Велика Србија

»ВЕЛИКА СРБИЈА«

СТРАНА 3.

БРОЈ 363

несе раг у Америку и да на та / рзчин напдати учињене ратне трошкове. Немцису мисдили да бомбардуЈУ ведике америчкеварошн. Н>ујорк. — Амсричка флота осшурзва патролску службу дж гмеричких сбала замењуЈ.ђн англо - француске ратне дађеПетроград — Г. Рођчнко оредседник Думе, изјзвио > да народ извршитн поделуземле у Русији и да ће пројекат о тоне бити поднешеч уставн ој скупштини. Лондон. — Ратни савет од

лучио Је мобилизациЈу свчх лекара у Енглеској. Лондон. — Г. Лојд \}орџ очекује се данас у Лондону по повраткј из П ариза. Берн. — Према »Локал Анцајгеру“ штраЈксви /ош траЈу 25 000 рзденика из рвдионица за производњу муниције штраЈ куЈу. к-Келнчше Фолксцаугунг “ Јавља о штраЈку у Лајпцигу. Исбио је нов штрајк у фабрици мунициЈе у Нирнбергу и поред писма генерала Хинденбурга да се предузме рад. Раденици из ЈављуЈу д а немају снаге да продуже рад.

Дневне вести

Српски Црвени Крст у Француској. У Хавру у Француској образован је пре три месеца Одбор од француских дама за помагање сопских заробљеника Предеедништво нашег Црвеког Крста вдобрило је овом Одбору да се служи са 5накем Црвеног Крста и узело га под своје окриље. За кратко време тај одбор је постигао лепе резултате. До 2 иарта испраћели су пакет.и са намирницама за 180 лица. Хвала племеаитим кћерима Француске ка њихову труду. Предавање у Милаку. Прсфесоз г. Миодраг Ристић држао је 21. марта у Миданском филолошком клубу предавгње о Србиј« под насловом »Херој сха Србија.« Говорник је при крају срдачно поздрављен од публике. Постављења. За писара I класе Главног Државног Рачуноводства посгављен је г. Милутин Мзрковтћ писар исте класе канцеларије краљевских ордена. За шефа у сдсеку књиговодства у Главном Државном Рачуноводству постављеи је књиговођа истог сдсеха г. Драгомир Крњајић. Производња муниције. Из Токија јављају: Јапанска је влзда одлучила да се појача ргд у радионицама за производњу муниције и рагног материјала који су намењеки Русији. А<о је потребно изјавио је пран министзр, она ће мобилисати целу индустрију земље с*ма да Савезкици победе.

Италија и Америка. Италијански лист »Кориере де ла Сера« јавља да ће италијанска влада такође послаги у Америку неколико чувених личности којИ ће честитати у име народа и влзде улазак Сједкњених Држава у европски конфликт. Командант флоте. Из Петрограда јављају: адмирал Јтлшак наименован је за команданта флоте у Балтичком мору. Оа је најмлађи руски адмирал и ужива велики престиж код маринаца. | Јелена Радојловкћ. , Из Женеае јављају да је пред Ускрс преминула у Београду Јелена Радојловић сестра г. Радо ја Рддојловића начелника пошта и телеграфа Врховне Комгнде. Покојнкци нека је лака српска зекља, а породици г. Радојловиђа наше искрено саучешће. Торпиљиркне ла^е. Из Атине јавшају: Немачхи је судтарен потопио у Атлгиском 0:<еану грчче лађе »Одисеус* од 6500 тона и »Звновиј/« од 5300 тока.

Пажња. Позивају се све оне грпске избеглице које су се пријавиле ради шивења веша, да неизосгавно 13. и 14. т. м. у 10сати пре подне дођу у радионицу улица Касзндра бр. 50 први спрат у близини грчког начелства ради упута и пријема рада. Читуља. Далеко од своје породице, а у савезиичкој Француској, умрла је 21. фебруара, тек. год. Рокс&нда Самарџићева, наставница батољске гимназије. Она је била на лечењу у санаторијуму Сз. Јована Олфанског у Савсји гдг ју је смрт затекла. Покојница је из честите куће Самарџића у Водену која је Срнству дала више просвегних радника. Породици Самарџић наше искрено саучешће. *Фигаро« од 29. марта п. н. јавља, да је у П;ереф:у (Вао), у Француској умро од задобивених рана пуковник Чадомир Васић. Бог да му душу прости. 30. марта у АхЗтеону у болници на крфу преминуо је Милош Сокић, трговгц из Штитара из Мачзе, који је за грађанске заслуге био одликован Таковским Крстом и Орденом Св. Сазе. Бог да му душу пр< сти.

