Велика Србија

ВРОЈ 418

СОЛУК, УТОРАК 6. ЈУНА 1917. ГОД.

ГОД. II.

ГЛ 6КПШЕ 8ЕКВ1Е

, , I . ^ сгиј 1С леђта.

■ 7 и Д Б О Р —

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНв ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечио 3 дрлхме, тромесачно 9 др*х ме, годишље 36 дргхме ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДЕВ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈЗ? Стхв уредннштва уг.аца Коломбо 33 Солув. БРОЈ 10 лепта.

Тајна превратна организација Њен постана« и смисао

лежним путем достазља оно што дозна, како привагно тахо и у сл жбеној функцији његозој, а има

9. маја 1911. годнне пот- пуштају и сбезбеђују нај-, интереса за организацију*

писали су у Београду један необичат празилник седам лкца — пет сфниира: ђенералшгабни мајор Драгутин Димитријевић, пок. Идија Раднво јевић пешадискм мајор, коњичси капетан Велимир Вемић, пок. ВојисЈ аз Танкссић и Чздомир Поповић пеша.диски казетани, и два цивилна грађанина: Богдан Рааенковић, чиновник Мпнистар;тваСпољнихПослова и пок. Љуба Јоаановић, новинар. Тим потписом они су основалитајно друштзо револуционарнога и терористичхога карактера пзд именом „Уједињење или смрт“, које је пссле проззано Црна Рука. Своме друштву дали су оснивачи за маску, као тобожњи циљ, активан, енергичан национални рад. На таким тајним националним пословима радило

ширу слсбоду удружива-| Другим реччма организања срлским гртђанима, ели ција ставља у дужлост се тражи од њих као биг- својим члансвима да јој на и претходна погодбе, достгвљају и државкетајпа да се тилг правом^могу * 1 * * * * * не, које би о*и, ако су у опшге користити — јав- ј чиаозници,дозкали в у служ ј ност. Свако друштво дуж- бечој фун<цији“, дакледај но је пре свега објзвити! шпијункрају и ибдају дрстатуте и имена чланоза; жавне тајне, а то издазање, сво;е управе (чл. 37 зако-ју интересу држ в: е без на). Зато кривични законик бедности и других великих забрањује мзрично тајна : држазких ингереса, кридруштва; а оне ко[и се о вични закон наше земл е, ту заблану огреше кажња-јкао и гаконици свкх зева§ 102: „Учасникдруштва,- маља, сматра као злочич и које би свзје суштествова кажњавд тешким казнама.' ње, своју цељ или своје Правилник ерганизације устројење од постојећег у! начинко је дакле у напред земљи правителства крило, њене чланове злоччнцима или које би за цељ и за-јкоје ће последржазни ордатак имало буди какаејгави и судови гонити по мере правлениа, које би! дужности. оео у земљи предузимало, ј У осталом то је у духу кго и извршење закона не- чл. 29. празилн. :а који законим средствима сме-јпрокламујд „И.иерес ортати, осујећавати и обе-|ганизаци е стоји надсвима снажавати, — да' се казни|осталим“, дакле и над оп

речи лгогле написати хладно, последужег саветовања, у иапредној престоници једне праане државе, па шго је још горе дз је у|иђу потлисчицима статутз којим се предвнђзло и наређизалоотимањетуђесво- јине и бесудчо убијање људи бчло и лице које је тада уједно блло командзнтцелокупнесрпскежан- пармерије! А залуду у тој истој з мљи захоиик таке отимачеи убојице кгжњава овбиљним, великим, и самим вајвећим казнама, у тежњи да личну и имовну безб.дност срлских грађана и свлке живе душе у Србији брани одсвасе на-

пасти. Напротив све те сталне бриге српских законодаваца она седморица људи олако пребринуше, и јсамо се постараше кареЈдити да се тобожњи кривац има „поуздано" уклојнитн га сЕета „б;з сбзира ,на сргдстза која ће се при томе употребитн". А каквим су плодом уродиле ове одредбе после ка дел/, показзло се доста на суду у Солуну, и ако ће се права слика тога исгом доцније моћи са^ледати, а праза се и цела истина неће никада ни мо ћи дознати: мрак је много и мчого за узек покрио.

