Велика Србија

ВРОЈ 380

СОЛУН ПЕТАЧ 28. АПРИЛА 1917. ГОД.

ГОД. Н.

ЕЛ 6КНШЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДН1 ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 франка, тромесечно 9 фр» нака, годншње 36 франака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВВ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредииштва улица Коломбо 33 Солун.

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б

О Р

БРОЈ 10 сант.

Сумаренски рат Једно огромно разочарење

Британски апмиралитет публикује редозно кедељ че статистике о токуирезултатима немач ог сууа рекског рата. Анализа досадашљих статистика очевидач је доказ темоћи непријатељеве, да омете поморски сгоЗраћај Саветника. Онаго<азује јаско, да је сумаренска бло^аиа далеко од тога да гостигне какзе ефикасне реззлга е, промашила сза очгкизаг+а наших нелријатела. Проценат потопљених и кападнутих бродова не само што је безначајан, гећ је и у постепечом оладању, шго сведочи да су предузете мере дале пзвољне резултате, који су сге бољи свасим даном. Наводимо само један прнмер. Од 10. уарта до 8 априла бројеви лађа на 1 аднутих уопште сваке недеље теку овкм редоу: 68. 52,48 39. Број пак потопљених броI о за показује исто опадање и чини само неколико процената од општег британског торпедовања.

кадом изаззати глад код Савезника и нагнатиихда закључе мир, прзпала ;е ко ачно. И ма^а се немачки листови још труде, да представе су.маренску акцију каз еЈ)икасну, кроз њихове ступце проЕејага већ разочарансст и ге:ими?ам. Интеоес гемачке команде одваја се опегод сумазенске акци е, и повраћа ка рагним фронтовима, где ситЈадија узима све не швољнији обрт по нзше непријатеље. Фразе, да ће сумаренска блокада ао еги победу Неуа^ко;, не чују се више ни у рајхстагу, а још мање из уста канцелара и Хинденбурга. Оке су зачукле пред ништавним резултагима пиратерије, и пред непритајеним подсмесима гладног и очајног гемачког нагода.

Страна штампа Стањз у Немачкој Као курнозун доноснно наслсвс нтолнко чланака у по-

Поморски критичар лондонског ,Обсервера“ обја шњана фијасконеуачкесумзренске акције сј едећим чињенииама. Пресвега,број н.елријатељских сума;еза покагао се врло недоволан заодржавање интензивног сумаренског рага. По том, узана мора веома су оласна за сумаргке. Најзад, Немци кемају довољно ни средства, ни људсгва за вођење обимаог сумарен ског рата. Са иктервеншђом Америке сумаренски рат налаш се пред коначном катасгрофом. Алериканцн су уз?ли на се, ва учине кра] сумаренској акцији. И док њихози стручњаци с ;едне стране проучазају средства, да се сумарени учине без опасни, дотј е њихова поморска друштва организују сама снабдевање Сазезинчких земаља на на ширим основама. Америка гради ради тога 1.000 бродова од преко 3.000 тона, и с; :а употребу свих узапГ.них немачких бродога. Ова ноЕа тонажа сама је довољна, да учини сума ренску блокаду илузсрном и смешном.

следњнм бројсвнна нем&чких лнстова : »Франкфурт. р Ц јтунг«:» Чуврјмз нгше не[.ве!* »Келнише Цајтун «. »Главу гсре !*■ л>Лајпцигер Нахрихтен« : »Борба протнв глади !« хФо к:цајтунг«: »Помисли те, о мајке, да ако вашн синови умнру од гллдн, друге матере оплаку/у децу , коуа уш:ру на фронтул »Б’рл«нер Тагеблат««: »Прнзср гллди.« »Локаланц јгер«.- »Мислимо на стаџбнну .« »Дрезднер Цајтунг«: »Победа н*с нећ> издатн!« »Манхнер Алгемзјне Цај тунг«: »Ако устреба, Немачкл ће умети да умрел Немачка и Шпанија »Келнише Цајтунг«: »Ми тра жнмо само да будемо приЈатни Шпннји и надгмо се, да она' неће прекинути с нгма и отићч на страну Америке због неколико потопљених лађица .« Битка на Соми »Дејли Кроникл«: » ИстраЈност и хргброст француских трупа /е нзнад сваке хвале. О че ј данас б<ру сл&вче плодове сво- ]