Објава. Упис српских избеглица за помоћ за месец апрвл ове год. поч<ће сд данас, с тога некасе свако, ко жели исту пријави лично канцеларијн Влгдиних Комесара и собом понесе и свој пасош. Упис ће се зазршитн 12. ов месеца. Из ка.чцеларије ВлгдикихКомесара 5. априла 1917. године. Бр. 1086 у Сслуну. Пелцовање. Препоручује се српск*-:м избеглицгма, у њиховом сопстве ном интересу, да се сви без ра-1 злике пелцују од богиња. Пелцовање ће се вршити бес-' платио у избегличком логору и и то од 7. до 17. ов. месеца од 9 до 12 часова сзаког дзна. Из канцеларијг Владиних Комесара 5. а.прила 1917. године бр. 1224. Солун. |

Оставка. Из Беча јављају у Ц:!рих да је гргф Тиса први маџарскн министар поднео своју оставку аустриском цару Карлу. Криза у Немачксј. | ' Из Лондона јављају: Немци ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ купују руску монету у Пољ ској. Ово доказ>ј'е да им је потребан савезнкчки новац како 1 Си зауставили брзо падање марке. То је згак страшне финансијске сигуације у Немачкој.

Повлачење трупа Петроград, 11. априла Немци су запалили многе вароши у Румунији и повлаче своје трупе са румунског фронта. Они концентришу трупе у области око Балтичког Мора за офанзив/ у правцу Риге. Дао оставку Петроград, 11. априла Гекерал Лешчински, коМ2ндант трупа на румунском фроату, поднео је оставку. Штргјкови у Пољској Жгнева, 11. априла У Пољској је избио штрајк швајцарских радника. Општи штрајк влада у железничким радионицама и у фабрикама у Вар шави и у Лоцу. Публиковане су анти-немачке прокламације у Взршави које су проузроковале дивље поступање од стране >ла сти али без резултата. Опсадно стање Амстердам, 11. априла У Магдебургу штоа к\ ју 10.000 радника. Објављено је опсадностање ј вароши. Радници против засебног мира Петроград, 11. априла. На конгресу радничких делегата г. Соколов, председник, одговарзјући на питање да ли конгреспредпоставља хипотезу о засебном миру изјазио је: „Конгрес одбија свак/мисао о засебном миру“. Енглески краљПоенкареу Лондон, 11. апрИла Њ В. Краљ 'Борђг чгститао је једним телегралиом г. Поенкареу велике француске успехе од прошле кедеље. У телеграму се Еели: »Ове вести примљене су од мене и мога нврода са гајзећим задовсљ:твом. Ја сам сггуран, да су победе наших здоужених војсака залоге буду ћих успеха«. Криза у Аустрији! Лзвдон. 11. апзила,

сан од звзничних немаччих кругозг, да би се обиаиула русча јавност односно искрености нал\ера Аустрије према Русији.

Најновије вести Петроград, 11.—Конференција Савета провинциских и радничких и војничких делегата завршена је. Она је закључила, да је потребна мобилизација свихживих снага народннх против непријатеља. Револуционар Лењин, који је хтео јсш говорити о потреби за_ кључеаа мира изазвао је силно огорчење и мопао је побе!>и праћен звиждањем слушалаца. Њујорк, 11. — МеђуСловенима у Америци влада једнодушно убеђење о потреби уништењаАусгро Угарске. Свуда Словенн хитају са пријавама у словечске легије, ноје се обргзују по овлашћењу Америке и Споразума. Вашвнгтон, 11. — Ц« 0 ВашИнгтон искићен је заставама у часг дочека француске и енглеске мисије. Све КЈће, кола, трамваји, аутомобили украшс-ни су застазама Савезничким. Балфурова мисија сгигла је јуче у једно пригганиште Сев. Америке и очекује се„* данас у 3 часа у Взшингтону. Петроград, 11. — Албер Тома, ФранцускД министар муниције стигао је у Петроград. Буенос Ајрес, 11. — Јуче јв овде приређена величанствена ман: фгстација француској, Сјед. Државама и Савезницима. Проламали су се узвици: рат1 рат. П троград, 11.—Владимир Корољенко, славни руски писгц објавио је у «Рјечк» дирљив апел у комевели: „Хохенцолерн има потребу да Русија остане у ропству. Зд? о се цела Русија мора дићи каоједаччозек. Пред том опасношћу, ми морамо заборавити све нгше распре и све расправе о будућности. Наш на,ближи задатгк је да победимо непријатеља. Оставимо за сутра др;. га питања, јер

Са вашег фронт* — Српски званичан извештај Солун, 11. априлв10. априла мгстимичш пуш каргње предњих делсва.

