Велика Србија

СТРАНА 2.

»ВЕЛИКА СРВИЈА«

БРОЈ 387.

бигни екоЕомски интереси били су до скорг, ка жјлост, напуштен!*, због њеног положаја као саеезнице централних сила. Треба да се зна, на првмер страшан факт, да је 80 процената целокупног увоза у Србију, у времену кедаБнгшњем, г.адало н& Ауструју и Немачку, а других 20 процената на све др>ге државе, веМм делсм на Е (гле ску, а само 2—3 прсцентз, м;ђ/тим, на блиску Италију. Утано жаласнкм пркликама нала зило се екснзмско развиће И талије на Бшканском Полуострву до последњгх дакг! Д 1 ли се жгли да се и у будуће сстене у тахом стању? То би кзЕесно била лудост. Добар смнсао сваке здраЕе политике, прави патриотизам државника, дужност једне истински просвећеве штамле, не мо гу аосолутио догести до цкља захгевај)ћи за Игалију векА или мањи простор територија, већ

ки и верни, као што су зкали годСе и споргзуме; ником у И ,6/дг потпуно, у речи и усрцу;' Р у платоа. Учесгане колоне неда се покажу у данашњој кр ’ талкји ни на памет ве пада д! никаква мЗсао о будућем мо

вавој борби. !нијгдна од намера угњега Света је дужност, дакле, пра-јвања и насиља. Али, у моменгу ве националне штампв да ге у ксме све скле свих санезнич поквари добре услове срећног ких земзља нису сувишне да расположења у гд1осимј, који'задрже и сдбију најезду тавсе јављају код И алије према ! тонску, потребно је да нико не Србији, и ;а сз избегну фатал-1 сеје измеђ/ нас сумњу и разне последкце, а и за будући!дор и злу вољу; да једниство мир и срећу Игалије не мање него ли Србиј«. И галијански народ дао је у грошлости дзста доказа сво^е сјајне увиђазносги у својкм сопственкм интересима. Разумни раднкци и, специјално индустрЗски и трговачки кру гови требало би од сада да буду боље упознати и да студи рају услове у Србији, потребе средггва и обичаје овога народа, да ба се млада индустријг,

гућном ривалству, о будућим по

пријатељске пешвдије кошене нашом артилеријом и митра-

себним кнтересима ке узмути љезом повукле су се у нереду,

искрено сгарање за оним што је једини садањи интере:, општк, хитан и потпун за сједкња вања умова.духова и тежња за заједничку одбрану и победу«. («Вата Модерна«)

Са ратних фронтова

Са солунског фронта — Француски коминике Солуа, 5. мгја Прехјуче је извршен препат на нелријатељске ровозе запаазо од Битола. трговина и бзгата културна Број ВОЈНИКа КОЈе су Ен срества италијанска могла упу- ГЛЕ з И заробнли прекјуче тити, одмах после рата ка овим пределима празим, стабилнзм и сигурнгм иутем, као новилјц

нили са огорчсњем. У току послсдњих операциЈа Бугари су појачали трупе са једном дивизфм која је дошлакз Бугарске. Румунски коминике Јаш, 5. маја.

шшго су претрпеле врло велике губитке. На целом фронгу одТолминж до мсра стална аргилериска борба из свију каи бзра Непријагељска артилерија огорчено наставља бомбардосањв вгроши Горице. Некслико су гранжта погодиле једну нашу п.љску балаицу у Ч.рЕИњану, Иу.а шест жртава. Број војника које смо заробили 2 и 3 априла достиже до сада 4021 од којих су 124 официра Запленили смо 5 других топова малог калибра. Претпрошле ноЈ^и наш је ди<рижабл летео над долином

