Велика Србија
■№ 457
СОЛУИ. СУбОТА 15 ^УЛА 5917. ГОД.
ГОД. II.
ЕЛ 6 КПШЕ 8 ЕКБ 1 Е
МСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН по подив ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИј Мсичн 3 крлхмо. гроаасвчпа 9 дол 'нс, Р91,Еа»в 36 драхив * СГЛАСИ СЕ ПГИИАЈУ ПО ПОГОДВ9 РУКОПИСИ СЕ НЕ ђРАЋАЈУ С?ач 7рвдав»тва цгнадн Келоиб« 33 Сваум.
БРОЈ 10 лепта.
I I
Уређује О Д Б О Р
БРОЈ 10 лепта.
д
екларациЈа БудуКа Краљезина Ср?а, Хрвата и Слсвснаца Српска Краљеаск* ВЈтала, у счоразуму са Југо словенскшм 0>дбором, кзрадвла а следећу декларацију, која с&држи осгварсње олравданнк тежњи Срба, Хрвзта и Словенаца. Та декларлци* предата }е Силама Споразума у виду вербалне аоте: Н* ко»ференце'а члаасва про •: аа одбрввЈг њкхоао частв в сломлсг кездхцасвсг и садањагјбсде а незаввсасста мшдгх [дркабвшота Краљеввв* Србв]е в жвва, претворала се уборбуга оредетавввка Југослошепског'слсбоду света, за побаду права Одбора са седаштем у Лондоиу,ј вад склом. Сви еврода, која љу ко]а су до сада паршлелно ра |бе слободу ■ кезавЗеиос-, удруднлн, а у прнсуству н уз са- жЛлн су се *а се заједаички радњу председиика Нарсдае: бзаиг, да по цеиу жртаза спаСкупштние, иамењеие су мвсли;су циеалваацдју 6 елобсду, да о свама пнтањама, која су скоп јстворе аав миђукарсдвн поре чана са будућвм заЈедвачквм^дах, аасвоваи иа прашди в слодржаачем живстои Србв, Хра»-;бодк сввкога иародг да се сшм та ■ Словенаца. | опрсд(њу!е и сам ссинва сво|ј Срећаи смо, што н овом при■ | д?ж**ии и иезавшспи жавот, те ликсм можимо коистатоввти,' Д а св аа Т *1 начии засиујв ноа, да ]в мвђу члаиоввмк коифе [ мврав в траЈаи перксд развит рввцвЈе и овзга пута владада^* и »апретки човечакства, и
Једнод) шиост у сввма нвгањб ■а будућвг зжједничког држав иог живота. Пре саега, представнвцв Срба, Хрвата н Сдовекаца поноаа а иЈодсуданје ншглашаваЈу, да Јв оваЈ наш трокмеин иарод Један ■ вств, по крвн, по Језику гомриом и писаиом, поосећаЈшма свога Једннства, по коитаиушти ту ■ целвии тераторвЈе, иа ко|ој иеподшојено жввв, и по заЈедидчквм жнвотиим катересгма саога нацаоиалиог опстаика и снестрвног развитка свога моралвог а матириЈадиог жввота ( ИдвЈа о њшговои ввцзоавдаом Једпиству иикада се «иЈе гасила, иа да ]е сва моћ умеа н фхзн чка нацаоиадног му непраЈати' ља б*ла управЈМна противу њвговог Једшиства, његоге сло боде н ■!цвонадног опстаика. Бзо ]е подвојеа у ввше држ&ва а у самој Аустро УггрекоЈ издшљен, ■« на трв племензда нмена, него на Једанаесг покра Јннских управа н трниаест законодввставв, ОсвћзЈ његовог нацбонзлеог Једвиства ■ дух за сдебсдом а кезашисигшћу одр
оСезбедн свет за вечата зремшна од оаакве катастрофг, што Јн проузрокоила осва;ачк* ж.ђ ј ■смачхог нмиврвЈализма Племснвтој ФраицускоЈ, која ]е прокдзжовала првицвп слобсдш иарода, и слободоумао] Е«глесхо| прбдружаше се велака змеричка Рапубдлка н вова слободза ■ демократска РусвЈа, да у своЈвм мзнифесткма об,азе победу слободз ■ демзкратнји, као главви црљ рата, а вачело слободногсамоопредеље ња нареда као осиовва првнцип исвога мсђувароднога порегка. Нгш трониенн еарод, коЈи ]е ■аЈвнше страдао од грубе снле ■ неправде, који Је за сво|в право слободиог слмаоорвдељења поднео наЈвеђе жртве, пргх ватао је са одушевљењем таЈ узввшене првнцнп као главнн цељ ове страшае борбе, у ко]у Је гурнуло цео свет непсштовање права самоспредељења народа. И ауторбзованв представибца Срба, Хрвата н Слсвеагц;, ков статуЈући да ји Једвни н иесдступни захтев вгшегв варода,
