Велика Србија

ВРОЈ 387.

СОЛУН, ПЕТАК 5. МАЈА 1917. ГОД.

ГОД. И

ОМСРБИЈА ЕЛ 6КНШЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО П 0 ДН 8 ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ*. Мссечно 3 франка, тромесечно 9 фра нака, годишње 36 франака

ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стак уред.чиштва улвца Коломбо 33 Солун.

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 сакт,

Немачка и њени савезници

Оно што смо одазна предвиђали, га прагу је да се догоди. Чзрсте веЕе које су постојапе кзмеђу Немач<сг и ње::кх савезника, постају све лабавие. То потзрђује, поред многих факата, и угледни ремач:?и лист „Фосише Цајтунг 44 који је нелазно донео само каслоз од једног уводног чланка који је цензура габоанила. Тај наслов гласи: Мотримо на наше савезнике! Ово је прави догађзј у Неуачкој где је, у току целога рата, журналистика билз Бео/а слободга у третирању еојних и политичких питања; шго значи да последњи дсгађзји узимају по све рђаз тск по Неагачку и њене интересе. Ми смо и ракије, гналишуИи последње војне и политичке појаве у сгету, каговештазали да међу савезнниима централнихсила не постоји више она кохезија која их је ракије тако јако спа]ала и сједи њавала, али када се сада појављује тентенција и код нзмачке штампе да пре треса ова питањз, можемо унапред псјиити исхватити ка<ви се све случајгЕи не збивају иза кулиса негдашњих добрих пријагеља и сагезника. Мићемо озде изнеги само ге.солико појединости. Руска револуција је очкто наговестила Немачкој посто>ну и чврсту одлуку руског народа да се, у друш ву својих Савезни ка, бор4 до деђкнитизне победе. Сзи кемачки покушзји за сепаратнид! миром гфоладоше. Истозргмеко подвљујусе на ссегској позорниии Северо-Америчсе Сазезке Дожазе ко е одлучко из азљују, да 1:е све своје силе уг отребати на то.да сломе герт/ански милитзриз: ; м. Кина прекнда дипломатске од г.о е са Нелачком, гедика ј\ж :о америчка резублига Б;азилија ужурбано се спрема за асцију поотизу Немачке, па ча< и Мгксико, коју су Немци сматрали га свога савезникг, чини припреме да приђе ка шим пријатељима ! На западном фролту лигло-ф;ачцуска сфапзива бглежи сва однезке усг е хе, које не могу спречити

и зауставити кајзерсве армије, што се види и из писања „Еерл/нер Тагблата“ кс-ји вели: Дсгађлји који сс развајају на француском фрог.ту узели су различите обрте. Догодиле су се промене чије се послгд це не могу предвидети. У зелљи је несносна оскудица услзд ч:га се појазљују Еелики нереди, штрајкови и побуне, које се крвазо угушују. Само у гедавнашњим кередима у Диселдорф/ пало је прехо 2С0 војника и грађана, а има поеко хиладу рањелика. Социјали стички посланкци, којих је г.ресо стотину у Рајхстагу, гласалн су противу свих накнадних војних кредита које је тражио министар војии на последњем састанку. И:тозре,\*еко се појављује Еелика струја која тражи ко. ените демократске реформе у свима слојевилуа социјалгог живога Немачке, а с озим и велики протесги противу да љег вођења ратл. Ндродни посланик Ледебург ошгро пребацује у скупштини да ге лачки народ показује ве лико сгрпљење! „Фооверц" и „Фоскше Цајтунг" ееома оштро нагадгју канце лара а „Фрачкфуртер Цзјтунг“ тврди да нема више те силе, ко’а ђе моћи за држати де;ло ратски талас ко,и се сталио и на"ло г.овеНава у Неиачкој . И тако Немачка, ко]а је гекадз, са сбе;ном охолошћу, газила пре:о грбнне малих нарола и држава, доживела је и дане својих пора'а. Иљовре.уено збигау се врло важки о.огађа]и у Аустрији где је усчех руске демократи]е извршио "илсн утигас га све готиштеге народе двојге монархије. Један Аустријакаи, који је ту скоро дошао у Шзај цар:ку, из;азио је да су избиле врло злачајке побуне у Маџарској и Ческој Н 2 ГЛ 2 СИЗШИ да је руска револуција ироузроковала велико незадоЕољство ксд свију гарода и да је довољна само једна варница, па да се изззове и проузрокује држазна ка тастрефа. И под имлресијом ових догађа а, до:-.ео је бгчки Коресподденц блро да се и аустрзугар

ска влада солидарише са грограуом руске спољне полк.тике, з ,Фремденблат“ је био јаснији тражећи обуставу непријагељства и закључење часног мира без а :е ссијс!.,. У Цариграду се дешавзју учестјнн гереди под утицајем сгромких горгза турске нојске, којаје изгу6јп а целу Јерменску и Месототамију, га шта више избиле су јаке дгференције у младотурском комгтету, што с о,и у Еези са гласовима о г.озовном доласку Султ»! а Хамида, и још нешто. Ту сгоро је и салд Талат беј изјзвио у паргаменту како се Турс<а радује гласовима који долаге из Русије где је сборен старн конзервативни режим. Радосгазсв, који је преко двавесег година водио у Бугарсксј најбесомучнију борбу противу Русије и који је са усхићењем говорио у Собрању како је храбра бугарска војска однела с’ајке победе над дирљом руљом рускгх М; жикв, тај исти човек, изјављује у истом собрању и пред кстом публиком како се он радује побгди руске деуо:ратије, изражавајући нстоврелено наду да ће за Бугарску сдпочети новаера пријатељства са руским народолЧ Као шго се из овога в ди, кемачки савезници, не водећи много рачуна о своме протектору, почињу аавати тахзе изјнве, ксје се ке г.одударају са кајзерсвом политиксм. Обој злнимљивој појави треба тга жнти узрока једнно у члњеници штс А\ сгрија, Турска и Бугарска увиђају да се више не могу ссгањати на бајонете германских армија и заго траже качина да сачувају бер свсју кожу. Илајући све озо у ви ду, биће нам појмљивс, што је нгмачкииечгор кон фисковао ие > једа ! члагак којисе почиње са речлма: Мотримо на нгше савезниге... Једна народна изре.са каже: Новац привлачи пријатеље, сиромаштво их одбија. Та<о је и моћ кемачке војске привукла поменуте државе, које су за свсј опстгиак имале дл ззхЕале једино Нгмачксј,

