Велика Србија

СТРАНА 2.

»ВБЛИКА СРБИЈА.

БР.СЈ 352.

»Немачка чини једину и озбиљну сметњу за установљење дефинитивних граница устету и за нормално развиИе међународних односа. Само псбеда над Нематком допустиће осттарење кжњи председника Вилсона. Председник Сјед. Др жаеа изразио је своја гледишта, не сгмЈ на идбалне циљеее рата, већ и на конкретне, т ј. ослоСођење народа, карочито Пољске, право народа на излаз ка слободиом мору. Одговор Савезничккх држава на послед њи захтев предсвдаика Валссна у корист мера истакго је јасно све ове међ народне тезе. Ниједан од Са езника нема завоЈевачкИх циљева. Митежимо сви на успостављању територија, отетих си лом и на установљењу дсфи нитивних н.родних граница. »Другкм речима, Споразум неће моћи сма рати своју победу, кго по.пуну, док не постигне основке услове остварења програма председнита Вил сој- а, то ће рећи: пресбражгј езропске карте, поглавито њеног југоисточног де. а и то тако да се потп^но задовоље услови траЈног мира. Према томе, Савезници отклањају од свих ратнихцтљева свако питање, које би могло изазсаги нове конфликте. Може се дакле говорити о миру без санкције. Акексија значи насилно присвајање. Оза напомена је вежна. Мнр без а нексија предстазља формулу, су герирачу од Савезаика, од немачких социјал демократа. Мир, који би био ништаван, мир на основи статус кво анте јесу баш предлози немачког по рекла и одговарају потпуно иемачким интсресима. „У својнм изЈхвама прсдседник Внлсон чини рлузнју на мо реузе, не само у смислу њнхове могуће неутралРЗ ЦНЈе, већ н у погледу њиховог придружења РуснЈН. Одаосно овог питања не бн могла. постоЈати двамишљења. У случиЈу неутрализациЈе, споран пролаз ратних бродова кроз мореузе принудно бч Руснју, да се стара непрестано о утврђивању Цономорскчх обала н да држи у својнм аодша мсћ ну ратну флоту. Та снтувцнја бнла би гора од оне пре рата. СпречавзЈућн првступ ратним лађама страннх сила у Цјноморска прнстане шта, РуснЈа Је увек претп >стављ ла да остзвн мореузе у властн Турске коуа је

слаба и у пуној анархнЈИ. Ако да се Мореузи даду Русији. Он ово прнвндн« решење ннјс сада се није могао само решити, да внше могуће, то /е искључиво формулише своје мишљење од што је Немачка

зато, што је немачка нстакла своЈе претензнЈе на турско наслеђе н поднгла /е питање, ко ме ће у будуће прнпасти Море

носно Аустрије. Али Виљем II уклонио је Бизмарка. „Тада је зачета Велтполитик. Немачка је почела повећавати

узн: РуснЈИ нли Немачко/, ло- |П ретећкм начином своју војску зивзЈући се на саој проЈект, да ^ и флоту и тиме је избила агрествори једну савезну територнЈу, : сивна потреба. 1890. године.граф која би се прсспнрала од Бер- Каприви, тгдгшњи канцелар, ии лина до Бзгдада. ј е сбновио са нама стари угсПрограм Савезника има вор неутралности закључен од два циља потпу: 0 саоб- Бизмарка и обновљен 1884 и разна наиионалним аСПИ-;1887. године. Ми гмо били дакле рацијама народа а то су: принуђени да усвојимо нову п*ослобо^ење народа који литичку оријензацију. Немачка сеналазе подјармом тур- 1 сама, својим незаситним и неске царевине, потпуна гмисленим тежњама и својом реорганизациЈа А -Угар- жељом да повсћава потпуно суске, СТиарање једне че-.периорност гурнула нас је у шко-слозачкедржавеко- наруЧЈе француске и Енглеске. ја ће чпнити бедем и спречавати немачке за в јевачке намере. Немачка, Аустрија и Угарска морају ући у своје етњграфске гпан^це. Иридентистичке италијанске области биће спојене са Италијом, румунско ста.овништво

»Што се тиче приЈатељстеа бсвшег цара са кајзером Влљемом, протиано тврђењима канцеларовим, оно је имало дина стички карактер. Односно политичког гамаха оеог пријатељства, мемоари кнеза Бизмарка садрже дрггоцена обавештења. Већ у току самога рата, принц Олдвнбург цукушаз је да обнови ово династичко пријатељство. Ко може према томе ве роваги, да кајзер Виљем ни;е |још бодрио руску реакциЈу. Канцелар немачке царевине одлу. чује се да тај факат пориче с тога, јер је то било неопходно |и ло је учињеио у циљу, да се ! добију симпатије еле.генатакрајње руске левице. Овај покушај геће му успети.

