Велика Србија

ВРОЈ 399

СОЛУН, ЧЕГВРТАК 18. МАЈА 1917. ГОД.

ГОД. II.

ВЕЛИКА

1Л 6КГШВЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН по подна ПРЕТПЛЛТА ИЗНОСИ: Месечио 3 фракка, тромесечно 9 кака, годишње 36 франака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВВ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан урсдништва улица Коломбо 33 Солув,

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 сант.

Бугарска и Турска — Савезнкчке везе негдашњкх непријатеља —

Крајем прошлога ме:еца бавила се једна б^гарска мисија у Цариграду, којој су на челу били гринц Кирил, генералисим Жекоз и гешрал Рачо Петроз. Т м приликом гелачкилисг „Франкфуртер Цајтунг" на писао је опширан чланак, у 10 ме између ссталога Еели: „У опширним уводдиим чланцима бугарска штамиа говори о б}гарскотурским односима. И с ез,не и с друге стране неговању тих односа поклања се нарочитатажња, — ј дан факт, ксји је с обзиром на 0\дући слоболач развитак обе државе, неопходно нужач. Одличан лријем указан бугарској мисији, која је по:егила турску престоницу, примљен је у свил'а бугарским политичким круговима с особитом радошЕ>у. Несумњиво је уостзлом, да искрени пријатељски осећаји према Турској ке вл-дајуу Бугарској тек од данас". Озе последње речи познатог немачког листа,који сгакако пипе на сснову информација из бугарке штампе падају нарочито у счи. Кад се имају га уму крваве и огорчене борбе, које су Бугари као СаЕезници у балканском блоку водили гф тив Турске, те речи лоиста звуче монструозно. Па и^ас, о :е су објашњиве. Бугари су се у својој политици усе< руководили Еероломним и подлим принципима, и свесни неопразданостисвојих претензкја, они се нису ни 1 ренут?а устезали, да праве уговоре са државЈма, које су увек биле природни непријатељи ке (амо Балкана, Бећ и културе и човечанства. Јетна од тих држава, и то већ вековимз, јесте и Турска. Балкански наооди, па међу овима и Бдарскг, сно:или су кроз низ столећа ужасни отомански јарам. Борба за ослобођење бзла је дуга и крвава. У интересу евролске, па и светске културе указала се неминовна потреба, да се Турска одагна из Европе. Балкански рат ослободио је известан део народа испод турског јарма, али је питање Турске остато ипак нерешеко. Оно је изнето коначно на

р:шавање те:< великим ратом, који се данас води за слободе и права свих народа. У с ћању нам је живс, да су Бугари баш најжешКе захтегаг.и од Езроле ргсаад „застареле и варЕарске Турскс", везујући за пропаст отоманске империје неминозкост решења балханског питања. Зато дазашње кокетовање Бугара са Турцима предстазљз најеећи монструм, од како постоји сеет. Олкс/јући опширно сзечаност дочека бугарске мисије у Царигрзду „Келнише Цајтунг 11 додајс: „Турска штгмла поздравља једнодушно посету бугзрскоггенералисима и принца Кирила као један нов доказ турско - бугарског братсгва у оружју.“ Не* аччи лисгови годвлаче изјзву бугарскоггенералисима Жекова, да „он у сарадњи бугарских и турских трупа г/еда сигурну зало гу будућнссти." Бугарска пак. штампа као и турска преливају се од тзајамних комплимената „Бугарскотурско пријатељстзо, пише >Мир«, псстало је нетоколебљиво и вечно. Нссторазуми из прошлости отклоњени су, и две суседне држаае иду сад сложно ка сјајној и великсј будућности." Чозек се мора доиста згранути, кад има у вкду овакве изјаве. Ништа не истиче од њих више полл лост карактера и бугарсхог и турсксг народа. Усполе ге на веков а мучења, која је хришћански живаљ трг.ео од крволочног турског режима, на счајну борбу вођену 1912. и 13 за ослобођење под армљеног становништва дкжу се као фантоми, да покажу сву нискост бугарско-туоског пријатељства. Па ипак, и Бугари и Турци дају се разумети. Дивљачки карактер оба ова нар ;да био је г.осредник њиховазближења. Жудња за отимањем и грабљењем туђега, урођ наиТурцима и Бугарима учинила је, да се оба натода придруже герланском блоку и да између себе закључе сазез „пријатељства«. Само је њихов рачун био скроз погрешан Светскиратпри-

