Велика Србија

БРОЈ 355.

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 3. АПРИЛА 1917. ГОД.

ГОД.

1Л 6КШБЕ 8ЕКВ1Е

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 франка, тромесечно 9 фра нака, годишње 36 франака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДБИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва улица Коломбо 33 Солун. БРОЈ 10 сант.

ДМЕРИКА У РАТУ —<=Лондон, 3. априла Велика централна јужно америчка републина Боливи ј» следовала је примеру своје суссдкиње Бразилије и прекинула је дипломатске односе са Немачком. Вашингтон, 3 априла Дописник »Асосиатед Прес е« телеграфише: као ре »ултат конференције поморских властн предузете су деЈинитивне мере у погледу учешка америчке флоте у рату. Прва дужнјст ^меричке марине биће да патролира дуж целе обале Америкг на југ до панамског канала на север целом обалом Канаде. На тај начин заштитићесе сва пристаништа прогкв вероватних иасртаја немачких сумарена. Париз, 3. априла Протестантски одбор француске пропаг-нде на својој седници од 31 марта 1917 године одушевљено је поздравио одлуку владе и народа Сједињених Држава: »Синови хи генота шиљу братски поздрав великом народу оних који тамо нмзју као и они јеванђеље за основицу њихове вере. Французи примају са великом радошћу улазак у борбу силне нацнје која ће употребити све слсбодне људе ради ослобођења потчињених људи. Они поздрављају незаборавне речи председника Вилсона наследника Франклиновог коЈе објављују свету права народа.« Њу-јорк, 3 аћрила Шеф безбедкости тражио је од »Шгок Ексшанжа« да иреда листу депозита вредности у новцу која припада не ■рнјатељима. Управни одбор је обећао да преда листу данас. Берн, 3. апрбла Управа поште у Берлину Јавља да Је радиотелеграфскн сасбраћај измеЈју СЈедињених Држава и Немачке нрекинут. Победа је наша — Правда мора триумфовати —

Ступање Америке у акцију представља један од најзначајнијих момената у европском рату. Сједињене Државе, шампион светскога мира, бациле су коцку и ступиле на страну држава, које се боре за победу правде и слободе свих народа. Јужно-америчкерепублике, незави^не и сло-

бодне, које до данас никакви догађаји у свету нису усталасали, покрећу се и сопидаришу са Сједињеним Државама. Бразилија је већ у рату са Немачком. Чили, Пзрагвај и Урагвај, плодне и богате републике налазе се пред прекидом односа са Немачком. Цео аргентински

народ тражи категорички рат против централних држава. Јасно је, да је дана-: цела Америка отзорени непријатељ Немачке. Против Немачке и њених савезника мсбилишу се нове снаге, и то нове армије, нови ратни материјал, нсзва финансијска средства, нове флоте. У Сједињеним Државама зајводи се војна обавеза'То 'је несумњиво догађај од огромне важности. Завођење опште војне обавезе у Великој Британијиизненадило је и зачудило свет, јер се нијемоглозамислити да ће у Енгле ској икада моћи кроз парламенат проћи такав закон. Данас се понавља случај у Сједињеним Државама. Најмирољубивији људи на свету, Американци, који су увек гледали само своје интересе и нису се мешали у међународне ресоре, покренути су ев-ј ропском војном, те и сами у корист права и цивилизације потржу мач из корица и ступају у борбу, која има да осигура вечити мир. То је најбољи доказ, на чијој страни у овом великом рату лежи право и правица. Немачка је изазвала овај рат у циљу, да добије превласт над све-| том. У небројено прилика ту су идеју истицали не мачки пангерманисти. У току вођења рата Немачка је довољно јасно истакла свој метод и своје принципе. Никаква средства нису пропуштена, само, ако су ма у коликој мери могла водити циљу. Убијања жена и деие, у-

!ништавање читавих области, рушење најлепших споменика, бомбардсвање отворених и небрањених вароши, одвођења стара ца, жена и деце у ропство, мобилисање становништва окупираних области, упо треба граната са загушљивим гасовима — све су то средства, која је Немач ка примењивала у рату, само да би се дограбила победе и хегемонијеу свету. Међутим, пангерманистични сан није се остварио Против Немачке устале су све државе, које су у овој гледале опасност по це, о човечанство. Најпле менитији и најузвишенији народи света подигли су се, да бране право и цивилизацију против насиља и дивљаштва. У коло сила Споразума ступају постепено и остале државе земљинога шара. Цела Америка солидарише се са Савезнииима. Светски рат почиње добијати одређенији облик и убрзанији темпо. Догађзји теку муњевитом брзином. Руска револуција извела је препорођај у највећој и најмонархистичнијој држави у свету, која данас сва своја средства, све своје живе снаге ставља у службу победе правде. Тај догађај усталасао је народе наших непријатеља много дубље, него што ми то и можемо замислити. Данас, када се цео свет окреће против Немачке и њеких сателита, не може бити сумње о томе, на којој страни лежи коначна победе. Ствар, за коју се цело човечанство мобилисало против својих непри-