битн устввча, демократска пактноји непрекидко] маси, закључеља мчра цснетиУ и парламентарна монархн- и она се без повреде жн- стбвотвзрна Ссупшгина, ија на челу са дин&стнјом вотних ннтереса целнне ие " Карађорђевић:, која једа- би смела крњитн. ла дс‘Каза да се с ндејама| Наш нтрод не тражн и осећајнма не даојк од ништа т/ђе; сн тражи санарода н нарздму слобо- мо својеижели, дасесвв, ду н вољу ставља врх као једна целгна, ослосвега. |бодн и уједини. И за то 2) Држава ова вваће он.свеснонодлучно искљусе: Краљевива Срба.Хр чује свако делимкчно реаата иСло енаца. А вла- шење свог* н&родног одалац; Краљ Срба, Хр- слобођена и уЈеднњења. ната и Словенаца. јНаш народ поставља као 3) Она ће имати један ј е *"/ нераздвојну целину државнм грб, једну држав-; п Р°^ елл -вога ослобођења ну засгаву и једн^ круну. од Аустро ј-г«р:ке п њеОвп државнр емблемн бн- говог уједињења са Србиће сасгављенк иа' каших 1 0М п И зном Гором у једну садањих, по:ебннх ембле-* ДРжаву. ма. Државн« аастаза, као По начелу слободног наснмвол јединства, нстица-;Р одаогсамооп Р сдељењани ће се «а свнма надлеш-, Ј едан део ове пелнне не твима Краљевике. може се П Р» ВИЛК0 одвоји4) Посеб^е заставе, срп-, ти и присаједиИити другоЈ ска, хрватска и словенач-ј ко ј°1 Д Р Ж8ВИ без пристанх& оавноправне су и могу | ка с * мога на Р°Д»се ксгкцати н слободно; Јадранско Море, у употребљаватн у свама, инте Р ес У слсбзде и равноприликама. К* грбови ко-ј правн°стн свих нароца,бисебни могу сз исто тако мободно н^ отвореко илл1'п«бп.и»9‘Г11 гтшбппал СВРМЈ? И СВ1КС М 3,
жаавлв су га у игпрекеонии звхтев коЈи ов постиљв ва
ввковием борбвма нв астоку са ТурцвмЕ, а иа западу са Нвмцвна ■ са Мвџврима. БроЈво слабиЈи и од источ ■ог ■ сд западаог ■епрвЈатоља, он нн)е могво сам обвабеднти евојв аародио ■ државво Једвн етво своЈу сдободу н своЈу ие ■ависиост, Јир а иа истоку а иа ■ападу њсговои вдадао |е протнву њега сурова првицкп снлш т»д правом. Ала Је ваш варсд дочекао час, квд ивЈе више уввмљеи у оо|с] борбш. Борбш коЈу ј* не аачхн мвлвтвраавм вамввутво РусвЈа, ФраацусвсоЈ в Едгдеско)
употребљ*е*тн слободно у свима приликама. 5) Сва тра народна нмена: Срба, ХрватикСловеици, потпуно су рав^оправни на целој теркторн* ]и Краљевнне, и свгно иуЈ
11) Свиграђани (држављаеи) на целоЈ територијп једнаки су и ревноправни ирема државн и пред законом. ји гчрмзвсоппс, м 1 вави гај ИзборНО ПрвВО 88 ^ правде може слободно уготоеб- изб °Р народнвх посланнка ,^ 1 ** 0 " 1 * пр,вде ; М Л Д У Р .јза Нарсдко Предспвни “*■ ксд :штво, кас и наборно право за спштнне и другеу* празне једннице, Једнако ]е к опште, и вршиће сенепссредним и тајним гласзњем по општнн&ма. 13) Уствв, који ће после
осиову начеда слободног самоопредељења еврода да буде пот пуво осдобсђгн свахог т*ђ<пнсксг ропства и уЈедањеи у |едној сдободиој, иацвонадиоЈ државн, слсжвтн су св да та њвхова ааЈеднвчка држава буда аасвована аа овам модераим н двмократскнм пранцапВма; 1) Држава, Срба, Хрвата и Сдовенаца, познвтих под вменом Јужннх Словен* вли Југословена, биће слободна, неа&вксна Краљеввна с једкнственом ' територијом н јединственкм ј државланством. Она ћс'
њаа&ти у свнма прилкка м& Јавног живота свнх властн. 6) Обе азбуке, ћкрилнца и латккнца, тахсђе су □стлуло разноправне к св&ко кх слободко може употребљавати на целоЈ тернторнјнКраљевнне. Све држ&вне н самоуправне власти дужне су и у праву употребљавати и једчу и другу азбуку, саображаваЈућн се у томе жељи грађана. 7) Све пркзнкге вероисповесги вршнће се сло бодно и Јавно Празссл>вна, Римокатслкчаа н Мухамеданска вероисповест, које су по броЈу следбеннка најјаче у кашем народу, бкће Једн&ке и р&вноправне према држзаи.