Са ратних фронтова

Са солунског фронта Француски коминике Солун, 30. марта Јуче су енглески хидроплани успешпо бомбардовгли непријаПрисајед ; Н ',^е се Руму-јтељске логоре у сбласт Ксанти. Н ји, украјинске земље Доста жиеа артиљеруска борба споји^е се са Украјином. на завијутку Црне Реке и заПриродни проблеми КОЈе| падно од Битоља.

је истсрија поставила захтевају уједињење српских земаља. Јерменска мора наТш своју слободу под суверенством Русије. Последњи догађеји. пока-

залп су, народ не

Француски комннике Париз, 30. марта Активност се артиљерије каставља у области између Соме и Оазе. Сукоби патрола на разда се јерменски НИМ тачкама фронта у току сме оставиги под К 0 .,их су Французи имали доста

турским јармом. Ови про-, заробљеника. блеми, постгвљени одавно! французи су својом ватром ^ОД Савезника не само не ‘одбили немачки напад на истак'паотизрече програму пред-|нуте положаје источно сд Куседника Втлсона.већ чине си-а. У правцу Мсзои д Шамнеминоено развиће ИЗ ње- нањ борба са бомбама једоста га за потпуно сређивање жива. Северно сд Аранкура питања СВИХ држава. француске су патроле имале 1 0 последњем говопу немач ! заробљеника. У области Бан-дког канцелага

из авио: »Изјаве

канцеларове изненађују попово сзо;ом лакоумношћу и својим лажним карактером. Не може се озбиљно рећи, да

говору немач ј г. Миљуков је Сат Французи су кзвршили пре пад на немвчке линије и при чиниле нег.ријатељу доста губитака. Париз, 30. марта (доцније) су односи између Немвчке и Досга жива аргиљериРусије прекинути зато, шго су СКЗ борба у об 13СТг1 Сеируски владаоци бнли потчгњени Кантена. Јужно од Оазе утицеју сила Сиоразума. При-.Немци, ПОСле ЖИВОГ бомјатељство између Немачхе и'барД0Вања, ПОТИСПули Су Руси е тра;е од 1891. године. 1 један наш одред северо иКнез Блзмарк бло је инкцијатор СГОЧНО ОД Кернеј Су-В-СИ. тога и он је кскрсно .чувао до- ФраНЦуЗИ Су ИХ ОДМЗХ бре односе са Русијом. Онје1одбили једним противнача< дапуштго, као што се зна, ПЗДОМ. У шуми Претр

Французи су извршили успешно деструктивно гађање на немачке организације. Енглески коминиче Лондон, 29. марта Ситуаиија се развија повољно прсма нашем оиштем плану. Нашесутрупе освојиле висове Монши-л-Пре и Б ржер јуче у јутру, задобивени су задовољавајући успеси надругим секторима фронта. Доцније. — Снег је јуче у изобиљу падао цео дан и омео је у велико наше напредовање. Одбијени су са успехом дванемачка противнападананаше нове положаје у близиии Монши-л Пре. Војни ци који су овде заробљени изјављују да им јебило иаређено да држе село по сваку цену. Наши су одреди успели да продру у немачке положаје у близнни Билекура изаробили извссаи број војника. Јуче у подне непријатељ је извршио протигжапад и приморао је наше одреде да се врате на своје старе положа'1е. Наша је артиљерија успешно тукла другу непријатељску линију. Непријатељ је претрпео тешке губитке. Наша је авијатика и поред великог ветра била јеврло акгивна.

ФЕЉТОН

Јејина Милица Мачванка — Позоришне импреснје —

Заволесмо ово каше позориште. Оно нас је бого присвојило к срцу и ми о, пооед многих недостатака, за свда и то мора бити, илак у њему увек осећамо не само своји, већ као да смо у својој милој Србији. Та она: „Одеон“, тада док смо ми онде, хао да се грет вори у нашу Огаџ1нну. — Све то твда днше нгшом душом; чујете само откуцзје нашега срца . . . Све је наше — све, и ви се задовољно окрећеге на све стр.ке, не би лн углгдЈли кога свога познатога, да се са његовим погледом сусретнете те да ааједиички са њиме то за-

довољство поделите, ссећајући се тако блиско у тој пријатној средини што се каже: међу сво/нма . У сваком том погледу видите и радост и сузу .... Радујете се шго се тада сусре*ете само све са својим Србима, шго у сеакоме крвју чујете ону ја сну, звучну, отссчну реч, срп ску изразиту бујну реч . . А замагли вам се око сузом жудње, када нам завеса открије са позорнице показани ма и нвјмањи куткћ оне лепе, оне некад тако срећне н богвте на ше српске земле . . . То нам се задовољстао највише испо