Немачка последња нада, да може сумаренскомбло-

уе вредкости. »Дејлв Мељ«. »Честнтамо ве-

личанствсној француској војсци ј »Глоб«: »Велика блтка ксју на њенмм лепнм успесимв. И уе генерал Нивел наметнуо Нем ако Је битка још у првоЈ фази | цимз, од Соасона до Оберива задобквени су резултати најве \(. 6 ећ*в 1 да буде једна од од ће стратегиЈске важно.ти « лучн .х бчтака рата «

Црна Гора у рату — »С опала га брука Бранковића !« — — К р а ј 25. децем5рр 1915. ггдлне на тив те сгле Аустријанци сч но падну Аустријанци нд л-во кри- рали иззе:ти најмање око 50 000 ло црногорско и по тој истој војнз-ка па ипак дд не освоје к»рти удесе све своје топове Куку. Озако б.зло је овс: АустријанцИ су освојили цео Ловћен зз'убивши сзега 70 воњика

и поруше све ираогорске шанчеве Један од црногорских о

фец-ра који је дозчао 31 из Цоногораца погинулих било је дају, извуче војннке из шанче- свега 14

ва а тако их спесе од сигурне пропасти. А тог истог даза је-

Кад су Аустријжнци нападалн на Л ;вћен имали су у Котору

дан од црногорских сфшЛра свега 12 батхљона Од тога ]е случгјно је чуо овај раз р озор само јгдан мали део пошао на који су на телефону водили Ни- Ловћен. Узели су га просто шекола и Патар: Пита Никола тајући. Петра: ,Хоће ли, Перо, Аустри- ] Томо Ораозац вели овг : »А јанци сјутра стићи на Цетињ. ?« што да се рече о тов:е кад се је Петар одговори Наколи: »Н-.ће, једна шака јада изнемзгле аутата, ни за пет дана.* |стријске војске вукла и миљела Аустријанци, и ако су имали по иепролаз п м гудурама и Л јву рукама и уговор са Николом ћен скоро б з пушке заузел!? и карту црногорсснх полсж)ја, Озу и овакву »силу« могле су нису смели из страха од Ц> 1 црногорске жене онгкве какЕе ногор.ца ударати нагло. су, куђељама потући, преко Онда је дошла лоповска игра Крсца прсб.цзти и до Котора Петрова: бојећи се и сам Цз-!дотући*. ногорвца, издавао им је најргз- ј Цсу-е Пдштровиће, Бар, Улличитије наредбе само да их ЦИЊ| Цодгорицу, Скадар ,освозбуни. Једнима је наређивао да јило« је свега — дзе стотине се поЕлаче, другима да 3, У 3 ' , У дустријских војнИка. друге положаје онда када је ^ ,, I I Кучи су плакали на Иванстсебало насеђзвати противна-1 ^ , _ к , вим Коритђма и говорили: »Тек пгдв, трећимл да стоје и ве пу-: .. 1 ,, " 1 . што се бЈвсмо спремили да доцају. На ~,а< начин иззедена Је . . ц ЈЈ „ , чекамо Аустријанце, да их све читава згбуна наЛовћену ивој . 1 уништммо и поробимо, стиже ска потпуно обезгл^вљена. , : строга наредба да се одступа Пгтаз је послао Једног капе ■ ■ 1 „ . ! и да се ушанчимо пов;х Гратана и два перијгника дазби у „ , _ м ,, Ј _ \ н: це и Дзбељвка. О а 1 е наредбригадира Изана Ђ/ровића гко „ н м к ' ба као гром поразила свакога бвај не буде хтео одступати., војнИкаи Командир Андрија Раичевићбио, је збачен у току саме бзрбе, С У К У 41 *' пл11 <» ла јер н«;е хтео да се повлачи. ^ нз Г °Р>> плакало пело Мајору Лечићу, заповедвику јед-, с Р ПСТВ0 Ч г ° поштени и че не топовске батерије, ззпретио Сткти свет ' Никога нико ни Ј е је Петар да ће бити ражалован 1а:<0 чвстио као ^ногорцн ако пуца на једаз аустријски Пет Р° в н ћ е. Али нико никсга бдод - и ако је могао уз два I ни Ј е овако “У 4 * каоПе • три мвтка уништвти т.ј брсд. ; т Р овиМ Црногорце. Бригадир Мплутин ВукотићбиоЈ Станко Цзнојевић био је пошје смењен са положаја у очи тењаковић према Никопи Петросгме бзрбе, ]ер он није пристао ' вићу. да се преааје Ловћен. Бригади-| Сганко је „прогрИзао сису ру Нику Перјановићу наређивао магерииу« али Никола продао је Петар два пута да се повуче грс<5 п Р а Д е Д° Б1 са Ловђена, али он није хтео ј Мајка м> же и опростити док му Петар није з здао пис-, г Р 0< 5 светитељев не мсже. меиу наредбу. | Од В/кове воЈтке, заведене за На овај н!чин — шго се о- Голеш — планину, имали смо