Н* румуиском фронту пуш , ф ' }ИЖИДО и бомбардовао је . , . кар«ње и артиљеријска а ција нгпријатељске логоре. јесте 96 а не Јуче ,е на разним секторима. Неприја била в Р ј о јака локалка ак ј тељ је НЈрочито Сомбар д 0вао ција V центу завијутка б р с пре у разборитом старању да|прогреса и цивилизацгје у обо-јц рне р еке Магла С преча-| ]е в руске рово , е у сб д астн ва сваку операцију на ве- Падирса. Р>ска Је артиљерија ф .оату пушкарање и астивногг успешно одговарала, бомбарду-ј кзвидница. јући групе кенријатељских ргд-, На кавкаском фронту у

се задобију битни економски странои интересу суседних на> нтереси, старајући се дј се!родг. Его једног широког поља успе да се згдлбије правкчним за Р*Д У овом часу за италии ув! ђавним поступиим* при- јанску штампу и за сваког по

врженост, поверсњ;, псштовање , једтног грађанина ма кога похнабре Србије, која је уосталом зива био!

једини б?дем проткву герман штине на Балканском Полусстрву, једина држава тако истин ски либералнж.

М(ђутим, италијански инте реси наЈ»драаском Мору, о којима се сгда т*ко ж>во диску-

ликом делу фрзнта. Француски иоминине Париз, 5. маја. У го<у рретпрошле нсћи Немци су вршили јаке нападе у области северно сд водениц; Лдфо а. Сви су оаи напгди од

Руски коминике Петроград, 5 маја На западном и румуаском

сб-

тује, могу извесно бити оства- 6иЈени Н;мци су претрпели 0 .

ника у обгасти села Вгдул ласти Келер -Ками-Ачваба )>жно од Ерз/.нџ.на у против нападу исгисли смо Курде кз нашкх ровова које смо изгубили дјн раније. У Мгсопотгмији, н&

Роска. Италијански коминике Рим, 5. маја

МНСГО војникз Северо 31 падно од Б г е)-ан-

Игалијани, на несрећу, позга- Р ени - кго шт0 Ј е ^роватно да ју мало /епе оссб^не овога на . ке и бити - и У »блику позитев рода. Ретко ко з«, на пример,! иих споразума војн, х и поли да је овај народ био увек уср , т ' ,ч * ,х > Д°пушпа,ући слободно Ј] аоноа> немаЧ ки су одреди, у дни сбожавалац свега онога, шго Србима мо ућност да пригрле ј зише ма>а В р ШНЛН јуриш да се носи италијанско 8ме. Умгтност; ^ Г * ЛИ ^У к#0 добродетељку и да ; прнСл , ж ? фр» нцуским линијама и књижевност талијакссу љу-) Шу, Р ом °‘ в0 Р е В Р> Т * њеној кул на сектору1 код ма ј ура Дајера, били су СрбВ с празом пасијом; 1ури и ЊВН0 Ј е;< о н омскоЈ екс и е њњ де Шеврињи. Претрпели п о и з к! N V пгттли т л , а ЈАггиии

На фронту Јулијвнск! х Алта, реци Бали, у области Ш-лхасареакција непријатеља се манЗ- Стд —Калашеирване и г.рема О-

громне губитке. Зарсбљено је фестовала ј>че али је свуда од- мораги борба је трајала целога

од давнашњух времена. НаЈславнија дела италијанског генија, од божанственог Данте а дз ју.начког Д’ АнунциЈа, налаз; се код њ; х у на]б:љвм пре содима. Х;роЈску епопеју пре- „ . пооођца и уједињ?њ 1 И алије, лнжо | 10 ^ ти СЛ 1 ВИЛИ су Срби сд почегка и ; висосо уздизали као и саму ј своЈу Косозску Е шпсју. У целој Србији налазе се Игалијани у еек добро примљени и братски лригрљени; најстарији гргђанин

панзији. У осталом, то је једини су тешК0 губитке непостнгн>в начин да себи осг.гура призрже- ! носг Србије, сдакле би се могла пркптемити >а неизбежне конфликте и напоре протДа ре вакша Немачке у даљој бла

бијека благодарећн јаком отпо ру нашгХ трупа. У окалини Бо дра и на вису Плвве кота 373 незнатни више ма>а вршилн јуриш да се^одбијени су лако мањи непри-1 јатељски напади, Борба у зонн нзмеђу Руко и Води.че била је огорчеиа и дуга. Масе неприЈа-

дана 27. априлз. Ми имамо заробљеника. Наши су губитцл

ПриЈатељица Срби е, то је син теза истинских, животних инте

према блисксм Истоху.