љава омиљзним ЈанкоЕим „Ђ дом« н његовим прелом у бо гатој Мачви. — Тада зажалите, зашго нисте тица ластавица па да се само ма за један тренут нгдвијете нгд оним нашим давно напуштеним гнездом . . . Јесам ли појмио ваше осе ћаје, драги моји гледаоцг? Та то су и ваши II моји ссећаји за које имамо нарочито да звблагодаримо заузимљгвсме у правнику г. Лазићу, који нас не само својом трупом задовољавг, већ нам је стаорио сто могућ ности да смо ту бар за неколико часова м=ђу својима. Поред свих наших недаћа ми 1 мо се ипак брзо почгли приб- 1 рати и поново подизати. Его, добисмз и своје позорнш'в. И богиња Талгја, наша срп-ка Талија, почела нас дакле поновј прикупљати, макар и у

позајмљени туђи храм, — I већ на првоме листу својс нов животне историје забележил је 22. мзрта први новитет,првен че нашега младога фељтоннст и песника Д. И. Јеје. Јејонам је дао своју »Милн цу Мачванку “ с д>шом и ср цем, с болом и тугом, с поно сом и частољубљем, и осветн; са оном узоритом осветом борбк за српску идејуи за Сла ву, ону чугену српску Славу, з коју се с колена на колен предгје и одржава славсча св< ћа, која се није гасила у Ср бина нД у најдубљој тамниц где се легу гкрепи н гује, ве се припаљивала са онсм срг ском узвишеном душом и с пу ном вером и надом у поновн васкрстуће златне слободе. С дана љубимица том вековном у деалу беи:е и Милнца Мвчвав

Руски коминике Петроград, 30. марта Западни фронт. — Ноћу 28. 'марта јаке непријатељске јединћце згузеле су наш истакнут |полож ј у области Вулкс-Тонске али је кашом артиљериском 'ратром убрзо одбачен из роао,ва. У области Терешковец, у ј правцу Сскалз, непријатељ посла артиљериске припреме, разрушио је га некИм местима на ше бодљикаве ж: це и ушао је јсилом у наше ровове али није ' могао да те одржи на нашем положају. На кавкаском фронту у области Рајати, јужно од УшинјВ, нгше се трупе боре са Турцима. На осталом фронту пушкарање и активност нзаиднииа. У сбласти Галца, један француски авијатичар оборио је немачки героплан који је у пла мену пао на Галац. Италијански комииике Рим, 30. марта На Красу актгвност игших! патрола приморала је непр! ја-| теља на в ше места да напустн истакнуте рсвове. Највгжнгји одЈ тих ровора заузет је јуче и| утврђен. На осталом фронту I нормална артиљерг.ска борба.

ШОРЈЛ НШЧКЕ ВОЈСКЕ Велика глад у НемачкоЈ Цирих, 30. марта Три немачка дезертера пре-1 дали су се шрајцарским трупа-1 ма у Ларжену. Један је сд њих| био бос а други рањен. »Да се| немачки војници — рекао је| трећи — не боје да их Ш ај-1 царци не врате немачкћм вла-1 стима кго што их официри за-1 стргшарају, искористили би сва-1 ку прилику да пргђу границу и| прегаду се швгјцар. властима.«! Немачки војници у контактусај шга цзргким војницима на гра-1 ници ие хрију ужаско стгње у| земљи. Предмет сва;ог разгсво-1 ра је мсње више оскудица у| хлеби, т. ј. о хлебу од жита који I се може јести и рарити. Па и I и.емачки официри, кед код се I прилика укаж*, не колебају се I да се об, аге Шнејцарцимг за I иамириице. Пре неколико дана! један од оф-цира тражио је у I ззмечу за ма.ку против загу-1 шљивих гасоза хлеб од три ки-1 лограма. Оч је отворено при-1 знао: »Јесте, ми смо глгдни; ми I то не можемо више крити. Мо-1 ји војници све више И више сла-1 бе; ја »х сажаљевам.« кз, када је са највсћим поуз- I дањем као са мушком сн<том| стала у одбрану да се славска воштаница не угаси, јзвикнувша потресенимЈгласом: »Јок, ГОСПОДИНч !« Замисао је ове драмске сцене веома дирљив, нарочато у времсну које ми сад прсжнвљујемо. Алн ипак ја сам за то: да сгвари овакве врсте не треба писати готово напамет докле нас ссећа не повраги опет у нашу Отаџбину и не испитамо све прилике под коЈима су наши у ролству сносили невоље Шго више верности у једној драм 1 у толико је и природнија а са тим и всћи успех. Нећу се упуштати у критику о техничксј обради ое 6 др мске сцене Остављам то меродавнима. Ади у толико се може реки да се ипах осећа д*