еоди се већ крају. И Бугари и Турци, који су се уортачили ради отимачине, искусиће заслужену казну за своју подлсст инискост. Страна штампа Немачке финанс!'јз н рат «Тал 1 -.Х '2 Рундш»):“ »Врста « ра, који предтаже ШдЈдемј« значила би слсм немзч<их финанси.ја. П жле рата, немачки државнн д>г са интерсссм и трошкозима каоружењв и.зносио би 170 милијарди мг;рг.ка. Свгки гређ«нин имг.о 6-1 д* плати 2 637 маргк«, уместо 75 марачл кго лре р;та. Русија и Сгвез^ици *Рј(.ч:“ «Бнло би крајње нес меслено и бгзумно, квд 6л Русија сад 1 , када се борба пр 0 всди крају, мауколкко имзенила своје о5агез?.» « °уск«ја Воља:* «М 1 не можемо нг само напустиги Фран цуску, већ је ие с> емо ни о неспокоЈавати, јер је се 1914 годИне цуска ризИкујући своју судбнну, борила за нас у име при,мд,ен>х оба:еза.» *Бирж виј.ч Вјсдсмост.ч:* «Из вршни комитет ^е све:тан |оз бИљности ситуације и како вели »В.черње Времја,» он гна добро све последкце, које би снашле РусиЈу, кад би изменбла своје обавеае. И ако ток догађ.ја зависи сд уткцаја руске револ)Ције на демократију, иде ја засебног мира мзра се кс кључити.* Бр: зглија и рат *Енфорнаи.Ок* (Г. Иренеу де Мело Мдхадс); „Бргзнлијански нарсд хоће р^т, Државне влас ;Л Те га сдлјЧити. ИЈмсђ / јасн! х зсхтсва нлродие ча.ти и сдвр&лних поб)Д 1 глупе с<б; чности, БразилИја се не!е ни мало колебатк. У БрбзилВји, пред ед ник релубликг, као и чланови конгреса пскориће се Сез окле вања оссћ.њу части и наредбима народне воље » Н. к* д ка РусејЈ? "Ђ фнале д’ ИталиЈа» (Рим); «Да ла ће Немци > а ^асти Русс? Говори се о мног;м кемачким плановима, који не изгледа да ће се ост",арити. Г; рао је пак да се у сл)чају сфЈНЗИве, Немачка неће наћи виие према једној германофилсчој елгдт, готовој да моли за 31себда мир. Опасност непријатељске Снвазије Имала би супротао дејство и удружила би све Русе против иап?д*ча.»

