Велика Србија

&РОЈ 451.

СОЛУН. НЕЛЕЉА 9 ЈУЛА 1917. ГОЛ.

ГОД. ||.

ивСШЈА ЕЛ 6КШ0Е 8ЕКВ1Е

ИЗЛАЗИ СЗАКИ ДАН ПО ПОДНС ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Лссачшз 3 црлхжи, тронзсечев 9 *е, гс*нл»е 36 зджхае ОГЛАСИ СК ПРИНАЈУ ПО ПОГОДЗ& РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈ5Г С?аи у|»едннатша улецн Квломбе 33 Свлуш,

БРОЈ 10 лепта.

Уређује О Д Б О Р

БРОј 10 лепта.

ТУРСКА И МИР

Последњн догађаји којн се одигравају код централких дожава као да су билн од нарочитог уткца|а на Турску где је такође избнла миннстарска крмза. Она је завршена са одступањем великог везираТалат пашс, једног од најистакнутијнх млгдотурских првака. Треба напоменуги да је свај човек кедавно походио све престонкце централног савеза, где је био предмет особите пажње, ко/ле су прирсђиване чак и овацијс, а нарочлто у Софији. И тсм прнликом је у свмма престоннцама давао појединим нсвкнарима врло мнтересантне изјаве чији се смнсао у глав коме своди на то, да ће се Турска, као верна и одана савезчица, боритк са својим пријатељнма све донде, док се не иззојује потпуна победа, а аа ту сврху никада неће жалитн ннкакзе жртве, па ма кахве ове биле. Тглат паша {е био, поред Едвер паше, најистакнуткји побсрник турсконемачког савеза. Онјето, ва време свога бављења у Берлкиу, нарочнто истмцао и наглашавао свуда где је требало, што је дало по вода многим немачкнмлистовнма да га прогласе за највећег њиховог прнјатеља. И у толико је његов пад од особитог интереса. Значи да је са таквом политнксм насео и зато је морао да уступк своје везирско место чозеку који не дели његове погледе! Овн закључци су као логична последица самих догађаја ко-ји су настали одмах после решења ове кризе. Јгр истом тада се пустише из Царкграда, преко кеутралнкх држава, вести о камерама Турске да вакључи сепаратгк мир са државама Сноразума н што јз најновије, назначени су и услови под којима би се обезбедио трајан мнр. Ти су услсвн ови: 1. Отаарање Мореуаа, који се имају интернаиноналксати и зато се сва досадањаутврђењаимају потпуно порушити. 2. Јерменска, Палестина са Скрнјом к ХеџтсдсбкјеЈу автономију. Ми нећемо, аа седа, удазкти у расматрање по-

да поднесе све тешкоће <*>ла би ствар врло оласнж з» пдааова пропао, могућао Је да КОјб га чекају. После так- Бугарпку, сем ако — и ту лежи сами савету]у БугарскоЈ да се ВКХ страдања жеља аа а- озбкљаост питања-ова про- кзмира са Спорааумом, добијанексијама сеоправдавакод меиа буде са пркс-авком Не- ЈЈћи за себв и8)јоље усдове«. нашег карода, али таква МЕчке. Такна претпостаБка, ма- ј На крају г. Пра|с прввлачн жеља није СИНОНИМ ОСТВа- 1 ; да врпр чудиоаатв, ниЈв нвмо- П8жњу с&зезника на слнчиу рења И ТО може постати губва. Велика Бугарскж пред- ^ МО гуИаосх и препоручуЈе даБу0 миру. Задржаћемо се Са-Јглупогт, ако се, из јогун-1 стааља битиог чинаоца зж бу- гзрске аегтгпе са карте бп » МО »а Ко сгатовању једнејства, одбије дзбар ШГућидуће иемжчке плановв, ■ кгд о- канскв . (Дословео из броја1990 нсториске истине 0 којој мар У ТСЖЊИ да СС по-јии у Бврлвну увидв да је са ј в М*кедоннје»).

