Велика Србија

ВРОЈ 368

ГОД. II.

СОЛУН, НЕДЕЉА 16. АПРИЛА 1917. ГОД. в- —- ,,, . .

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СБАКИ ДАН ПО ПОДНВ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечко 3 фраика, тромесечно 9 иака, годишн>с 36 фракака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДБИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уреднигатва улица Коломбо 33 Солун, БРОј 10 сант.

БУГАРИ У

1 Бугаре је поновз обузело безумље. Резолуција у Русијмужасно их језбунила. Не знају где ће и на коју страну. Страх с-д Немгша кураж им је у пе те сабио. Бојазан од препорођене Русије побркао ил је рачуне гако, да се не могу лако освестити. Изјаза за изјавом лети, али су пуне неког потмулог трелега, који је озладао у свима слојевима бугарсксг друштва. У почотку револуције владало је право народно весеље у Бугар ској. Сби су б?з рамике ликов-али. Рачунали су иа пропаст Русије, која ће у међусобнсј свађи произаћи. Но.^чим су прве вссти стиглг, да се стзари сређују и да всља народна побеђује — Бугари луућнуше њиховнм запарложеним .адзгом и на мах увидеше да су далеко отперјали. Тада се сегише да су отишли странпутицом уполитици, али не искрено. Њих болн и тишти што су све мостсве иза себе слалили. Криво и,м јесада што су разни Денези и Гешови постали велики германсфили па можда и већи од самог деда Радославоза и Фердинанда. „Камбана" се вајка и осуђрјг меродавне, што нису одкомандовали «русофиле“ да стоје на страну, али ко да одржи силно национално узбуђење, а да не буде „германофил“. Ко је смео толику жртву тражити од Гешсва и Дснева у данима „сређе“ Бугарске. Ззр сни да не буду патриоте и да че буду благодарни Немачкој, што је силну војску са туцетима разних Макензена довела да Бугарској и Аустри.и помсгне да малуидугим ратовима из•иооену Србију преггзи. Дз. Бугари знгју касо би прошли, а знају како је Аусгрија у три маха прошла, аа им Немии не притекоше у помоћ. Та захвалност, која за Бугаре ни у ком случају није малз, уЧИНИ те у Бугарској не ост а ни трага ни гласа од Русофилства. И, они, који С У увек умели сваку приПи «у за ссбе вешто искористити, сад их снађе Та 1 малер да нелтају нисе-

ШКРМПЦУ ЛД>-У-С:менсЧ од тако га њихсада драгоценсг артикла. Нема русофила и чи:трачун. Окрећу се на свг стрдне; преврћу старе тефтере, али слс- узаман. Оло што је било у сгаро време, помрло, а сно, што се до ссора по књигама водило — преврнуло листпажнза мука. О Даневу и Гсшову ни речи не лшже бити. Ма.чинов је некгкодопред саму револуцију мало кокстовао са неким руским пој итичаримг, али змше страх да зада Радославову и Фердинанду, него ли због другсга. Но и он се пред саму револуцију избрбљг. Ни он нијг оставио сслободиоце Бугар ске, а да им ка буггрски начин не захвали. И ње/му су Нгмци спасисци и искрени пријатељи Бугарске. И за њега је Русија била гробгр Бугарске. И он се наслађавао херојским подвизима својих „храбрих“ сународника, који с/ се јуначили отсецањем носева палих синова оних, чијн су очгви положнли своје кости за слсбоду његову и његових зел^љака. И он дакле оттада. И сад се Бутзри забезекнути питају: „С киме ћемо и како ћемо?“ Нада на некадање Бугарофиле, по писању њихове шгампе, изгледа да је избледела. Изјаве Господина Миљукоза су их збун^ле. Од њих се не могу лако расхладити. Једнако их претреса-у и преврћу часозако, гчтсонако, али како кх год уз.му, ипак внде да за њих нема утехе. Њихови су државници са својим разаим интервјуима постали комични. Оли стално неглашдвгју шга је некад рекао или написго Г. Мил^уков о бугарским гспирацијама и тиме покушавају да се утеше. Али кад почну анализираги његозе сздање изјаве онда се толико ззбораве да се не устручавају јазко свој страх изнети. Безумници, не вкде да им њихозе сгаре смицалице не могувишеупалити. Они мисле да и сгда иллају посла са је.пнимили двојицом политичара руских, које су са својим фарисејским сезама л^огли и обманути. Заборазљају

да данас у Русији народ води прву реч, а ка сваки начин око нису лутке, Еећ синози тога народа што сваког дана пото-лилча своје крви зализају земљу, г.Оју су осхврнили својим издајничким ногамз ти ксти Бугари — удружени сз ндјвећим не тријатељима то га племенитог и ч:сгнтог народа. И ти издајници СлоЕезства итај незгхзални иарсд који се рспства слгсе псжр гвовањел\ Руског народа, мисле да ће за њих биги милости код оких, чије мртве синове га најдизљачнији начин лфцваре. ћ