јатеља мора триумфовати. Док наши непријатељи грцају у страшној економској кризи, и док су готово без даљих средстава за настављање огромне борбе, наши Савезници обилују данас свим и свачим у много већим размеримз, него што је био случај у почетку рата. Отпорна снага наших непријатељаслаби сваким трснутком, док нзпади наших Савезника постају све силнији. Наши непријатељи су на измаку својих средстава и снага, док су наши Савезници тек сада у напону своје моћи. Победа јенаша. Праведна ствар, за коју се боримо, триумфоваће много пре, него што ми и замишљамо. 8. Д. Швгбић

Ф Е Љ Т О Н

ВАСКРС

М Ј. Аврамовић -

Н а У с к р с

Страна штампа Немачка демократија »Форверц«: »Канцелар Бетман Холвег нмао _/е разлога да прнзна, да јс нова ори/ентгци/а политике животно питане за Немачку. Али, она се не може одложити за после рата, Јер јс витална потребл Нем&чке. Ми тражимо њену примену одмах^ да би могли живети у нади на повољан исход рата «. Америка у рату »Трибуна«: (Чикаго): »Митинг у Мадисон Скверу произвео је према сбавештењима нашсг дописника, силан утисак у Берлину. Немачке рефлексије су следеће Пратимо са највећом зебњом и запетошћу прогрес ратне грознице у Америци. »Локал АнцаЈгер«: »Наша одлука односно сумаренске акције не може се опозвати. Ако Внлсон хоће ратну акцију има Стојанче ме одведе одмах при улазу у село код једне мале ниске к)ћице, која је била ограђена трњем. Кроз кров који је био покривен сноповима сламе,

Пред двсраном Пилата скупља се маса Без мозга. дере се и виче из гласа: „ Н(верчин\ На смрт и на страшне мукс* И Пилат рече: «На смрт» и опра руке. Полако иде са крстом ка Гопготи Без љутње, без ропца неће да срамоти Ни Оца, ни Себе, а дубока вера Блиста у оку /ер иде нова ера. И би распет Скинуше тело са крста И сахранише. Потом оргија наста. Из страха од Гроба стража се подиже «И смрт сваком оном који мртвом ближе», Недеља.. Плоча се диже... Стража унакрс П-де. И ропац бедника у смрт Јекну: « Бежте! То се сахрањени сада диже Јер и његов данас дошао уе Васкрс« Ускрс 1917. г.

То је било за време нашег четогаља у Мзћедонији 1906. г. када смо парирали бугарској пропзганди у чисто наше крајеве, причао ми је један стари четнИк. Пред сам Ускрс апркла ме сеца пребацила се наша чета преко границе. На Велику Сре ду већ смо били на пролланку Ксзјака одакле је имао наш рад почети. Одмах испод самог подчожја Козја*а налазило се село у коме су веђином били староседисцч Срби. На сред села била је сгара и мала црквица, којој је служчо један стари свештени< добар Србин и чија су два

сика још пре две године као добри Срби главом платили. Бугарч нису волели овог старог свештеника и гледали су на сваки начин да га се отресу, јер им је много сметао. На Велики Петак, војвода одреди нас двојицу мене и четни ка Стојанчу који је био Маке донац да пажљиво сиђемо до села, да запалимо коју воштаницу у цркви и да целивамо плаштаницу на коме је положено тело распетог Сина Божјег. У исто ереме да припремимо код једног нашег Србина где ће мо кришом провести бар један дан Ускрса. Нас двоје сишли смо доле и

избијао је гл.б редак плав диаа те се по томе ценило да има жиее душе иначе је све било мирно и мртво. Један стар ослабео пас, који се једва вукао на ногама, залаја, кад опази непозна ге госте а на отвореним вратима, ове, више колВбе него ли куке, појави се једна млада бледа жена са црном марамом око глазе, која држаше једног малвшана у р) кама. Стојакчу је раније позназала те се није много изненадила нашем доласку. Кад смо ушли унутра, поред огњишта на троножици седео је један сгарији човек својих 60 година, висок, сув али кош. чат; растурене, неочешљане и