Велика Србија

СТРАНА *.

»ВНЛИКА срвија«

ВРСУ 418

чкнили у духу члЈна 32. уста-ј в* ваше оргазизацчје, по коме !

кмате права, да нозац у з.мљи

и ван ње еабггљтте приаудним! иуте»? Позигање начелника главаог државног рачувоводства, да псђг са Вама за Драч, без сумње је значило онај утиц^Ј на службеие факторе у Србнји, предвкђен у тачки 1. члана 4 вЈшег устава. Члан 32, устава организацИе глгси: «Свакн члан потпомаже оргдагзацију недељним уплата ма. 0,)ганизаци;а према потре би коже н овац н^бгвлати и принудним путеи. Одобрењ? за овхкве псступке издиЈе Врховна Централна Упрлва у земљн, и ли покрајикске управеу својим иокрајинам? « Тачка 1. чл. 4. в?шег устава гласи: „Према карактеру свога бнћа, сргЈнизлција утиче иа све службене факторе у Србнји као ПиЈвмонту, и на сведр>шгвене слојеве и целокупни друшгвенк живот у њој“. Оптужени пук. М. Милсвх

новић: Госаодо нису ми снда ријска борба у блкзинн Л»на и ни на ум пад?Л 1 ни овај устав Армактвјера. ки органнзацијв, јер сам икао: Јучв су наши авеЈатнчари о пуну главу другкх послов*. борили 10 немачких аеропланг СудиЈВ п. пук. Ј. Јовановнћ: а пет друг;х гриморали да се Вл сте нж испиту код ислсдни- : спусте на земљу. Два г.аша а ка од 3 т. м. и давас иа пре- парата фтле. тресу изјавили, да су Вас не:<и карсдзи посленкци поззглипре

ког. кепетана Вла*имира Крстића, да дтђ:те кз Љгша у Сан

Итб.лијанскк К0МИНИК5 Рим, 6. Јуна Наше су трупе саојом ватром

'Бовани ради всђгња бриге 0 ;®Абале Ееприј&тељске напгде на држЈвној готозини. ПзкЈжлте, положаје ксд платса Азфго и који су то послјвнци били, је коте 652 »Водиче«.

Осо Провнзорне Владе групн- бнло итмчра сем иезначајних сали су се свиГрци који су на-ј ПОК р етг> Н ити озбЗљних ивципсдали зтааиччу политику и ко дендта. Г. Жонар предвиђг да Ји су хтели бранити, по це.чу | се н *ћг десити никаказ неред. своЈе крвн, судбгну јелинскеј Оза обашњ.њг показуЈу д» расе (одобразањ:.) !ј е сгвар одлучао и мудро воЈедна се је грчка дивизијг, у ђсна. Зтсграшавали су нас са скорашњоЈ сфтнзивв, показала Х иљ?дама оласности. М! смо храбра. јасно вкцели нашу дужчогг И Силе зтштктнбце су биле ду-ј испуаили смо јв не зазирући жне да рестаурирају устав, по-јод опаслости, сд маневре ћла врате 'единство псдељенс Грчке.; од могућс слгбзсти. Мч смо иДа бз имали Једгног пред шли право циљу, и вама је пзставника воље сила заштИгни- злат резултат«.

сте ли се с њкма састфл«,) Јуче су ијши авијатнчари ца фраЕЦуСка је ВЗбб р ала г .| На питањв коЈа су му постаз*што су Вас псзв.ли ради др-јбомбардогалн и Р *зЈу Р или не- Жонгр?Ј коме сгм срећлн ДЈ ' ВИЛИ неки сеоатори о резвдеа-

жавне готоване, к«д је т*мо би-: прнјатељске трупе у покоету у ло цело миаистарство воЈно, ДСЛ,,ЕИ ^лрв,е и басснв Гаргакоме су се могли обратип ? |Р 0С - На плато У Г *Р СИК0 геве Р°’ Оптужени пук. М. Милова-1 источно од Ж^миана ми смо новић: Ту је било поваше на-! мпредсвали. Оборили смо два