буда које су руководиле извесне чнњенице да излазе са оваквим предлозима

греба вазда зодити рачуна, а то је, да је Турска најизразитији пример негације сазремеке културе, прогре са и демократизма. Ззто постоје небројено доказа. Јгрмени су клани и сатк* рани у масама како за време старог, тако в за вреие новог режима. Грци су прогањанн, расељавани и малтретнрани на сличан начин. НдЈаосле нашо национално кскуство престазља читаве књиге чија је садржина позната свакоме. И према томе Турсха не може да поставља или да подиоси некакве услове, напротнв њој се услови морају диктирати. Вилсон |е кедавна казао дц се Турске мораодагнати И8 Европе, Лојд Џзрџ је наглас^о да ее Месог.отамија ниха да више кеће враћати у турско ропство, да потпуно слободна и уједињена Јерменска може бити равноправии члан руске конфедерације, али и с тим се неће решитм источно питање дефинитивно^Турска мора бити ампуткрана тако да ии један нгрод не остане под њемим господством. То је историска празда која се мора извршмти. Источни проблем, којн је векогнма потресао запгд, мора се решитн у духу принцила ксје су истакли наши моћии Сазезнвци. Учинити друкчије, значило би свесно санхционисати и подржаватн једко нсториско зло, које се не сме трпети у веху цивилизације

стигне бољи, а .неизвесан. дешњн напор за остварењзт»х И нтервенција Америке ’ претворила је рит у светску! експедицнју противу нз.с. Ако Немачка жели да оружјем постигке успехна суву треба да похуша вглиху офанвиву. Јер, одбијање напада не значи победа, а такао држање ки]е у стању да сломиЈе отпорну снзгу наших ппогнвника.

Под Луј

Хабзбурзи пред аеархијом — Непријг тељска штампа признаје да већина у Аустро-Угарској има исти програм као и Савезници —

Грчка штампа Под аатпЕССм » Бугарски циљсви« позкати езгдески вовпиар г. ПраЈс објавко Је у »ПелМел Газет* важаи чдгвак0*ај члааек чнЈи гмо жзвод довелв у своје време, гласв оихо: »Нвкакав разлог за свмп« ти]у према Бугаргко) нв постоји. Нјозо етупање у рат доиело Је маага зла савезвкчкој борбв: продужало је рат, уввш Тгло ја бедем који Је предстаа- од Румунв в Словакв.

Кад су пре швст месецн Сжвазавца послалв сво|у всту пред седвнку Ввлсову тада св по целоЈ Аустро Угжрско) чуо уаввк протеста и срџбв: »В* хо Кете, повнкали су оак у један глас, дж ослобођавате варсде којв живе у вашој мовархији, ада овн су згдогољаа својом судбом в тражв јсдвво то, да в д*ље жи»е н валредуЈу под очввским окрвљем Хазбурга*. И у нста мбх исповртели су пред вас нвке тобсжње взЈавв

већинн, и дв тм већина у обемп држЈвамж монархНЈе има исте ратнс циљеве као и СпоразЈМ «. Ц:да подузваиичаж штампв са обе страие Латаве говорЗто ксто. Рсцгмо хвала твм листовама који у срџбв саојо] лсста]у искревв. Исто је толеко утешво « писањг немачкех лестоаа. Ту скоро „Фравкфуртскв Но внна« изввле су о аустро-угарској мваархвЈи слвку ксЈа за-

лоЈалвостн од страае Чгха, неке служуЈе пажњу. Та| демахратзаклетве нж вврност сд страевјска орган пвсзо је.Југослсвева, Л нвке мдђарсфзл-! »Т«х девет разннх народно скв протесте силом ншчупжве; сти брзо би почеле да лупвју

Н1МАЧКИ ИР — Мишљење једнсг војног • критичлра Жевева, 9. Јут.а Војнн кзитичар ,Франкфуртер Цајтунга* држао је Јгдну конференцкју, на којој је између остапогрекао: Крај рата за ову годину посгрје све неизвесннјн. Са леним гсворима

