Велика Србија

СТРАНА 2

.ВНЛИКАСРВИЈА.

БРОЈ А61

почела сазревати идеја о неопходности државног преображаја у Грчкој. Војска, пришавши покрету, била се дод>ше одрекла свога бившег недостојног шефа и дошла свде да истави своје груди против вековних непријатеља расе спасавајући отаџбину и успостављајући укаљану част. Није се хтела мешати у политику, и пусгила је да о њој брину они у које гледа с поверењем и који су и по природи и по положају пззвани да с политичког гледишта одређују судбину Нације. Али ова војска, над којом се као светао облак просу устанак РусЛје, чије су срце потресла велика начела која је прокламовао г. Уилсои, схватила је да је куцнуо час да за тренутак изиђе из тачно одређених јој дужности. И као што Је прогласила устанак Гуд-!ев да би извела Грчку из учмалости која би се завршила смрћу, као што је пригрл!*ла устанак Солуна да би спречила срамни савез Грчке са убица-

ма Нације, тако је пре:<јуче прокламовала промену државног стања и тражила његову замену другим режимом, који је сагласан са карактером Народа, али и с новим духом који ј данас незадржано избија и у |самој милитарисп чкој Немач кој. Знак је дат. Као варинца ће се разнети кдеја, која је воља војске и воља народг. Иначедо гађаји брзо иду своме решењу. Народни Покрет спонтано из6иј» свуда и свакогдана огима велике комаде од још апсолутистичке државе. Када ономе стању остане само клнка која 1 га је стсорила, тада ће Уставотворна Скулштина казати последњу реч. Прву је Еећ изговорила војска, која јесте и која ће битИ чувар нове Грчке Државе. — (Број 302) Примедба. > прекјучерашњем броју, у првој тачци резолуције а у трећем члану перИода треба читатИ „да ужива блага сло5оде“ а не »блага слобода“. Пол ЈТуЈ.

Са ратних фронтова Са солунског фронта б 1 асти јужно од Сен Кан— Француски коминике — ј тенз. Између Есна и дру Солун, 9. априла ј ма Дама Французи су наЈуче Је услед јаких снежних ставали своје напредовање

вејазица ситуација била непромењена. Један немачкД аероплан намерно је бацио четири бомбе на амбуланте у Го

на платоу северноодСан зи. У борби са бомбама успели су аа натедујуна, сектору Иртебиз У четири!

рици северозападио одПреспан- маха одбили су Немце ко ји су хтели да заузмЈ ровове северно од Бреја у Лаоноа. У области Ремса у Шампањи артиљериска борба. Англо-француске тру пе су заробтле од 27. марта до 7 априла пре ко 33.000 војника и заплениле 330 топова.

Енглески коЈииниче Лондон, 9 априла Наше су трупе заузеле претпрошле ноћи, село Конелне и |ззробиле известан број војника.

ског језера. Француски комннике Париз, 9. априла Северно од Егна доста жива артиљериска борба. У области Нантеј ла Фос и Ертебиз Французи су заробили око стотину војника. Источно од Краона и северно од Ремса јака артиље риска борба. Французн су напредовали јужно и источно од Курсиа а. У Шампањи Французи су одбили један немачхи напад на Мон-0 Западно сд Мезон дШампањ француски су одреди | , |Јсдан |е непргјатељски одоеж продрли у немачкелиније иза- ' и «рел < лп 1 и покушао да продре у наше по робили 40 воЈНИка. На осталом; к мк 3 и ж • :ЛожаЈе у близини Фокисарв али фронту ноћ је прошла на миоу. I. Ј Ј ^ Је био одбиЈен. Артклериска се Паоиз, 9. априла борба насгазља. (доцни;е) ј Ј>че је непријвтељ узалуд поИзмеђу Соме и Оазе, кушаеао да поврати изгубљено јака обсстрлна зргиљери- Село Кокслие Непријатељ је при ска ватра иарочито У О- самом јурншу много страдао од ~Ка | Ш19'јЦ‘Т' ј, ЕђДДДЕ ЈВИјЦВ1ИВ 8ИД ВДИ8 ИД Ц|д Ф Е Љ Т О Н ХристосВаскрс* Христос Васкрс! Он је усгао из грсба Поднео је муке, чуо смрти звон! Побеђен је демон. Стншана је злоба! Гнев Божји и грехе опрао је он! Христос васкрс! Зора слободе већ рудн И веселим пламом свој пирује пир, И нзд народима угњетених груди Разастире срећу и покој и мир. 3» немачке жеље, које храни злоба Биће бедна судба и свршетак сам, А дела Каина, препреденог роба Чека општа мржња, презрење и срам, Јер он робје страсти и уображења И роб је безумља, свирепства и зла,

