Велика Србија

СГРЛНЛ 2

.8 Е Ј1 И К А С Р В И Ј л.

6РОЈ 362

Зар ће се усудити који исто-!бежно донети плодове у цело] { ставивши много мртвих на теричар да оспори смисао изјаве Евроти и пре сеега у Средиш- рену. Дзуги покушаји на једном Венизелосове, по којој је тај њим Царевинама на довро њи-, вису, даље на истоку истотако покрет био тобоже само анти- хових народа. ! је осујећен. бугарски, а није имао иикака* Демо<ратија је већ победИла. ] Ничега зигчајног на осталом други смисао, нити је против Споразум је всћ псбедио с фронту. макога другог био наперек? 1 * * * победом Демократшје у Русији.ј АвиЈатикг. У току 8. апрИла Манефест од 6 но*ембра 1915, Сад, нека се порекне да Елиши- наши пилоти сборили су три који је Венизелс у име Либе- зам није дивно допринео три немачка аероплана.

ралне страике бацио у лице немачком маршалу Константину,

умфу Споразума помоћу своје ванредне и неизмерљиве морад

био би прикладан одговор ономе не снаге.

Енглески коминике Лондон, 9. априла На северној обали Скар-

Руски коминике Петроград, 10. апрИла Пушк 1 р«ње и извиђање на свима фронтоаима. Италијански коминике Рим, 10. априла У долини Лагарине каша артиљерија је бомбардовала мост Сако и порушила га делимице У долини Позине одбијен је одмах један непријатељски упад

који би се усудио да порекнеј И нека се оспори још. ако ]е ‘чаичртТЈцр мгтп- У околину Д*ги. На фронту Јуда је покрет Елинизма био чист мог)ћно, да Венизелос аи]е и- • >^ ; а лијанских Алпа артиљеријска активност у зони Горице и на

права чове

грао једиу од на]главкијих уло ЧНО ОД Фа'АПуа оарЖНН је у овоЈ великој трагедији за У ТОКу НОћи Борба се на-

покрет за света «•■*• . г. , О.ОЈ .,»««.! н >ш. ««* сдгљењ. А сада бећ не би био пророк .права човекова и за слободу СТаВЉЗ у нашу КОри.Т за ; . ист>кнут «.,« „рорекао, - ео, - (Д.г.ро«. у К„о,„, паДНО »IеГс«„ У „I«., , ...1 к„,е семе које је де«о„с«„ Ве- |мре. »17. Потп.с.г X. В. Ланса, ГДе Су наше Тдупе ^ Л заплениле су овизелос посеј.о на Акропољу ј силакакис. Број 91. Без комен- ПОНОВО нап РеДОВале И За- ^ донело тако обилне плодове у тара.). ДСбиле зароОљеника И МИ Русији, — да ће то семе неиз- Пол ЛуЈ.

Велика поморска битка

траљеза. Три немачка противнапада одбијена су са успехом. Живе борбз водиле су се целсга дана југоисточно од ЈТоса. На ово« се ктору задобивено је још терена и заробљеника

Јуче је била знатна ак-јтио се неоштећен. јтивност авијатике. Оборе-

Атина, 10. априла Један немачки коминике јавља: Једна друга немачка дивизија сукобила се јуче са једном ја ком британском дивизиј'ом. Развила се снажна на су 4 непријатељска ае битка на кратком одстоЈ‘ању. 85 немачких тор- роплана, 6 дрјгих пржупиљеравратило се у своје пристаниште. 42 ни су се вратила. Немачки коминике додаје да се иеки од ових могу сматрати изгубљени.

Једна наша ваздушна ескадрила бомбардовала је јуче центар жељезничких пруга између Пребачине и Доримберге. Сви су се аероплани вратили неоштећени. У току ноћи један наш дирижабл обновио је бом! бардовање истога места и вра-

Са ратних фронтова

ђено је да се спусге оштећени. Осим тога, један непријатељски аероплан оборен је нашим спеиијалним топовима. 4 наша аеропла |на нису се вратила. Мисир. — Као допуна јкоминикеу од 7. априла,

Нвмачка авијатика Цнрих, 10. априла »Цирхер Цлјгунг« пише: Пре ма тврђ*њу неких званичних немзчких личности Савезници односе сада рекорд у авијатици нв св ша бојним пољима. Не мачка је авијатика претрпела огрсмне губитке у разним ваздушним борбама. У току ]едне недеље — каже лист — Немачка је изгубила елиту својих авијатичара. Преко тридесет њих су изгублли живот. 200 апарата су унишгвни илк по*

