже

пе Владе. Трупе су пру жале ДЈјвлн изглед иа па- ; ради са својим официрима. Одушевљење је било неописано. Ред је бно савршен. МОДЕРНИ ХУНИ Манифест француске владе

војнички разлог не може! да иду Н а фронт. правдати систематско унишпње јавних уметничких •

и историсхих спсменика као и приватних имања. ј В -роши и селасу сасвим! опљачкака, запаљена и уништена. Приватне су ку-

АРАВЉАНИ и шца — Једно упоређење —

Паркз, 17 марта. Поофесср Готхајл публнкујв ће разрушене, воћњаци у- ј у вЊу Ј 0рк -Тајмсу« текст пропропашћен извори И бу- јкламгције коју је пре 7 стс-лепари затровани и станов-| ћа у Ардпској упутио кгл:ф ИИПИ КОЈИ нису езачуиса- ј д^у.5 екИ р својим генералима >-.Н ОС;2Л.;. су са ВрЛОМОЛО• ко ј и су оперисгли у околкнн хранс. Непријатељ повли- : п ,. м?г „» чећи се покупио је све ј штокове намврница који! * в ” » су прнпадали неутрал.-.ој, р '»” ише ,м,фа - д *" пш ' комисији аа снабдгаање *»И стаиовнишгеа у ок У 1 шра-; м " жет ' п * ри '' в ’> *"• ним овластима. Ои :е из *> унаштитдраошко ово пустошење са **•* » д урме ’ “* к ‘ т * с '' >' > циљем да унропасти кој . ;)*»«?«» ™1« «»*» плоднију франц. област. ј»* ’ фДВ >' *»*«“> " г Културан се свет може1 кдштаваги " ддд . нит « >» : : зтн слмо револтирати против кали1Ле ' « ктда ваШ1 ' с,анов ' озаквих варварских поступака једне нације чија се пропала амбиција претвара у јаку пакост. Са обим

нгци поиуде храку за јело, 6« ћгте им згхвалити.“ Ово докгзује, закључује про фесор Готхајл, да су Немца НОВНМ поступцима НемаЧ-1по култури у ерло примитив ка је ПОНОВО бацила ПОД^ном с.вњу јер су Аргбганиу

»Чгкајте, децо, док се чача •т.ало кздувз. Није лахо довући пуне канте чак из реке — почиње кувар увек истим рсчима своје причг, спушта канте доле, пусти око своје облигатно: ,У. ух!«, па делећа вечеру прича новоста. Оне су скоро увек исге: дОлази мноп савезиичка војска, сила топова међу који ма и неки »хоје, веле, не могу даље од Водена да вуку, а бију чак преко Прилипа«' Говори се и о смени, али то нвм не мо* же »цигурати*. Ноћ нам пролази у бдењу. Знамо ми ко су Бугари и да окн воле ноћ као хајене. Чаробне су ноћи у рову, нарочито кад су ведре. Звезданим небом клизп месец прихрадајући се од облачка до облачка као ноћни лопов. Дуге сснке препречне жице шарају предте-

рен, а испред ње се назире ф><гура мотвог стражара којн стоји непомично као какав античхв кит. А кроз мрачни ров промичу мисгичче сенхе војника, којисг ходањем отимају од спавања Ноћму тишину прекида с времена на време по који пушчани пуцањ или силовпта експлозија рововске гранате чији се одјек вишеструко пролама кроз јарУ ге и урвине, после које се увек скоро чу)е из бржткових рово аа пригушено запомагање: »санитет!.,. санитет!*. Изјутра сживи ров веселим жвгором квд кувар донесе дв ручак и топао чај. А код се почну помзља’* 1 зраци јутарњег сунца иза Д® брог Поља, тада сеуморни р» т иици увијају у влажна шат°Р ска крила и одбајајући јеД 1 ?