И д 1 би поткрепили нгшу теу Београду је добро познати зу, навоцимо из углсдшг листа Игалијан! И из ових нексликих Нарцоко завршни део члаака обдвештења излази на виднк о-Јпознатог писца Е. Г. Пдроди-а чИти дзказ, да српски народ не псд насловом Ј/гсславнја. само љуби с особитом љубав-Ј »Нико од нас не псмкшљада љу Игалију и ИгалиЈане, већ спори Србима њиховд права да да би било потребно, Лли бо ' ргсту и да се увећдвају да имаље, морали би да нам булу ју излаз на ЈаЈргнском Мг

најприродиији и најбољи сасезници у будућности, тако јукач

ши нЛкгкав резултат. У Шам пањи, сукоб патрола у области брда Корнилеа; заробљено Је војника Д)цни]е. — Немци јуче нису поновЗли напгде у сбта:ти северно од воденкцз Лафо а где Ф;анц>зз држе своју линију. РеСа Ј'!!! е . С . Л0 ^ 0 _ УМ ’ 1е галије Фр«нцуском је ватром о:у|ећен немачки г ргпвдксд Мдјур« Фрогдмонг. Французи су осегио на предозали источно од Кргоае и заузели неколико ровова у области коте 108; заробљен је известан број војника. Д>стајака артилериска борба на пла тоу Калкф;рни. Солунски фронт .— (задоцнио) Нападно од Ц>ве Реке францу31 су заузели на фронту од

ру; нико се ке противи да дис- ( 800 метара Једау серију утвркутуЈе с њима приЈатељске по

Ф Е Љ Т О Н

Евглези за Србе Једна лепа свечаност у част српских ђака Нису ретки дани у које се заштитницима: Ф^анцузима и у јавним глдсилима не износе Енглезима. Тако, неумрла г ђа Харлеј и смрћу сеојом зшечати неиз мерну своју љубав преиа срп-

поједкне радње наших моћнкх савезника Француза или Енгле зд, којима се не само исказуЈу

неизмерне симиатије пргма на-јском народу, који ће је сачу шем народу већ му се у мно- вати у најлепшој успомени кроз

гоме ублажава бол зд порсб љеном отаџбинсм и појачава

Ее<ове будућкх поколења за чију срећу ова племенита ду

вера и нада на што скорије њено ј ша паде као жртва угњетача ускрснуће и сслобођгњ; испсд ср:скога племена.

туђинског ропства, и сгвера уеерење да ће она ослсбсђека и обаовљгн*, бити много, много

В лика дсброгворка српскога народ , племенита г ђа Лади П;џ»т изгледа да !е м сли и ве

већа, дивнија и силни а, у којој, рвди ни за себе ни за свој народ ће се будућа поколења моћи ј толико колико ради за српски слобздно раззијати и сее више нзрод; нзгледа, а то потврђуЈу и више бл ж(1ти својом ц^вили-.њека дела, да она зв Српство и здцијом сеојим прссзећеним живи, јер поред силн 1 х добро