нове по]единости, примљеСа солунског фронта |ше бомби на сбласт око Дин- не од архсвног командан— Француски коминике — јкерка. Три лица су лако рање- ТЗ Трупа у Мисиру ЈВВЉају, Солун, 10. априла на, штете су безначајне. : да су Наше ТрупеутврДК* Јуче је била артиљериска Париз, 10. априла Ле 3а У 3ети те Р ен и Д а С У борба и пушкарање на разним (доцније) > са Д а У ДОТИру са ГЛс ВНИМ, ква р е ни. месгима фронта. Прекјуче је Између Соме и Оазе, арти и епрИ]атељСКИМ ПОЛОЖаЈем, I непри)атељ бомбардовао загуш- Љ ериска борба била је врло К °^ И . штити аз У- СЈВг) ПО- Изгубљена ИНИЦИЈатива г г Ј К ППМГЛ1 ПГ 1Л4)4^Р пп мппп . операцнје Лондсн, 10. априла

1С ВРЛО - миим гП 1 натами италиЈангкЛ ЛОЖа] ЛСЧИЊе ОД МОра КОД ГекГо Г,.ГЈе ЖИВа У Т °г Т На СеКТ ° РУ Шеик-Ахмеда, пролазипре „ 1 је постлгао никакав резултат. Го" Ирвил"^ “ К0 АлИ ' М У ИТа Р а ИСТ * 0Д т . Два нгмачка аероплана бои- и , мг Р г Р *. , , В 2 Р 0ШИ И н РО сти Р е се тааа ’ ТаЈМС ‘ *™ 8 „таришући В0 Ј Н У бардогалн су поново ј\че ам ђУ С:>асон * и Ремса а? " У ЈуГОИСТОЧНОМ правцу ка ,ситуаци|у на фрачцуском фронбуланту V Гооици Једа < од њих тиљсриска л е Ј стиа с пгекидима Абухареири. 6. априла за- Т У К8же Д* Ј« отпочела велика в . ј. ка Р азним секторима. Немци су дсбивено је ОКС) 200 33- савезничка сфанзива и да ге р Р 1 Ј • снажно бомбардовали влрсш робљеника Фоаниуски коминике , Ремс » нарвчито .«*? тКате ДР але - ј Месопотамија. - У I У ШЈмпањи дан је обележен Т0К у Н оћи ИЗМеђу 6. И 7. Париз, 10. априла низом рсакција од стране Не- априла десно крило НЗШИХ У области Сен Квнгена Јака маца на висове, ко;е Французи Т рупа на ДССЧОЈ обали Тиартиљериска борба наставља се. држс на гребену Моронвилера. Т р а напреЈ,ОВало јб ка сеУ току претпоошле ноћи изме- Један јак напад, управљгн на веру ОД непри атвЉСКОГ ПО ђу Есна и друма Дша Фран Мон-0 едбкјен је после живе ложаја Истабулата СД при , цузн су остварили нове Јспехе борбе. М.страљези и противна- лике једну МИЉу. Изјутра I терисгични е завршуЈе »Тајмс« северно од Санена и Жуна. пади нанели су крваве губ^т.е 8. априла наше трупе за/-! то је, што су Немци већ изгу Борба са бомбама у области Немцкма. Један не.мачки ба а З.Ле су један део ЛИНИЈе губили иницијативу офанзиве на Ертебизе. У Шампањи пушка љон, око 5 часов* по подне поЛОЖЗЈа Истабулата, за- затадном фронту. рање патрола. Прексиноћ не сев. западно од Мон Оадсчекан п(.бид пи 950 мачки су аероплани бацили ви је вагром и распрштао се, о од КОЈИХ су 9 официри. 1 “ “ ■ "1- III II тт«пич1-. -I- цдц |—

фронт мора пружити у дужину од Севгрног Мора до Шампање. Немци су све »ише и аише узнемирени јер осећају да ће се убрзо догодити великИ слом. Они пред/зимају погребне ме ре да би париралИ сваку евентуалногт. Оно што је најкарак

Ф Е Љ Т 0 Н

Историје сумарена Из »Кориере дела Сера« од 3. III. 917.

Предузећа непријатељских сумарена често су пута страховита, вли је ст ашна и њихова судбина. Изгледа да на њкхпа да кајвеће проклетство за све невине жртве, које су, без одбраие, потопљене и сахрањене у мору. Колико се непријатељских сумарена, који су изишли да на надају, није више никад врати ло у своје базе? М н знамо за многе, али не знамо за све Број ишчезлих је велики н не

Далеко, у пристаништнма, у командвма база, одакле су отпутовали, очекују их; али се онн не враћа/у. Игпитуј* се пучина, бацајући преко моракратке нервозне позиве помоћу телеграфије без жица. Нема одзива! Још се очекује. Пролазе дани: нити се они враћају, нити д» стигне какав глас о њима Очекује се противников коми нике, «а би се сазнало, да није сумарен потопљен или ухваћен.