„ није довољно уживати <л боду. Немечка штгмва коментари- . _ к _ к треба ]е и заслужити, а то има сг.мо једно средство. Врховни напор да се потуче непријатељ. ше са све већим огорчгњем министарску крДзу у А\стрији и њен развој. Ззанични лс-ндонски кругс-в -1 верују у могућност, да је овај гнев прнвидан инспгри-

кин ужаснбм маљем. А бомбе су пгдале на нас са ужасном дгтонацвјом. Ко кх је бгцао? И ко је дошао изнад нас? »У. 16* био је погођен: добио је у дарац У предњем делу и три - четири охсплозије у задњем д;лу. Вода је улазила на предњем дглу с леве стране, испод акуму латора. »Сумарен се нгже напред и епусти се брзо. У броду се чу само урлање запрепашћеног *УДСтва. Ревносно јурнусмз да чспразннмо двогубе зидове е да кстиснемо напоље воду, која је јако навирала. Могло се нешто м вло попети у вис, али смрт је вс ћ- бЛла ушла у сумарен: свн сно то осетили Вода није из Дазила; улазила је! »Појзсеви за спасавањсГ 1 е кну к мзндант блед каосмрт; и Д’Даде: »Мој је пО|ас пропао. ме моћи кздржатг.1«

»Други сфицир му без Еоље понуди у замену свој по;ас; ко мандант га прими: . . . . И ба ци се напоље кеђу првима кроз вратанца с м ксм отворена. И спасе се. »Сумарен се сјури на ниже готово одмах. Некслико нас се спасосмо. * * * Ово се догодило под водом Нј морској површини одиграла се у томе моменту једна драма пуна храбро:ти и самосдрицања. Бормгду је спровсдио контра торпиљер Нембо. Он је био видео пе>исксп непријатељског сумаречг, кгд се појавио и одмах затим повукао; рачунго је на неминовно бацгње торпгда, и да би спасго брод, који је но сио трупе, оде, што је могао брже, да се псстави с бзка

Бормиде, са стране на којој је примећен пгрископ. Тако сепо ставио између циља и избаче ног пројектила,- жртвовао се, да би спгсао лађу, ко;а му је би ла поверена. И прими тсрпед нгмењен лађи. Борм'/да међу тим није се била збунила. Спасена велико душнгм пожр гвовањем, даде се шго Је брже мзгла ка сумарену, дође бзнгд њега и удари га својим кљуном. Пссзда чу не ки урлик, веко брујање у ла ђи. После тога Бормида се уда љи, спусти у море барке за спасагање бродоломника са Нем ба. Све ово извршено је с му њевитом брзином. Немдо је имао бок процспљен. Али не хтеде капустити борбу, не хте дв п сти да му измакне плен. Командант и морнари и талијански имгђаху још снаге

и највеће усрдкости да пуцају на перископ непрвјатељев, на ззер која је тонуда. Умирали су, али су хтели пре тога да убију нападача. С удвојеним напрезгњем приближише се, зау ставише се изнад њега и обас> ше га бомбама И разбише га Везаше његову зз Своју судбину н у свој вртлог Нембо од вуче и неприЈатеља. Хероизам до последњег момента, и кгд је смрт ка прагу! Превео Ал. Ј П. Фрака.

ПОШТА ЕЗ СРБЕЈЕ

Преко Женевског Цовеног Кр ■ ста, на адресу г Петра Поповића, стигле су следеће допи сне карте са садржином. ■— Миладии Пешић, председ нвк из Бачине моли МИлорада Стојковића, из Бачине да гзве-

сти његове сгнове Сганоја и Љубесава да су код куће сви здрааи. Светолик и Константин су код куће. Моли за што чешћи извсштај. — Мих. В. Деспотовић из вароши В рварина, извештава Адама Ружићв, из Обрежа, да су примели извештај о њему и да му Је жена Хоистина, Бора, Бравко, Грозда и мати Пгтрија сви здрави и да је код К'ће Живадин и сви поздрављају. — Милинко Благојевић из Качине взвештава Божина Ђорића и Симу Благојевића, из Бачине да су сви здрави и да не брине. — Светислав М^тровић из Избенице, гзвештава Живојина Сгано,ев-ћа и МиЈушка Митров. ћа из Избенше да су им укућани живи и здрави. Све оае дописке карте налазе се у Команди Места у Сол>ну, где се треба за исте обратити .