Црна Гора у рату Држање црногорских упра;љача —

»Велика Србија» прима огласе по умереној цени

3 гнгчиа Цз а Г.>ра, ни]е се 'међ/ткм, дала смгсти. Од до!ласка у Фраицуску, оиа је гте !ддла да под сзаки нвчин счуЕа ј ;,онтинуитет свог старог држав| ног и пслит. чког ж.ивота. Шго је централну управу сачзњ&газ с. м > ј дан чозјек, а ш го су сви чланови владе ушли у тнвентар капитулацијг, није у ствари ни шта мИјењгло, Здборгвивши све, а не каучивши акш .а ново, званвчаа је Ц на Гора остала вјер на свима ранијкм зсблудама и погрешкама У мало мјесеци три је министарства позвала на упразу. Без пргвилне политичке ориентације, ова је и дгљегла бост својг.х назика и опасност за каше тсжње и слсбоде. И ако д о Српства, она не«а пра внх српских идеала. Она се у клдња д.елу нарсдног у ед њења, кго што то свједочи оставка г. А >дрије Родов» ћа, г нвје ки сд тога да гд омета и зшр шује. За њ:м жзли саиа аус три^ска штгмпа, коју стргх од ујед| њсња и стварања Југосл*вије баца у сј џбу на Члворни Споразум јер овај х ће да ун; штгва мале држазе и мале народе! Цтна Гора тр?ба „та мостално« да постојк, |ер то трсба Аустро Угарској монар хији. Нј дзглед свега тсгд, што о стаје свјестим синовимд Црне Горе, него да на вријеме пре • дузму јавху, отворену и одлуч ну акцију у одбрану Цтне Горг, у одбрану оне мисли српске, кзју је она кроз толико вјесоиачасно и славно заступгл? ЦрнајеГор а нашд, али јеока српска. Сртсгву ју је у п,есм*ма подигло и узвисило. Од Бранка го Тз ре, од С ме до Зиаја, оиа је бт.ла мсз, 1 л ч: сртске, јер је живјела да Г';не. К'ј кччм мсже да оспорава Српотео народа у Цтној Гор>? Ко смије, послнЈе стртхо и т; х њенвх жртава за сслабођење, да је удаљује од њеде жнвотае Т(жве а српске нарсд не мнсл ? Ко х ће да у једној запуш тсној и блк едој самосталн јсти Ц.же Го еотвзра врата срамним уткцајнма и даље јсш да взтажј опасности нсшу будућу за једшчку држЈв, ? Уатжгна и утриј«ђена, преварена и остављена Цдна је Гора дака: пгд туђннгм, коме је и I предата. Глад в помгр појачавгју очајање нал)Штеног наро* да. Слободна в ековкма и борећи се за слободу потлаченебраће, она Је доведена у положај да буде ослобођена. Њени су

■с— (Крај) воЈакци уступнли на свом домаћем огњншгу, као да никад ни војевали ки;есу, и повсдеви у непркја: ељске логоре. Није њнхова ^ сргмот а. Они су и без хљеба и без опанака вршили кајсвејтију д>>{ всст на гргквцама своје ,несретне отгџбнне и у гори РзМЈнИји. Њихова је ке рсћа без њнхове кривкце. Ц>аа је Гора пред*тг, али ће сјутра бнти слободна. Оружа:а снвга нзшлх савезника, у редовима којих бори се косојски херој, врагиће слобзДУ српску, али у тој слободи бнће и уједкњење нгше. Ни унија и уније, не-о директно ујед њење Ц.^е Горе и Собије; уједињење сб,е њих са ослобођ-Јннм српским пскрајиагма; уједињење свију њ х, са о лобођеном браћзм Хрзжти ила С твенлима, Половних мјера не може блти у будЈ Аем нашем жјвоту; реж>м:ки и псјединачаи о5зири мзргћ? да уступе предсусереном вољом цијелог ка, о;а н свстињом наш«х наш-х народН!‘х аманета. У,ед; њ ње без поговора ^ предгзвор је гашем дјел/. ; шнтанг у шдтнду — ИЈјава једног посланика Париз, 17. маја ! „Пги Па?взијен“ сгзмгје из Барцелоно да је прошле недеље приређен велихи митикг у Мадриду у корист Саз зника. ј Републиканскипосланик, г. ЈПеру, изјавно је у једном говору да ;е 1 е логуће за Шланију дадужаосгане неутралка. Он је рекао да је алсолутка потреба за његову земљу дп одмах уђе у борбу, ЗаШланију је — вели ол — питање живЈтаи смрти. Сгвезчици имају душу, снагу, вољу, новад, љуле и њихова је аобеда извеска. Неутрална Шпакија геће моћи учествоваги ка колгресу мира. Шланија се мора спвити на чело свој'/х кћери латинске Алернке. Наша је част ачгажована картагенским уговором“. Рат до краја — Жеља хусарских пукова Пегроград, 17. маја Хусзри пукова Јглисаве:е Велике послали су Провизорној Влади следећи телеграм: За на: је