вабранд на основи општсг н једнаког, н&посредног и Тајног права гласа, биће сснзва целом државном животу, кзвзр иутока свнл власти и пргва, и пс њему ће се уређкветк целокупни државнн жизот. Устав ће дат| вароду ■ могућассг да развиЈа сво,е посебве еиергаЈе у самоуарази&м ]едивицама, гбележенвм природним, соцајалиЕШ н (кономсквм прилгкгма. Ујтвв се нма прнмитн. у цсдиаи, у УставоувориоЈ Скупштани бројно к 1 ал*фиков«иом већнном. И Устав и другн закоив, коЈс б де довела Уставоткораа Скупштива, ступгју у жваот када ех Крвљ Саикционише. Тјко уједањеии варод Србж, Хрвата и Словгнвца састављво бн државу, коЈа би броЈада окс 12 милоона гржављжна. Ода бв бида гжржнтвја нвродвв вежвнсиости н свестраног вародиот културвог иапретка, Јак бедева протвв гермавског вадирањв, нервзлучвк сжаезаак свих оавх кудгураех иарода ■ државж, коЈе су астахле правцип права ■ слободе аарода ■ праацвп кедостоЈаа члаа воЕе међуаародае за)еДИВЦВ Председник Мви. Савета, Мен. Иносгр. Делж Краљевасе Србаје Ннк. П. ПашнЉ С. р. Пр*д:едивк Југословеиског Одбора, Д р Анте Трумбнћ с. р.
Последњи напори — Пзглед ка ситуацију —
Пошто ЈемЈЈиевар сд де- даи део платоа Калифоркларвцнјом рајхстага ојни, који Је у стратегиЈском „миру без акексија* и сајпогледу без велике важ'ности. Овај незначајгн и
променом какцел&ра нгсео, Немачка се нашла прннуђена да пркстуди најВећем напзру, да покуша последње средство раан умирења угрујаког Јавног На основу оанх прин- мишљбња. Требало је по сааку цену ма на којем фрокту постићи изве&так успех, који би когво заклонитн тешкуунутрашњу
цнпа законодавац ће* се старати да се чува к одржава конфесисналнн м»р, који одговара духу н прс
шлости целокупног нашег ситу&циЈу централних сила. наоода. Немачка сфакаива код 8 ) Календар требг што Красне ивведена Је радн скорије н8једначитн. тога. С* огромним снаг&ма, 9) Тгритсрлја Краљева-!н:и 7 м"г«н?.мваПорнма инене Сј ба, Хрз&та и* Сло-Ј вероватним р«тк»м матевенхца обухвата сву окујриЈалом иввршили су Нем-
ефемер&н успех пл&ћен је некзмернкмжртвама. Фран* цузн су немичку офанзиву одмах пкрирапи, к отпсчели реакцију, која се врло успешно развнја. Борбе, које се воде на францусксм фронту врло велн.их су ра8мер*. Оне псказују, да је сктуација Немачхе врло крктнчиа и &а ова, у страху од настављања рата илн принудне капктулациЈе чини счајне на* псре, да оскгура себимаквкав успех. Али, баш резултатк, посткгнутн код,
теркториЈу, на коЈоЈ жави ци нна нипада н усделм Краоне са кевероватним наш троимснинароду ком~'су, дд продру само у Је-1жртвама доказ су потлуне