ндше артилерије и осгавио много лешава на бојном пољу. Напредоаали смо јуче дуж обале реке Скарпе источно од Фампуа и проширили смо лако на шу линију југо-западно од Ланса. На последњел* сектору успешно су одбијена два вемачка протнвнападе. Јуче је у вгздушној борби о борен један немвчки аероплан. Дза се наша апарата нису вра тила. Адмиралитет. — Ноћу игмеђу 7. и 8. а^рила пет непријатељских детроајера покушали су напад на Дувр. Они с/ бомбардовали (брађено поље удаљено неколико миља од Дувра. Непријатељ се је онда упутио упргвцупристаништа веровано у намери да бомбардује неколико наших поморских је диница. Али су их уз пут среле две патролске лађе које бране Дувр. У ток\ од пег минута борбе, озе две лађе потопиле су најмање две па може бити и три непријатељске лађе. Остале су се лађе са ве ллком брзином повукле и изгубилеу помрчину. Наши бродови нису претрпели материјалну штету а губиц 4 су сасвим безнгчајни према задоби : пеним резулгатима. Мисмо били срећни што смо спасли 10 немачки сфицира и 95 људи са потопљених лађа. Највећабитка у историји Лондон, 9. аорила Допнсник енглеске штгмпе на енглеском фронту у ФранцускоЈ, пошто Је изнео Један општи рсзиме воЈне ситуациЈе на том 6ојном пољ >, нстиче Једтство ак ције гзмеђу савезничких војс&кз. Он цени да уе бнтка коЈа се сада води код Есна, наЈвсћа у Истори'и. Ова се борба неће завршитн — тврди дописник дск се потпуно не унншти не

приЈатељ Пропала идеја о офан зиви Лондон, 9. априла. Дописник »Дејли Меља» у Милану телеграфише : Аустри ска офанзива нафронту у Три Јентину изгледа да јс напуштена. Не само да уе прекинута свака операција протнв Итали

I јана, него се утврђуЈС да су Ау• стро-Немци псчели да повлаче снаге коЈе су концентрисали на том фроиту. Одличан плен Атина, 9. априла Дописник »Е;тије« у Лон дону телеграфише: Прена зваI ничним извештајима, од по; четка офанзиве на западном фронту заробљено је 31700 војника, заптењено 317 топо: ва, 500 миграљеза и огромна количина пушака и ратног материјала. исија и шрика Телеграм америчког посланика у Петрограду Лондон, 9. априла. Дописник „Дејли Теле!рафа« у Њу-Јорку телеграфише: Посланик Сједињених Држава испослао је г. Лансингу, државном секретару мИнистарства сг.ољних послсва, једну депешу у којој је достазио бааирајући јсе на званичннии извештајима најфор#алније уверење да ни у јком случају, Русија неће обратити ни најмању пажњр на аустро немачке прсдлоге о сеператном миру. Г. Миљуков, минДстар спољних послова, нагласио је поводом тога, у току једног разговора са америчким представником, да непостоји ни.каква евентуалност која може да прЕМора Русију да закључИ ■ еператан мир са непријатељем. Објашњавајући све мотиве који су нагнали представника Сједкњених Држава уПетрограду да упути овај телеграм дописник „Дејли Телеграфа" из Јављује да су агенти нем. пропаганде у Америци изнели у последње вреие као СЕршени факат, вест да је РусиЈа, под притиском социјалистичких партија, спремна да закључи сепаратан Јмир са централним држагама. :Ова злонамерна тврђгња тежила су једино нг то да задоцне или спрсче интервенцију Сједи њених Држава у конфликт. Шпанска криза — Изјаве Романонеса. Мгдрид, 9. априла Пре кего што ве дати оставку, конт Романонес упутио је краљу дугу по руку, коју публикује шпакска шгампа. У овојпоруци,