затвором до две године,|ште народнима и над сви се и дотле у Срби:и. И-јз коловође затвсром од ! ма државним! стина није било за то чи-1 шест мессци до три годи-ј А како је друштпо имало тавих друштава. Шго је не“. У истомсмислу гово-!рад И Ји, каха сред.тва упо* 'ри и закон о зборозима и требљавати кагале су одудружењима (чл. 35, 37 ) јредбе члана 32 правнлСвакојако поводом супрот- ника: „Органкзација према ности између ове одредбејпотребн може новац на

било патриотских удружења („Друштво Светога Саве“, „Народна Одбрана“, ,Др\ шгвогапомоћСрбима

иј Сгаре Србије и Маће- и сзог огновнсг каралтера,

докије“ и другг.) сва с/ била јавна; али је било у разна времена одбора па и пододбора где је требало ради г ос;.а (у Ужицу, Врању) — ксји су били тајнм и тајно радили на спремању или стварању ослсбођења народнога Па ипак беше разлике између саме тајности ранијих одбора и тајности ковзга

бављати и прикудним пу тем. Одобрење за овакве поступке даје Ерховна

друштво ;е предвидело ап солутну тајност како за| само своје постојање тако централна управау земи за све остало: уређење.јљи, или покрајинске упрарад, члагове. Тгга рааи је|ве у својим покрајинама"

предузего много подгсних мера па су шта више о снивачи чланом 14. цруштвечога пословниха за онога ко друштвену тајну г.рокаже грописали не мање кего смртку казну, не

доуштва. Стари суодбори,поавећи разлику да ли је били тајна за остали све% откриће учињено српскнм нарочито за иностранство,| или каквим било другим али ке за чест^те Србе,'властима: „Чланови орга најмање за српске државне низације д;ж:и су Ч) 2 ати

власти; управо одбори су и оснивани, и постојали

у највећој та;кости како сзоју грулу тако и саму

и одгбрењем предстазнита државких; „Уједињење

су, и радклн су са знањем срганизацију. Та]не организаци]е не смеју се ни по цену најзећих мук.а издаиј:и с,у,рг“ било ;е установа зати јер се издајство казни која не само ни;е ни при-јсмрћу". јазљена Влади, него се сд Одкос организације пре

не крила на|брижљнвије. То је по сЕему ке само б:тла сумњива појава, пука р^зких погибли које у будућносги мсгу искочити за државне кнтересе, него још појааа кедопЈ штена и каж њива. Устгв Краљевине Србије (чпач 25) и закон о вборовима и удружењима до

ма држави српској казује се задатком који она се5и поставља у члану 4 ом: да онл „према карактеру (револуциснврном) свсгаОића утиче ка сзе службене факторе у Србији као Пијемонту". Тај се односвиди и у овој одредби другог једнсгчпака (28 ог): „Сзаки ]е члаз дужан да над-

Залуду јс дткле устав прогласит дл је српском грађанину „својича неповредна, какве природебила" (чл. 16), ево се нађоше људи који му то право и јемстзо одједномпорехоше Али они не гледаху друкчије ни сам живог чозекоз, Члан 33 њихова »устааа« вели: „Прч изрицању смртне кзззе Врховна централна управа руководиће се једино тиме, да ска буде поуздано кзвршенл, без обзира на средстса ко|а ће се при томе употрсблти". Нн ту дакле Србдну не помаже шго му се вем.аљским устгвом и затонима обећава да се нема бојати глави, ако сам не рати о злу туђем, да се чах ни кривом ке може ништј, друго кего ахо суд, и то са ао нацлежан суд, угарди његозу кривицу па га он осуди по закону, и само по закону. Човеку памет ста:-ге, кад помисли да су се онаке