воликим сфицирима свезале руке — цриогорска во;ска на Ловђену била је сб зглављена. О.чда је дошло ово: На Ловћену, управо на Куку, било је 15 батаљона црногорске

после Кајицу војводу "Б/рђа Смедеревцж — имали смо хај Д/ке. Од војске Николине данас имамо робље које се клања потомцима оних за коЈе је Каји

војске По рачуну војника про- ца певао:

Где је била проја за пшеницу. Где Угарска за Маћедонију. Потомци Баја Пивљанинж, Вука Манд\ ш ћа, Томаша Мартиновића, В/ка Мићуновића даиас су лацмански из ећари. Никола их је тако одликсвао — Тргг се грдни његов ископао, као што је шгреним коњимг!.. Спопала га брука Браннсвићг, часне посте за г.са испостио, гробсе његов пропа на та свијетI М. Јевтић.

СВТУ1ЦШ У НЕМ1ЧК0Ј — Мрачна будућност земљеЦирих, 28 априла Махсмилијач Харден б?анилац гел'ачке победе, не кри]е сгд 1 своје разочарење услед интервенције Сједињених ДзжаЕа ко ју сматра да ће имати велике последиие на војну аусгро - не лачку ситуацију коју такође о шсује. »Аомије Слоразу/уа ко е су заЈзеге Багдаа, Меку, Валону, Горицу, Солјн, један део Тр.и]ента, сге немачке колониЈе и које су у току де:ет дана заробиле 34.000 војника, не предвиђају мрачну б/дућност да б 1 биле приморане да положе оруж]е.» У чланку, го 1 натловом „Олшта Резолуција" „Форверц“ подст;е.<гвацео с=ег на Јстанас, и каже: „Моменат се приближ^је, када ће код на: избити револуција, коју ће једчовре/ено сви наши нелри'атељи ценити. Русија кам даје знак узбуне. Не вохи се више борба за иаеал него за каприсе неких шефоза, који же;е да имају улраву у својиа рукама." Лчст закључује: „Усгајмо, ллоја браћо, и захтеЕајмз вечити мир, који је погребач културном свег^«.

ХИНДЕНВУРГПВА ЛШЈА — Шта пише мзјор Морат Ц *р!х, 28 априла МаЈор Морат, војни критичар ♦Берлинер Тагеблата* пише: «Н»ш ће генерал штаб сачувжти још Хчнденбургову линију у целиии и поред кише граната ко је па^а у на наше трупе. ВзјнИ су крнтичари свесни коли<а Је важност те лИније. Ако се онж напусти престиж воЈног неаачког генија био би за увек изгубљеа. Ма ћемо у том случају претрпети највсћи поржз од почетка непријатељ:твж, пораз