о:тавке Конт Романонес изјављује, да он сматра као битно и условно за величину Шпаније, д а На стави политику наговеште ну 1902. године, и појачану уговсрима од 1904 и 1905, као и изјавама ол 1907.-1913., као и изја јвама у почетку рата. Присталица идеје, д а Не треба интервенисати ур а . ту, Романонес одбацујесваку измену политике, коју 1је он усвојио. Он истиче нарочито, да Шпанијатреба да тежи дапредседава ! моралној конференцијинародг, поник. их из њене крви а не да изгледа морално одвојена од њих. На завршегку,Романонес при знаје, да велики део јавног мишљења не дели његове идеје.

РУСИЈА И ИТАЛИЈА Одушевљена депеша г. Амфи театрова Петроград, 9. априла. ( Г. Амфитеатров, директор »Рускоја Воља« чувени писаци публицисга, вратио се из изгнанстЕа из Сибирије у Петро град Он је познат у Риму и Паризу по своЈим борбама против тираније царизма. Услед својих убеђења он је пао у немилост и прогнан. Кад га је ПровИзорна Влада пустила у слободу упутио је *"Борнале д Игалији» следећу депешу: в Ја долазим из изгнанстп куда ме је издајник Протопопов послао. А сада ,е он ухапшени бачен у тамницу Петропавловску, јер су сада господари сигуације пионери слободе. ! Ја се враћам у престоницу и журим се да поздравим »Ђор нале д Италија« и целу штампу у Риму, да поздравим свету Италију која је Сила за дјгомо ја друга отаџбина. Русија сд бацујући јарам деспота спојил« се са фамилијом слободних идрода у Европи. Озај је факат најсигурни а гаранција против Централних Сила. Ја слободан грађанин, упућујем отаџбини ее

ликих шампиона Слободе Мацинија и Гарибалдиа, израз згхвалности која 1е наћи симпатичан одјек у срцима нашнх пријатеља — Италијана. Живела Италија

Доносимо у данашњем броју превод ове песме из пера Једне врло угледне личности нз руског друштвд у Солуну ко а је у оригиналу изишла у ускршњем броју »Р.ског Вј(сника«

он излаже узроке своје Каквога још није сд свога ствсрења Видела под мебом васиона сва1 А преваром црном Бугарин је свуда Бележио своја дела и свој ход. И зато је презрен Искариот—Јуда; За навек словенски презире га род. Аустријо, скупе џелата без душе Тамницо народа, где цврује стсах, Сводови већ твојих двороеа се руше И пред мачем правде падају у п.ах. Галичани, Срби, Румуни, Пољаци И Чеси, јер к>ца час тирану злом, Од данас за увек, к’о прави јунацн, Биће господарв на огњишту свом. Васкрснуће Пољска, Србија. у срећи, Васкрснуће Алсас, Белг( ја, и спас Јерменима иде: мач гх неће сећи, За све куца зоре и слободе час.

ам угњетача нек за навек оде У вечиту маглу и у вечни мрак! И, као утеха у свету слсбсде, Свима царства правде нек засија зрак! (Превод с руског) в. А.

НЕМАЧКА КР03А Смањивање немачког станов ништва>

Становништво Немачке опа да. »Ми почцњемо опадати и и демо оној жалосној ситуацији у којој се сада налази Француска« — пише »Келнише Цајтунг«. Не треба сматрати, да је рат једини и непосредни узрок оваковог стања ствари. Занета, младеж немачка, бољом кајзеровом, уништена је топсвским гранатама. Последње званичнв статистике, које ке кажу право стање ствари, дају следеће ци фре на дан 31. јзнуараове го нине о немачким губитцима: убијених: 1 021472; рањених 2 603020; несталих 572,789. Свега 4.197281. Треба рачунати још на смртност деце и егарацаус