Покушај атентата

На Главну Држввну (Из ст 1 ногреф;ких бслежака

Благајку у Медови у Војном С\ду за Официр») ( 2 )

Председник пук. П Мишнћ: После ксл‘ КО је джна то билс? 0 , тужгни пук. М ЈЛ чдсвхнов;>А: То |е било после три или чгтири или пет дане, не сеђам се тЈ.чао. Ј* сам том приликсм питао Миливојг Зечевиђз, где су иародаи послаиици, и где је Н. Н. он ме ухзати псд руку и рече: »Да си ти жив и здрав, ено кх у лађ Ј* одем после тога ва штек, и тамо сам затекао г. г. вародне посланике: (ахводи имеза четворвце посланикј ) и још вске којн су билн за штеку, а г. Н. Н. већ је био ушао у лађ/. Јд дозовем г. Н, Н. сашгека и упчтам га: »Је лн то,г. Н. — у, оиај нгшспоразум, да се прво укрца!у у л:ђу деца и жсне, па тек оида нарсдни посланвцк«? А оа ми са лађ* сдговори, да му је пуковнвк г. Недкћ казво, дп ће доћи дее до три лгђ; *Ц}веаог Крста« и да Те се у њнх коћч укрцати и жзке и деца, а д* те лађз не бн смеле да примс ндродве пссланике, да се у њих укрцају. Пошто пдрочзго кисам н.ч пол*гао на то, да ли они вду са касом заједао, то се олроствм и пођем, а г. У. У. мн снда ре че: »Г. М.:ловаковкћу, ако не будем могао да се укрцам у лхђ:', да дсђем код Взс па да кдем са Вгшим штј.6:»?ј Ј* сш му одговср::о да мсже, н да сутра у 7 сати кзјутра полчз >м са мојим шгабом кз Љеша На Крфу сјм се нјшјо са г. Азрамом Лгвкћем, који ка при ђ; сео.иа љубЈзно, и казао ми је: ,Ага сте ме грдао бЛлн углзшчли, г. Миловановкћ)! И> шао сгм и код гдлирала Тру бриџа, да му о-.т.вим касу на чувањс«. И о?да ми је заиста

'нешто причао о Фравцуској Револуцији, и ја се не сећам да С4м му казао оне речн. Дакл^, он је мени гричво како је то бнло за време Француске Револуцијг, а не ја њему. Јд њему висам ни спомињео ту Француску Револуцију. Том прилкком ма је г. Левић кгздо, како ја

могу увек на њега рачунати. Председш.к пук. П. М ишкћг Дгкде, и ов би ушао у вашу »Владу Народнсг Савгта«? (Смсх у публкцн), 0 ?г. пуков. М. Миловг.чсв! ћ% М;же биги, за то не з ;ам. Ја 1 сам пак свда користио грилику, и променио сам код њега 'нгшго срп:ких пара у драхме. Тако ксто користио сам св ; његовом љубазношћ/, те сам 'ирбтио у Ницу мсме сцу 10С0 фракакз. Суднјк п. пук. Ј. Јоааноси*: По чајем сте одобрењу и свлашбсњу тр?ж;лн д& Вгм се повери државаа гоговиаг? Очтужени пук. М. Мнлсвхновнћ: Ја то несам ни тражио. Јј сам Вјм казЈО кахо је ло бнло. Нати сам (мао ОЕлажћгње, да тражим од кога педссет МПЛИОН8, иитз сдм ја то тр*ж::о, СудчЈа п. пук. Ј. Јсвхновкћ: Шга сге намеразали са том готовивом дгургдчтс?

0 тужени пук. М. Милова

асвнћ: Ја сам В\м то већ об,асако Јг сам р&чувао, дг ће са касом да псђу народзи послјнгц.!, псшго су они то итражнли, и к»о што је бно говор, и дј ће они да флзЈнсерају војску, пошто онда везе са владом није било. Суднјл п. пук. Ј Јовзновнћ: Јесте ли окај захтеа, да Вам се позери државна гзтсзан*, у-