ћгних месга ко;а су Бугари бра чинстава, учнњгних српском на роду као Једној целини, еЕО је где сгвара згдовољство и појгчдва веру у лепшу и светлију будућност и оном малом делу Срба која Је избегао у варош Кану. У 120. броју »Правде« од 1. т. м. то је лепо оцртано а из њгне послгнице, упућене Ср бнма, видно сдскаче туга и бол ОЕе племените Енглескиње за поробљеном Србијсм и најватреније жеље за њеним осло бзђ:њ?м „<ада ће зеезд 1 Србије поново да заблиста новим и већим сјаЈем него икад“. Па и сгма енглес<а дечицг, упозн&та од своЈих родитеља и учитеља о Срблма, сеиа ући се своЈнх мгл ух доугова — Српчи ћа — шаљу им поклсне И нг] топлије ж«ља 31 шго скорији повратак у слебодну Србију. Тако енглески малишани нз Е

Енглески коминике Лјндон, 5 маја М?:опотамија. — Министартељских всјника, потпомогнуте' ство војно јжвља да у МесопоартилерАјом у в^ше маха су I а тгмији од почегкаовога месеца падале наше нове положаје. Сзи није било озблљних сукоба. Месу ови налади одбиЈеаи и сте ђ/тим, у суксбима у близини новити бдстнјсн брда Руко од Д>фи-Абаса, здробљезз Је 136 коте 611 до коте 524 остао је у војника. нашим рукама. Сем тога мисмо осегно напредавали ка вису коте 652. У зони источно од Горице > чгстани неприЈатељски напгди нгрочито на вис коте 174 и источно од реке Вгрторбицесломљени су нашом ватром. ЗатВм наша пешгдија прелазећи у контра сфанзИву, заузела Је, после огорчеке борбе важан вис јужно сд Грацисње. На Красу, противник у очи-

Солунски фронт (задоцниг). Ноћу између 2 и 3 априла Е IглезИ су помакли линије у напред на ф;онту од 5000 Јарди југо западно од Крастали, у ду бини сд 500 јарди. Оли су учврсткли згдобивене положаЈе. Н* фронту Струме Енглези су згузели село Купри и згробили кеколико војника. Наше трупе су освсјиленетакнуте непријатељске линије Југо западно од гледном циљу да смзњи н*ш Ернекеја на фронту од ЗОСО јарпрктисак у области Горнце из-Јди и заробили 70 војника. Навршио је Јак напад на наше по- ши су губитци незнатни. Наша ложаје код брда Вугогуако и су хидроплани успешно бомбар-

брда Флити на северном сектодинбурга, и то: мали Кенес Ђлл са својим друговима, послао је пре месец дан« ђзцима овд. српске избегличхе шкој е поклоне у бисквИтима и разним слаткишима са уверењем, ,да ће ускоро кмати своЈу отаџбину повраћгну« и надом, да ће ,из овог рата изаћи спашеак". Мјлн Српчићи, ганути ово ликом пгжњом својих другсва из Ечглеске захвалили су нм се писмом на поклону а још вгше на усрдним жељама за што скорији иовратак у ослобођену Србију и с тврдим уверењем кагаои су им: »Па и вратићемо се, јер видимо да се за ослобођ;ње нгше отаџблне боре и ваши роднтељк«. Дг, мали Српчићи ово су могли казати с највећкм убе ђењем, јер свакодгевно глецају како чигаве поворке Ечглеза

довали два логора у близини иду на бојиште да пролоне душ мгне Србинове, да ослободе отаџбиву Србинову. То уверење малих С?пчић 1 , још више је поЈачано на дан 30 априла т. гсд. јер су тога дана осетили колико за њих топло и силно куца енглеско срце и колико љ^бави имаудушисв!ког Ечглеза за срсћу и велк* чину српског народа. На тај дан приредио је спортовску представу у логору своЈе чеге уважеии енглески капетан г. Џ?нккн, енжењер, који нгм је са счојих доброчинстава српској болници А просвгти веома познат. Нв ову заба^у псззао је, поред осталих, ића».е српске езбегличке школе са својим наставницима ради ч;га су тачно у 14 и по часова дошла три гелика аугомобила у која се сместило лреко 100 ђака са