Страна штампа Америка у рату. »Бунд« (5срн): »кмернкасвојкм ул&ском у р&т ДЗЈС моћку потпсру вољи да се р&т н&ста В 1 до краЈа. Председник Вид■ сон је у п) ком споразуму са кон гргсом н /авним мишљењсм. Нарсду са јлком н подм.тзђгном снагом стоји нза њега. Одлука Сјсдуњснг х Држава /е од огромног СВСТСКОГ ЗНхЧ&ЈЛ *. »Секоло« (Миланг): »Јсдан од прзих резултита америчке кнтервенцнЈе биће, да ће блокзда Нгмачке постати ј&чз. О ТЈме пнтгњу већ Је претресано измгђу представника Спсрззума и Ачернкс« »Нлсиок« (Б)енос Ајргс); „Ми сзда треба да ступнмо уз СЈедињене Дожаве, ако нгше до сто/знство н наш утлед шсу празне речи, Пред намл јс девизз: »РессектДемо интегрнтет наше прошлостз у име америчхе солидзрности, но/а /е закон */асти за све нзродс нгшег конти нентз или се подзјко на псдл&чкн н.ччн тсрзри&му шпи/уна“. »Чакаго Хералд«: „Иљпђу одрицзњч наших права к крвавогз рутз, мч мирољубивч Америкаицн пззбралн смо рат кзо нзЈчаснијн и н*/пз.триотскији*. Бизмарков геније! »Теглихе Рундшау": » У овсм рату видели смо достз ствари, али писмо видслн геннЈе Биз марксв. За всЈне ствари ми наравно имамо Х./ндепбургсв ге није, али тз нзм служи с-:мо као осомена, шта нам недостаје нх пољу пслитнке «. Немци после рата. »Келикше Цзјтунг«. „Какве би биле последице мира, намет нутог Нем&чкоЈ од н&ших неприЈатељз? Ози би на/пре хтели да покри/у свој/ ратне тро-

шкове н дз нам трзже 200 мч лијвџди . Озом } требз. додатд 700 милијзрди зз успостављаи>е Србпје, Румуније, северне Бглгп/е, Цзне Горе и сееерне Француске. Све то износи око 30) милиЈарди. Кад бн Немачк* мсралз глатити такву суму, она бн се изшлз у страшш/Јсм полчжзју нгп посве тридео то ■ годишњсг рзтв. Ми не б.ч могли нз.ставг тл економску бџбг, којз ће се развнти после рлта Немгчка не б/ впше добијалз ни нзмирпнца, ни првоклзсних артикала уопшге. Она би скз паазлз од глади. Ми не би ви ■ ше мсгли изасзити ннпс произвсде. Наша тргзвачкз и при вред.ча предуз:ћа дзбила би огрЈмне намете и нзшла 6 / се у страховчтој кризг «.

Г. Лојд Џзрџ наглзсио је за тим, да британска влада ради на всћој продукцији .чсетава у 1918 години и ако успех круккше њезе напдре, она ће моћи сбрадити три милиона нозих араземље, Први енглески лшнистаз додао је, да он може јемчлти, да Енглеска неће трпети глад, ни у случају да се ниједна тонз хране пе увезе у зе.мљу.“

СТАЊЕ У ВУГАРСКОЈ Б/рн* седкицЈ. у Слбрању Цлрих, 16 април* У тзку већања ка ссдницзма послгдњих дана у Собрању поводом новог

ЛОЈД ЏОРЏ 0 РАТУ — Велики бритгиска у;пгси Лп'дои, 16 . апргла Г. Лојд Џорџ, који је прил1љен за грађанина Л тидона, изјавио је следеће на крају церемоније, која је била тјм приликом. “Захзаљујући Бсгу наше трупе сад имају све шансе рата иа својој страки Пре ј/на 1 о 15 ми СА 10 имали 84 заплењена топа и гкатач број заробљениК8. Нема блљег доказа победе него што је брзј заплењених тспова и добивеиих заробљеника; и Л 1 и можемо рећи, да од тога времена нксио изгубали ниједан топ, док смо запленили [400 и задобила 10 пуга више ззробљеника него Немш. Свг су шансе сад на нашој страни, и победа нам је обезбеђена. У току првих 18 дана битхе на Соми задобали смо 11.000 заробље«ика и запленили 54 тола док сло у току 18 дана битке код Араса задобзли 18 000 ззрсбљекика и 230 топова. Исто тако зауз.ли смо 4 пута више терена него за време исте периоде битке на Сол 1 И. Наши успеси позећавају се са нашим наоружањем и то Немци опажају. То об;ашњаза очеЈање Немгца, који се свете сзојим гусарским сумарекским рато.м. Ја не кажем, ца ће се рат каставити још и у 1918. години. Ако Немгч.са зна, да одржавши се чзрсто до краја 1918, годиие може нас да иобеди, она ће то учинити; али ако сна зна, да ми можемо ићи и преко 1918, лшр ће доћи много брже.“

лиона франака социалистичка јс странка једноду • шно тражила да се одмах закључи мир и из авила је да је цео бугарски народ уздрмзн руском револуци јом и да га је умор са владао у бзрби за немач ке и аусгриске интересе Јгдан је говорник уз викнуо: Краљ Фгрдиманд треба да следује лримеру Цара Нлколе. Један други је изјазио да ће избити револјција у Бугарској ако влада не нађе средсгвода кроз иеколико недељи закључи лдир. На све с-во бугарски мииистар правде је изјавио да влјдз мисли да замени грађански закон, који је израђен према налолео иовом грађанском закону, са немачким, да би Бугарска имала што тешње вгзе с~ цечтрал чим силама.

1нша а 1врш Одлучност предгсдннка Взлсона. —

Лочцсн, 16 алрила Дописних „Морнинг поста“ у Вашингтону каже да је предсешик Вилсон уверио г. Балфура да Сје* дињгне Дожазе неће закључити се ператај лш р с а Немачком, него да ће се борити док сг одређени ;сб;екти од саетс-скх демзкратија не псстигну. Озо уверење које је прздседкик Вилсон достлвио ко; гресу, 'биће чврсто одржано не само зато шго је његсво убеђење да цивилизацчја надвлзда, нгго и зато што 'је то воља целе Амгрике. | Много је јачи од угозора дух народа који јекао ' и председник же.љан да