љала Србнј#, отаорнло Је нут ко]и спаја Нгмачху са Цгрвгра дом и Малсм АзиЈом с тако о сујетало жртвв којв смо подае ла на Дардгаелнма, потпомагло Је у*оз у Намачку вел®кв коднчнве храве в допустнло нс качн"м ргдиоанцнма да св сиабду многим сироаннама. Тако исто омогућвло )в увећање аусгријске војеке турским дивћвнЈаме 8 и&оружање саме тур ске всјске, Тр;бж да поЈмнмо да св Бугарђ боре еа освајачке циљеге, & др. Је оЕчело н&родвсстн з* њвх келознвта сгвар Очн ужавају де себе % зо*у људима лишеинм сваке осећаЈаости, и готовв су да пролију своЈу крв ставши на страву оамх коЈи ће нх богље аагрндати. Нвлвк на падгермаввсге, Бугарв одрвчу од свиЈу празаЈТ« смвсао речи »пародазст«, а гледају само да туђо расе потчбнв всјаач^ом двспотизму, Ала ркђ« са пвтвње: Јесу лд руке Бугарске слвбодас? Заамо да су раввЈв храњегвк апсака Радославов е остклн полвткча рн софгЈсхг прости агевтв Нв мачке. Немачхадржи прииаоие

! Једна другоЈ гл;ау, к*д не би Сазав парлбмеита у Б*чу о -\жнвеле у Једној држ&ви у којој бјавно Јв брзо вајсварелвјЕ л«-\влада патри/архалан апсолутммантн тоЈ' звштжчка удешеиоЈ ' аам и ккд се народи подтаиом кампања. Баш сама мађарскн владавином не б.ч задовољаааи аустрвЈска лвстова празн&ју ли да играју улогу слугу разто отЕоргио. ' ноликог језика у служби вла»Мгђар Харлап«, орган грофа Андрашннја, пнсао је пре иеколико дана:

дајућег дома. Ни/е опортуно д&вати им демократску слобсду. ] с обзиром на то шг® те разли ■ »М и не знамо какав Је т° чите народности ммл/у супрогфеномен и каиав /е го интерес не симпатије, као што се свгко могао навестн аустрвјске Сло \ може увернти џ кз говора њиховене да нропочедвЈу програме ; вих н&сеебнна што жкве по

који се покл&пвју са програми- ј непри/атељским земњама*. ма Споразума и да формулишу \ Та призиања мађврске к аезах7*ве којн су управљени про- мачхе штампе врло су зчачај-. тив м^ђхрске дожавч—њеног ин- ; на. Мчадн цар хгео је да потегритета .« >права једну фдс*ду АустриЈи, »Аз УЈсаг«, орган ТЗсин, на-|даЈућв Јој њезии парлзм*аат, а раче са сгоЈе стране: ЈугарскоЈ, обећаваЈућа јој њзау »Сааки Шђхр мсрх данас д*\ кзборну реформу. Тог час«, њеувидн да /е велика штета што гова се моаарххја показалж пред уе аустриЈсхи парламенат сази-1 светзм у сасм нстивеком обливан, Било Је апсолутно излнш-] ку, у обдгку вав-ЈЛОвске кулв у но показивати непри/атељу *о-,коЈоЈ |е владала не сама псмег лико се Словени н другн наро- 1 теисст од ргвизх Језика, већ & ди аустрНЈски мало слажу са". аатагоаизлм заЈКрзни)нх мржњв. аустриЈСком политнксм н*ше\ Д« ли ће те две мкњааа што конархИЈе. Штета је што бечла; влвдају двејаом мока . хгЈом, м«влада нема довољно осећања) њива иемачка у АустраЈв к

се не повећава отпорна снага нашег народа. На-;и, коатралашв бугарсиу асЈску, РОД хоће да еазла Пра-’тел*граЈе» жвдезнсце ■ цјнзу В7 КСТИНу, а не взеннч- ру, а турска ]е воЈска опасвост ку. Кзда буде њу ск-;ва Б/гарску. знао, онда ће бити ГОТОВ ; Променж Пржвка премж тсмв

дужности, ни председник ра/хсрата довољно немачлог убгђе

мањнза мхђарскж у УгарскоЈ, да дк ће оае н у будућз моћн

ња, те даугуше те говоре који\ тиранисати трндесет мзлиЈова врше гзд.јсшо према мзнар-[п»у ди ко]и еу гезозо сза бе» хији. Услед ратг, ре/хсрхт дуе с зузетва пуиа а преаунв мржњпрнЈвтељу докгже да су у ње ирема счоЈкм господарвм; ? к,;т г ИЈИ н уУг^рскуЈ ненем- ч Озб љае }е час куцвуо вж Кгрке а немађарске народности у 'и* I. А.со хиве до кра.а да на-