НОВАЦ 34 СРВНЈУ — Рјд кашег Црвеног Кзста П екјуче смо објавилД звавкчан извештај двају гогпсде министвра коЈи су били у Жгкези и прегледгли р«д нашег тамошњ«г Црвенсг Крстг. По тод-е кзг.ешт§|у р.д Цзееног Крста на испсрукеми нозца, ко ји поједигц! ш*љу својкм по родкцзма у СрбЛју, потлуно је бспрПЕ&н и мгрљив. С.- д 1 тамо завршује рад и 'едан члан Гл 1 в:-.е Контроле који је одхслан да струччо и по такко испита стање рачуна. Кјо и господј минксгрн и ово стручно лкце нгшло је, да Је у бироу све у реду. У испор)кама било |е застоја, ала он ни е долазио устед кривица сл; жбеника Цовеног Крста, гећ непријатељске зле всље, али је интервенцијсм Ме ђународног Цзввнсг Крста и то огклсњено. Према томе отпвдају сви г асови о тобожњим злоупотреба ма и пронегерама у Црвеном Крсту. Скреће се пажња и властима и праватним да обрате пажњу на оне коЈи прсносе такве ла ж е гласоЕе, којима се уносг! разум.љиво керагположење, узнемиреност и сгорчсње кодљуди кеји шаљу новац својима, одвгјајући чгсто и од уста, па чују да се он ие доставља коЈкма је иамењен, вгћ злоупотребљава. Такве људе, коЈи свесно или несвесно раде за рачун непријатсља, изазивајући депресиЈу код онгх који нсв&ц шаљу, треба достазљати д* се према њима примгни законска мера. Јгдан такав тип ухваћен је у Женеви у том нечасно.м послу и он је већ доб.:о што је засл, жио. НЕШКА И ТУРСКА Намера каицеларовп путсв. њ.д Ш ;ајцарски листови коментаришући пут канцелара за турску престоницу тврде да Бетмаи Холвег жели да разговара са члгновкма турске владе кгко би сазназ стварно расположењг турског на^ода о продужењу рата. Кеицзлар би хтео да обавести Турску о опаснссти једног сепаратнсг мира са непријатељем, и што бн пркморао иемачку владу да попусти згхтевима Споразумг. Према томе пут Бетмана Холвега има политкчки карактер који немачха штампа криЈе. Ве:т која је кр\жила у Бгрлину поводом намера турске влздг да згкључа сепаратан мир, дубоко је узнгмирила политичке кругове који виде у овом очајнсм 1е:т/ смртан ]ударгц за централне силе. Ко би бло способнијв од Бетмана Холвега да изврши притисак иа Турску?

Италија и Србија

'а сала када оза почиње јузлАииати на свима фронтсвљма, сге траже згодког начш а Д 2 с шсазају себг.

• !

Посматрајући начин и тенденцију писпња вгликог дела италиЈЈНске Ш1?.мпе о питкњу спорвзума између Игглије и Срб г|е у будућности, мора се призиати да је до сгд* било тако рећи потпуно згнсмагено оно што је битно у питању г то Је оно шго сач Њ18а прави вате ргс Италије. Срећмо решење аранжмзна с Ј дранском Мору, еко се хзћг да се стЕар суди објективно, не лежи у томе да ли ИталиЈи треба да припадне всћи илн мањи простор надругој обали. Хгбзбуршке мокархије, нгјкласг.чгијсг контраста при.чципу националносги, извора свега ужа:а, треба да нсстане! Ово треба да буде; ово је идеалсЕаког правог пгтриоте; без тсга киЈе могућно замислити ни пра ву победу, нити Јспостављања стабллног и траЈног европског мира. Тако потпуно решгњ ; *, извесно, је тежња свих сгвез ника, а пре свгх, Игал.чје и Србије. Само уништењ:м Ау

срије може Италија постићн остварсњг својих прагедних национглних аспирација, као Ц своЈе војне превлгсти на Јадранском Мору и економског р*зв ћа нг Балканском Полуострзу. Тако исто 31 постигнуће свсга кародног ујвдкњења уложила је и јуначха Србија, у борби протИву АустриЈе, с:е ссоје силе. Из селдходушно проливене крви италиј 8 нске и српске ни ћа ће тријумф њихових сгетлих народнгх идеала и поставкће се основе за њихозо интимније иријатсљство и потитичку солидарност. С?.е, међутим, у 1у‘ћуЈе Итали;у на то да се спријатељи а Србијом и са југословенским светом Највиши и, тако ргћи, предоминактни њсни Интереси састоје се тачзо у природно' потреби за Игалију, да она предузме наслеђг АустркЈе и Нгмачке у свему, што се одиоси на иидустрају и тргозину с сне страле Јддрасскогкора, на Балкаасхом Пслуострву. Ти њени