родвнх послаанка у једној групи, али не знам кх баш понмевце који су. З јем, дв је ме ђу њ^мж био X X из Н. Ол Је био у тој груаИ, њега звгм, јер је мој рсђак, а за остале немогу д* се сеткм њихових кмека. (Наставтће се)

Са ратних фронтова

Са солунског фронта — Фраацускв комиаикз Солун, 6. јуна Ј-.че је била извесна активност код коте 1248 сеоерно од Битода. Непријатељски аероплан бомбардозао је једну грчку аабуланту. Француски су контичгенти окупирали целу Тесалију. Ф|*акцуски коминике Парбз, 6, Јува Ј-зка артиљериска борба у сбласти Лафо-а и на сектору Краон - Шеоре-а. У Шампањи, Французи су успели да у једној лжалној операцији заузму један рововски сисгем који јесачињавао истакнут положај њихових линија, на фронту од 500 метара између брда Корнилеа и Блон а. Заробљено је 31 војник и )едан официр. Немцн и даље бомбзрдују без разлога варош Ремс. Јуче су избацили две хиљаде граната. Солунски фронт. (за-

вепрвјатељека аероплкна в;д Горг:цом. У току ноћи два на ша дкркжгбле успешво су бомбардовали прккупљзња трупа у очслчни Толмчво и непрбјатељске батериЈе код брда Хермаде. Офанзиза руске взјске Петроград, 6 Јуаа Цела шгампа говори о апсолутној потребл за руску војску да предузме офанзизу противу АустроНемаца. Па чак и социјалистички револуционаани

дсцнис). - Британска је ; маииЉ *Ц исту авијатика успешно бомбао - ЛИСТ ''“ И . маи/.ц> сгј/Ју к У , потре 5 у 0 ак сбјашњавају довала станицу Тумба (12 ‘Ј ' Ју 'Г "Г,.' не Ј/_ км. од Сереза) и вишебу-ј да се Р> сл0 ° Д е не №0 н Л ; гу одгжати бзз невдачког гарскихмунициЈСких депоа. ЈГђ 0средња*ргиЈ5ериска бор- 1 р ' ‘ ‘ ба на целокупном Фј. онту. Савезничке трупе настзв-

за њену иницијативу у историском догеђају псследњ/х д*на. Круна, која је сгда ва глави доугог сина бившег краља Кон станткааннје потарђ-на од страие народне счулштине. Озу тр*б& сазвати како би казада пзследњу рсч. Г. Згимис }е на владч. Г. Венвзелос ћг са вратити у Аткну онога дана ксда 6е се моћи измирење извршчти. Пзсле оаакве дуге псделг, кмаћа да се предузму првпремне мзре. Д.*ло је врло деликатао. Тр® пораза. |ба га добро гз«есгн и сигургн Морзл војске се је ЗН*ТНО сам да ће г. Жоаар успеги у побољшао услед посете на томе.

честитам у име влидг. Свет са-! цији Кзнстантииа, Г. Р*бојеодзнаЈућа задобивени резултат у говорио: току од 48 сати сзојом миси-| Ачо се грччи народ може кзЈсм, од*о му је поштовгње. П* 'кирити ми немамо да се боЈимо чак и онде где су нам прсдска- иачега што нисмо хгела да иазивали катастрофу, где су нам териирамо краља Констжнтиза. прелоручивази да се бојимо а-^Призор није бавалин и достојан ваитура, честитвЈу Француско] : ја похвале што смо дозволнли да сестра Внљема, вод заштитсм фраицуске крстарице, вапусти мирно грчку земљу где Је. ка жалост, уч«нила толико зла. Ф^аицусча је вел:«ка нацнја. Ола мзже бати г.ЛЈМенита кгдс Је примор»ла онога, који је масакрграо неколико ваших мргара, данапгусти грч<у земљу куда се нлкзда већа врагити.*