„ ч Ништв1 Саопштења те восте познаг. Када смрт шчепа неко- и кад се нађе за сходно да се

га од ових тајжнствених море пловаца, гишнна наступи врло

учине, долазе непотпуна после много времена. Тада се и ко

брзо и утире с« вртлог, који га манде морају помирити с тим ,е прогутао. Д1 ЈЈ- Тање значи смрт.

Али ипак, по неки пут тра гедија сумгрека им» свога глас ника' Појави се са нзице смр тоноснога врглога и — ирича. А од тих прича језа човека хеага. Ми их знамо неколико. По неки пут је море племенито и подигне вео са дубоквх мистерија, које крије у себи. * * * Не смејући више да излази с лађама преко Јадранскзг мора, непријатељ, који избегава огворену борбу, шаље у заседе и у потеру своје сумарене. Наша флота треба да пази и да чува и себе и обалу, и да брани море од ових мистериозних ча маца. А посао стглног надзоре, без престанка са опасношћу, тежа< је посао, који нема сјаја непосредне славе, али којипружа рату колосалне услуге. У

тишини, игалијаиска марииа де лује сваког деиа, сваке ноћи, без примир]а, без умора, да заштити саобраћај, да надзирава мора, и кадкад да потопи понеки непријатељски сумарен У пролеће, 1915. године, у времену наше објаве рата, Аустрија није имала више од шест сумарен*. На крају 1916. године имала их је десетину; друга десетина била је у гређењу. Али је одмах поможе Немачка; помсже је пре но што је била с нама у рату. Вео, који, *У. С. 16« откри са својом смрћу, био је само један пример читавог једног система. Објава рага између Италије и Немачке је од 28. августа 1916 год, г до тада већ годину дана немач ки сумарени су ратовали у Јадранском мору, као што су н пре годину дана заробљени на

ОДЛУЧНОСТ РУСИЈ1 — Руска штампа о аустро-немачким предлозлма мира Петроград, 10. »прИла Агенција Вестник саопштааа: Полузваничне аустро-немачке изјаве, којима се истиче могућ ност да се измире циљеви рата централнихдржава и Русије сматра руска штампа као ниске, лицемерне и подле маневре. «Рјеч» подсећа, да Провизорна Влгда немж никахвих завојевач ких циљева. Она дела у пунвј солидарности са силама Споразума и дели идеје, истакнуте толико аута од г г. Асквит«, Бријана и Греја. Нове полузва ничне немачке из]а 1 енеће имати више успеха, него детињаст покушвј, да се Русија одвоји од њених Саеезника. „Рјеч« истиче иаказни софнзам Аустрије која тврди да ће дати народима могућност да сами управљају својим властитим судбинама. ,Лли, непријжтељи, вели »Рјеч« избегавају да даду о томе ствар на обааештења, као што су се уздржали да даду одређен одговор на апел председника Вилсона. Руски народ зна, за што он наставља ову борбу на смрт и реснектује обавеза, које про истичу из згкључених уговора са Сађезницима. Полузванкчне непријатељске коте мање су горде него оне, које су прошле године садржавале предлоге ми1 ра. Све показује, да је завојевачки апетит непријатељски умањен. Али њиховекоте не дају никакву гарантију за будућност. Руски нарсд неће, да се његова слсбода појачава уз учешће немачких бајонета. Народи, коЈи су ушли у борбу умеће, да на уче памети разуздане носиоце немгчког империјализма«. »БиржевиЈа Вједомости«, ко ментаришући исте предлоге у једном дугом чланку, пише: «3ар нмз доста наивких и слепих људи у Немачкој и Аустрији, којн мсгу поверовати, да ће Русија, тек ослобођена, почети ноб живот издајом према Са зезницима. Они, ко]И одобраваЈу план за себног мира, сада су изоловани п бачени у гшницу. Р\ски народ наставкће рат, док тежње свих народа не буду осигуране, док се свет не обезбеди про тив нових атентата од стране воЈннчке аутократиЈС. •Савезници Русије могу битн Алпама баварски вејници и официра. Немачка је по:лал> у Пуљ жељезницом десет размонтиргних подморских бродова; у Пуљу их монтираше аустријски и немачки инжињгри и радници и пустише их у море с посадом чисто немачком. — Сумарен, који потопи Амжлфи у јулу 1915. гед., кад !ош нисао били у рату с Нгмачком, био је ие мачки сумжрен »У. 10.* — Сумареи, кој(1 потопи једну наш/ малу лађу у јуну н:ше прве године рата, био једруги сумареа иемачки »У. 11.* Али је »арвна италијанска ипак освеће на: од шест сумарена намачких, који су оперАсали уЈадранском мору, потопљена су два. Говоримо само о потапањима, зз која знамо с ап:олутном сигур ношћу: «У. С. 12.* понова из-