НАПОРИ ЕНГЈ 110 КЕ Машљ:ње немаччог кр тичара Перс^уса Лоадов, 6. јуна Поморски кратичар »БерлИ-

гкају нрпчпање беч поеп"е- ФР° НТ У МИНИСТра ВОЈНОГ Г. Пзлитика коЈу смо ми усвс- нер Тагеблата« Псрсиус пишз: љаЈу надирање оез преп, е Керенског. ж!> пг,сит^9 Лт/т.пчс »Потоебно је и хитво !е. да иг-

ка. Свг олшгине у области Ллриса-Волсс пристале су својевоЈЉНо уз Провизорну Влацу и успссгављају нове цивилне власти.

Говор РвОо-а ј Сенату Фраоцуска полптика у Грчкој

Енглески коминике • Паркз 6 !у&а Потребан је био јед&н гест Лзудон, 6 јува у Грчкој да ба се осигу* НеприЈатељ је нрекјуче ују- ралЈ безбедност маћедонске вој ■ ;Тру предЈвзео Ја:< локхлан на- ске к да би се прквела крају : пвд, под збштитом артнљерије,! снтуацнј* мало достојна снла на наше нове г.оложаје источно ; згш ГН тница једног устава који ; сд Монши-ле Пре. После јеке ; ј е Еев еран влЈдалац изобличио. борбг, взше су трупг биле прн-ј Аутократска власт је замеанла моране да се повуку са кзвес-|у СТава у мокархију, и бнла је у нех истакнутГх положзЈа. Арт^- пе р езЈ протнву Спсразума н њелеријска Јака борба у близиви ГО з0х савезник*. Потребко је Нн Р 8, било прнвестн краЈу Једно стаНепријатељ је нзвршио неус- ње ствара које је проузроковапео напвд ва иаше положаје на ло у Грчкој поделу компромнбрду »Ејфантерк*. Заробили ; тујући њену прошлост и будућ јсмо 21 војника. Наше су трупе нсст. Присталице краља били су Јлвко напредовале иа бсрбенсм аепријатељи Слоразума. Венијфронту код Мгсане иа сектору зелос је незаконато отеран Јер > Вараегов. Обострааа артиле је Вмао већИну у парлшеату.

јгли није политика бруталне интервгнцге у погловима Грчке. Мс смо хтели дг покБжемо тој

»Потребно је и хитно је, да изгубЗмо вел:‘.ки број својих илузија, које су вам уливале вере,

земљи да смо саветодарци и о-1Д а Вслика БританиЈа услед б&зриви 31штитв!ци, вли д» ве ј оскудице вам фаица у скороЈ мислтмо угњетааати Је нитн !будућаости пасти иа колсна приморавати да рада око што;пред нкс и гфеклињати за мир. не бн хтела. Мл ие тражимо од ПогрешЈО је претпзстављати,

Њ! да взађа бз аеутралностн, : да Езглсзи могу једног дана о-

негб да буде уједињена н устав аа Грчка, ксја не би била непријатељ СиЈ!*ма коЈнм? ;е стављено у дужаост да је штите.

статн сасвим без нгм^рница. Ргчи, изговореае од еаглгскеХ мвнистара, ко)? говаре о тешкоћи екоаомске ситуЕЦсЈе има-

■8^^2ЈВ«»В1б

Наши су војаици дочекани у I ју велику моралау вредззст. Пирбју и Атики врло симпатн-;Шго еаглески листови проклачна. Француска Је застава била^муЈу своју ззбринутост односно псздрављена као шго пристоЈи питања вамврнНца, чиве то заЈер ми долазимо као пријатељи! то, да Савезнике подстакну вж као стари заштитници Грчкв знатније напоре и да становаикео онн који су створнли њену штео склоне иа већу економнју. слсбоду и независвост и аеру- Енглеска кма до идуће жетве јем дж сутра њен утицаЈ неће довољно поврва и намараица, бати ум<њен у тоЈ земљи у ко- велико изсбуљејмеса и масти, јој је од велике вижности да рвболов је боља него што је сачувамо пријатељсство. био зими. Немца се не могу виБлоквда |е дчгнутајуче. НлЈе шв ЈЈадата, да се у скорој бу-

ФНЉТОН Ђ. Лаззревијј . гробљу Тимочке дивизије

13. м»Ј 1917. Квд се, идуАи из Костурдале, пређе мостпреко Могленице код Слативе, с десне стране води један новопросечени пут ка гробљу Тимочке Дивизије. Још нз далека види се у гробљанској огрзда велики споменик... Грсбље је постављено ва јед иом уззишеаом платоу. Улаз је врло лепо, просто али смвшље но декорисан рсчним белим кжм њем у виду мозавка. Јгдгн селикн црвени крст од црвеног ксмеиа утиснут у мсзаику реч ног бвлуткж чини ванредно леп

утвсжк ва око. Даокрвлва ниска, масивнж вратнвцж води у грабље. После дводневпе кише, која је на махове подада, и магле која је покривала све М ЈГленске по ложаЈе —’ осваауо је леп сун* чан дан. Цгла природа изгледа вхм умивена, окупвна — у новом руву. Пгјсаж М;гленичке долиае прошаран зеленилом смокава, ливвда, њиве. Тамо доле, сп д диа ноеа моста, протиче М.гленица н г 3 би се нашжгу зетенклу Д великвм спрудов м« белсг речног шљунка. Ксо Оела

пантљнка пресеца нозо сагргђг ни одличан пут целу долвну Све јетоуоквирено величанственим Могленсккм маснвима, којн се вВсок* узднжуу зрак своЈим оштрим литицама. Кед сввма пак доминира годо широко теме Кајмакчалана Још прсшараао белкном сисга. И, чудна случаЈнсст! — На цалом фронту апсслутна ти шина... Под утвсцима ове тгшане’ ове природве лепоте, овог свет лог дана, пуног сјаја, топлине, човек Н нехотице ззборавља: где Је, зашто је ту, шта ради, чиме ее занима. Али ту је стварност да га продрма кз сна, да му разбиЈе члузиЈе, дв му покаже нали чиЈе . . . ЈI г.ам на гробљу Овде је апсолутиа ткшива. Пред овсм

геличанственом твшгном Пред овим немим сведоцима ваших напорг, патњи, вжше борбе ]а сквдзм кжпу — крстим се и полако, да не“бих нарушио ову свечану тешвну, пењем се, у зансм стазом у камеву, каспомен плочи... Читам гдасно реч по реч у камену, челичаим длетом, урезане речи: Жјвих мртвима. Чн там кроз сузе које ми замрачавају счи: «Под Кожухом сурим Тимочеиа палих Вељкових јукакж, Синђслића младнх овде леже тела.-. ОЈ, Србијо дввна ми смо овде стали Кад Кајина казниш, сећај нам се дела!« Да, да: »Ми смо овде ст*ли» ш ућ м а.... а у мчслгма вра&&м 1 .е иЖ)раг путем којим с.т,о

довде дошли. То је дугачак пут За нас, Србе, %то /е пут око света. Ми смо га [обележил* гробовима знаним и незнаним; обележили смо га самопрегоревањем, патњама. То Је Јтрновити пут Хркста Сласитеља која је, као и Срлски Народ, носио до Голготе саоЈ крст, са уверењем да ће његов Васкрс довети ЧЈвечанству Слсбоду, Братстао и Једнакост .... Д|, ви сге овде сгалн, Али ввш дух лебдвће вад преосталим, жсвима који ћг поћи дж * ље. Ваш спомен жнввће у Српском Народу. Он ће похолењчма причати о жртвама српског народа з* будућ* похолењ5„.. Стојим сам, под теретом туге и болл. Сј д* у>ао<ЈЛО гпобљансча п шлна. Осде ј< мир. Мјтви се измирНли са светом. Њ ,хови бод ;зз, п*;ње, р»Д5СГЛ